DODATAK

SELEKCIJA I SEMENARSTVO, Vol. 12, broj 1-2 (2006)

sa radovima saopštenim na međunarodnom seminaru

„SAVREMENE TENDENCIJE U TEHNOLOGIJAMA GAJENJA POLJOPRIVREDNIH BILJAKA“

održanom 23-24. februara 2006. godine na Jalti, Ukrajina

 

Зайцев А.Б.

ZNAČAJ HIBRIDA SUNCOKRETA SELEKCIJE INSTITUTA ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO U NOVOM SADU ZA UNAPREĐENJE PROIZVODNJE SUNCOKRETA U UKRAJINI [Izvod]

 

Škorić D., Jocić S.

OPLEMENJIVANJE SUNCOKRETA NA OTPORNOST PREMA VOLOVODU (Orabanche cumana Wallr.) U SVETU [Izvod]

 

Maširević S.

NAJVAŽNIJE BOLESTI SUNCOKRETA U EVROPI I SVETU [Izvod]

 

Ковалев В.Г.

GAJENJE SUNCOKRETA PRIMENOM MODERNIH TEHNOLOGIJA – PRAVI PUT ZA UVEĆANJA RENTABILNOSTI [Izvod]

 

Артющенко А.Н.

ANALIZA DINAMIKE RODNOSTI SUNCOKRETA ZASNOVANE NA HIBRIDIMA INSTITUTA U NOVOM SADU (SRBIJA I CRNA GORA) I AGROFIRME „САДЫ УКРАИНЫ“ [Izvod]

 

Jocković Đ.

PREPORUKA NS HIBRIDA KUKURUZA ZA SETVU U 2006. GODINI [Izvod]

 

Рябчун В.К.

PROBLEMI STABILNE PROIZVODNJE ZRNA U UKRAJINI [Izvod]

 

Denčić S., Kobiljski B.

ISTRAŽIVANJA U SELEKCIJI PŠENICE [Izvod]

 

Новосельская-Драгович А., Фисенко А.В., Денчич С., Кобыльски Б.

DINAMIKA GENETSKE RAZNOVRSNOSTI SORTI MEKE OZIME PŠENICE ZA 40-GODIŠNJI PERIOD NAUČNE SELEKCIJE U NAUČNOM INSTITUTU ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO (NOVI SAD, SRBIJA) [Izvod]

 

Базалий В.В., Лазер П.Н., Ларченко О.В.

EFIKASNOST SELEKCIJE U ZAVISNOSTI OD ADAPTIVNIH SVOJSTAVA KOD POPULACIJA RAZLIČITIH GENERACIJA I PROBLEM NJIHOVE IDENTIFIKACIJE [Izvod]

 

Hrustić Milica, Vidić M., Miladinović J.

SOJA KAO IZAZOV SAVREMENE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE [Izvod]

 

Mihailović V., Karagić Đ., Katić S., Milić D. i Mikić A.

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SEMENA LUCERKE I PROTEINSKOG GRAŠKA [Izvod]

 

Kovačev L., Čačić N., Mezei Snežana, Nagl Nevena

OPLEMENJIVENJ ŠEĆERNE REPE – STANJE I PERSPEKTIVE [Izvod]

 

Gvozdenović Đ., Vasić Mirjana, Gvozdenović-Varga Jelica, Bugraski Dušanka, Takač A., Jovičević D., Červenski J.

REZULTATI OPLEMENJIVANJA POVRĆA U INSTITUTU U NOVOM SADU [Izvod]

 

Ольшанский Г.С.

GAJENJE HIBRIDA SUNCOKRETA U DONECKOJ OBLASTI [Izvod]

 

Жижель И.И.

GAJENJE HIBRIDA SUNCOKRETA U STEPI U UKRAJINI [Izvod]

 

 

Štampano u Dodatku „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 12, broj 1-2 (2006), sa radovima saopštenim na međunarodnom seminaru „Savremene tendencije u tehnologijama gajenja poljoprivrednih biljaka“ održanom 23-24. februara 2006. godine na Jalti, Ukrajina, str: 5-16
© 2006 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd - Zemun

Srbija

 

UDC: 633.854.78; 632.9

 

 

ZNAČAJ HIBRIDA SUNCOKRETA SELEKCIJE INSTITUTA ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO U NOVOM SADU ZA UNAPREĐENJE PROIZVODNJE SUNCOKRETA U UKRAJINI

 

ЗАЙЦЕВ А.Б.1

 

 

IZVOD: Suncokret je najvažnija uljana kultura u Ukrajini. Poslednje dve godine se gaji na površini od oko 3,5 miliona hektara. U Ukrajini je registrovano 23 hibrida suncokreta selekcije Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. „Сады Украины“ u poslednjih sedam godina ostvaruje uspešnu saradnju sa Institutom u Novom Sadu. Firma „Сады Украины“ raspolaže sa 12.000 ha obradivih površina, 500 ha voćnjaka i savremenu poljoprivrednu mehanizaciju. U radu su prikazane površine i prinosi suncokreta ostvareni u 2004 i 2005. godini po Oblastima u Ukrajini, kao i rezultate najnovijih NS hibrida suncokreta u proizvodnim ogledima u Ukrajini.

 

  1. А.Б. ЗАЙЦЕВ, predsednik kompanije Агрофирмa „Сады Украины“, Ukrajina

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u Dodatku „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 12, broj 1-2 (2006), sa radovima saopštenim na međunarodnom seminaru „Savremene tendencije u tehnologijama gajenja poljoprivrednih biljaka“ održanom 23-24. februara 2006. godine na Jalti, Ukrajina, str: 17-29
© 2006 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd - Zemun

Srbija

 

 

UDC: 633.854.78:632.9

 

OPLEMENJIVANJE SUNCOKRETA NA OTPORNOST PREMA VOLOVODU

(Orabanche cumana Wallr.) U SVETU

 

ŠKORIĆ D., JOCIĆ S.1

 

 

IZVOD: Naglo širenje novih rasa volovoda u više zemalja (Španija, Turska, Bugarska, Rumunija, Ukrajina,  Rusija, Kina,...) primoralo je naučne radnike da bolje prouče mehanizam parazitiranja i mehanizam otpornosti suncokreta prema ovoj parazitnoj cvetnici.

Izvori otpornosti prema volovodu nalaze se u vise divljih vrsta suncokreta, uz napomenu da je najveća frekvencija gena za otpornost prema volovodu u divljim vrstama, omogućava oplemenjivačima stvaranje otpornih hibrida. Upotreba molekularnih markera omogućava ubrzano stvaranje otpornih hibrida prema volovodu.

Nove rase volovoda koje ne moze kontrolisati dominantni gen OF5 (rasa E) su se pojavile u vise država, ali su najzastupljenije u Turskoj i Španiji. Nisu još pronađeni izvori otpornosti prema nekim novim rasama i nije dovoljno proučena genetika otpornost.

Sve rase volovoda mogu se uspešno suzbijati i hemijskim putem i to gajenjem IMI-resistance hibrida (R1MI) uz primenu odgovarajućih herbicida iz grupe imidazolinona.

 

Ključne reči: suncokret, volovod, rasa, otpornost, oplemenjivanje

 

  1. Prof. dr DRAGAN ŠKORIĆ, dr SINIŠA JOCIĆ, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija.

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u Dodatku „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 12, broj 1-2 (2006), sa radovima saopštenim na međunarodnom seminaru „Savremene tendencije u tehnologijama gajenja poljoprivrednih biljaka“ održanom 23-24. februara 2006. godine na Jalti, Ukrajina, str: 30-50
© 2006 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd - Zemun

Srbija

 

 

UDC: 633.854.78:632.9

 

 

NAJVAŽNIJE BOLESTI SUNCOKRETA U EVROPI I SVETU

 

MAŠIREVIĆ S.1

 

 

IZVOD: Suncokret je domaćin velikom broju patogena. Određen broj je od ekonomskog značaja u proizvodnji ove uljarice. Najveće smanjenja prinosa i kvaliteta prouzrokuju plamenjača (prouzrokovač - Plasmopara hahtedii), sivo-mrka pegavost (prouzrokovač - Phomopsis helianthi), bela trulež (prouzrokovač - Sclerotinia sclerotiorum), verticiliozno uvenuće (prouzrokovač - Verticillium sp.), siva trulež (prouzrokovač - Botrytis cinerea), mrka pegavost (prouzrokovač - Alternaria helianthi) i parazitne cvetnice iz roda Orobanche. U radu su opisane biologije prouzrokovača najvažnijih oboljenja, simptomi na biljkama suncokreta i njihova rasprostranjenost i štetnost.

 

  1. Prof. dr STEVAN MAŠIREVIĆ, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija.

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u Dodatku „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 12, broj 1-2 (2006), sa radovima saopštenim na međunarodnom seminaru „Savremene tendencije u tehnologijama gajenja poljoprivrednih biljaka“ održanom 23-24. februara 2006. godine na Jalti, Ukrajina, str: 51-58
© 2006 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd - Zemun

Srbija

 

 

UDC: 633.854.78:632.9

 

 

GAJENJE SUNCOKRETA PRIMENOM MODERNIH TEHNOLOGIJA – PRAVI PUT ZA UVEĆANJA RENTABILNOSTI

 

КОВАЛЕВ В.Г.1

 

 

IZVOD: Ukrajina je po površinama drugi proizvođač suncokreta u svetu. U periodu 2003-2005 godina u proseku se suncokret gajio na oko 3,5 ha. Prosečni prinosi se kreću od 0,8 do 1,2 t/ha, a 2005 godine ostvaren je prosečni prinos od 1,37 t/ha. U dobrim proizvodnim uslovima uz punu primenu agrotehničkih mera ostvaruju se prinosi od 2,5 do 3,0 t/ha. U radu se analizirani prinosi NS hibrida suncokreta po Oblastima u kojima se gaji suncokret u Ukrajini.

 

 

  1. В.Г. КОВАЛЕВ, kompanija Агрофирмa „Сады Украины“, Ukrajina

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u Dodatku „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 12, broj 1-2 (2006), sa radovima saopštenim na međunarodnom seminaru „Savremene tendencije u tehnologijama gajenja poljoprivrednih biljaka“ održanom 23-24. februara 2006. godine na Jalti, Ukrajina, str: 59-62
© 2006 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd - Zemun

Srbija

 

UDC: 633.854.78: 632.9

 

 

ANALIZA DINAMIKE RODNOSTI SUNCOKRETA ZASNOVANE NA HIBRIDIMA INSTITUTA U NOVOM SADU (SRBIJA I CRNA GORA) I AGROFIRME „САДЫ УКРАИНЫ“

 

АРТЮЩЕНКО А.Н.1

 

IZVOD: Firma „Сады Украины“ 17 godina se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, a osam godina  kako uspešno sarađuje sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Posebno dobro rezultati su postignuti u proizvodnji suncokreta sa NS hibridima. Na imanjima firme „Сады Украины“ postižu se prinosi od 2,5 do 3,0 t/ha. Najrasprostranjeniji NS hibridi su u 2004. godini ostvarili visoke i stabilne prinose: Titanik (2,04 t/ha), Gena (2,02 t/ha), Dragan (2,07) i Hortica (2,16 t/ha).

 

 

  1. А.Н. АРТЮЩЕНКО, kompanija Агрофирмa „Сады Украины“, Ukrajina

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u Dodatku „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 12, broj 1-2 (2006), sa radovima saopštenim na međunarodnom seminaru „Savremene tendencije u tehnologijama gajenja poljoprivrednih biljaka“ održanom 23-24. februara 2006. godine na Jalti, Ukrajina, str: 63-77
© 2006 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd - Zemun

Srbija

 

UDC: 633.15; 757

 

PREPORUKA NS HIBRIDA KUKURUZA ZA SETVU U 2006. GODINI

 

JOCKOVIĆ Đ.1

 

IZVOD: Kukuruz je po površinama treća, a po proizvodnji u tonama prva biljna vrsta sveta. Poreklom je iz Amerike, a u Evropu je donet u 16. veka Nakon otkrića nekoliko vekova gajile su se razne populacije kukuruza. Počev od devetnaestog veka stvorene su sorte koje su gajene sve do otkrića heterozisa i stvaranja hibrida kukuruza tridesetih godina prošlog veka. U Srbiji i Crnoj Gori kukuruz je prva biljna vrsta. Gaji se na OKO 1.3 milion hektara svake godine. Od početka gajenja u Evropi t.j. od šesnaestog veka pa sve do početka dvadesetog veke u Srbiji su gajene populacije tvrdunaca, a on 1903. godine uvezene su prve američke sorte zubana. Ukupan raspoloživ genetički materijal kukuruza poslužio je za stvaranje domaćih sorti kukuruza, a od šestdesetih godina prošlog veka započet je rad na stvaranju hibrida kukuruza. Odabrati najbolje hibride za setvu i dati preciznu preporuku koja bi važila za sve uslove apsolutno je nemoguće. Pre svega, zato što ne postoji hibrid koji se može jednako dobro suprotstaviti svim limitirajućim faktorima u proizvodnji. Nadalje, veoma je teško predvideti kakve će biti vremenske prilike u toku vegetacije koje, praksa je pokazala, najviše utiču na visinu prinosa. Zatim, prisutne su velike razlike u zemljištu, ekonomskoj moci i nivou znanja proizvođača, snabdevenosti tržišta itd. U genetičkom smislu prisutne interakcije hibrida i godine, hibrida i lokacije itd, su najčešće najveća nepoznanica i veliki problem, posebno u početku širenja novog hibrida. Iz tih razloga, jasno je da se daje samo generalni predlog šireg sortimenta, a svaki proizvođač mora napraviti konačni izbor hibrida za svoje njive. Cilj rada je da se proizvođači kukuruza u Ukrajini upoznaju sa rezultatima oplemenjivanja kukuruza u Novom Sadu. U radu se iznose rekordni prinosi NS hibrida kukuruza u 2005. godini dobijeni u proizvodnim uslovima, kako bi se ukrajinski farmeri upoznali sa zaista velikim mogućnostima NS hibrida kukuruza. Nadalje cilj rada je da se na osnovu dosadašnjih saznanja dobijenih testiranjem u mikro i makroogledima u velikim broju lokaliteta i godina, kao i na osnovu rezultata dobijenih u komercijalnoj proizvodnji, preporuče najbolji novosadski hibridi kukuruza za setvu u 2006. godini i da se iznesu osnovne osobine novih hibrida kako bi pomogli proizvođačima da naprave konačan izbor.

 

 

  1. dr ĐORĐE JOCKOVIĆ, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u Dodatku „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 12, broj 1-2 (2006), sa radovima saopštenim na međunarodnom seminaru „Savremene tendencije u tehnologijama gajenja poljoprivrednih biljaka“ održanom 23-24. februara 2006. godine na Jalti, Ukrajina, str: 78-100
© 2006 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd - Zemun

Srbija

 

UDC: 633.1:631.5

 

 

PROBLEMI STABILNE PROIZVODNJE ZRNA U UKRAJINI

 

Рябчун В.К.1

 

IZVOD: Urađena je analiza problema u proizvodnji ratarskih useva u Ukrajini u poslednjih 10 godina. Struktura useva i proizvodnje ratarskih proizvodnja u Ukrajini i vodećim zemljama Evrope je posebno razmatrana u 2005. godini. Definisani su neki glavni pravci u daljem povećanju proizvodnje, kao na primer: stabilizacija proizvodnje, optimizacije kvaliteta zrna, diverzifikacija proizvodnje, tehnologije čuvanja resursa, biološke tendencije u proizvodnji ratarskih proizvoda, razvoj tržišta ovih proizvoda i produkata njihove prerade.

Prikazane su mogućnosti korišćenja prolećnog Triticalea u stabilizaciji proizvodnje hleba. Sorte sa dobrim pekarskim svojstvima, dobijene u Institutu za poljoprivredu В.Я. Юрьева УААН, dostižu prinose u zavisnosti od primenjene tehnologije od 3,5 do 7,0 t/ha.

 

Ključne reči: ratarski usevi, prolećni triticale, pšenica, sorte, proizvodni kapacitet, kvalitet zrna

 

  1. В.К. РЯБЧУН, Институт растениеводства им. В.Я. Юрьева УААН

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u Dodatku „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 12, broj 1-2 (2006), sa radovima saopštenim na međunarodnom seminaru „Savremene tendencije u tehnologijama gajenja poljoprivrednih biljaka“ održanom 23-24. februara 2006. godine na Jalti, Ukrajina, str: 101-113
© 2006 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd - Zemun

Srbija

 

UDC: 633.11;631.527

 

ISTRAŽIVANJA U SELEKCIJI PŠENICE

 

DENČIĆ S., KOBILJSKI B.1

 

 

IZVOD: Pojava molekularnih markera omogućila je mnogo detaljnija i preciznija proučavanja u domenu genetike i selekcije pšenice. Proučavanje filogeneze i nastanaka svih vrsta i podvrsta pšenice, polimorfizma od nivoa vrste do nivoa lokusa i mapiranje genoma, su aktivnosti koje su dobile novu dimenziju upotrebom molekularnih markera. Markeri nove generacije kao sto su mikrosateliti i SNP su postali toliko značajni zbog svoje informativnosti, da su uticali da se definiše novi koncept u selekciji nazvan po njima - marker asistirana selekcija (MAS). U budućnosti se očekuje da će upravo molekularni marker i postati veoma moćno oruđe selekcionerima u stvaranju novih sorti.

Ljudska populacija ce se u bliskoj budućnosti (15-20 godina) suočiti sa velikim problemom sopstvene ishrane. Predviđa se da će se do 2020. godine proizvodnja pšenice morati povećavati po stopi od 1,6% do 2,6%. S obzirom da je mogućnost povećanja proizvodnje nemoguće ostvariti preko povećanja površina to jedino ostaje da se to ostvari povećanjem prinosa. Prosečan svetski prinos koji je danas 2,5 t/ha do 2020. godine povećati na 3,8 t/ha. Ovo će biti izuzetno teško postići jer je već jadan veliki skok u povećanju potencijala rodnosti napravljen u poslednjih 50 godina, korišćenjem gena za: polupatuljastu stabljiku (Rht geni), neutralnu fotoperiodsku reakciji (Ppd geni), otpornosti na razne bolesti te 1B/1R pšenično-raženu translokaciju. Pretpostavlja se da ce se pravilnim kombinovanjem germplazme (pogotovo elitne germplazme) moći stvoriti nove rekombinacije gena koje ce obezbediti veće potencijale za prinos. Stvaranje sorti sa multiplom genetskom otpornošću na bolesti takođe predstavljaju značajan pravac u povećanju proizvodnje pogotovo u regionima gde se bolesti pojavljuju kao jak limitirajući faktor u proizvodnji. Tolerantnost na sušu u aridnim i semiaridnim regionima takođe je jedan od značajnih faktora koji može povećati nivo proizvodnje.

Povećanje proizvodnje pšenice se može i mora ostvarivati i preko unapređenja tehnologije, korišćenje većih doza mineralnih hraniva (makro i mikro elemenata), navodnjavanjem koje je najefikasnija metoda povećanja proizvodnje na više od 50% od ukupnih površina pod pšenicom.

S obzirom da je pšenica najvažnija biljna vrsta u ishrani čoveka, razumljivo je  da  su   istraživanja   na   kvalitetu   od  izuzetne   važnosti. Rezervni  proteini   u   zrnu   pšenice,   polimerni  glutenini  i  monomerni glijadini imaju centralnu ulogu u formiranju kvaliteta. I ovde je intenzivan rad na mapiranju gena koji kodiraju različite subjedinice glutenina i glijadina. Postoje i pokušaji da se unošenjem divljih ili mutantnih gena iz pšenice i drugih srodnih vrsta poboljša kvalitet hlebne pšenice.

 

  1. Prof. dr SRBISLAV DENČIĆ, dr BORISLAV KOBILJSKI, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija.

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u Dodatku „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 12, broj 1-2 (2006), sa radovima saopštenim na međunarodnom seminaru „Savremene tendencije u tehnologijama gajenja poljoprivrednih biljaka“ održanom 23-24. februara 2006. godine na Jalti, Ukrajina, str: 114-126
© 2006 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd - Zemun

Srbija

 

UDC: 633.11:631.527

 

 

DINAMIKA GENETSKE RAZNOVRSNOSTI SORTI MEKE OZIME PŠENICE ZA 40-GODIŠNJI PERIOD NAUČNE SELEKCIJE U NAUČNOM INSTITUTU ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO (NOVI SAD, SRBIJA)

 

НОВОСЕЛЬСКАЯ-ДРАГОВИЧ А.1, ФИСЕНКО А.В.1, ДЕНЧИЧ С., КОБЫЛЬСКИ Б.2

 

IZVOD: Analiza elektroforegrama gliadina 94 sorte ozime pšenice, stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, omogućila je da se odrede aleli gliadinskil lokusa kod tih sorti. Ustanovljena je velika raznovrsnost alela I (48 alela i 90 genotipova), prouzrokovana upotrebom širokog genetskog materijala u procesu selekcije. Sve sorte u skladu sa njihovim poreklom podeljene su na tri grupe, koje se razlikuju kako hemoplazmom tako i vremenom njihovog nastanka. Poređenjem ove tri grupe sorti pokazano je postojanje dinamike frekvencije alela gliadina tokom vremena. Pokazan je i dokazan značajan uticaj sorte Bezostaja I na genotipove stvorene u periodu 1973 -2004 godine. Aleli dobijeni od Bezostoja 1 sreću se kod tih sorti sa frekvencijom od oko 50%. Nađeni su aleli koji su prisutni kod genotipova koji su najstandardniji u regionu. Procena genetskog rastojanja između sorti stvorenih u Srbiji i Italiji u raznim vremenskim periodima ukazuje na skraćenje genetskog rastojanja između savremenih sorti ovih zemalja, što je posledica zbližavanja grupe alela i njihovih frekvencija. Pretpostavlja se da je zbližavanje genetske strukture sorti ovih zemalja rezultat korišćenja bliskih roditeljskih komponenti.

 

 

  1. А. НОВОСЕЛЬСКАЯ-ДРАГОВИЧ, А.В. ФИСЕНКО, Институт общей генетики им. Н.И. Вавилова, г. Москва

 

  1. Prof. dr SRBISLAV DENČIĆ, dr BORISLAV KOBILJSKI, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija.

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u Dodatku „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 12, broj 1-2 (2006), sa radovima saopštenim na međunarodnom seminaru „Savremene tendencije u tehnologijama gajenja poljoprivrednih biljaka“ održanom 23-24. februara 2006. godine na Jalti, Ukrajina, str: 127-137
© 2006 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd - Zemun

Srbija

 

UDC: 633.11: 631.527

 

 

EFIKASNOST SELEKCIJE U ZAVISNOSTI OD ADAPTIVNIH SVOJSTAVA KOD POPULACIJA RAZLIČITIH GENERACIJA I PROBLEM NJIHOVE IDENTIFIKACIJE

 

БАЗАЛИЙ В.В., ЛАЗЕР П.Н., ЛАРЧЕНКО О.В.1

 

 

IZVOD: Izučavane su genetske promene parametara adaptacionih svojstava kod različitih hibridnih populacija. Pokazalo se da dolazi do značajnih promena u i različitim generacijama, stoje bio rezultat različite konkurentne sposobnosti. Kod populacija sa visokim stablom delovanje prirodne selekcije je išlo u pravcu skraćenja stabljike i kod populacija koje su imale nisko stablo. Selekcija genotipova u uslovima navodnjavanja nije imala adekvatnu u uslovima bez navodnjavanja.

 

Ključne reči:   ozima pšenica, metodi selekcije, nasleđivanje, varijabilnost, sorta, korelacione analize, hibridizacija

 

  1. В.В. БАЗАЛИЙ, П.Н. ЛАЗЕР, О.В. ЛАРЧЕНКО, Херсонский государственный аграрный универзитет

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u Dodatku „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 12, broj 1-2 (2006), sa radovima saopštenim na međunarodnom seminaru „Savremene tendencije u tehnologijama gajenja poljoprivrednih biljaka“ održanom 23-24. februara 2006. godine na Jalti, Ukrajina, str: 138-146
© 2006 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd - Zemun

Srbija

 

UDC: 635.655:631.527

 

 

SOJA KAO IZAZOV SAVREMENE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE

 

HRUSTIĆ MILICA, VIDIĆ M., MILADINOVIĆ J.1

 

 

IZVOD: Širenje soje u svetu, posebno u drugoj polovini prošlog veka, posledica je pre svega izuzetno povoljnog hemijskog sastava zrna, ali i značaja koji ova biljka ima u plodoredu. U SCG soja se na značajnijim površinama gaji od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, i danas je značajniji proizvođač soje u Evropi. Sorte stvorene u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu zauzimaju najveće površine u našoj zemlji a sve više se šire i u zemljama u okruženju. Ukrajina je potencijalno najveći evropski proizvođač soje kako zbog površina kojima raspolaže tako i zbog povoljnih uslova za proizvodnju.

 

  1. dr MILICA HRUSTIĆ, dr MILOŠ VIDIĆ, dr JEGOR MILADINOVIĆ, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija.

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u Dodatku „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 12, broj 1-2 (2006), sa radovima saopštenim na međunarodnom seminaru „Savremene tendencije u tehnologijama gajenja poljoprivrednih biljaka“ održanom 23-24. februara 2006. godine na Jalti, Ukrajina, str: 147-172
© 2006 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd - Zemun

Srbija

 

UDC: 635.656:633.31:631.53.02

 

 

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SEMENA LUCERKE I PROTEINSKOG GRAŠKA

 

MIHAILOVIĆ V., KARAGIĆ Đ., KATIĆ S., MILIĆ D. i MIKIĆ A.1

 

 

IZVOD: Proizvodnja semena lucerka u Srbiji najvećim delom locirana je u Vojvodini, na oko 3.000 ha, sa prosečnim prinosom od 250 kg/ha. Pro zasnivanju lucerišta potrebno je obezbediti prostornu izolaciju i sortno seme odgovarajuće kategorije. Setva lucerka može se obaviti u prolećnom (25. mart – 15. april) ili letnje – jesenjem roku (15-30. avgust). Za proizvodnju semena najčešće se koristi drugi otkos na ranije zasnovanim lucerištima. Žetva semenske lucerke vrši se jednofazno, uz prethodnu desikaciju. Sorte ozimog stočnog graška koje se gaje u Srbiji i Crnoj Gori stvorene su u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Najveća štetočina graška je graškov žižak (Bruchus pisorum L.), protiv kojeg najefikasnija zaštita je primena sistemičnih i kontaktnih insekticida. Žetva graška se vrši žitnim kombajnima uz određena prilagođavanja koja su slična onima za žetvu soje. Prinosi semena stočnog graška kreću se od 2,0 do 3,0 t/ha kod ozimih i između 3,5 i 5,0 t/ha kod jarih sorti.

 

 

  1. dr VOJISLAV MIHAILOVIĆ, dr ĐURA KARAGIĆ, dr SLOBODAN KATIĆ, dipl.inž DRAGAN MILIĆ i dipl.inž ALEKSANDAR MIKIĆ, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija.

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u Dodatku „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 12, broj 1-2 (2006), sa radovima saopštenim na međunarodnom seminaru „Savremene tendencije u tehnologijama gajenja poljoprivrednih biljaka“ održanom 23-24. februara 2006. godine na Jalti, Ukrajina, str: 173-182
© 2006 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd - Zemun

Srbija

 

UDC: 633.63:631.527

 

OPLEMENJIVENJ ŠEĆERNE REPE – STANJE I PERSPEKTIVE

 

KOVAČEV L., ČAČIĆ N., MEZEI SNEŽANA, NAGL NEVENA 1

 

 

IZVOD: Zahvaljujući rezultatima fundamentalne nauke mnogo češće nego kod drugih gajenih biljaka kod šećerne repe je nekoliko puta dolazilo do kompletne promene genetičke kompozicije gajenih sorti. Svaka promena dovodila je do povećanja genetičkog potencijala rodnosti za najvažnije kvantitativne karakteristike ili do povećanja ekonomičnosti i profitabilnosti proizvodnje. Oplemenjivanje šećerne repe u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo je uglavnom vrlo efikasno pratilo evropske i svetske trendove u smislu stvaranja sorti koje po svojim karakteristikama nisu zaostajale za sortama multinacionalnih kompanija. U zadnjih nekoliko dekada povećanje potencijala rodnosti koje se duguje isključivo poboljšanom genotipu iznosi 2% godišnje što predstavlja nesumnjivo veliki uspeh genetičara i oplemenjivača šećerne repe.

 

Ključne reči: šećerna repa, oplemenjivanje, prinos, monogermnost, triploidi, rizomanija, in vitro, transformacije

 

  1. dr LAZAR KOVAČEV, dr NIKOLA ČAČIĆ, dr SNEŽANA MEZEI, dr NEVENA NAGL

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Dodatku „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 12, broj 1-2 (2006), sa radovima saopštenim na međunarodnom seminaru „Savremene tendencije u tehnologijama gajenja poljoprivrednih biljaka“ održanom 23-24. februara 2006. godine na Jalti, Ukrajina, str: 183-199
© 2006 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd - Zemun

Srbija

 

UDC: 635.1.7:631.527

 

 

REZULTATI OPLEMENJIVANJA POVRĆA U INSTITUTU U NOVOM SADU

 

GVOZDENOVIĆ Đ., VASIĆ MIRJANA, GVOZDENOVIĆ-VARGA JELICA, BUGARSKI DUŠANKA, TAKAČ A., JOVIČEVIĆ D., ČERVENSKI J.1

 

 

IZVOD: Tokom dosadašnjeg rada na genetici i oplemenjivanu povrća u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo praćenje napredak u toj oblasti i korišćene sve savremene metode radi olakšavanja, ubrzavanja i činjenja tog rada sigurnijim i uspešnijim. Sem o stvaranju sorata visokog prinosa vodilo se računa o tome da sorte svojim izgledom i ukusom zadovoljavaju zahteve probirljivog tržišta povrća, da su prilagođene našim agroklimatskim uslovima i ekonomične u potrošnji svih inputa u proizvodnju. Stvoren je sortiment povrća priznat u zemlji i inostranstvu koji daje mogućnost povećanje proizvodnje kvalitetnog povrća i gajenje tokom cele godine na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru namenjen korišćenju u svezem, prerađenom ili konzervnom stanju. Ovaj sortiment čine domaće i odomaćene sortne populacije i novostvorene sorte i hibridi. Novostvorene sorte i hibridi povrća zahtevaće intenzivnu i noviju agrotehniku, kako bi se genetski potencijal novih sorti i hibrida iskoristio u proizvodnji.

 

Ključne reči: povrće, oplemenjivanje, nove sorte

 

  1. dr ĐURO GVOZDENOVIĆ, dr MIRJANA VASIĆ, mr JELICA GVOZDENOVIĆ-VARGA, dr DUŠANKA BUGARSKI, dipl. inž ADAM TAKAČ, mr DRAGAN JOVIČEVIĆ, dr JANKO ČERVENSKI

 

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Dodatku „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 12, broj 1-2 (2006), sa radovima saopštenim na međunarodnom seminaru „Savremene tendencije u tehnologijama gajenja poljoprivrednih biljaka“ održanom 23-24. februara 2006. godine na Jalti, Ukrajina, str: 200-203
© 2006 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd - Zemun

Srbija

 

UDC: 633.854.78; 632.9

 

 

GAJENJE HIBRIDA SUNCOKRETA U DONECKOJ OBLASTI

 

Ольшанский Г.С.1

 

 

IZVOD: ООО „Донецк – Агропродукт“ se nalazi u Doneckoj oblasti na jugoistoku Ukrajine. Oblast je podeljena na četiri mikrozone: sevrno stepska, južno stepska, istočna priazovskaja. U radu se prikazani rezultati dobijeni u proizvodnji suncokreta u periodu 2002-2005, kao i primenjena tehnologija gajenja. Posebno su prikazane mere koje je neophodno preduzeti za dalje unapređenje proizvodnje suncokreta u ovoj oblasti.

 

 

  1. dipl.inž Г.С. ОЛЬШАНСКИЙ, agronom -  konsultant u ООО „Донецк – Агропродукт“, Ukrajina

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u Dodatku „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 12, broj 1-2 (2006), sa radovima saopštenim na međunarodnom seminaru „Savremene tendencije u tehnologijama gajenja poljoprivrednih biljaka“ održanom 23-24. februara 2006. godine na Jalti, Ukrajina, str: 204-206
© 2006 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd - Zemun

Srbija

 

UDC: 633.854.78:632.9

 

 

GAJENJE HIBRIDA SUNCOKRETA U STEPI U UKRAJINI

 

ЖИЖЕЛЬ И.И.1

 

 

IZVOD: U radu su prikazani rezultati ostvareni u proizvodnji suncokreta i primenjene tehnologija gajenja u 2005. godini na poljoprivrednom dobru СООО „Видроджеення“ u Nikolaevskoj oblasti koja se nalazi u južnoj Ukrajini u stepskoj zoni.

 

 

  1. dipl. inž И.И. ЖИЖЕЛЬ, glavni agronom u СООО „Видроджеення“, Николаевская область Казанковский район

 

Povratak na sadržaj