ZBORNIK ABSTRAKATA
PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA
DRUŠTVA SELEKCIONARA I SEMENARA REPUBLIKE SRBIJE
Hotel „Breza“ (Vrnjačka Banja), 25-28.maj 2008.
Izdavač/Publisher
Društvo selekcionara i semenara Republike Srbije, Beograd
Serbian Association of Plant Breeders and Seed Producers, Belgrade
Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd
Maize Research Institute, Belgrade
Urednici/Editors
Dr Snežana Mladenović Drinić
Dr Violeta Anđelković
Tiraž/Number of copies printed 200
Štampa/Printing
Akademska izdanja, Beograd
ISBN 978-86-80383-06-4
PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE
I SEMENARSTVA
Društva selekcionara i semenara Republike Srbije
Hotel „Breza“ Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
THE FIFTH SCIENTIFIC-RESEARCH SYMPOSIUM ON BREEDING AND SEED PRODUCTION
of the Serbian Association of Plant Breeding and Seed Production
held in Hotel „Breza“Vrnjačka Banja, on May 25-28, 2008.
Programski odbor/Scientific committee
Violeta ANĐELKOVIĆ Mirjana MILOŠEVIĆ
Janoš BERENJI Mladen MIRIĆ
Srbislav DENČIĆ Evica MRATINIĆ
Slobodan DRAŽIĆ, predsednik Goran SARATLIĆ
Veselinka KNEŽEVIĆ Dejan SOKOLOVIĆ
Borislav KOBILJSKI Gordana ŠURLAN MOMIROVIĆ
Lazar KOVAČEV
Organizacioni odbor/Organizing Committe
Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ Desimir KNEŽEVIĆ
Lana ĐUKANOVIĆ Mirjana SREBRIĆ, predsednik
Sekretarijat/Secretariat
Vesna PERIĆ
Jovan PAVLOV
Anika NIŠAVIĆ
Ministarsto nauke Republike Srbije je podržalo održavanje skupa
Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Republike Srbije je podržalo održavanje skupa
Deo rezultata prikazanih na V naučno-stručnom simpozijumu iz selekcije i semenarstva dobijen je u okviru projekata Ministarstva nauke Republike Srbije
Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA
Tematska oblast I
Oplemenjivanje biljaka
Steve Quarrie, Sofija Pekic Quarrie, Boris Kobiljski, Dejan Dodig
Novica Mladenov, Srbislav Denčić, Nikola Hristov, Borislav Kobiljski
Pedeset godina oplemenjivanja pšenice u Srbiji: povećanje prinosa i agronomskih osobina
Janoš Berenji
Organsko oplemenjivanje biljaka i organsko semenarstvo
Snežana Mladenović Drinić, Violeta Anđelković, Jelena Vančetović, Dragana Ignjatović Micić, Miomir Filipović
Novi trendovi u oplemenjivanju kukuruza
Desimir Knežević, Gordana Šurlan-Momirović, Goran Saratlić, Mirjana Srebrić, Slaven Prodanović, Nevena Đukić, Dejan Dodig
Savremeni koncept u oplemenjivanju i proizvodnji pšenice i drugih biljnih vrsta
Lazar Kovačev, Nikola Čačić, Snežana Mezei, Nevena Nagl, Živko Ćurčić, Dario Danojević, Željka Stojaković
Kvantitativna svojstva i kombinaciona sposobnost multigermnih oprašivača šećerne repe
Nada Hladni, Siniša Jocić, Vladimir Miklič, Marija Kraljević-Balalić
Međuzavisnost kvantitativnih svojstava sa masom 1000 semena kod suncokreta
Evica Mratinić, Rade Miletić, Milica Fotirić, Mihajlo Žikić
Biološka raznovrsnost populacije drena (Cornus mas L.) na području stare planine
Miodrag Dimitrijević i Sofija Petrović
Ispitivanje stabilnosti osobina stabljike pšenice na halomorfnom zemljištu
Vojka Babić, Jelena Srdić,Violeta Andjelković, Milosav Babić, Nenad Delić
Slobodan Dražić, Tomislav Živanović, Dragana Branković Radojčić
Ivana Radojević, Garić Mlađan, Ivana Mošić, Vesna Rankovć, Miloš Ristić
Prinos i kvalitet grožđa i vina sorte Smederevka i klona ni 74411 u Kutinskom vinogorju
Sanja Vasiljević, Gordana Šurlan-Momirović, Tomislav Živanović, Mile Ivanović
Mirjana Staletić, Vesna Stevanović, Vera Đekić
Otpornost nekih sorti jarog ovsa prema Puccinia coronata avenae
N. Đurić, V. Trkulja
Rezultati petodecenijskog rada na oplemenjivanju ozime pšenice u institutu PKB AGROEKONOMIK
Milan Lukić, Slađana Marić, Milisav Mitrović
Varijabilnost osobina perspektivnih selekcija jabuke grupe melrose
Vojislav Mihailović, Aleksandar Mikić, Slobodan Katić, Đura Karagić, Veljko Radojević
Nova generacija novosadskih sorti jarog proteinskog graška (Pisum sativum L.)
Dragan Milić, Slobodan Katić, Vojislav Mihailović, Aleksandar Mikić
Međuzavisnost morfoloških i agronomskih osobina lucerke (Medicago sativa L.)
Zoran Jerković, Marina Putnik-Delić, Željana Prijić
Lazar Kojić, Dillyara Ajgozina Serikbaevna
Novopriznati i perspektivni Kazahstansko-Zemunpoljski hibridi kukuruza
Gorica Paunović, Milomirka Madić
Germplazma koštičavih vrsta voćaka - osnov za selekciju vegetativnih podloga
Natalija Kravić, Violeta Anđelković, Mirčeta Vidaković, Dragana Ignjatović- Micić
Značaj nacionalne kolekcije germplazme kukuruza u procesu selekcije
Dario Danojević, Lazar Kovačev, Nevena Nagl, Živko Ćurčić
Karakteristike i korelacije multigermnih genotipova šećerne repe
Nikola Hristov, Novica Mladenov, Ankica Kondić-Špika, Veselinka Đurić, Slaviša Štatkić
Stabilnost energije pšenice u različitim agroekološkim uslovima
Sofija Petrović i Miodrag Dimitrijević
Stabilnost dužine i mase klasa pšenice na solonjecu
Dragana Branković Radojčić, Jelena Vančetović, Aleksandar Radojčić, Jovan Pavlov
Prinos i komponente prinosa kukuruza sa različitim brojem alela za tolerantnost prema cikloksidimu
Biljana Gorjanović i Marija Kraljević-Balalić
Fenotipska varijabilnost genotipova hlebne pšenice za žetveni indeks azota
Željko Lakić, Svetko Vojin, Bojan Rajčević
Kvantitativna svojstva odabranih genotipova ježevice (Dactylis glomerata L.)
Veselinka Đurić, Novica Mladenov, Nikola Hristov, Marija Racić
Aktuelne NS-sorte pšenice kao sirovina za prerađivačku industriju
Slaviša Stojković, Nebojša Deletić, Milan Biberdžić, Dragoljub Beković, Miroljub Aksić
Varijabilnost i povezanost komponenti prinosa kod S1 i HS potomstava jedne F3 populacije kukuruza
Zorica Pajić, Uroš Erić, Jelena Srdić, Snežana Mladenović-Drinić
Milomirka Madić, Desimir Knežević, Aleksandar Paunović, Nikola Bokan, Dragan Đurović
Kombinacione sposobnosti za žetveni indeks sorti dvoredog ječma
Jasmina Zdravkovic, Živoslav Markovic, Mirjana Mijatovic, Milan Zdravković
Inkorporacija gena čvrstine ploda paradajza (Lycopersicon esculentum Mill.)
Vojislav Mihailović, Tom Warkentin, Aleksandar Mikić, Branko Ćupina, Svetko Vojin
Preliminarna zajednička evaluacija kanadskih i srpskih sorti proteinskog graška (Pisum sativum L.)
Slaviša Gudžić, Nebojša Deletić, Nebojša Gudžić, Miroljub Aksić
Otpornost važnijih sorti pšenice prema prouzrokovaču pepelnice
Jegor Miladinović, Milica Hrustić, Miloš Vidić, Vuk Đorđević
Adaptabilnost novih sorti soje
Milica Hrustić, Miloš Vidić, Mladen Tatić, Svetlana Balešević-Tubić, Vladimir Pajić
Reakcija genotipova soje na različite agroekološke uslove gajenja
Vladimir Sabadoš, Milica Hrustić, Radiša Đorđević, Olivera Sekulić, Dragan Dedić
Pregled rezultata dus testova u 2006 i 2007. godini
Mile Sečanski, Tomislav Živanović, Gordana Šurlan Momirović, Sveta Rakić
Kombinacione sposobnosti prinosa kukuruza
Nenad Pavlović, Milan Zdravković, Dejan Cvikić, Jasmina Zdravković
Sadržaj i varijabilnost ukupnih šećera u lukovicama crnog luka (Allium cepa L.)
Novo Pržulj, Vojislava Momčilović, Zoran Jovićević, Nenad Kovačević, Slaviša Štatkić
Specifičnosti razvića i rastenja ozimih strnih žita u 2006/07. vegetacionoj sezoni
Vladimir Sabadoš, Milica Hrustić, Olivera Sekulić, Zoran Boca, Gordana Forgić
Pilot projekat “Sačuvajmo i zaštitimo stare vojvođanske sorte povrća“
Tematska oblast II
Semenarstvo
Milovan Pavlov, Goran Saratlić, Živorad Videnović, Zoran Stanišić
ZP sistem proizvodnje, sušenja, dorade i pakovanja semena kukuruza
Gojko Mladenović, Nenad Kovačević, Slaviša Štatkić
Proizvodnja i plasman semena novosadskih ozimih strnih žita u periodu 1998 – 2007. godina
Rade Stanisavljević, Dejan Sokolović, Jasmina Milenković, Dragan Terzić, Dragoslav Đokić, Aleksandar Simić
Sreten Terzić, Jovanka Atlagić, Vladimir Miklič, Siniša Jocić, Zvonimir Sakač
Uticaj načina oprašivanja, vitalnosti polena i nektarnosti na prinos semena suncokreta
Vladan Ivetić i Vasilije Isajev
Ana Marjanović-Jeromela, Radovan Marinković, Radosav Sekulić, Stevan Jasnić, Željko Milovac
Uticaj tretiranja semena insekticidima i fungicidima na klijavost uljane repice (Brassica napus L.)
Radovan Sabovljević, Zlatoljupka Stanković, Đorđe Goranović, Božana Aćimović, Jela Ikanović, Dragoljub Jovanović
Korelacije i varijabilnost osobina semena pšenice proizvedenog na više lokacija
Radovan Sabovljević, Dragan Biserčić, Ljubodrag Marić, Đorđe Goranović, Marija Davidović
Slavica Jelačić, Damir Beatović, Lana Đukanović, Јasna Kojić
Uticaj vremena čuvanja na kvalitet semena domaćih populacija bosiljka (Ocimum basilicum L.)
Mladen Mirić
Reproduktivne osobine zeljastih kultura
Mirjana Gavrilović, Radovan Sabovljević, Divna Marković-Simić, Đorđe Goranović, Sandra Milosavljević, Dobrivoj Poštić
Uticaj temperature na klijanje frakcija semena crnog luka
Desimir Knežević, Nevena Đukić, Veselinka Zečević, Milomirka Madić, Aleksandar Paunović, Dejan Dodig, Jasmina Knežević, Gordana Branković
Varijabilnost osobina semena pšenice (Triticum aestivum L.)
Ksenija Marković, Dragana Ignjatović-Micić, Snežana Mladenović-Drinić, Jasmina Stojadinović, Dragica Ivanović
Radosav Jevđović, Jovan Majstorović, Radovan Sabovljević
Varijabilnost i korelacije klijanja semena žalfije, bosiljka i miloduha (fam. Lamiaceae)
Nenad Stavretović, Branko Čupina, Pero Erić
Specifičnosti semenskog materijala trava trava posebnih namena
Vesna Dragičević, Slobodanka Sredojević, Mirjana Srebrić, Lana Đukanović
Značaj ostatka semena pri početnom rastu klijanaca kukuruza
Sanja Mehandžić, Jovan Crnobarac, Branko Marinković, Đorđe Jocković
Uticaj roka setve na kvalitet semenskog kukuruza
Radovan Sabovljević, Branka Jokić, Mirjana Kojić, Marija Davidović, Đorđe Goranović, Divna Marković- Simić
Varijabilnost i korelacije osobina semena paprike sorte-populacije kurtovska kapija
Radovan Sabovljević, Zlatoljupka Stanković, Đorđe Goranović, Marija Davidović, Divna Marković-Simić, Branka Jokić
Varijabilnost i korelacije osobina semena kupusa sorte-populacije srpski melez
Dragica Kovač, Mirjana Milošević, Milka Vujaković, Svetlana Balešević-Tubić, Dragana Petrović
Uticaj agrometeoroloških uslova na kvalitet semena soje
Vladan Ugrenović, Vladimir Filipović, Danka Dujović
Maja Ignjatov, Dragana Petrović, Mirjana Milošević, Milka Vujaković, Zorica Nikolić
Karakteristike izolata gljive (Sclerotinia sclerotiorum) poreklom sa semena soje
Milka Vujaković, Mirjana Milošević, Ksenija Taški-Ajduković, Dragica Kovač, Slaviša Štapkić
Životna sposobnost semena pšenice
Violeta Dokić, Dragica Kovač, Milka Vujaković, Zorica Nikolić, Maja Ignjatov
Starenje semena paprike, paradajza i krastavca
Jela Ikanović, Đorđe Glamočlija, Gordana Kulić, Marijenka Tabaković, Sveto Rakić
Uticaj temperatura na klijavost semena kukuruza šećerca
Svetlana Obradović, Maja Martić, Nenad Đurić, Danka Dujović
Analiza nekih parametara kvaliteta semena ozime pšenice u periodu od 2003-2007. godine
Miroslava Jović
Klijavost i rast mladih klijanaca genotipova pšenice u uslovima vodnog deficita
Miladin Kostić, Svetlana Balešević-Tubić, Mladen Tatić, Milka Vujaković, Aleksandar Ilić
Uticaj frakcija na kvalitet semena soje
Slavica Jelačić, Damir Beatović, Lana Đukanović
Uticaj biostimulatora na razvoj ponika lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja
Božana Aćimović, Radovan Sabovljević, Divna Simić Marković, Đorđe Goranović, Sandra Milosavljević , Stanković Zlatoljupka
Varijabilnost i korelacije promena tokom klijanja hibridnog semena kukuruza
Radovan Sabovljević, Zlatoljupka Stanković, Marija Davidović, Đorđe Goranović, Dubravka Radivojević, Ljubodrag Marić
Uticaj lokacije proizvodnje semenskog useva na fizičko – mehaničke osobine semena dve sorte pšenice
Sunčica Medić, Lana Đukanović, Mirjana Srebrić
Promene klijavosti semena soje u zavisnosti od tipa sejalice
Dragojlo Selaković, Milomir F ilipović, Zdravko Hojka, Čedomir Radenović, Radovan Sabovljević
Mladen Mirić
Integralna nastava iz semenarstva
Branka Jokić, Radovan Sabovljević, Dragojlo Selaković, Nebojša Radosavljević, Marija Davidović, Zlatoljupka Stanković
Fizičko-mehaničke i fiziološke osobine hibridnog semena kukuruza dve domaće SC-kombinacije
Lana Đukanović, Vesna Dragičević, Ivana Glumac, Mirjana Srebrić
Poređenje standardne sa vigor metodama ispitivanja semena kukuruza
Marija Milivojević, Jasmina Stojadinović, Jasna Kojić, Dragica Ivanović, Milka Vujaković
Međulaboratorijska ispitivanja u proveri stručnosti semenskih laboratorija
Tematska oblast III
Prikaz novih sorti
Vojislava Momčilović i Novo Pržulj
Novosadski 737 i Nonius - nove sorte ozimog stočnog ječma
Mirjana Srebrić, Vesna Perić, Ljubiša Prijić, Slađana Žilić
LAURA – nova sorta soje (Glycine max L.) bez kunitz- tripsin inhibitora
Vojislav Mihailović, Sanja Vasiljević, Imre Pataki, Aleksandar Mikić, Đura Karagić, Vuk Radojević
Prve srpske sorte jarog stočnog boba (Vicia faba L.)
Slobodan Katić, Vojislav Mihailović, Dragan Milić
Poreklo i nastanak sorte lucerke Nijagara
Milivoje Milovanović, Vladimir Perišić, Kamenko Bratković
VIZIJA– KG sorta ozime pšenice
Milivoje Milovanović, Vladimir Perišić, Kamenko Bratković
GENERAL – perspektivna sorta ozimog Tritikalea
Milivoje Milovanović, Vladimir Perišić, Mirjana Staletić
VOJVODA - nova sorta jarog Tritikalea
Dejan Cvikić, Nenad Pavlović, Milan Zdravković, Katarina Zarubica, Danijela Stojanović
SMEDEREVKA – nova sorta paprike (Capsicum annuum L.) Instituta za povrtarstvo
Milomir Filipović, Zorica Pajić, Jelena Srdić
ZP 718b novi hibrid kukuruza (Zea mays L.) belog zrna
Tematska oblast IV
Biotehnologija
Borislav Kobiljski, Ankica Kondić-Špika, Srbislav Denčić, Dragana Kačavenda, Ljiljana Brbaklić
Novi pristup u molekularnom oplemenjivanju pšenice na prinos zrna
Violeta Anđelković, Natalija Kravić, Dragana Ignjatović-Micić, Jelena Vančetović, Snežana Mladenović Drinić
Lokalne populacije kukuruza kao izvor poželjnih svojstava
Ankica Kondić-Špika, Borislav Kobiljski, Nikola Hristov, Branka Ljevnaić
Uticaj podloge i pretretmana na androgenezu pšenice
Aleksandar Lučić, Snežana Mladenović-Drinić, Vasilije Isajev, Vera Lavadinović
Polimorfizam proteina semena populacija Crnog bora (Pinus nigra Arnold) u Srbiji
Zorica Nikolić, Ksenija Taški-Ajduković, Dragana Marinković, Aranka Jevtić
Detekcija i kvantifikacija genetski modifikovanog kukuruza
Vladan Ivetić i Vasilije Isajev
Biotehnologija i savremeno šumsko semenarstvo
Nevena Đukić, Desimir Knežević
Sličnost sorti pšenice (Triticum durum) na osnovu kompozicije glijadinskih alela
Snežana Mezei, Jovanka Atlagić, Lazar Kovačev, Željka Stojaković, Nevena Nagl
Analiza vitalnosti polena i nepravilnosti u mikrosporogenezi potencijalnih polinatora šećerne repe
Jovanka Atlagić i Sreten Terzić
Procena „Cross“ kompatibilnosti i potencijala za oplodnju primenom fluorescentne mikroskopije
Nevena Nagl, Dragana Vidović, Maja Kondić, Lazar Kovačev
Detekcija DNK polimorfizma šećerne repe RAPD markerima
Jelena Srdić, Ana Nikolić, Zorica Pajić
RAPD markeri u karakterizaciji samooplodnih linija kukuruza šećerca (Zea mays L. saccharata)
Milosav Babić, Iva Bauer, Vojka Babić
Genetička karakterizacija ZP hibrida kukuruza iz različitih vremenskih ciklusa selekcije
Ana Nikolić, Dragana Ignjatović-Micić, Slavica Stanković, Dragica Ivanović
Metode za identifikaciju virusa i gena za otpornost kod kukuruza
Dragana Ignjatović-Micić, KsenijaMarković, Mirjana Vuletić, Violeta Anđelković, Vesna Lazić-Jančić
Uticaj osmotskog stresa na morfologiju i sod izoforme u korenu kukuruza
Danijela Ristić, Ana Nikolić, Aleksandar Radojčić, Dragana Ignjatović-Micić, Snežana Mladenović Drinić
Karakterizacija sestrinskih linija kukuruza RAPD markerima
Vesna Perić, Ana Nikolić, Snežana Mladenović Drinić
Klaster analiza genotipova soje na osnovu RAPD markera
Jovanka Atlagić i Sreten Terzić
Određivanje vitalnosti polena gajenih biljnih vrsta bojenom metodom
Jasna Abraham, Dragana Miladinović, Ana Marjanović-Jeromela, Radovan Marinković, Vladimir Miklič
Reakcija sorti uljane repice na povećane koncentracije Cd
Dejan Dodig, Nevena Mitić, Miroslav Zorić
Međuzavisnost in vitro karaktreristika i agronomskih osobina kod ozime pšenice
Tematska oblast V
Gajenje semenskih useva
Milorad Rajić, Branko Marinković, Nikola Čačić
Uticaj primenjene agrotehnike na porast semenske šećerne repe
Anđelko Mišković, Žarko Ilin, Vladan Marković, Dušan Marinković
Analiza rasada tikava u zavisnosti od zapremine i vrste supstrata
Veselinka Zečević, Desimir Knežević, Danica Mićanović
Tehnološki kvalitet pšenice i tritikalea u zavisnosti od ishrane azotom i ekoloških uslova
Miodrag Jelić, Ivica Đalović, Snežana Živanović–Katić
Efekat đubrenja na promene hemijskih osobina zemljišta i prinos zrna jarih sorti strnih žita
Mirjana D. Simić, Sveto M. Rakić, Gordana J. Kulić
Sastav, antioksidantna i antimikrobna aktivnost ploda lovora
Milka Brdar, Ivana Maksimović, Tijana Zeremski-Škorić, Marija Kraljević-Balalić, Borislav Kobiljski
Uticaj suviška bora na usvajanje kalcijuma i kalijuma kod pšenice
Sveta Rakić, Mirjana D. Simić, Mile Sečanski, Gordana Kulić, Jela Ikanović
Biološka svojstva žita u ljudskoj ishrani
Miroljub Aksić, Nebojša Deletić, Nebojša Gudžić, Slaviša Gudžić, Slaviša Stojković
Prinos i potencijalna evapotranspiracija paradajza u zavisnosti od predzalivne vlažnosti zemljišta
Ivica Đalović, Đorđe Jocković, Bojan Jocković
Reakcija različitih hibrida kukuruza na primenu kalcifikacije
Radosav Jevđović, Goran Todorović, Jasmina Marković
Gordana Dozet, Jovan Crnobarac, Svetlana Balešević-Tubić, Vojin Đukić, Marija Vukosav, Ljiljana Kostadinović
Uticaj međurednog razmaka na masu 1000 zrna soje u uslovima navodnjavanja
Olivera Nikolić, Snežana Živanović – Katić, Jelena Milivojević
Prinos zrna pšenice u uslovima različite ishrane biljaka azotom pri različitim gustinama setve
Violeta Ranđelović, Slaven Prodanović, Đorđe Glamočlija, Ljubiša Živanović, Bojana Dimitrijević
Uticaj gustine useva na odnos prinosa i agronomskih osobina kod tri hibrida kukuruza
Milica Radosavljević i Marija Milašinović
Upotrebna vrednost zrna ZP hibrida kukuruza
Gordana Kulić, Mirko Đukić, Sveto Rakić, Jela Ikanović, Marijenka Tabaković
Etarska ulja aromatičnih tipova duvana
Dragoljub Beković, Milan Biberdžić, Vladeta Stevović, Rade Stanisavljević, Slaviša Stojković
Uticaj načina setve na prinos i kvalitet semena lucerke
Vladimir Filipović, Đorđe Glamočlija , G. Jaćimović
Uticaj gustine useva i rokova vađenja na prinos i kvalitet različitih sorata šećerne repe
Branka Kresović, Slobodanka Sredojević, Vesna Dragičević
Upotreba Super-Hydro-Grow polimera pri proizvodnji kukuruza
Radosav Jevđović, Miroslav Kostić, Goran Todorović, Jasmina Marković, Srboljub Dekić
Nikola D. Hristovski, Julijana Tomovska, Dijana Blažekovič, Elena Milevska, Živko Jankuloski
Najčešće vrste kvasci u kvasarskoj, pivarskoj, mesnoj i mlečnoj industriji u Makedoniji
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
MOLEKULARNI MARKERI KAO POMOĆ OPLEMENJIVAČIMA PŠENICE U CILJU EFIKASNIJE SELEKCIJE NA SPECIFIČNA SVOJSTVA
Steve Quarrie1, Sofija Pekic Quarrie2, Boris Kobiljski3, Dejan Dodig4
1Beograd, Srbija,2Poljoprivredni Fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd-Zemun,
3Institut za ratarstvo i povrtarsvo, Novi Sad, 4 Institut za kukuruz „ Zemun Polje”, Beograd
Poboljšanje prinosa i kvaliteta predstavlja glavni cilj većine oplemenjivačkih programa, pri čemu je prinos verovatno teže i kompleksnije svojstvo za rad. Molekularni markeri, posebno mikrosateliti (SSR) i druge metode bazirane na PCR tehnikama, unele su revolucionarne mogućnosti u oplemenjivanje, tako da je metod selekcije bazirane na molekularnim markerima - “marker assisted selection” (MAS) postao uobičajen za mnoge institucije koje se bave ovim poslom. Markeri su takođe u velikoj meri omogućili da fiziolozi i agronomi pomognu oplemenjivačima da razumeju koji procesi kontrolišu prinos u odgovarajućim agroekološkim uslovima. Tako QTL (quantitative trait loci) analiza uz pomoć molekularnih markera omogućava da se procesi koji determinišu prinos raščlane i pruža mogućnost da se odrede specifični regioni genoma radi unapređenja svojstava koja determinišu prinos korišćenjem MAS tehnike. Mi smo identifikovali region hromozoma 7AL kod hlebne pšenice koji reguliše prinos u mnogim agroekološkim uslovima, a QTL analiza je pokazala da je ovo u vezi sa produkcijom biomase i, posebno, širinom listova. Pomoću asocijativnog mapiranja genetičkih resursa mogu se identifikovati aleli ovih markera koji su povezani sa širim listovimai ovi markeri se mogu dalje koristiti za praćenje prenosa allela za veću širinu listova u selekcioni materijal. Na ovaj način bi se povećala produkcija biomase pšenice a u mnogim agroekološkim uslovima to bi takođe moglo da doprinese povećanju prinosa.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PEDESET GODINA OPLEMENJIVANJA PŠENICE U SRBIJI:
POVEĆANJE PRINOSA I AGRONOMSKIH OSOBINA
Novica Mladenov, Srbislav Denčić, Nikola Hristov, Borislav Kobiljski
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Radi utvrđivanja doprinosa oplemenjivanja u povećanju prinosa pšenice u proteklih 50 godina, vršena su proučavanja na 20 sorti pšenice. Za istraživanja su uzete sorte iz različitih godina priznavanja (različitih perioda-ciklusa oplemenjivanja), i to samo sorte koje su imale značajnu ulogu u proizvodnji pšenice u R. Srbiji. Ogled je izveden na jednom lokalitetu, u trajanju od četri godine (2001-2004), po slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja. Povećanje prosečnih prinosa sorti iz različitog perioda oplemenjivanja analiziran je primenom linearne regresije. Povećanje prinosa sorti pšenice iz različitih perioda oplemenjivanja, izražen regresionim koeficijentom, iznosi 128 kg/sorti. Kako su analizirane sorte priznavane u intervalu od tri do četri godine, to ukazuje na približno povećanje genetičkog potencijala za 35-45 kg/godini. Između ispitivanih sorti su dobijene značajne razlike, kako za morfološke osobine (visina biljke), tako i za komponente prinosa (broj zrna u klasu i masa 1000 zrna). Kod novijih sorti je značajno povećanje broja zrna po klasu i mase 1000 zrna.Navedeni rezultati ukazuju da je oplemenjivanje dalo značajan doprinos povećanju obima proizvodnje pšenice.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ORGANSKO OPLEMENJIVANJE BILJAKA I ORGANSKO SEMENARSTVO
Janoš Berenji
Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
Pitanje sortimenta, sortnog semena i sadnog materijala za organsku proizvodnju je u početku rešavano korišćenjem netretiranog semena konvencionalnih sorti proizvedenog u konvencionalnim uslovima. U sledećoj fazi postavljen je zahtev da se seme i sadni materijal konvencionalnih sorti proizvodi metodama organske proizvodnje. Krajnji cilj je zamena konvencionalih organskim sortama i korišćenje organskog semena. U organskom oplemenjivanju biljni genetički resursi (stare sorte i lokalne populacije) dolaze do posebnog izražaja. U poređenju sa metodama konvencionalnog oplemenjivanja biljaka, u organskom oplemenjivanju postoje određena ograničenja pri izboru metode stvaranja varijabilnosti i selekcije koje se mogu svrstati u dozvoljene (ukrštanje unutar vrste, povrtno ukrštanje, masovana i individualna selekcija, korišćenje molekularnih markera, itd.), uslovno dozvoljene (hibridne sorte, somatska embriogeneza, kultura antere, itd.) i zabranjene (međuvrsna hibridizacija, fuzija protoplasta, indukovane mutacije, genetička modifikacija, itd.). Organsko semenarstvo odlikuje se nizom specifičnosti neophodnih da bi proizvodnja semena ispunila ne samo zahteve prema sortnom semenu već i prema organskim proizvodima. Savremeno shvatanje pitanja sortimenta i sortnog semena u organskoj proizvodnji prepoznaje sledeće kategorije semena: (1) seme proizvedeno metodama organske proizvodnje i (2) organsko seme. Vrše se istraživanja koja imaju za cilj da se razrade takve nove metode proizvodnje i dorade (naročito tretiranja semena) koje su u skladu sa zahtevima organske proizvodnje.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
NOVI TRENDOVI U OPLEMENJIVANJU KUKURUZA
Snežana Mladenović Drinić, Violeta Anđelković, Jelena Vančetović, Dragana Ignjatović Micić, Miomir Filipović
Institut za kukuruz “Zemun Polje”
Zahtevi moderne nauke pred oplemenjivače stavljaju zadatak da se do novih visoko prinosnih hibrida kukuruza tolerantnih na različite stresne faktore dođe u što kraćem vremenskom periodu, što je izazvalo potrebu razvijanja i primene savremenijih i efikasnijih tehnika i metoda u oplemenjivanju biljaka. Oplemenjivački programi obuhvataju stvaranje početnog materijala, populacija uže i šire genetičke osnove, njihovo kontinuirano poboljšanje, razvoj samooplodnih linija i stvaranje hibrida. Za popravljanje populacija koriste se različiti metodi rekurentne selekcije (HS, FS, HSRRS, FSRRS). Tendencija je da se novostvorene kombinacije testiraju u što većem broju lokacija. Primenom metoda molekularne biotehnologije programi oplemenjivanja kukuruza su efikasniji i ekonomičniji. Molekularna biotehnologija biljaka obuhvata molekularno oplemenjivanje, korišćenje molekularnih markera za identifikovanje specifičnih gena koji kontrolišu osobinu od interesa, već prisutni u organizmu i transformaciju kojom se gen iz bilo kog organizma prenosi u biljku domaćina. Novi trend u molekularnom oplemenjivanju kukuruza je korišćenje dvostrukih haploida (DH). Jedan od novih trendova u oplemenjivanju kukuruza je uslovljen energetskom krizom, kao što je potreba za većom upotrebom kukuruza u proizvodnji etanola. Poznato je da različiti hibridi kukuruza daju različit prinos etanola, i da je razlika u prinosu etanola između hibrida koji daju najveći i onih koji daju najmanji 6%.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
SAVREMENI KONCEPT U OPLEMENJIVANJU I PROIZVODNJI PŠENICE I DRUGIH BILJNIH VRSTA
Desimir Knežević1, Gordana Šurlan-Momirović2, Goran Saratlić3, Mirjana Srebrić3, Slaven Prodanović2, Nevena Đukić4, Dejan Dodig3
1Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Prištini, Zubin Potok, Srbija
2Poljoprivredni fakultet Zemun, 3Institut za kukuruz „Zemun Polje“, 4Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
Oplemenjivanje i proizvodnja biljaka se bazira na naučnim znanjima i kapacitetima ljudskih i prirodnih resursa i savremenim potrebama potrošača. Stvaraju se visoko adaptivne sorte i hibridi koji ostvaruju odličan kvalitet i visok prinos kako u nepovoljnim tako i u povoljnim ekološkim uslovima. Na bazi ova dva koncepta je stvoren veliki broj sorti i hibrida otpornih na biotičke (bolesti, štetočine) i abiotičke faktore stresa (mraz, suša, salinitet). U okviru koncepta genotipa, koncepta svojsta i koncepta gena, primenom metoda hibridizacije, poliploidije, indukovanih mutacija i biotehnologije su stvorene sorte i hibridi sa poželjnim kombinacijama gena i osobina. Za svaku biljnu vrstu su specifični zahtevi u oplemenjivanju, kako bi se ostvario profit na osnovu visokih i stabilnih prinosa, poboljšanog nutritivnog kvaliteta. Takođe je razvijen koncept biofarminga i biofortifikacije u kome je biljni sistem bioreaktor u proizvodnji lekova, kao i sintezi povećanog sadržaja aminokiselina, mineralnih elemenata, vitamina, antioksidanata. Biotehnološke metode imaju značaj u skraćenju procesa oplemenjivanja, povećanju genetičke polimorfnosti, efikasnijoj identifikaciji genotipa i većoj produktivnosti osnovnih hranidbenih biljnih vrsta pšenice, soje, kukuruza, pirinča i drugih.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
Kvantitativna svojstva i kombinaciona sposobnOst multigermnih oprašivača šećerne repe
Lazar Kovačev, Nikola Čačić, Snežana Mezei, Nevena Nagl, Živko Ćurčić, Dario Danojević, Željka Stojaković
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Pošto se u hibridizaciji šećerne repe multigermne diploidne populacije ili familije koriste ili kao oprašivači za stvaranje F1 hibrida ili kao donori poželjnih gena za najvažnija kvantitativna ili kvalitativna svojstva njihova uloga u svim oplemenjivačkim programima je od posebnog značaja. Postojanje genetičke divergentnosti kako unutar populacija tako i između njih neophodno je i za povećanje genetičkog potencijala rodnosti i otpornosti prema najznačajnijim bolestima naročito rizomaniji. Za ova istraživanja korištene su tri populacije uske genetičke osnove i po 10 S1 familija u okviru svake populacije. Populacije su se razlikovale po najznačajnijim kvantitativnim svojstvima i imale su isti izvor otpornosti prema rizomanji (Rz1). Primenom odgovarajućih statističkih metoda utvrđena je divergentnost između populacija i njihovih S1 familija kako po kvantitativnim svojstvima tako i po konbinacionim sposobnostima.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
Međuzavisnost kvantitativnih svojstava sa masom 1000 semena kod suncokreta
Nada Hladni 1, Siniša Jocić 1, Vladimir Miklič 1, Marija Kraljević-Balalić 2
1Institut za ratarsvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija
2Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija
Osnovni pravac u novosadskom programu oplemenjivanja suncokreta je stvaranje hibrida sa visokim genetskim potencijalom za prinos semena iznad 5t/ha (Miklič i sar., 2008). Utvrđivanje međuzavisnosti kvantitativnih svojstava sa masom 1000 semena omogućava bolje iskorišćavanje genetskih resursa u oplemenjivanju na visok genetski potencijal za prinos semena suncokreta. Za ova istraživanja korišćen je 21 ekperimentalni hibrid stvoren u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Hibridi uključuju nove divergentne (A) cms inbred linije nastale interspecies hibridizacijom. Ogled je postavljen na eksperimentalnom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim Šančevima po slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja. Osnovni uzorak za analizu ispitivanog svojstva sastojao se od 30 biljaka. Između ispitivanih genotipova suncokreta ustanovljene su značajne razlike u srednjim vrednostima za sva ispitivana svojstva. Pozitivna visoko značajna međuzavisnost ustanovljena je između mase 1000 semena i ukupne lisne površine po biljci (0.461**). Konstatovana je pozitivna značajna međuzavisnosnost prečnika stabla (0.379*) i prečnika glave (0.291*) sa masom 1000 semena. Ovi rezultati mogu biti iskorišćeni u programu oplemenjivanja suncokreta.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
BIOLOŠKA RAZNOVRSNOST POPULACIJE DRENA (Cornus mas L.) NA PODRUČJU STARE PLANINE
Evica Mratinić1, Rade Miletić2, Milica Fotirić1, Mihajlo Žikić3
1Poljoprivredni fakultet, Zemun, 2 Institut za voćarstvo, Čačak
3 Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar
Na Staroj Planini, potezu Radičevac, proučavane su najvažnije biološko-pomološke osobine drena (Cornus mas L.), na slučajno odabranom uzorku od 30 genotipova, a sa ciljem sagledavanja biološke divergentnosti ove populacije. Istraživanja su sprovedena u periodu 2004-2005. godine. Ogledom su obuhavećeni najvažniji pokazatelji vegetativnih i generativnih organa, i to stabla, rodnih grančica. i cveta. Od pomoloških parametara proučavane su privredno najvažnije osobina ploda: masa, dimenzije, randman i kvalitet ploda kao i rodnost. Analizirajući dobijene rezultate može se konstatovati da se bujnost stabla kretala od 3,2 do 8,5 m, sa dominantnim učešćem genotipova visine od preko 6m. Obim debla je bio u rasponu od 10-87 cm, a broj osnovnih grana od 1-4. Dužina rodnih grančica je varirala od 9,5-35 cm, a broj pupoljaka po grančici od 4-17. Broj cvetova po cvasti je bio od 4-37, a prašnika po cvetu 2-4. Svi cvetovi kod ispitivanih genotipova su posedovali samo po jedan tučak, a cvetna drška im se kretala od 4,1 do 6,9 cm. Masa ploda se kretala od 1,10-2,42 g, a masa koštice od 0,20 do 0,42 g, što je rezultiralo randmanom mezokarpa od 70,0 do 85,1%. Sadržaj suve materije je bio od 13,5 do 24,5%, a rodnost, koje je određivana poentiranjem od 1 do 5, u proseku se kretala oko 3,4, sa dominantnim učešćem genotipova osrednje rodnosti (manje od 3 poena).
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ISPITIVANJE STABILNOSTI OSOBINA STABLJIKE PŠENICE NA HALOMORFNOM ZEMLJIŠTU
Miodrag Dimitrijević i Sofija Petrović
Katedra za genetiku i oplemenjivanje biljaka, Departman za ratarstvo i povrtarstvo,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Vegetativni deo biljke pšenice je od značaja za usvajanje i translokaciju asimilativa u generativne delove biljke. Time kvantitativne osobine stabljike i variranje interakcije genotip/spoljna sredina dobijaju na značaju za formiranje stabilnog i ekonomičnog prinosa zrna. U radu je ispitivana interakcija genotip/spoljna sredina i izvori varijacije visine i mase stabljike u ogledima na kontroli i meliorisanom solonjecu.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
pogrešna ocena u procesu fenotipske karakterizacije genotipova kukuruza po principima UPOV-og deskriptora
Vojka Babić, Jelena Srdić,Violeta Andjelković, Milosav Babić, Nenad Delić
Institut za kukuruz-Zemun Polje, Belgrade, Srbija
Selekcioni rad je rad koji zahteva dugogodišnja ulaganja ne samo u materijalnom smislu već i u smislu genetičkih i ljudskih resursa. Zaštita prava oplemenjivača daje mogućnost da se obezbedi jedno pouzdano ekskluzivno pravo koje će poboljšati šanse da se u ovoj oblasti omogući zaštita intelektualne svojine i samim tim da se poveća šansa za akumulaciju potrebnih sredstava za dalje investicije u ovoj oblasti. U svrhu ove zaštite UPOV ustanovljava detaljna uputstva za sprovodjenje DUS testova za više od 170 biljnih vrsta. Kada se rade testovi greške su uvek moguće. U osnovi svake greške najčešće je ljudski faktor, a brojni su razlozi usled kojih se greške javljaju. Prilikom fenotipske karakterizacije genotipova kukuruza, po principima UPOV-og deskriptora, kristeći spreadsheet metod za identifikaciju eventualnih nepravilnosti, uočeno je nekoliko karakterističnih slučajeva pogrešne ocene. Kontinuirana kontrola i provera datih ocena tokom ispitivanja je značajna, da se ne bi usled nemarnog odnosa, ispitivani varijetet proglasio identičnim, a da je zapravo različit ili obrnuto, da se proglasi različitim, a da je zapravo identičan. Svakako, iskustvo ocenjivača u poznavanju biologije odredjene biljne brste je od velikog značaja, kao i postojanje kvalitetne Referentne kolekcije, genotipova standarda, odgovarajućih kompjuterskih softvera i baza podataka da se ne bi u krajnjoj instanci donela pogrešna odluka.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST I FENOTIPSKA DIVERGENCIJA POPULACIJA ŽALFIJE (Salvia officinalis L.) U USLOVIMA EX SITU KONZERVACIJE
Slobodan Dražić1, Tomislav Živanović2, Dragana Branković Radojčić3
1Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, Beograd,
2Poljoprivredni fakultet Beograd,3Instiut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd -Zemun
Ispitivano je četiri osobine (visina biljke (cm), prinos herbe (g), prinos lišća (g) i sadržaj etarskog ulja (%) sedam populacija žalfije (Salvia officinalis L.). Utvrđene su značajne razlike u njihovim vrednostima, odnosno velika varijabilnost svojstava između proučavanih populacija. Za procenu stepena njihove divergencije korišćena je hijerarhijska klaster analiza. Na dendrogramu su se izdvojila tri klastera, odnosno tri grupe populacija različitih kompleksa fenotipskih karakteristika. Povezivanje genotipova u iste grupe bilo je prvenstveno u funkciji njihovog prinosa, a samim tim je ispoljena i sličnost populacija unutar grupa po vrednostima njihovih ostalih osobina. Poznavanje oblika divergencije ovih populacija ima značaj u oplemenjivanju i hibridizaciji žalfije.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRINOS I kvalitet grožđa I VINA sorte Smederevka I KLONA Ni 74411 u kutinskom vinogorju
Ivana Radojević 1, Garić Mlađan2, Ivana Mošić1, Vesna Rankovć1, Miloš Ristić 1
1PD“ Centar za vinogradarstvo i vinarstvo“ d.o.o. Niš, RS
2Poljoprivredni fakultet, Lešak, RS
U uslovima kutinskog vinogorja u periodu 2002-2004.godine ispitivan je prinos i kvalitet grožđa i vina kod sorte smederevke kao standarda i klona Ni 74411. Ispitivanja su vršena na oglednom imanju Centra za vinogradarstvo i vinarstvo u Nišu. Rezultati ispitivanja pokazuju da u pogledu kvaliteta grožđa i vina postoje značajne razlike između sorte smederevke kao standrda i klona Ni 74411.Razlike su ispoljene u pogledu početka odvijanja pojedinih fenofaza, kao i u pogledu prinosa grožđa i krupnoće grozda i bobica.
Ispitivani klon u odnosu na sortu standard ispoljio je veći prinos grožđa po čokotu (5.71 kg/čokotu) u odnosu na sortu standard (4.50 kg/čokotu). Sadržaj šećera i ukupnih kiselina u širi je takođe bio veći kod klona u odnosu na sortu standard. Rezultati ispitivanja su pokazali da između ispitivane sorte i klona postoje razlike koje su i statistički potvrđene kao značajne i veoma značajne.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRIMENA METODA SELEKCIJE U POLUSRODSTVU I PUNOM SRODSTVU U OPLEMENJIVANJU CRVENE DETELINE (Trifolium pratense L)
Sanja Vasiljević 1, Gordana Šurlan-Momirović 2, Tomislav Živanović 2, Mile Ivanović1
1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2Poljoprivredni fakultet, Zemun
Crvena detelina (Trifolium pratense L) je izrazito stranooplodna biljna vrsta sa izraženim mehanizmom gametofitne inkompatibilnosti, što sprečava stvaranje inbred linija, koje imaju homozigotne S alele, neophodne za kontrolisano ukrštanje. S tim u vezi primena selekcije u punom srodstvu nije naročito rasprostranjena u oplemenjivanju crvene deteline, osim u slučaju roditeljskih parova koji za određene osobine pokazuju visoke vrednosti posebnih kombinacionih sposobnosti, kao i u slučaju kada u neku visokoprinosnu sortu želimo uneti poželjno agranomsko svojstvo (otpornost na bolesti, duži život, sposobnost prezimljavanja).Selekcija u polusrodstvu se najčešće koristi u oplemenjivačkom radu na crvenoj detelini primenom najjeftinijih i najefikasnijih metoda (masovna, rekurentna fenotipska selekcija). Ona počiva na opštim kombinacionim sposobnostima, pri čemu je od naročitog značaja prisustvo superiornih genotipova, kao i dodatno poznavanje stepena heritabilnosti onih osobina na koje se vrši selekcija. Primenom metode dialelnih ukrštanja se dobijaju potpunije informacije o OKS i PKS, načinu nasleđivanja, kao i o heritabilnosti ispitivanih osobina. Posebno je značajno istaći da se testom potomstva, posredstvom metode dialelnih ukrštanja mogu odrediti smernice budućeg oplemenjivačkog rada na crvenoj detelini. Kao rezultat četvorogodišnjeg rada (1999-2002) na testiranju potomstva dialelnih hibrida crvene deteline izdvojene su osobine u čijem je nasleđivanju utvrđeno aditivno dejstvo gena (dužina stabljike, prinos zelene mase po biljci, forma rasta, maljavost).
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
OTPORNOST NEKIH SORTI JAROG OVSA PREMA Puccinia coronata avenae
Mirjana Staletić, Vesna Stevanović, Vera Đekić
Centar za strna žita-Kragujevac, Kragujevac
Prinos ovsa je povećan kod nas i u svetu zahvaljujući uvođenju u proizvodnju novih sorti. Veoma važan problem u oplemenjivanju i selekciji ovsa je otpornost prema bolestima, koje izazivaju smanjenje ukupne svetske proizvodnje ove kulture za 12% (Janjić et al., 1995). Različite su mogućnosti zaštite ovsa od bolesti. U sklopu integralnih mera zaštite stvaranje i gajenje otpornih sorti ima primarni značaj u zaštiti ovsa od prouzrokovača lisne rđe. Tokom 2002, 2003. i 2004. godine proučavana je otpornost nekih sorti jarog ovsa u fazi odraslih biljaka u polju prema Puccinia coronata avenae u uslovima veštačkih inokulacija na oglednom polju Centra za strna žita u Kragujevcu. Inokilacija biljaka vršena je u više navrata počevši od faze 23 BBCH-skale, u večernjim satima prskanjem biljaka suspenzijom uredospora patogena. Tipovi infekcije su određivani po metodi (Stakman et al., 1962.). Koeficijenti infekcije izračunavani su prema formulu (Levine i Basile, 1959). Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da nije bilo vrlo otpornih i vrlo osetljivih sorti. Otpornost je ispoljila sorta F. Nova sa koeficijentom infekcije 10%, a dok su četiri sorte bile srednje otporne (Boris, Fagot, Tlama i Blanko) sa koeficijentom infekcije koji se kretao od 15 do 25%. Najveći broj sorti bio je intermedijaran (38,88%). U kategoriji otpornih sorti bilo je ukupno 49,99%, od toga otpornih 22,22% i srednje otpornih 27,77%, dok vrlo otpornih i vrlo osetljivih nije bilo. U kategoriji srednje osetljivih genotipova bilo je 11,11%.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
REZULTATI PETODECENIJSKOG RADA NA OPLEMENJIVANJU OZIME PŠENICE U INSTITUTU PKB AGROEKONOMIK
N. Đurić, V. Trkulja
Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela-Beograd
Institut PKB Agroekonomik nastao je kao izraz razvojnih i istraživačkih potreba Poljoprivredne korporacije Beograd 1961. godine kao jedne od najvećih poljoprivrednih korporacija tadašnje države. Od svog početka do današnjeg dana Institut PKB Agroekonomik je prolazio kroz razne organizaciono-tehnološke transformacije, ali je suština rada i postojanja uvek ostala ista, a to je da se na savremenim naučnim osnovama unapređuje poljoprivredna proizvodnja kroz stvaranje novih sorata i hibrida i vrši transfer tehnologije u druga poljoprivredna preduzeća. Jedna od osnovnih aktivnosti u Institutu odnosno u Zavodu za ratarstvo i povrtarstvo je stvaranje novih sorti ozime pšenice. Od 1979. godine kada je priznata prva sorta ozime pšenice (PKB Krupna) do 2007. godine Institutu je priznato od strane Državne komisije za priznavanje 20 sorata ozime pšenice. Dobra adaptibilnost i zavidan nivo prinosa zrna i tehnološkog kvaliteta brašna su osobine zbog kojih su PKB sorte pšenice od 1979. godine prošlog veka do danas našle svoje mesto u proizvodnji kako u našoj zemlji tako i u susednim državama.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST OSOBINA PERSPEKTIVNIH SELEKCIJA JABUKE GRUPE MELROSE
Milan Lukić, Slađana Marić, Milisav Mitrović
Institut za voćarstvo, Čačak
U svetu se danas na stvaranju novih sorti jabuke boljih biološko-privrednih osobina radi u oko 60 institucija. To je dugotrajan, naporan i krajnje neizvestan posao, s obzirom na činjenicu da je jabuka listopadna, višegodišnja, drvenasta i stranooplodna vrsta sa dugim juvenilnim periodom. Institut za voćarstvo u Čačku ima dugu tradiciju oplemenjivačkog rada na stvaranju novih sorti jabuke i do sada je metodom planske hibridizacije stvoreno preko 110.000 hibridnih sejanaca jabuke. U novije vreme, pored poboljšanja kvaliteta ploda i otpornosti prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, sve su značajniji zahtevi za poboljšanjem kvaliteta čuvanja u skladištu. U radu su prikazane četiri perspektivne selekcije jabuke (J/12/51, J/13/41, J/3/47 i J/14/1), stvorene u Institutu za voćarstvo, kod kojih je majčinska komponenta sorta Melrose. Analizirane selekcije su nastale iz sledećih ukrštanja: Melrose x Golden Delicious (J/12/51 i J/13/41), Melrose x Čadel (J/3/47) i Melrose x Prima (J/14/1). Ispitivane su fenološke osobine (fenofaza cvetanja i zrenja), pomološke osobine (fizičke i hemijske osobine ploda) i rodnost. Ispoljena je velika razlika u kvalitetu i prinosu ispitivanih selekcija. Najveću masu ploda i sadržaj ukupnih suvih materija ima selekcija J/3/47. Visokim prinosom odlikuju se selekcije J/12/51 i J/13/41.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
NOVA GENERACIJA NOVOSADSKIH SORTI JAROG PROTEINSKOG GRAŠKA (PISUM SATIVUM L.)
Vojislav Mihailović1, Aleksandar Mikić1, Slobodan Katić1, Đura Karagić1, Veljko Radojević2
1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Odeljenje za krmno bilje, Novi Sad
2BAG-DEKO, Bačko Gradište
Oplemenjivanje stočnog graška u Srbiji započelo je tokom poslednje tri decenije u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Uvođenjem gena za ranostasnost, skraćene internodije, determinantan rast stabla i razviće novih tipova lista, poput običnog tipa lista sa užim liskama i afila tipa, bez liski i samo sa viticama, stvorene su nove sorte proteinskog graška, visokih, kvalitetnih i stabilnih prinosa zrna. Prve prave srpske sorte proteinskog graška, Jezero i Javor, odigrale su izuzetno značajnu ulogu u širenju ovog agronomskog tipa graška ne samo u Srbiji, već i u bližem i daljem okruženju. Daljim razvojem programa oplemenjivanja proteinskog graška, stvorene su linije L-536, L-537 i L-538, koje su u komparativnim ogledima ostvarile prosečne dvogodišnje prinose zrna od oko 5000 kg ha-1, što je bilo značajno više u odnosu na standardne sorte Jezero i Javor. Tokom 2006. i 2007. godine, ove tri linije nalazile su se u ogledima Odeljenja za priznavanje i zaštitu sorti poljoprivrednog bilja, gde su se, takođe, odlikovale značajno izraženijom ranostasnošću i značajno višim prinosima zrna u odnosu na standardnu sortu, te su, krajem 2007. godine, priznate pod imenima Partner, Kristal i Dukat.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
MEĐUZAVISNOST MORFOLOŠKIH I AGRONOMSKIH OSOBINA LUCERKE (Medicago sativa L.)
Dragan Milić, Slobodan Katić, Vojislav Mihailović, Aleksandar Mikić
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Tokom 2001-2003 ispitivana je kolekcija od 30 genotipova lucerke različitog geografskog porekla kroz sedam otkosa na lokalitetu Rimski Šančevi. Kolekcija je posejana je 2001 godine širokoredo u matičnjak (kućice 0,8 x 0,5 m). U istraživanja je uključeno sedam agronomski i morfološki važnih kvantitativnih osobina lucerke: prinos zelene krme i suve materije lucerke, broj izdanaka (stabljika) po biljci, broj i dužina internodija, udeo lišća u prinosu i prečnik stabljika. Koeficijenti prostih korelacija između prinosa zelene krme i prinosa suve materije su visoko značajni (r=0,98), ostvarena je skoro funkcionalna zavisnost. Značajne pozitivne korelacije dobijene su izmedju prinosa zelene krme i broja izdanaka (r=0.78) kao i prinosa suve materije i broja izdanaka (r=0,71). Dobijeni su visoko značajni pozitivni koeficijenti korelacijа izmedju visine biljaka i dužine internodija (r=0,82), što ukazuje na agronomski značaj ovih osobina. Prečnik stabljike biljaka lucerke je u srednje visokoj korelaciji sa dužinom internodija (r= 0,55) Visoko značajne negativne korelacije dobijene su između udela lišća u prinosu i visine biljaka, i dužine internodija (r=-0,83). Takođe, prinosi zelene krme i suve materije i udeo lista su u negativnoj (r=-0,54 i r= -0,53) korelaciji. Dobijena je značajna pozitivna međuzavisnost između prinosa zelene krme i suve materije, visine biljaka, broja izdanaka i dužine internodija. Međutim, negativne korelacije su zabeležene između udela lišća u prinosu i prinosa krme, visine biljaka i dužine internodija.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
NOVI PARAMETAR ZA PROCENU MAKSIMALNOG INTENZITETA ZARAZE Puccinia triticina NA GENOTIPOVIMA PŠENICE U SEMIARIDNIM REGIONIMA
Zoran Jerković, Marina Putnik-Delić, Željana Prijić
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija
Primećene su veće razlike po intenzitetu zaraze Puccinia triticina u polju unutar grupa identičnih po u stakleniku odredjenom LR indeksu =latentni preiod (0,7-1) x uspešnost infekcije (6-10) x reakcioni tip (6-10). Vizuelno odredjena starost listova u polju nije obezbedila stabilno dovoljno visoku koreliranost. Iz tog razloga, na zaraženim (populacijom Puccinia triticina umnoženoj na sorti Pesma) i nezaraženim sejancima gajenim pri temperaturama 15-20oC u stakleniku, nakon deset dana od inokulacije izmereni su dužina prvog i drugog lista te stabla. Količnik zbira dužina prvog lista i stabla i drugog lista (ST- tolerantnost na stresove) a kod zaraženih STZ ustanovljen je kod šest sorti stvorenih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Na osnovu intenziteta zaraze prethodnih pet godina, došlo se do formule koja odgovara maksimalnom intenzitetu zaraze Puccinia triticina na zastavičaru ikad postignutom pri prosečnih 600 mm padavina godišnje: MILR = IFxLPxRT/(1,35-ST)x2 + 1,35. Po genotipovima ST-STZ je bio u granicama od 0,70-1,14 kod sorte Rapsodija, 1,35-1,34 Novosadske rane 2, 1,26-1,44 Pobede do1,55-1,60 kod NS 40S. Pojava nižih reakcionih tipova i prividno umanjene uspešnosti infekcije vezana uz ST niži od 1,35 se gubi pri nižim temperaturama ili uklanjanjem drugog lista nakon infekcije.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
NOVOPRIZNATI I PERSPEKTIVNI KAZAHSTANSKO-ZEMUNPOLJSKI
HIBRIDI KUKURUZA
Lazar Kojić¹, Dillyara Ajgozina Serikbaevna²
¹Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd, Srbija,
²SPK „Budan“, p.BALTABAY, ALMA-ATA, Kazahstan
Institut za kukuruz „Zemun Polje“, otpočeo je 1993. godine u Kazahstanu program stvaranja zajedničnih (KAZ-ZP) hibrida kukuruza visokog genetičkog potencijala rodnosti i kvaliteta zrna uz podršku Ministarstva poljoprivrede Republike Kazahstan. Za 15 godina rada stvoreno je i priznato od Komisije za priznavanje sorti Kazahstana 7 srednjih, srednje poznih i poznih hibrida kukuruza, kao što su Altaj 319 (FAO 300), Marko 419 (FAO 400), Tulpar 539 (FAO 500), Arman 689 i Skif 619 (FAO 600) i Altin 739 i Sunkar 779 (FAO 700). Seme ovih hibrida proizvodi se na sterilnoj osnovi u količini od 800-1000 tona godišnje. Isto tako, SPK „Budan“ kao elitna semenska kompanija, koje je glavni partner Institutu za kukuruz „Zemun Polje“, za selekciju i semenarstvo kukuruza. Od 2006 godine proizvodi dovoljne količine osnovnog semena ovih hibrida (roditeljske forme) za proizvodnju komercijalnog semena i na taj način više ne uvozi seme roditeljskih formi.U Komisiji za priznavanje sorti Kazahstana ispituju se sledeći hibridi kukuruza: KAZ-ZP 111, KAZ-ZP 110, KAZ-ZP 210, KAZ-ZP 200, (FAO 100-200), KAZ-ZP 309, Altaj 329 (FAO 300), KOJSAR 429, KAZ-ZP 499(FAO 400), KAZ-ZP 509, RAHAT 579 (FAO 500), KAZ-ZP 600, KAZ-ZP 629, KAZ-ZP 690, TARLAN 629 (FAO 600), KAZ-ZP 700, KAZ-ZP 777 (FAO 700). Poslednje 3-4 godine posebna pažnja posvećuje se programu stvaranju ranih hibrida kukuruza (FAO 100-200) za severna područja Kazahstana.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
GERMPLAZMA KOŠTIČAVIH VRSTA VOĆAKA - OSNOV ZA SELEKCIJU VEGETATIVNIH PODLOGA
Gorica Paunović, Milomirka Madić
Agronomski fakultet Čačak
Za uspeh u opleminjivanju voćaka potrebno je raspolagati što većim brojem različitih genotipova. Proučavanje autohtonih sorti voćaka predstavlja početni korak ka stvaranju osnove za njihovo oplemenjivanje. Očuvanje germplazme treba da pruži mogućnost za stvaranje novih genotipova sorti i podloga voćaka. Značajni genetski resursi za ovaj vid selekcije primarno se nalaze u germplazmi autohtonih i polikulturnih sorti koštičavih vrsta voćaka, vezanih za tradicionalno voćarstvo. Srbija raspolaže sa velikim fondom domaćih sorti i genotipova koštičavog voća, pa se može pretpostaviti da se na osnovu bogatstva tog materijala mogu stvoriti kvalitetne vegetativne podloge. Jedan od osnovnih preduslova intenziviranja i unapređenja proizvodnje šljive, kajsije, breskve, trešnje i višnje u našoj zemlji je selekcija vegetativnih podloga različitog stepena bujnosti. S obzirom na bogatstvo domaćih sorti i genotipova ovih vrsta voćaka sa kojima raspolažemo, rad na stvaranju vegetativnih podloga na toj osnovi je izazov nauci, a i obaveza naše zemlje kao jednog od najvećih proizvođača šljive u svetu. Poseban akcenat treba dati selekciji polivalentnih vegetativnih podloga tj. podloga za više vrsta voćaka. Mogućnost selekcije vegetativnih podloga za koštičave vrste voćaka na bazi autohtonog genetskog materijala ispitivana je kod četiri vrste roda Prunus i to: P. domestica L., P. cerasifera Ehrh., P. spinosa L. i P. institia L..
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ZNAČAJ NACIONALNE KOLEKCIJE GERMPLAZME KUKURUZA
U PROCESU SELEKCIJE
Natalija Kravić, Violeta Anđelković, Mirčeta Vidaković, Dragana Ignjatović- Micić
1Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun Polje
Kukuruz je za srpsku privredu najznačajnija kultura. Otuda postoji tradicija čuvanja genetičkih resursa i razvijen selekcijski rad. Neophodnost očuvanja genetičke varijabilnosti kulturnih biljaka shvaćena je sredinom prošlog veka, kada su zajedno sa programima oplemenjivanja počeli da se razvijaju i programi očuvanja biljnih genetičkih resursa. Stoga su formirane banke gena sa dva osnovna zadatka: očuvanje biološke divergentnosti vrste i karakterizacija i evaluacija uzoraka u cilju adekvatnog korišćenja genetičkih resursa u selekciji. Banka gena Instituta za kukuruz “Zemun Polje” čuva bogatu kolekciju od 2217 genotipova domaćih sorti, sakupljenih sa svih agro-ekoloških područja bivše Jugoslavije, svrstanih prema morfološkim osobinama, poreklu i evoluciji u 18 agro-ekoloških grupa i 3602 introdukovana genotipa (samooplodne linije, sintetici i lokalne populacije) iz 40 zemalja.Selekcija kukuruza danas kao i u doglednoj budućnosti, zavisiće od svojstava koja se čuvaju u okviru postojeće germplazme. Materijal koji se čuva u Banci gena Instituta za kukuruz “Zemun Polje” po obimu, sadržaju i po tome što je u velikoj meri opisan, klasifikovan i dokumentovan, pruža velike mogućnosti. U radu će biti obrađeni i diskutovani neki aspekti čuvanja i korišćenja ovog materijala u selekciji.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KARAKTERISTIKE I KORELACIJE MULTIGERMNIH GENOTIPOVA ŠEĆERNE REPE
Dario Danojević, Lazar Kovačev, Nevena Nagl, Živko Ćurčić
Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
U radu je ispitivano 9 multigermnih genotipova šećerne repe koji se nalaze u kolekciji Odeljenja za šećernu repu, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Odabiranje je izvršeno na osnovu različitog porekla i ujednačenosti biljaka. Opisana su i izmerena sledeća morfološka i kvantitativna svojstva: izbrazdanost korena, tolerantnost na cerkosporu i visoke temperature, masa i zapremina korena, sadržaj suve materije kao i masa glave korena. Takođe su određeni korelacioni koeficijenti između: mase korena i sadržaja suve materije, mase korena i mase glave korena i između mase glave korena i sadržaja suve materije. Genotip 2 je imao najmanju hrapavost korena. Najveća tolerantnost na cerkosporu i sušu je primećena kod genotipa broj 7. Najmanja masa korena je zabeležena kod genotipa 6, dok se zapremina korena za sve genotipove kretala od 541-1499 cm3. Sadržaj suve materije je kod genotipa 3 iskazao najvišu vrednost i iznosio je 21.77%. Najveća masa glave je zabeležena kod genotipa broj 8. Dobijeni podaci istraživanja će pomoći u determinisanju genotipova sa poželjnim osobinama koji će biti upotrebljeni za dalje poboljšanje linija šećerne repe. Ispitivanja genotipova će biti nastavljena i tokom 2008 godine kada će se nalaziti u generativnoj fazi.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
STABILNOST ENERGIJE PŠENICE U RAZLIČITIM AGROEKOLOŠKIM USLOVIMA
Nikola Hristov, Novica Mladenov, Ankica Kondić-Špika, Veselinka Đurić, Slaviša Štatkić
Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
Energija na ekstenzogramu, kao jedan od pokazatelja tehnološkog kvaliteta pšenice, sortna je karakteristika koja u velikoj meri zavisi od faktora spoljne sredine. Smanjenje energije ukazuje na povećanu proteolitičku aktivnost i degradaciju proteinskih lanaca. Rasplinutost testa, nemogućnost fermentacije i mala zapremina gotovih proizvoda, direktne su posledice nedovoljne energije. Kod dvadeset domaćih sorti ozime pšenice, analizirana je energija u trogodišnjem periodu (1998-2000) na pet lokaliteta (Novi Sad, Inđija, Sremska Mitrovica, Kragujevac i Žitorađa). Najveću prosečnu vrednost ostvarila je sorta NSR-5 a najmanju sorta Bistrica. Između ispitivanih sorti, godina i lokaliteta utvrđena je visoko značajna razlika. Za analizu interakcije genotip x spoljna sredina, primenjen je AMMI model. Na osnovu AMMI analize, uočena je značajna razlika između genotipova u glavnom efektu, a znatno manje u interakciji. Kao najstabilnija sorta sa vrednošću iznad proseka, izdvojena je Tera, dok je sorta Pesma ostvarila zadovoljavajuću stabilnost i visoku prosečnu vrednost za analizirano svojstvo. Nasuprot lokalitetu Kragujevac, gde su agroekološki uslovi doprineli najstabilnijem ponašanju sorti na nivou opšteg proseka ogleda, lokalitet Žitorađa se pokazao nepovoljnim za ispitivanje ovog svojstva.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
STABILNOST DUŽINE I MASE KLASA PŠENICE NA SOLONJECU
Sofija Petrović i Miodrag Dimitrijević
Katedra za genetiku i oplemenjivanje biljaka, Departman za ratarstvo i povrtarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Dužina i masa klasa su kvantitativna svojstva koja utiču na formiranje prinosa zrna pšenice. Značajno variraju pod uticajem faktora spoljne sredine. U radu su prikazani četvorogodišnji rezultati ogleda pšenice na visoko alkalizovanom zemljištu tipa solonjec u Banatu. Uočena je različita stabilnost sorti pšenice za dužinu i masu klasa.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRINOS I KOMPONENTE PRINOSA KUKURUZA SA RAZLIČITIM BROJEM ALELA ZA TOLERANTNOST PREMA CIKLOKSIDIMU
Dragana Branković Radojčić, Jelena Vančetović, Aleksandar Radojčić, Jovan Pavlov
Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd - Zemun, Srbija
Kukuruz tolerantan prema cikloksidimu (Cycloxydim-Tolerant Maize, CTM) stvoren je na Univerzitetu Minesota 1990. godine, selekcijom u kulturi tkiva. U ovom radu ispitivan je uticaj broja alelela CTM gena na nivo tolerantnosti genotipova kukuruza prema cikloksidimu (preparat Focus Ultra). Ogled sa četiri varijante (V) hibridne kombinacije ZPL1 x ZPL2 (V1- majka CTM, V2- oba roditelja CTM, V3- otac CTM i V4- nijedan roditelj nema CTM gen), postavljen je po slučajnom blok split-plot eksperimentalnom dizajnu, sa tri ponavljanja, na dva lokaliteta, tokom 2007. godine. Primenjeno je pet doza preparata Focus Ultra (2, 4, 6, 8 i 10 l∙ha-1) i kontrola bez tretmana. Varijanta hibrida V4 nije tretirana preparatom, dok su ostale tri varijante tretirane u fazi 7 listova. U radu su praćeni prinos zrna i komponente prinosa.Najviši prinos zrna od 15,665 t∙ha-1 ostvarila je V4 varijanta hibrida, a zatim V2 pri svim primenjenim dozama preparata, 14,814 t∙ha-1. Sa povećanjem doze preparata iznad 4 l∙ha-1 smanjivao se prinos V1 i V3 varijante hibrida, dok kod V2 nije uočeno značajnije variranje prinosa u zavisnosti od doze preparata.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
FENOTIPSKA VARIJABILNOST GENOTIPOVA HLEBNE PŠENICE ZA ŽETVENI INDEKS AZOTA
Biljana Gorjanović i Marija Kraljević-Balalić
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Žetveni indeks azota (odnos sadržaja azota u zrnu i u celoj biljci) predstavlja meru efikasnosti translokacije azota iz vegetativnih organa u zrno, i preporučuje se kao selekcioni kriterijum u oplemenjivanju na povećanu efikasnost iskorišćavanja azota. Cilj ovog rada bio je da se na tri nivoa ishrane azotom ispita žetveni indeks azota dvanaest genotipova hlebne pšenice i da se genotipovi grupišu na osnovu fenotipske sličnosti za dato svojstvo. Na ispoljavanje ovog svojstva najveći uticaj imala je godina ispitivanja (52%), pa genotip (16,11%), a najmanji interakcija godina x genotip (7,45%) i doza azota (2,42%). Ispitivani genotipovi su najveće žetvene indekse azota imali u 2005. godini, a najmanje u 2007. godini. Najveći žetveni indeks azota imali su Pobeda u kontroli (0,93) i Zlatka na dozi N100 (0,93), dok je namanja vrednost zabeležena kod sorte Tamaro u kontroli (0,63). Analizom dendograma može se zaključiti da su se na sva tri nivoa ishrane azotom po visokom žetvenom indeksu azota izdvojile sorte Pobeda i Renan a kao genotip sa najmanjom vrednošću sorta Tamaro.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KVANTITATIVNA SVOJSTVA ODABRANIH GENOTIPOVA JEŽEVICE (Dactylis glomerata L.)
Željko Lakić, Svetko Vojin, Bojan Rajčević
Poljopivredni institut Republike Srpske, Banja Luka
U radu su ispitivani prinos i kvalitet biomase i prinos sjemena četiri genotipa ježevice, odabrana u prethodnom periodu selekcije iz introdukovanih i domaćih populacija. Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja na oglednom polju Poljoprivrednog instituta Republike Srpske – Banja Luka, u periodu 2004 - 2007. godine. Tokom trogodišnjeg istraživanja utvrđene su značajne razlike između ispitivanih genotipova ježevice za većinu praćenih svojstava. Genotip ježevice R17-45/6 ostvario je tokom ispitivanja najveći prosječan prinos suve materije 12,9 t/ha, što je za 2,0 t/ha više u odnosu na standard (sorta BL-Krajina). Svi ispitivani genotipovi postigli su veći prosječan prinos sjemena u odnosu na standard. Genotip sa najvećim prinosom R17-45/6 imao je trogodišnji prosjek prinos sjemena 535,7 kg/ha.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
AKTUELNE NS-SORTE PŠENICE KAO SIROVINA ZA PRERAĐIVAČKU INDUSTRIJU
Veselinka Đurić, Novica Mladenov, Nikola Hristov, Marija Racić
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
U radu su izneti prinosi i pokazatelji tehnološkog kvaliteta deset aktuelnih NS-sorti pšenice u periodu 2000 – 2005. god, kao rezultat ekstremnih temperatura u periodu formiranja, nalivanja i sazrevanja zrna. Uticaj na prinos, sadržaj proteina i reološka svostva ispoljili su vremenski uslovi, pre svega nepovoljni raspored temperatura i padavina. Visoki prosečni prinosi (7,00 t/ha) i visok (13,3%) prosečan sadržaj proteina u petogodišnjem periodu pokazuju da su u fazama za formiranje prinosa i proteina zrna procesi bili intenzivni, što je povoljno za naše uslove. 2001.god je bila najnepovoljnija za sadržaj proteina (11,8%) i sedimentacionu vrednost (32 ml) a izrazito sušna 2003. god najpovoljnija, sa prosečnim sadržajem proteina (14,6%) i visokom (42 ml) sedimantacionom vrednošću. U radu su sve sorte analizirane sa stanovišta prerade u hleb, gde se najpre se ističu direktni pokazatelji pecivosti. Vrdnosni broj sredine hleba (VBS) kao zbirni izraz kvaliteta pšenice varirao je od 4,7 (2001) do 5,9 (2005).
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST I POVEZANOST KOMPONENTI PRINOSA KOD S1 I HS POTOMSTAVA JEDNE F3 POPULACIJE KUKURUZA
Slaviša Stojković, Nebojša Deletić, Milan Biberdžić, Dragoljub Beković, Miroljub Aksić
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Prištini, Zubin Potok
U radu su obavljena ispitivanja na F3 populaciji 2002-30 dobijenoj u Zavodu za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Tokom prve godine (2004), oko 150 biljaka navedene populacije je samooplođeno i istovremeno ukršteno sa testerom 1491x1496, da bi se dobila naspramna S1 i HS potomstva. Nakon berbe, odabrano je po 41 S1 i HS potomstava za oglede, metodom slučajnog uzorka. Tokom druge i treće godine (2005 i 2006) obavljeni su ogledi u Aleksincu, Leskovcu i Kruševcu, što ukupno čini tri okruženja (environment), po RCBD metodi. Genetske varijanse su bile značajno veće kod S1 potomstava za sva svojstva osim za procenat poleglih i slomljenih biljaka i broj redova zrna. Fenotipske varijanse su pratile isti trend. Dobijene vrednosti koeficijenata heritabilnosti u širem smislu su bile značajno više kod S1 u odnosu na HS potomstva. Niske vrednosti heritabilnosti dobijene su samo za procenat poleglih i slomljenih biljaka. Utvrđene su značajne, pozitivne korelacije između prinosa i većine ispitivanih svojstava kod oba tipa ispitivanih potomstava. Između pojedinih komponenti prinosa nađene su i negativne korelacije.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
genetičkA srodnost i kombinaciona sposobnost samooplodnih linija kukuruza kokičara (Zea mays L. everta)
Zorica Pajić, Uroš Erić, Jelena Srdić, Snežana Mladenović-Drinić
Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Beograd, Srbija
Klasifikacija germplazme kukuruza kokičara u heterotične grupe kao i ocena genetičke raznovrsnosti između i unutar postojećih heterotičnih grupa je od značaja za uspešan program oplemenjivanja kukuruza kokičara. Metodom dialelne analize u ovom radu ispitane su kombinacione sposobnosti šest samooplodnih linija kukuruza kokičara. Određivan je način nasleđivanja prinosa zrna, broja redova zrna, broja zrna u 10g i zapremine kokičavosti. Za najvažnije osobine, prinos zrna i zapreminu kokičavosti, utvrđen je koeficijent ranga, radi otkrivanja jačine saglasnosti između dobijenih rangova roditeljskih linija za ove osobine na dve ispitivane lokacije. Primenom proteinskih i molekularno-genetičkih markera (RAPD metoda) izvršena je ocena srodnosti i klasifikacija u heterotičke grupe ispitivanih samooplodnih linija kukuruza kokičara. Cilj ovog rada je i da se utvrdi da li postoji i kolika je saglasnost podataka dobijenih metodom dialelne analize i rezultata dobijenih analizom polimorfizma genoma proučavanih samooplodnih linija kukuruza kokičara i da li se kombinacione sposobnosti i heterozis mogu predvideti na osnovu polimorfizma biohemijskih i molekularnih markera.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI ZA ŽETVENI INDEKS SORTI DVOREDOG JEČMA
Milomirka Madić1, Desimir Knežević2, Aleksandar Paunović1, Nikola Bokan1, Dragan Đurović1
1Agronomski fakultet Čačak, 2Poljoprivredni fakultet, Zubin Potok
Povećanje prinosa novih sorti dvoredog ječma u istoj meri je uslovljeno povećanjem biomase i poboljšanjem žetvenog indeksa, dok povećanje prinosa zrna višeredog ječma više zavisi od poboljšanja žetvenog indeksa. U cilju proučavanja načina nasleđivanja, efekta gena i kombinacionih sposobnosti roditelja dialelno je ukršteno pet sorti dvorednog ječma i dobijeno 10 F1 i F2 hibrida. Ispitivane sorte i njihova potomstva u F1 i F2 generaciji značajno su se razlikovali u srednjim vrednostima žetvenog indeksa. Najmanju srednju vrednost imala je sorta SLADORAN, a najveću JAGODINAC.U nasleđivanju žetvenog indeksa u F1 i F2 generaciji bila je ispoljena parcijalna dominacija, dominacija ili superdominacija. Varijanse opštih (OKS) i posebnih (PKS) kombinacionih sposobnosti su u F1 i F2 generaciji visoko značajne i ukazuju da je žetveni indeks bio uslovljen genima sa aditivnim i neaditivnim, odnosno dominantnim delovanjem. Varijansa OKS je veća i u F1 i F2 generaciji od varijanse PKS što ukazuje na preovladavanje aditivnog delovanja gena za proučavano svojstvo.Najbolje posebne kombinacione sposobnosti za đetveni indeks su u ukrštanju VADA x SLADORAN, dok su najbolji opšti kombinatori sorte VADA i JAGODINAC, i mogu se koristiti u programima oplemenjvanja ječma na povećan žetveni indeks.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
Inkorporacija gena čvrstine ploda paradajza (Lycopersicon esculentum Mill.)
Jasmina Zdravkovic, Živoslav Markovic, Mirjana Mijatovic, Milan Zdravković
Institiut za povrtarstvo, Smederevska Palanka
Čvrstina plodova paradajza predstavlja poligeno svojstvo i zavisi od komponenata čvrstine (debljina perikarpa, čvrstina kutikilarnog sloja i čvrstina mesa) koje pojedinačno uslovljavaju ovo svojstvo. Akumulacijom povoljnog odnosa osobina pojedinačno za svaku komponentu u pravcu povećanja ekspresije, može se povećati čvrstina ploda. U ovom radu razmatrani su aspekti povećanja čvrstine ploda na bazi povećanja čvrstine pokožice i debljine parikarpa. Korišćenjem genotipova koji imaju rin (ripening inhibitor) gen, može se ostvariti velika čvrstina plodova i to sa aspekta čvrstine mesa. Oni svojom ekspresijom deluju na asinhronizaciju procesa sazrevanja ploda tako da ne dolazi do prezrevanja i omekšavanja. Na osnovu dialela šest roditeljskih linija (D-150, S-49, S-35, H-52, Kg-z i SP-109) i prosečnih vrednosti čvrstine generacija potomstva (P1, P2, F1, F2, BC1 i BC2), primenom aditivno dominantnog modela sa tri i šest parametara (Mather i Jinks, 1982). procenjeni su genetički efekati. Na nasleđivanje čvrstine ploda utiču prvenstveno aditivni geni jer su utvrđeni u svim ispitivanim kombinacijama. Veliku ulogu igraju epistatični genski efekti sva tri tipa dvogenskih interakcija i utvrđena je pojava duplikatnog tipa epistaze u stabilnom obliku, koja u ovom sličaju ublažava nepovoljne efekte dominantnih gena roditelja sa mekšim plodovima.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRELIMINARNA ZAJEDNIČKA EVALUACIJA KANADSKIH I SRPSKIH SORTI PROTEINSKOG GRAŠKA (PISUM SATIVUM L.)
Vojislav Mihailović1, Tom Warkentin2, Aleksandar Mikić1, Branko Ćupina3, Svetko Vojin4
1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Odeljenje za krmno bilje, Novi Sad
2University of Saskatchewan, Crop Development Centre, Saskatoon, Canada
3Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
4Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja Luka
Kanada je vodeća zemlja u svetu u proizvodnji proteinskog graška, dok je gajenje ovog agronomskog tipa graška u Srbiji novijeg datuma. Kanadske sorte starije generacije, kao što su Tara i Century, odigrale su istaknutu ulogu u nastanku prvog srpskog programa oplemenjivanja proteinskog graška u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Mikroogled sa proteinskim graškom izveden je na Oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim Šančevima tokom 2007. godine. Uključio je osamnaest sorti, od kojih devet iz Kanade, osam iz Srbije i jednu iz Srpske. Zajednička evaluacija kanadskih i srpskih sorti proteinskog graška obuhvatila je evaluaciju fizioloških pokazatelja, komponenti prinosa zrna i prinosa zrna po oglednoj parceli, čija je veličina iznosila 4 m2. Najviši prinosi zrna bili su kod kanadske sorte Handel (1900 g parcela-1) i srpskih sorti Partner (1850 g parcela-1) i Kristal (1840 g parcela-1), dok je najniži prinos zrna bio kod srpske sorte NS-Lim (915 g parcela-1).
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
OTPORNOST VAŽNIJIH SORTI PŠENICE PREMA PROUZROKOVAČU PEPELNICE
Slaviša Gudžić, Nebojša Deletić, Nebojša Gudžić, Miroljub Aksić
Univerzitet u Prištini, Poljoprivredni fakultet, Kosovska Mitrovica-Zubin Potok
Tokom 2005. i 2006. godine u lokalitetu Leposavić ispitivana je otpornost 20 domaćih sorti pšenice u uslovima prirodnih infekcija. Setva je vršena u redove, po principu sorta na red. Dužina reda je iznosila 1m sa međurednim rastojanjem od 30 cm. Ocenjivanje otpornosti ispitivanih sorti vršeno je u periodu maksimalnog razvoja patogena određivanjem tipova infekcije (0-4) i intenziteta zaraze (0-100%). Na osnovu dobijenih vrednosti tipova infekcije i intenziteta zaraze izračunavan je koeficijent infekcije.Rezultati istraživanja pokazuju da je prosečan intenzitet zaraze u 2005. godini iznosio 11,17%, a u 2006. godini 6,42%, što ukazuje da su uslovi za ostvarenje infekcije bili povoljniji u 2005. godini. Može se reći da je on relativno nizak i da nije uslovljen samo otpornošću sorti, već i klimatskim uslovima i virulentnošću patotipova patogena. Najotpornije prema Blumeria graminis tritici u 2005. godini su bile sorte Milica, Rodna i Danica, a u 2006. godini Lasta, Srbijanka, Fortuna, Milica, Proteinka i Danica. Renesansa je bila najosetljivija sorta, jer je kod nje intenzitet zaraze u 2005. godini iznosio 50 %, a u 2006. godini 30%.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ADAPTABILNOST NOVIH SORTI SOJE
Jegor Miladinović, Milica Hrustić, Miloš Vidić, Vuk Đorđević
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Pored visokog genetskog potencijala za prinos, važna karakteristika novih sorti soje je i stabilnost prinosa u različitim uslovima spoljašnje sredine. Novopriznate sorte testirane su u četiri lokaliteta karakteristična za glavne regione gajenja soje u Srbiji: Sombor, Sremska Mitrovica, Rimski Šančevi i Pančevo. Istraživanja su sprovedena tokom dve veoma različite godine; u 2006. koja je bila izuzetno povoljna za proizvodnju soje i 2007. godini, koja je bila izrazito nepovoljna. U obe godine najbolje rezultate u proseku za sve lokalitete postigla je sorta II grupe zrenja Mima. Pored visokog potencijala za rodnost, sorta Mima ispoljila je i visoku stabilnost prinosa u različitim uslovima spoljašnje sredine, što znači da se gajenjem ove sorte obezbeđuje sigurna proizvodnja i u godinama nepovoljnim za gajenje soje.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
REAKCIJA GENOTIPOVA SOJE NA RAZLIČITE AGROEKOLOŠKE USLOVE GAJENJA
Milica Hrustić ¹, Miloš Vidić ¹, Mladen Tatić ¹, Svetlana Balešević-Tubić ¹, Vladimir Pajić ²
¹ Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
² Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Prinos soje, pored sorte, u velikoj meri zavisi od faktora spoljašnje sredine. Zato je interakcija sorta*lokalitet od velikog značaja za realizaciju potencijala rodnosti. Radi testiranja novih i poređenja sa standardnim sortama, izvedeni su ogledi sa 14 genotipova soje, različitih grupa zrenja, na 21 lokalitetu, tokom 2006. i 2007.godine. Lokaliteti se nalaze na području Vojvodine i Podrinja, jer najbolje reprezentuju proizvodne uslove u kojima se gaji soja. Analizom adaptabilnosti i stabilnosti genotipova (Eberhart and russell, 1966) utvrđeno je da se koeficijent regresije b ne razlikuje značajno od 1 ni kod jedne ispitivane sorte. Sorte Sava, Tea, Venera, Valjevka i Zvezda imale su u obe godine ispitivanja prosečan prinos iznad proseka ogleda. Značajne razlike u prinosu se pojavljuju između lokaliteta, kao i između godina ispitivanja. Ujednačenost prosečnih prinosa genotipova i značajne razlike među lokalitetima ukazuju na nedovoljnu iskorišćenost genetskog potencijala rodnosti sorti. Klaster analizom izdvojeni su lokaliteti Rimski Šančevi, Pančevo,Karavukovo, Zrenjanin, Bosut i Loznica, kao povoljni za izvođenje ogleda.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PREGLED REZULTATA DUS TESTOVA U 2006 I 2007. GODINI
Vladimir Sabadoš ¹, Milica Hrustić³, Radiša Đorđević 1, Olivera Sekulić 1, Dragan Dedić ²
1DP Agroinstitut, Sombor
2Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republike Srbije
³Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
U skladu sa Zakonom o semenu iz 2005 g. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Odeljenje za priznavanje i zaštitu sorti, vodi postupak priznavanja sorti. Jedan od zakonskih uslova da sorta bude priznata je da prethodno prođe DUS test, odnosno da je različita, uniformna i stabilna. Stručne poslove izvođenja DUS ogleda Ministarstvo je poverilo stručnoj organizaciji DP Agroinstitut Sombor. U Agroinstitutu su obavljene pripreme za izvođenje DUS ogleda, koje su se sastojale od obuke kadrova, opremanja laboratorija, posete sličnim institucijama u inostranstvu i sl. Na oglednom polju Agroinstituta u 2006.g započeo je postupak ispitivanja sorti po DUS kriterijumuma, kada je ispitano ukupno 239 sorti, od čega 193 ratarske, 26 povrtarskih i 20 krmnih. U toku 2007.g ispitano je ukupno 453 sorti, od čega 368 ratarskih, 52 povrtarske i 39 krmnih. Svi ogledi su izvedeni po UPOV-im uputstvima za sprovođenje DUS testova za određenu biljnu vrstu.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI PRINOSA KUKURUZA
Mile Sečanski1, Tomislav Živanović2 , Gordana Šurlan Momirović 2, Sveta Rakić2
1Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd- Zemun
2Poljoprivredni fakultet, Beograd- Zemun
Cilj ovog istraživanja je bio da se za prinos zrna kukuruza procene: varijabilnost inbred linija i njihovih hibrida, heterozis u odnosu na boljeg roditelja i opšte i posebne kombinacione sposobnosti metodom Griffing, 1956. Hibridi su u odnosu na linije ispoljili veće prosečne vrednosti za prinos što je i očekivano obzirom da pri inbridingu dolazi do depresije ovih osobina kod linija. Najviša prosečna vrednost heterozisa za prinos je utvrđena za hibrid ZPLB 14 x ZPL 37 (209.803% ). Analiza varijanse kombinacionih sposobnosti za prinos je pokazala da postoje visoko značajne pozitivne vrednosti OKS i PKS za ovu ispitivanu osobinu u obe godine ispitivanja. Za nasleđivanje prinosa utvrđen je veći značaj neaditivnih gena (dominacije i epistaze) što pokazuje signifikantnost OKS i PKS. Najbolji opšti kombinatori su u obe godine ispitivanja bile linije ZPL1 i ZPL2, a hibridne kombinacije ZPL2 x B73ZPL1 x ZPL2, ZPL1 x B90, ZPL1 x B91, ZPL1 x B99, ZPL2 x B90 i ZPL2 x B91 su sa značajnim efektima PKS u obe godine ispitivanja. Ove hibridne kombinacije uključuju oba roditelja sa dobrim OKS ili jednog roditelja sa dobrim OKS i drugog sa lošijim OKS. Takođe postoji i hibridna kombinacija B 14 x B 37 koja je imala značajne efekte PKS, a roditelje sa lošim OKS vrednostima. Ovo je verovatno posledica delovanja aditivnog tipa (aditivni x aditivni) interakcije među roditeljima.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
Sadržaj i varijabilnost ukupnih šećera u lukovicama crnog luka (Allium cepa L.)
Nenad Pavlović, Milan Zdravković, Dejan Cvikić, Jasmina Zdravković
1Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka
Sadržaj šećera u lukovici je jedno od najvažnijih kvalitativnih svojsrava crnog luka. Hemijski sastav lukovica varira u zavisnosti od sorte i načina proizvodnje. Radi ispitivanja sadržaja ukupnog šećera u likovicama crnog luka, postavljen je dvogodišnji ogled u Institutu za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci. Ogled je izveden po slučajnom blok sistemu u pet ponavljanja. Za istraživački materijal uzeto je iz kolekcije crnog luka deset sorti, različitog geografskog porekla. Utvrđene vrednosti ispitivanog svojstva su obrađene analizom varijanse dvofaktorijalnog ogleda-model 2 (Hadživuković, 1991). Komponente fenotipske varijanse, genotipski i fenotipski koeficijent varijacije i heritabilnost u širem smislu izračunate su prema Singh i Chaudhary (1976). Obrađeni rezultati su pokazali značajnu varijabilnost ukupanog sadržaj šećera u lukovicama crnog luka u obe godine istraživanja. Ovim istraživanjiem ustanovljena je veća genotipska varijansa i koeficijent fenotipske varijacije u odnosu na ekološku varijansu i koeficijent genotipske varijacije. Navedeni rezultat ukazuje na visok udeo genetskih činilaca u nasleđivanju ispoljavanja ove osobine, što potvrđuje i visoka vrednost za heritabilnost u širem smislu (0.89 i 0.90%).
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
SPECIFIČNOSTI RAZVIĆA I RASTENJA OZIMIH STRNIH ŽITA U 2006/07. VEGETACIONOJ SEZONI
Novo Pržulj, Vojislava Momčilović, Zoran Jovićević, Nenad Kovačević, Slaviša Štatkić
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Genotip i uslovi spoljašnje sredine određuju razviće i rastenje strnih žita. Cilj rada je da se utvrde specifičnosti razvića i rastenja ozimih strnih žita u 2006/07. vegetacionoj sezoni. U ogled su bile uključene po tri sorte; rana, srednje rana i kasna, ozime pšenice, ozimog ječma i ozimog tritikalea. Proučavane osobine poređene su sa rezultatima istih sorti 2004/05 sezone. Početkom marta 2007. proučavane sorte imale su 3-5 listova više i bile u 2-3 kasnije etape oraganogeneze u odnosu na 2005. godinu. U 2006/07. godini jarovizacija je završena normalno i II, III i IV etapa organogeneze bile su 2-4 nedelje ranije nego 2004/05. Dug period bokorenja u 2006/07. omogućio je formiranje velike vegetativne mase, veliki broj klasova i klasića, odnosno visok potencijal za prinos. Period nalivanja zrna kod pšenice i ječma bio je duži, a kod tritikalea kraći u 2007. nego u 2005. Rana sorta pšenice imala je za 13% veći, a srednje rana i kasna 31 i 29% manji prinos u 2007. nego 2005. Prinos ječma u 2007. bio je 24-43% a tritikalea 6-20% manji nego 2005. Kasnije sorte kod svih žita u 2006/07. sezoni imale su veću redukciju prinosa od ranih. Nizak prinos u 2007. bio je posledica suše, koja je izazvala sušenje sekundarih bokora, abortivnost polena, slabiju oplodnju i nizak žetveni indeks. Zbog ranijeg cvetanja kod ozimog ječma bilo je i oštećenja od mraza. Ozimi tritikale bio je najtolerantniji a ozimi ječam najosetljiviji na spoljašnje uslove 2006/07. sezone.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PILOT PROJEKAT “SAČUVAJMO I ZAŠTITIMO STARE VOJVOĐANSKE SORTE POVRĆA“
Vladimir Sabadoš ¹, Milica Hrustić ², Olivera Sekulić ¹, Zoran Boca ¹, Gordana Forgić ¹
¹DP Agroinstitut, Sombor
²Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
DP "Agroinstitut" Sombor je na teritoriji Zapadnobačkog okruga pokrenuo Pilot projekat "Sačuvajmo i zaštitimo stare vojvođanske sorte povrća". Ideja projekta je da se, putem identifikacije i regeneracije prikupljenog genetskog materijala, sačuvaju od trajnog gubitka mnoge sorte i populacije. Zbog duge tradicije u proizvodnji povrća domaćinske bašte su obilovale različitim genetskim materijalom koji se prenosio s kolena na koleno. Tako su spontanim ukrštanjem i prirodnom selekcijom, kao i pažljivim odabirom proizvođača, u Vojvodini stvorene vredne lokalne populacije i sorte povrća. Danas se uglavnom gaji nekoliko najprofitabilnijih sorti, ne ostavljajući mesta drugim interesantnim sortama. Stare sorte možda nisu tako superiorne u komercijalnom pogledu, ali mogu da poseduju neku drugu vrednu osobinu zbog koje je važno da se sačuvaju. U Pilot projektu je učestvovalo 22 škole. Nakon prikupljanja uzorci su determinisani, obeleženi i zavedeni u Knjige uzoraka, a zatim statistički obrađeni. Prikupljeno je ukupno 5.296 uzoraka , više od 40 biljnih vrsta. Na osnovu sakupljenog broja uzoraka i kvaliteta kolekcija nagrađeni su škole , učenici, nastavnici.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ZP SISTEM PROIZVODNJE, SUŠENJA, DORADE I PAKOVANJA SEMENA KUKURUZA
Milovan Pavlov, Goran Saratlić, Živorad Videnović, Zoran Stanišić
Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd – Zemun
Ideja o postavci sitema proizvodnje semena kukuruza potekla je iz Instituta za kukuruz „Zemun Polje“, pre skoro skoro pola veka. Ovaj sistem objedinjava iskorišćavanje naučnih dostignuća-patenta (priznatog hibrida), prirodnih uslova, kapaciteta za sušenje doradu i pakovanje semena, kadrova i transportnih kapaciteta. ZP sistem obezbeđuje ekonomsku zainteresovanost svih učesnika u proizvodnji i omogućava da se seme proizvede u dovoljnim količinama za domaće tržište i za izvoz.U Srbiji postoje povoljni klimatski uslovi i zemljišta su dobrih fizičko hemijskih svojstava. Ima 8 doradnih centara koji mogu da dorađuju seme kokuruza po savremenoj tehnologiji. Izškolovano je i steklo iskustva u radu, više generacija kadrova u oblasti semenarstva kukuruza. Akreditovane su tri laboratorije za kontrolu kvaliteta semena, po međunarodnim ISTA standardima. Zakonski propisi Republike Srbije obezbeđuju da se kontrola proizvodnje semena u polju i u toku dorade obavlja od strane ovlašćenih državnih institucija. Zbog toga je ovo najbolji model u poljoprivredi i treba da se obezbedi da seme „made in Serbia“ ima nacionalno obeležje.Cilj ovog rada je da ukaže na činjenicu da je Institut za kukuruz «Zemun Polje» do sada dao značajan doprinos u razvoju sistem proizvodnje, dorade i pakovanja semena kukuruza u Srbiji i da je to danas savremen model poslovanja u poljoprivredi. U radu će biti analizirani neki od najznačajnijih elemenata ZP sistema organizacije proizvodnje, dorade i pakovanja osnovnog i komercijalnog semena kukuruza.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PROIZVODNJA I PLASMAN SEMENA NOVOSADSKIH OZIMIH STRNIH ŽITA U PERIODU 1998 – 2007. GODINA
Gojko Mladenović, Nenad Kovačević, Slaviša Štatkić
Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
Proizvodnja strnih žita u Srbiji na preko 90% površina zasnovana je na sortimentu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Izuzetan oplemenjivački rad rezultirao je stvaranjem preko 300 sorti ozime pšenice, ječma i tritikale visokog potencijala za prinos, odličnog tehnološkog kvaliteta i vrlo dobre otpornosti na prevalentne bolesti, poleganje i izmrzavanje.U periodu 1998-2007. godina proizvodnju pšenice u Srbiji su nosile sorte Pobeda, Evropa 90, Renesansa, NS Rana 5 i Pesma (preko 75%). Pored navedenih, svake godine se u semenarstvu i proizvodnji nalazi oko 15 sorti različitih proizvodnih i tehnoloških osobina. U tom periodu plasirano je oko 900 000 tona semena ozime pšenice, oko 50 000 tona ozimog ječma i oko 3 000 tona tritikale. Semenarstvo strnih žita ne trpi radikalne i brze izmene sortimenta. Međutim, proizvodnja strnih žita u narednom periodu nezamisliva je bez kontinuiranog uvođenja novih sorti boljih i stabilnijih proizvodnih i tehnoloških osobina.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PROMENE KVALITETA SEMENA MAČJEG REPA (Phleum pratense L.) I FRANCUSKOG LJULJA (Arrhenatherum elatius L.) TOKOM DOZREVANJA I KORELACIONA MEĐUZAVISNOST ZNAČAJNIJIH OSOBINA
Rade Stanisavljević1, Dejan Sokolović1, Jasmina Milenković1, Dragan Terzić1, Dragoslav Đokić1, Aleksandar Simić2
1 Institut za krmno bilje, Kruševac,
2 Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun
Po ubiranju semena višegodišnjih krmnih trava potreban je određeni period dozrevanja kako bi kvalitet bio zadovoljen. Na partiji semena mačjeg repa (Phleum pratense L.), sorta K-15 i francuskog ljulja (Arrhernaterum elatior L.), sorta K-12 istraživane su promene u energiji klijanja (%) i ukupnoj klijavosti. Na svakih trideset dana, počev od ubiranju semena pa do 240 dana, standardnim metodama utvrđivana je energija klijanja (%) i ukupna klijavost (%), kao najznačajnije pokazatelji kvaliteta semena.Seme mačjeg repa pokazalo je najbolji kvalitet 30 i 60 dana po ubiranju, statistički značajno više od utvrđene energija klijanja (%) i ukupnoj klijavosti (%) u periodu od 120 do 240. Nasuprot, seme francuskog ljulja najbolji kvalitet je imalo 210 dana po ubiranju dok je odmah po ubiranju pa do 120 dana energije klijanja (%) i ukupne klijavosti (%) pokazala značajno niže vrednosti.Prostom korelacijom parova (r) je utvrđena korelaciona međuzavisnost mase 1000 semena (g) sa energijom klijanja (%) i ukupnom klijavošću (%). Kod obe ispitivane vrste koeficijenti korelacija nisu pokazali postojanje međuzavisnosti između mase 1000 semena i energije klijanja (%), odnosno ukupne klijavosti (%), dok je energija klijanja (%) sa ukupnom klijavošću (%) ostvarila gotovo potpunu korelativnu zavisnost.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ NAČINA OPRAŠIVANJA, VITALNOSTI POLENA I NEKTARNOSTI NA PRINOS SEMENA SUNCOKRETA
Sreten Terzić, Jovanka Atlagić, Vladimir Miklič, Siniša Jocić, Zvonimir Sakač
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Za istraživanja u ovom radu su korišćena tri komercijalna hibrida suncokreta (NSH2023, NSH2026 i RIMI) i njihove roditeljske linije. Gajeni su u različitim uslovima oprašivanja: u izolacionim kavezima (ručno oprašivanje i pomoću bumbara) i van kaveza (slobodna oplodnja i samooplodnja). Određivano je prisustvo oprašivača, vitalnost polena, nektarnost, kao i prinos semena.Poseta oprašivača u slobodnoj oplodnji je bila najveća kod hibrida, zatim kod restorera, A i B linija. U kavezima sa bumbarima poseta je bila najveća kod A linije pa hibridu, B i restorer linijama. Vitalnost polena je bila visoka (>90%) kod svih muško fertilnih genotipova sem B linija gde je iznosila oko 80%. Nektarnost je bila najveća kod muško sterilnih linija (1.3 μl), dok su B linije, hibridi i restorer linije proizvele manje nektara (0.9; 0.6 i 0.5 μl).Izračunati koeficijenti korelacije su pokazali visoko značajan pozitivan uticaj prisustva oprašivača i vitalnosti polena na prinos. Količina nektara nije bila značajno povezana sa posetom oprašivača. Analizom varijanse za prinos semena utvrđena je značajna razlika između ispitivanih genotipova i načina oprašivanja, kao i za interakciju ta dva faktora.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
TERMOTERAPIJA ŽIRA I BUKVICE
Vladan Ivetić i Vasilije Isajev
Šumarski fakultet, Beograd,
Bukva (Fagus moesiaca /Maly/ Czeczott.), hrast kitnjak (Quercus petraea (Matt.) Liebl.) i lužnjak (Quercus robur L.) su lišćarske vrste od izuzetnog ekološkog i ekonomskog značaja u šumarstvu Srbije i Evrope. Ove vrste se odlikuju periodicitetom uroda (3-5 godina) i spadaju u grupu rekalcikantnog semena, što postavlja specifične zahteve u vezi sa doradom i čuvanjem. Najveći problem prilikom čuvanja ploda ovih vrsta - žira i bukvice predstavlja gljiva Sclerotinia pseudotuberosa. Ova gljiva se uspšno suzbija procesom poznatim kao termoterapija. U radu su predstavljene metode termoterepije žira i bukvice koje se koriste u šumskom semenarstvu, kao i predlozi za njihovu modifikaciju, s posebnim osvrtom na fiziološko-tehnološke osnove njihovog unapređenja.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ TRETIRANJA SEMENA INSEKTICIDIMA I FUNGICIDIMA NA KLIJAVOST ULJANE REPICE (Brassica napus L.)
Ana Marjanović-Jeromela, Radovan Marinković, Radosav Sekulić, Stevan Jasnić, Željko Milovac
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Uljana repica se gaji za dobijanje ulja, koje se koristi za ishranu ljudi i kao sirovina u prerađivačkoj industriji. Sačma, koja ostaje nakon ceđenja ulja upotrebljava se za ishranu domaćih životinja. Tretiranje semena uljane repice insekticidima i fungicidima koristi se u sve većoj meri kao ekološki i ekonomski prihvatljiviji vid hemijskog suzbijanja bolesti i štetnih insekata u ranoj fazi vegetacije. U radu je ispitivan uticaj različitih kombinacija fungicida i insekticida na klijavost semena sorte Banaćanka, nakon 15, 18 i 21 mesec skladištenja od dana tretiranja. Klijavost je testirana standardnim laboratorijskim metodama na filter hartiji i pesku. Korišćeno je šest najzastupljenijih preparata u doradi semena i utvrđeno je značajan pad klijavosti nakon 18 meseci skladištenja kod svih kombinacija pesticida, kao i netretirane varijante. Na osnovu rezultata istraživanja izdvojene su formulacije pesticida i njihove koncentacije koje nisu pokazale negativan uticaj na semenske kvalitete.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KORELACIJE I VARIJABILNOST OSOBINA SEMENA PŠENICE PROIZVEDENOG NA VIŠE LOKACIJA
Radovan Sabovljević 1, Zlatoljupka Stanković 2, Đorđe Goranović 3, Božana Aćimović 1, Jela Ikanović 1, Dragoljub Jovanović 4
1Poljoprivredni fakultet u Beogradu-Zemunu
2Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar
3Jugoinspekt Beograd-Zavod Topčidar
4PKB - Agroseme
Proizvodnja semena pšenice, posebno proširenih i traženijih sorata, vrši se svake sezone na više lokacija. Usled toga dolazi do ispoljavanja razlike u reagovanju genotipa svake sorte na konkretne agroekolloške uslove u svakom semenskom usevu. Zadatak dorade je da ujednači osobine semena i semenskog materijala do tehnički maksimalno ostvarljivih vrednosti.U radu je ispitivano seme dve domaće sorte pšenice proizvedeno na po tri lokacije. Iz očišćenog semenskog materijala izdvojene su četiri frakcije krupnoće semena i kontrolni materijal (2,00-2,20; 2,20-2,40; 2,40-3,00; 3-00-3,50).U laboratorijskim uslovima ispitivane su osobine semena: masa 100, brzina klijanja i ukupno kllijanje.Eksperimentalni podaci obrađeni su na ukupnu varijabilnost (X i C.V.), dvofaktorijalom analizom varijanse (faktori su sorta i lokacija) i korelacionom analizom (D;R;r).Klijavost semena ispitivana je pod standardnim uslovima (t =20oC const, u filter papiru).
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KALIBRIRANJE KAO NAČIN UJEDNAČAVANJA FIZIČKO- MEHANIČKIH I FIZIOLOŠKIH OSOBINA HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA
Radovan Sabovljević1, Dragan Biserčić2, Ljubodrag Marić3, Đorđe Goranović4, Marija Davidović5
1Poljoprivredni fakultet u Beogradu- Zemunu
2Agroseme'' A.D. Sremska Mitrovica
3Mitrosrem'' A.D. Sremska Mitrovica
4Jugoinspekt Beograd- Zavod Topčider
5Institut za primenu nauke u poljoprivredi
Hibridno seme kukuruza, u merkantilnoj proizvodnji raširenih kombinacija, proizvodi se svake sezone na više udaljenih i agroekološki različitih lokacija. Usled toga, osobine proizvedenog hibridnog semena su vrlo različite- po svim osnovama. Kalibriranje predstavlja način da se osobine takvog semena ujednače bez obzira na lokaciju proizvodnje.
U radu je izvršeno kalibriranje hibridnog semena kukuruza proizvedenog na dve lokacije u Vojvodini (područje Sremske Mitrovice i područje Pančevačkog rita). Kalibriranje je izvršeno u pet frakcija oblika i veličine semena. Ispitivani su sledeći pokazatelji hibridnog semena: masa 100 semena; klijanje semena; broj i masa semena u 1l; broj semena u 1kg. Dobijeni eksperimentalni podatci obrađeni su na: ukupnu varijabilnost (X i C.V.); dvofaktorijelnom analizom varijanse (faktori su lokacija proizvodnje i frakcija semena); primenom jednačine višestruke regresije (D; R; r). Rezultati su od značaja za tehnologiju dorade hibridnog semena kukuruza.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ VREMENA ČUVANJA NA KVALITET SEMENA DOMAĆIH POPULACIJA BOSILJKA (Ocimum basilicum L.)
Slavica Jelačić1, Damir Beatović1, Lana Đukanović2, Јasna Kojić3
1Poljoprivredni fakultet Beograd
2 Laboratorija za ispitivanje semena Sirmium-Seme, Sremska Mitrovica
3Institut za Kukuruz-Zemun Polje
Seme većine aromatičnih vrsta prema dužini čuvanja razvrstano je u kategorije izražene indeksom 1 i 2 (Ujević 1988). Bosiljak je označen indeksom 2 što znači da zadržava klijavost veću od 50% nakon 3-5 godina čuvanja. Cilj rada je ispitivanje životne sposobnosti semena (energija klijanja i ukupna klijavost semena) i mase 1000 semena domaćih populacija bosiljka. Predmet istraživanja su deset domaćih populacija bosiljka koje su označene sa T-1 do T-10 i kao takve deponaovane u Banku biljnih gena Srbije. Ispitivano je seme domaćih populacija bosiljka koje je proizvedeno u periodu 1999-2003. godine. Seme je čuvano u nekontrolisanim uslovima u jednoslojnim papirnatim kesama. Ispitivanja su obavljena tokom 2004 godine. Određivanje semenskih kvaliteta izvršeno je prema standardima ISTA. Dobijeni rezultati ispitivanja ukazuju na značajano održavanje životne sposobnosti semena bosiljka u toku čuvanja u nekontrolisanim uslovima.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
REPRODUKTIVNE OSOBINE ZELJASTIH KULTURA
Mladen Mirić
Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
Uspešno ovladavanje biljnom proizvodnjom podrazumeva poznavanje najmanje 200-300 bioloških, botaničkih, fizioloških, taksonomskih, genetičkih, ekoloških i tehnoloških osobina svake biljke. Ove osobine su bitne za oplemenjivanje i reprodukciju u semenarstvu, ratarstvu i povrtarstvu i za banke biljnih gena, službe za priznavanje sorti i aprobaciju semenskih useva. Analizom 25, kod nas štampanih, reprezentativnih monografija o poznavanju biljaka, uvidelo se da svaka ova knjiga sadrži samo poneku, ali najviše 60-tak ovih odlika po vrsti, što ne zadovoljava savremene potrebe. Stoga je u ovom radu navedeno oko 600 elementarnih pojmova o svojstvima zeljastih kultura, koja su razvrstana po srodnosti u četiri grupe, i to: (1) generativno-reproduktivne odlike, (2) osobine generativnih organa, (3) svojstva semena i (4) ekološke i agrotehničke karakteristike. Ovaj pojmovnik (thesaurus eruditionis) je zajednička osnova za sastavljanje popisa svojstava svake kulture ponaosob, korišćenjem ukupne domaće i dela strane biotehničke literature. Na osnovu upotpunjenih podataka moguće je sačiniti pouzdanije: opise sorti, tehnološke sisteme proizvodnje semena, ratarskih i povrtarskih useva i inovirati klasifikaciju biljaka, jer ove pojave do sada nisu temeljene na tako potpunim saznanjima.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ TEMPERATURE NA KLIJANJE FRAKCIJA SEMENA CRNOG LUKA
Mirjana Gavrilović 1, Radovan Sabovljević 1, Divna Marković-Simić 1, Đorđe Goranović 2, Sandra Milosavljević 2, Dobrivoj Poštić 3
1Poljoprivredni fakultet u Beogradu- Zemunu
2Jugoinspekt Beograd- Zavod Topčider
3Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu
Crni luk (Allium cepa) se može proizvoditi na različite načine, zavisno od cilja proizvodnje. Usled toga, seme crnog luka klijaće u vrlo različitim uslovima, a posebno toplotnim uslovima (rana prolećna setva, jesenja setva, predzimska setva, letnja setva, setva u plasteniku). Osnovni semenarsko tehnološki zahtev je da se detaljno ocene osobine semena crnog luka i predvidi njihovo ispoljavanje u različitim uslovima za klijanje i nicanje klijanca.U radu je istraživano klijanje semena crnog luka odomaćene sorte- populacije holandski žuti. Sorta je održavana za potrebe DPP „Mitrosrem“ Sremska Mitrovica. Iz semenskog useva izdvojene su biljke sa kojih je ručno okrunjeno seme. Zatim je izdvojena kontrola i tri frakcije veličine semena na pravougaonim otvorima rešeta: sitno seme (1,00-1,80mm), srednje seme (1,80-2,00mm) i krupno seme (2,00-4,00mm). Ispitivanje klijanja semena crnog luka izvršeno je pri pet temperaturnih režima: t1=100C const; t2=200C const, t3=10/200C (8/16h naizmenično), t4=5/150C (8/16h naizmenično), t5=10/300C (8/16h naizmenično). Ispitivanje je vršeno sa prethodnim hlađenjem i bez prethodnog hlađenja semena. Svaka varijanta ispitivana je u 10x50semena. Svi eksperimentalni podatci obrađeni su na ukupnu varijabilnost (X i C.V.), faktorijalnom analizom varijanse i korelacionom analizom (D, R, r).
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST OSOBINA SEMENA PŠENICE (Triticum aestivum L.)
Desimir Knežević1, Nevena Đukić2, Veselinka Zečevic3, Milomirka Madić4, Aleksandar Paunović4, Dejan Dodig5, Jasmina Knežević1, Gordana Branković6
1Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Prištini, Srbija
2Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu
3Privredno društvo Centar za strna žita Kragujevac
4Agronomski fakultet, Čačak
5Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun
6Poljoprivredni fakultet Zemun
Izučavana je varijabilnost mase zrna po klasu, masa 1000 semena, hektolitarska masa semena kod 18 genetički različitih linija pšenice (KG-3130, KG-3612-1, KG-1/74, KG-3027, KG-3075-1, KG-3097, KG-3075-2, KG-3606, KG-3612-2, KG-3625, KG-3652, KG-3604, KG-3008/1, KG-3040-/93, KG-3623, KG-3597, KG-3418-1/97, 3439-1/97). Osim toga su izučavane osobine kvaliteta semena (sedimentacija proteina, sadržaj proteina, sadržaj vlažnog i suvog glutena, kvalitetna klasa). Ustanovljeno da genotip KG- 3097 ima najveću masu zrna po klasu (2,62 g), a genotip KG-3075-1 najmanju (1,86g). Najveću prosečnu vrednost mase 1000 zrna je imala linija KG-1/74-93 (48,5g) a najmanju KG-3027 (38,10g) dok je najveću vrednost hektolitarske mase imala linija KG-3008-1 (89,7 kg hl-1), a najamnju KG-3625 (85,3 kg hl-1). Njveći ukupan prinos je ostvarila linja KG-3625 (9475 kg ha-1). Prema prosečnim vrednostima osobina kvaliteta najbolja je bila linija KG-3027, koja je imala najveći sadržaj proteina 14,2%, sedimentaciju proteina 54 ml. Izučavana je sličnost linija prema ispitivanim osobinama, koja je predstavljena u dendogramima u kojima se uočavaju klasteri medjusobno sličnih linija a koji se dalje povezuju medjusobno na višim hijerarhijskim nivoima.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
POREĐENJE PRIMENE METODA ULTRA-TANKOSLOJNOG IZOLEKTRIČNOG FOKUSIRANJA I ELEKTROFOREZE IZOENZIMA U ISPITIVANJU GENETIČKE ČISTOĆE SEMENA KUKURUZA
Ksenija Marković, Dragana Ignjatović-Micić, Snežana Mladenović-Drinić, Jasmina Stojadinović, Dragica Ivanović
Institut za kukuruz „Zemun polje“
Kvalitet semena direktno utiče na prinos useva i može se smatrati kombinacijom genetičkih, fizioloških i sanitarnih karakteristika ispitivane partije semena. Izolacija proizvodnih polja, zakidanje metlica majčinske komponente, nadgledanje čistoće mašina za berbu i preradu semena su neki od uslova koji moraju biti ispunjeni da bi se obezbedila genetička čistoća hibrida kukuruza. I pored toga sama analiza genetičke čistoće je izuzetno važna, a posebno pri analizi kvaliteta osnovnog i selekcionerovog semena Sertifikacija genetičke čistoće kukuruza je klasično izvođena ispitivanjem morfoloških karakteristika biljaka. Danas su dostupne i sofisticirane laboratorijske tehnike kao što su skrobna izoenzimska analiza i ultra-tankoslojno izoelektrično fokusiranje za utvrđivanje genetičke čistoće ispitivanih partija semena kukuruza. Prednosti navedenih tehnika su preciznost i brzina, dok su nedostatci cena i kompleksnost analiza. Elektroforetsko razdvajanje izoenzima je moćna i efikasna metoda za pouzdanu identifikaciju nepoželjnih genotipova u hibridima i linijama kukuruza. Međutim ova metoda je skupa i dugotrajna u poređenju sa ultra-tankoslojnim izoelektričnim fokusiranjem (UTLIEF) koja je uvrštena među Serifikovane ISTA metode za ispitivanje genetičke čistoće semena 1999. godine. Ovo je praktična, relativno jeftina, brza i pouzdana metoda za determinaciju genetičke čistoće semena kukuruza i raznih drugih useva. Prednosti UTLIEF-a nad izoenzimskom elektroforezom će biti predstavljene na posteru.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST I KORELACIJE KLIJANJA SEMENA ŽALFIJE, BOSILJKA I MILODUHA (fam. LAMIACEAE)
Radosav Jevđović1, Jovan Majstorović2, Radovan Sabovljević2
1Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“
2Poljoprivredni fakultet u Zemunu- Beogradu
Tri vrste lekovitih biljaka iz familije Lamiaceae (žalfija, bosiljak i miloduh) proizvode se iz rasada, ali i direktnom setvom. Radi toga, poznavanje ispoljavanja fizioloških osobina semena od velikog je tehnološkog značaja.Seme tri navedene vrste ispitivano je, u laboratorijskim uslovima (t=200C const, na filter papiru), u u pogledu dinamike klijanja i ukupnog klijanja. Prethodno je izmerena masa 50 semena (ispitivanjeklijanja vršeno je na 20X50 semena za svaku vrstu). Dobijeni eksperimentalni podaci obrađeni su kao varijacioni red (X i C.V.). i korelacionom analizom. Korelaciona analiza urađena je za zavisnu osobinu ukupno klijanje semena u odnosu na nezavisne osobine masa 50 semena i tri termina (roka ) klijanja.Dobijeni rezultati imaju metodološko-istraživački, tehnološko-istraživački i agrotehnički značaj i karakter.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
Specifičnosti semenskog materijala trava TRAVA POSEBNIH NAMENA
Nenad Stavretović1, Branko Čupina2, Pero Erić2
1Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu
2Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Selekcija, odnosno evaluacija semenskog materijala za potrebe travnjaka u pejzažnoj arhitekturi i hortikulturi se vrši na osnovu specifičnih parametara, različitih od onih koji se primenjuju kod proizvodnih travnjaka (livada i pašnjaka). Kod trava koje se selekcionišu za posebne namene (sportski, rekreativni i ukrasni travnjaci) analiziraju se takozvane vizuelne i funkcionalne karakteristike. Vizuelne karakterisike su: pokrovnost travnjaka, gustina travnjaka, tekstura, uniformnost, boja, brzina formiranja travnjaka, način bokorenja, ocenjivanje cvetanja trava, prisutnost korova u travnjaku, kvalitet košenja, tolerantnost prema suši i mrazu, kao i otpornost prema bolestima i štetočinama. Funkcionalne karakterisike su: otpornost trava na pritisak, sabijanje, elastičnost/savitljivost, kotrljanje lopte, otpornost biljaka na košenje, način formiranja rizoma i stolona, krutost, ocenjivanje prisustva tzv. travne slame (thatch). Priznavanje novih sorti kod ukrasnih i sportskih travnjaka vrši se na osnovu navedenih parametara. Imajući u vidu da se travnjaci posebnih namena ne koriste za ishranu domaćih životonja, ocena zaraženosti semena patogenima nije tako bitna, kao kod proizvodnih travnjaka i drugih poljoprivrednih kultura i ima uticaja na tržišnu vrednost proizvoda, a preko cene na upotrebljivost.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ZNAČAJ OSTATKA SEMENA PRI POČETNOM RASTU KLIJANACA KUKURUZA
Vesna Dragičević 1, Slobodanka Sredojević 1, Mirjana Srebrić 1, Lana Đukanović 2
1Institut za kukuruz „Zemun Polje“, 2Laboratorija za ispitivanje semena „SIRMIUM-SEME“ Sremska Mitrovica
Postavljen je ogled sa 7 hibrida kukuruza različitog kvaliteta semena (poreklom iz iste godine, sa različitih lokacija). Seme je bilo potopljeno u vodu, rastvor 2,4-D (stimulator klijavosti i rasta) i koloidnu suspenziju Super-Hydro-Grow polimera (osmotikum, ograničava apsorpciju vode). Praćena je sposobnost klijanja i rasta klijanaca, zavisno od primenjenog tretmana. Pored povećanja klijavosti (12 %), 2,4-D je kod klijanaca povećao svežu masu korena (u proseku 10 %) i smanjio svežu masu izdanka (6 %). SHG tretman je smanjio klijavost (za 25 %) i svežu masu, prosečno za 22 i 24 %. Značajno povećanje koncentracije semenog ostatka i smanjen unos slobodne energije vodom, a posebno slobodne energije hidrolize i biosinteze su vezani za slabiji rast klijanaca. Međutim, kod hibrida sa startnom klijavošću od 25%, hidroliza je pod uticajem SHG tretmana višestruko povećana, a biosinteza smanjena, ukazujući na oštećenja membrana i eksudaciju semenskog sadržaja.Navedeni rezultati ukazuju da kod klijanca starih 7 dana, bez obzira na genotip, ostatak semena još uvek igra važnu ulogu, zahvaljujući obezbeđivanju potencijalne energije i hidrolize, potrebnih za rast i razvoj, te predstavlja limitirajući faktor za klijanje i nicanje.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ ROKA SETVE NA KVALITET SEMENSKOG KUKURUZA
Sanja Mehandžić¹, Jovan Crnobarac², Branko Marinković², Đorđe Jocković²
¹Poljoprivredna stanica, Novi Sad
2Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Istraživanja u trajanju od dve godine izvedena su na dve lokacije. U ogledima je ispitivan uticaj tri roka setve (u razmacima od po 10 dana) na osobine kvaliteta semena tri linije semenskog kukuruza, u svojstvu majke (L1-FAO 400, L2-FAO 500, L3-FAO 600), i linije oca (L4). Nakon berbe ispitani su parametri kvaliteta hibridnog semena (klijavost i masa 1000 semena).Utvrđen je statistički značajan uticaj rokova setve i linija na kvalitet hibridnog semena kukuruza. Rokovi setve su ispoljili značajan uticaj na klijavost i masu 1000 semena kod sve tri ispitivane linije. U prvoj godini klijavost hibridnog semena ispitivanih linija u zavisnosti od roka setve se značajno razlikovala i kretala se od 95,0 – 97,9%. Masa 1000 semena kod svih ispitivanih linija bila je značajno najveća u drugom roku setve. U drugoj godini efekat rokova setve je bio sličan kao u predhodnoj godini, klijavost semena se kretala od 91,7 - 97,1%. Masa 1000 semena kod svih ispitivanih linija bila je značajno najveća u prvom roku setve i kretala se od 298 do 317 g.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST I KORELACIJE OSOBINA SEMENA PAPRIKE SORTE-POPULACIJE KURTOVSKA KAPIJA
Radovan Sabovljević1, Branka Jokić1, Mirjana Kojić1, Marija Davidović2, Đorđe Goranović3, Divna Marković- Simić1
1Poljoprivredni fakultet u Beogradu-Zemunu
2Institut za primenu nauke u poljoprivredi
3Jugoinspekt Beograd- Zavod Topčider
Autohtona sorta-populacija paprike Kurtovska kapija može se proizvoditi iz rasada i iz direktne setve. U oba slučaja, osobine semena su od najvećeg značaja. Seme ispitivanoo u ovom radu proizvedeno je u sezoni 2005. godine za potrebe DPP ''Mitrosrem'' u sremskoj Mitrovici. Semenski usev bio je iz direktne setve.Dorađeni semenski materijal razdvojen jeu pet frakcija veličine na rešetima sa pravougaonim otvorima: sitno seme (<3.25mm), srednje sitno seme (3.25-3.50mm), srednje krupno seme (3.50-3.75mm), krupno seme (3.75-4.00mm) i vrlo krupno seme (>4.00mm). U laboratoriji su ispitane fizičko-mehaničke i fiziološke osobine semena: broj i masa semena u 1l; broj semena u 1kg; masa 50 semena; klijavost semena (energija klijanja i ukupna klijavost). Za osobine semena i semenskog materijala obrada eksperimentalnih podataka je izvršena zavisno od osobine: kao varijacioni red (X; S.D.; C.V.); primenom dvofaktorijalne analize varijanse (faktori su frakcija veličine semena i temperatura ispitivanja klijavosti); korelaciona analiza (D; R; r). Ispitivanje klijavosti semena izvršeno je pri tri temperaturna režima, u 10*50 semena za svaku varijantu istraživanja.Dobijeni rezultati su od značaja: za tehnologiju proizvodnje i dorade semena paprike; za metodologiju ispitivanja i ocenjivanja osobina semena paprike; za tehnologiju proizvodnje merkantilne paprike.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST I KORELACIJE OSOBINA SEMENA KUPUSA SORTE-POPULACIJE SRPSKI MELEZ
Radovan Sabovljević1, Zlatoljupka Stanković2, Đorđe Goranović3, Marija Davidović, Divna Marković-Simić1, Branka Jokić1
1Poljoprivredni fakultet u Beogradu- Zemunu
2Institut za poloprivredno tehnološka istraživanja Zaječar
3Jugoinspekt Beograd- Zavod Topčider
4Institut za primenu nauke u poljoprivredi
Autohtona sorta-populacija kupusa Srpski melez tipična je višenamenska sorta, ali se najviše koristi za kišeljenje. Proizvodi se iz rasada dobijenog setvom semena u njivsko zemljište u vreme vrlo visokih dnevnih temperatura. Radi toga potrebno je poznavati ispoljavanje fizioloških osobina semena u takvim agroekološkim uslovima. U radu je ispitivano seme proizvedeno u sezoni 2005/2006godine na području DPP ''Mitrosrem'', Sremska Mitrovica, RJ ''Glac''.Semenski materijal kupusa sorte Srpski melez, posle čišćenja razdvojen je u šest frakcija veličine na rešetima sa okruglim otvorima: 1.75-2.00mm, 2.00-2.25mm; 2.25-2.500mm; 2.50-2.75mm; 2.75-3.00mm i >3.00mm. Ispitivani su fizičko-mehanički pokazatelji osobina semena (broj i masa semena u 1l; broj semena u 1kg) i fiziološki (masa 100semena; energija klijanja; ukupno klijanje). Eksperimentalni podatci obrađeni su: kao varijacioni red (X; C.V.); dvofaktorijelnom analizom varijanse (faktori su frakcija semena i temperatura); korelacionom analizom (D; R; r). Ispitivanje klijanje semena vršeno je pri tri temperaturna režima (t1=200C; t2=20/300C i t3=20/500C). Dobijeni rezultati su od značaja za tehnologiju prizvodnje kupusa sorte Srpski melez za merkantilne useve i za semenske useve.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ AGROMETEOROLOŠKIH USLOVA NA KVALITET SEMENA SOJE
Dragica Kovač 1, Mirjana Milošević 1, Milka Vujaković 1, Svetlana Balešević-Tubić2, Dragana Petrović 1
1Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad
2 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
U našim proizvodnim uslovima prisutno je veliko variranje prinosa i kvaliteta semena između lokaliteta kao i između godina, što je najčešće posledica nedostatka vode u vreme formiranja i nalivanja zrna. Pošto se soja proizvodi u različitim agrometeorološkim uslovima cilj rada je bio da se utvrde parametri kvaliteta semena (čistoća, klijavost, sadržaj vlage i masa 1000 semena) proizvedenog u 2006. i 2007. godini. Kao materijal za ova istraživanja korišćeno je pet sorti soje koje su po dužini vegetacije pripadali različitim grupama zrenja i to: O grupa zrenja (Proteinka i Valjevka), I grupa zrenja (Balkan i Ravnica) i II grupa zrenja (Vojvođanka). Ispitivanje kvaliteta semena izvršeno je prema važećem Pravilniku o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja (Sl. list SFRJ 47/87) u Nacionalnoj laboratoriji za ispitivanje smena u Novom Sadu. Proizvodni uslovi u 2006. godini bili su relativno povoljni za proizvodnju soje, što se odrazilo i na visok kvalitet semena. Čistoća semena, kod ispitivanih sorti, bila je 98,4–99,9%. Klijavost semena je bila znatno iznad propisane minimalne vrednosti (75%) i iznosila je 86–98%. Agrometerološki uslovi u 2007. godini bili su nepovoljni za proizvodnju soje zbog nedostatka i lošeg rasporeda padavina i visokih temperatura, posebno u vreme formiranja i nalivanja zrna. Nepovoljni uslovi proizvodnje su negativno uticali na čistoću semena koja je bila 96,4–99,9%. Klijavost semena se kretala od 62 do 98%, a zavisila je od sorte.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ANALIZA PROIZVODNJE SEMENSKIH USEVA PŠENICE, KUKURUZA I SOJE U 2006 I 2007. GODINI NA POVRŠINAMA PKB KORPORACIJE BEOGRAD
Vladan Ugrenović1, Vladimir Filipović1, Danka Dujović2
[1] PDS Institut ˝Tamiš˝, Pančevo, Srbija
2 PKB Korporacija ˝Agroseme˝ Padinska Skela, Srbija
U radu je analiziran uticaj meteoroloških uslova i primenjena agrotehnika na prinos i kvalitet semena. Semensku proizvodnju u 2006. i 2007. godini odlikovale su velike razlike kada su u pitanju meteorološki uslovi. U navedenom periodu vršena je stručna kontrola semenske proizvodnje pšenice, kukuruza i soje na površinama PKB Korporacije. Kontrola je vršena po važećem pravilniku o kontroli proizvodnje semena ( „Službeni glasnik RS“ br. 60/06). Kontrolisan je kvalitet u akreditovanim laboratorijama i praćen rad u doradi semena. Analizirana površina pod semenskom pšenicom u 2006. godini bila je 1311 ha, a u 2007.godini 954 ha. Semenski kukuruz u 2006. godini bio je na 478 ha, a u 2007. na 569 ha. Ostvaren prosečan prinos dorađenog semena bio je za 26,7 % viši u 2006. godini. Kod semenske soje analizirana površina u 2006. godini bila je 309 ha, a u 2007. godini 173 ha. Ostvaren prosečan prinos dorađenog semena bio je za 3,4 % viši u 2007. godinu. Ključne reči: semenska proizvodnja, kukuruz, pšenica, soja, prinos, kvalitet, dorada
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KARAKTERISTIKE IZOLATA GLJIVE (Sclerotinia sclerotiorum) POREKLOM SA SEMENA SOJE
Maja Ignjatov1, Dragana Petrović1, Mirjana Milošević2, Milka Vujaković1, Zorica Nikolić1
1 Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Maksima Gorkog 30, Novi Sad
2 Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd
Sclerotinia sclerotiorum prouzrokovač je bele truleži biljaka i ima vrlo širok krug domaćina, a posebno su osetljive biljke iz fam. Asteraceae (suncokret) i Fabaceae (soja, pasulj, boranija). Gljiva se u prirodi održava i prezimljava u obliku sklerocija i micelijom u semenu soje. Ispitivanje zdravstvenog stanja semena vrši se u laboratorijskim uslova, kao jedan od važnih parametara kvaliteta semena. Pravilnikom o zdravstvenom pregledu semena, rasada i sadnog materijala ("Službeni glasnik RS" 119/07), dozvoljeno je 10% zaraze gljivom S. sclerotiorum na semenu soje u prometu. Naša istraživanja obuhvataju ispitivanje 30 pojedinačnih uzoraka soje i utvrđivanje prosečne infekcije semena, proizvedenih u različitim lokalitetima Vojvodine (Vrbas, Bačka Palanka, Srbobran, Rimski Šančevi), tokom 2005, 2006 i 2007 godine. Izvršena je izolacija, identifikacija i determinacija gljive Sclerotinia sclerotiorum na hranjivoj PDA podlozi prema NSHS Sf 3.1. metodi. Inkubacija semena je vršena 10 dana na 25 ºC, a ocena zaraze nakon 3, 5, 7 i 10 dana. Gljiva stvara karakteristične i lako prepoznatljive kolonije. Micelija gljive je bele ili smeđe boje, a sklerocije u kulturi stvaraju se redovno, uglavnom na rubovima kolonije. Naši rezultati ukazuju na relativno nisku zarazu semena ovom gljivom i u proseku procenat infekcije zaraženog semena po godinama se kreće: 2005 (0,25-3,25%); 2006 (0,25-1,75 %); 2007 (1,50-2,5%).
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ŽIVOTNA SPOSOBNOST SEMENA PŠENICE
Milka Vujaković1, Mirjana Milošević1, Ksenija Taški-Ajduković1, Dragica Kovač1, Slaviša Štapkić2
1Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad
2 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Usvajanjem moderne poljoprivredne proizvodnje, proizvođači su postali svesniji značaja semena visokog kvaliteta koje je sposobno da brzo i ujednačeno klija u različitim uslovima životne sredine. Razlike između partija semena ne mogu se uočiti u uslovima povoljnim za klijanje, međutim, lako se uočavaju kada se seme izloži nepovoljnim uslovima naklijavanja. Cilj rada je bio da se utvrdi kvalitet tretiranog semena pšenice primenom različitih testova za utvrđivanje životne sposobnosti semena.Ispitivanja su izvršena na tri komercijalne sorte pšenice (Pobeda, Kremna, Evropa 90). Seme je bilo tretirano fungicidima (Zorosan tečni, Mankogal S, Raxil 060 FS, Benlate, Sumi-8 2 FS i Vitavax 200 FF). Pored standardnog testa klijavosti primenjeni su i testovi za utvrđivanje životne sposobnosti semena (test intenziteta porasta, hladni test, test ubrzanog starenja i Hiltner test).Primenom testa ubrzanog starenja dobijene su niže vrednosti za klijavost semena u odnosu na druge testove. Primenjeni preparati, osim Zorosana tečnog, nisu ispoljili negativan uticaj na klijavost semena i porast nadzemnog dela ponika pšenice. Dužina i masa nadzemnog dela i korenovog sistema ponika pšenice bile su najveće kod semena tretiranog Mankogalom S i Vitavaxom 200 FF. Klijavost semena, kao i porast ponika zavisili su od genotipa.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
STARENJE SEMENA PAPRIKE, PARADAJZA I KRASTAVCA
Violeta Dokić, Dragica Kovač, Milka Vujaković, Zorica Nikolić, Maja Ignjatov
Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad
Poznavanje starenja semena pojedinih biljnih vrsta kao i dejstvo različitih faktora na starenje semena ima veliki praktični značaj. Starenje, odnosno, dugovečnost semena može da bude biološka i ekonomska. Za poljoprivrednu proizvodnju je značajnija ekonomska dugovečnost semena koja podrazumeva period u kome seme može da sačuva tehnološku i tržišnu vrednost. Dužina života semena zavisi od biljne vrste, genotipa i uslova skladištenja. Imajući u vidu napred pomenuto, cilj rada je bio da se utvrdi početni kvalitet semena paprike, paradajza i krastavca i kvalitet semena starog godinu dana čuvanog u uobičajenim uslovima skladištenja. Na semenu paprike (Krušnica, Horgoška slatka 2, Matica i Atina), paradajza (Novosadski jabučar, Bačka, Knjaz, Alparac) i krastavca (Parisko kornišon, Sunčani potok) izvršeno je ispitivanje kvaliteta semena (klijavost, sadržaj vlage i zdravstvena ispravnost semena) proizvedenog 2006. godine i kvalitet istog semena starog godinu dana.Kod svih ispitivanih biljnih vrsta sadržaj vlage i zdravstvena ispravnost semena nisu se promenili nakon godinu dana starenja. Kod semena paprike i krastavca došlo je do smanjenja klijavosti, nakon godinu dana starenja, ali to smanjenje nije bilo statistički značajno. Klijavost semena paradajza zavisila je od sorte. Kod sorte Knjaz klijavost semena je bila nepromenjena, dok je kod ostalih sorti došlo do statistički znatnog smanjenja ispitivanog parametra u 2007. godini.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ TEMPERATURA NA KLIJAVOST SEMENA KUKURUZA ŠEĆERCA
Jela Ikanovic1, Đorđe Glamočlija1, Gordana Kulić1, Marijenka Tabaković2, Sveto Rakić1
1Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun
2Institut za kukuruz Zemun-Polje
U radu je proučavan uticaj temperatura t1-20/400C (naizmenično 12/12 časova) i t2-100C const. (Cold- test) na klijavost semena dva hibrida kukuruza šećerca ( ZP SC 401su i ZP SC 504su), dve frakcije semena po obliku (pljosnato i okruglo) i četiri po veličini (sitno, sredje-sitno, srednje-krupno i krupno). Pre proučavanja uticaja temperatura na klijavost, na uzorku od 50 semena i u 10 ponavljanja određene su njegove sledeće osobine: suvo seme pre klijanja (m0), suvo celo seme posle klijanja (ms), suvi endosperm posle klijanja (me), suva klica posle klijanja (mk) i gubitak suve mase pri klijanju (Δm) i ukupna klijavost. Eksperimentalni podaci obrađeni su na srednju vrednost i ukupnu varijabilnost (x i C.V.), i prikazani za svaku hibridnu kombinaciju posebno po frakcijama oblika i veličine semena. Dobijeni rezultati pokazuju da semena različitih frakcija različito reaguju brzinom klijanja u ekstremnim toplotnim uslovima. Pored toga, i hibridi su, takođe, različito reagovali na primenjene toplotne tretmane. Na osnovu ovih saznanja može se odrediti i dinamika sukcesivne setve kukuruza šećerca.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ANALIZA NEKIH PARAMETARA KVALITETA SEMENA OZIME PŠENICE U PERIODU OD 2003-2007. GODINE
Svetlana Obradović1, Maja Martić1, Nenad Đurić2, Danka Dujović3
1EKO-LAB DOO za upravljanje kvalitetom, Padinska Skela
2 Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela
3PKB Korporacija – PKB Agroseme, Padinska Skela
Za obezbeđivanje veće ukupne proizvodnje pšenice kao i postizanje stabilnih prinosa neophodno je koristiti kvalitetno seme za setvu. Doradom semena i ispitivanjem kvaliteta, seme postaje deklarisano i daje mogućnost postizanja visokih i stabilnih prinosa. Deklarisano seme ima visoku sortnu čistoću i visok procenat klijavosti. U ovom radu su prikazani rezultati nekih parametara kvaliteta semena ozime pšenice (čistoća, propad semena kroz sito, broj semena korova u 1000 g i klijavost) u ispitivanjima koja su obavljena posle žetve, a zatim i nakon dorade semena. Proces dorade semena je uticao znatno na poboljšanje svih praćenih parametara kvaliteta.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KLIJAVOST I RAST MLADIH KLIJANACA GENOTIPOVA PŠENICE U USLOVIMA VODNOG DEFICITA
Miroslava Jović
Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja d.o.o, Zaječar, Srbija
Sadržaj vode u zoni semena je glavni faktor u kontroli nicanja i daljeg opstanka klijanca. Ponekad žitarice u semi-aridnim oblastima bez navodnjavanja moraju da klijaju pod nepovoljnim uslovima. U takvim godinama proređeni sklopovi predstavljaju najvažniji factor koji utiče na rod zrna žitarica. U radu su predstavljene genotipske varijacije kod pšenice za procenat klijavosti (PK), dužinu koleoptila (DK) i ukupnu dužinu klijanca (UDK) u prisustvu vodnog deficita u poređenju sa normalnim uslovima. Zrna sto genotipova pšenice (Triticum aestivum L.) poreklom iz celog sveta, postavljena su radi klijanja na filter papir navlažen destilovanom vodom ili rastvorom polietilen glikola 6000 (PEG) od -0.4MPa. PK, DK i UDK su mereni u tri ponavljanja tokom dve uzastopne godine. Variranja PK, DK i UDK-a su bila statistički vrlo značajna u oba tretmana. UDK je varirao od 11.9 do 119.5 mm u normalnim uslovima i od 0.5 to 63.7 mm u varijanti sa PEG-om. Smanjenje UDK u uslovima vodnog stresa (PEG) iznosila je od 36 to 97%. Vodni stres je odložio početak klijanja semena od 1.7 do 10.7 dana i smanjio PK od 1 do 91%. Prema tome, utvrđna je značajna genetička varijabilnost za potencijal klijavosti i rast mladog klijanca u uslovima suše. Odnos između ispitivanih osobina utvrđen je pomoću korelacione analize.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ FRAKCIJA NA KVALITET SEMENA SOJE
Miladin Kostić¹, Svetlana Balešević-Tubić¹, Mladen Tatić¹, Milka Vujaković², Aleksandar Ilić¹
¹ Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
² Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad
Bitan preduslov za ostvarivanje visokih prinosa soje je postizanje preporučenog broja biljaka žetvi. Osnovni zadatak semenarstva je da obezbedi proizvođaču kvalitetno seme, da bi se sa što većom sigurnošću postigao željeni broj biljaka. Cilj ovoga rada je bio da utvrdi da li različita krupnoća zrna, odnosno frakcije semena, imaju uticaj na klijavost semena soje. Ogled je izveden na pet sorti soje (Jelica, Afrodita, Balkan, Novosađanka i Vojvođanka), tokom dve godine (2006. i 2007.). Tretmeni su bili nekalibrisan uzorak soje kao kontrola i tri frakcije semena krupnoće 4.5-5.0mm, 5.0-5.5mm i veće od 5. Rezultati ukazuju da u 2006. godini, koja je bila povoljna za proizvodnju soje, nije bilo razlike u klijavosti između frakcija ni kod jedne sorte, kao ni među ispitivanim sortama. U 2007. godini koja je, sa gledišta proizvodnje soje, imala nekoliko stresnih perioda klijavost je bila manja. Statistički značajne razlike u klijavosti semena pojavile su se između sorti, dok između frakcija takođe ni kod jedne sorte nije bilo razlika.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ BIOSTIMULATORA NA RAZVOJ PONIKA LEKOVITOG, AROMATIČNOG I ZAČINSKOG BILJA
Slavica Jelačić1, Damir Beatović1, Lana Đukanović2
1Poljoprivredni fakultet Beograd
2 Laboratorija za ispitivanje semena Sirmium-Seme, Sremska Mitrovica
Tokom trogodišnjeg perioda (2005-2007.godina) sprovedena su istraživanja u stakleniku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu sa ciljem sagledavanja uticaja prirodnih biostimulatora na razvoj ponika pojedinih vrsta lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Ispitivan je uticaj prirodnih biostimulatora (Megafol i Viva) na razvoj ponika sledećih vrsta: žalfija (Salvia officinalis L.), matičnjaka (Melissa officinalis L), bosiljka (Ocimum basilicum L.), ehinacjea (Echinacea angustifolia DC.), ruzmarina (Rosmarinus officinalis L), timjana (Thymus vulgaris L.), origana (Origanum vulgare L.), majorana (Majorana hortensis Moench), lavande (Lavandula angustifolia L.), spearmint nane (Mentha spicata L.), buhača (Pirethrum cinerariaefolium Prev.) i miloduha (Hyssopus officinalis L). Biostimulator Megafol je upotrebljen folijarno u dozi od 1,5 ml/l, a Viva preko zemljišta u dozi od 3 ml/l. Dobijeni rezultati ukazuju na značajan, pozitivan efekat primene biostimulatora na razvoj mladih biljaka ispitivanih biljnih vrsta lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Rezultati istraživanja su deo projekta TR-6900B koje finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST I KORELACIJE PROMENA TOKOM KLIJANJA HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA
Božana Aćimović1, Radovan Sabovljević1, Divna Simić Marković1, Đorđe Goranović2, Sandra Milosavljević2 , Stanković Zlatoljupka3
1Poljoprivredni fakultet Beograd-Zemun, 2Jugoinspekt Beograd-Zavod Topčider, 3Centar za poljoprivredna i tehnološka ispitivanja, Zaječar
Jedna od najvažnijih osobina hibridnog semena kukuruza jeste njegovo klijanje i odnos prema toplotnim uslovima u toku klijanja. Od morfo-fiziološkog i morfo-genetičkog procesa zavisi sve dalje u proizvodnji merkantilnog useva hibridnog kukuruza. Samim tim proučavanje promena tokom klijanja hibridnog semena kukuruza jeste jedno od najznačajnijih pitanja semenarstva hibridnog kukuruza. Ispitivano je klijanje hibridnog semena kukuruza u dve SC kombinacije u kojima je isti otac a majke su dve različite linije. Semenski materijal je podeljen u šest frakcija ( po obliku i veličini semena). Ispitivane su promene tokom klijanja pri temperaturi (t =20/30oC naizmenično) i po hladnom testu (sedam dana t= 10oC const, a zatim sedam dana pri (t= 20/30oC naizmenično 16/8 časova). Merene su sledeće promene: masa bubrenja semena; masa klijanca; gubitak suve mase pri klijanju semena; broj normalno klijalih semena. Eksperimentalni podaci obrađeni su: na ukupnu varijabilnost ( X i C.V.); dvofaktorijalnom analizom varijansi; korelacionom analizom za svaku hibridnu kombinaciju (D; R;r; PATH coefficient analysis). Dobijeni rezultati su od značaja za metode ispitivanja i ocenjivanja osobina hibridnog semena kukuruza.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ LOKACIJE PROIZVODNJE SEMENSKOG USEVA NA FIZIČKO – MEHANIČKE OSOBINE SEMENA DVE SORTE PŠENICE
Radovan Sabovljević 1, Zlatoljupka Stanković 2, Marija Davidović 3, Đorđe Goranović 4, Dubravka Radivojević 1, Ljubodrag Marić 5
1Poljoprivredni fakultet u Beogradu - Zemunu
2Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar
3Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd
4Jugoinspekt Beograd - Zavod Topčider
5AD. Mitrosrem, Sremska Mitrovica
Svaka sorta pšenice ima svoj obim fenotipskog variranja u datim agroekološkim uslovima proizvodnje ali manje ili više različito po osobinama. Takve pojave važe i za osobine semena kada se semenski usevi proizvode na različitim lokacijama.U radu su ispitivane neke fizičko-mehaničke osobine semena dve domaće sorte pšenice proizvedenog na po dve lokacije. Dorađeni semenski materijali (>2,25) podeljeni su u četiri fakcije veličine semena: 2,25-2,50; 2,50-2,75; 2,75—3,00 i 3,00-3,25. Ispitivane su sledeće fizičko-mehaničke osobine semena: broj i masa semena u 1 ℓ; broj semena u 1kg; masa 100 semena. Od fizioloških osobina semena ispitivani su brzina klijanja i ukupno klijanje ( pod standardnim uslovima: t= 20oC const, u filter papiru). Eksperimentalni podaci obrađeni su na ukupnu varijabilnost (X i C.V.), dvofakorijalnom analizom varijanse (faktori su lokacija proizvodnje i sorta) i korelacionom analizom (D; R; r). Rezultati su od značaja za tehnologiju dorade semena pšenice.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PROMENE KLIJAVOSTI SEMENA SOJE U ZAVISNOSTI OD TIPA SEJALICE
Sunčica Medić1, Lana Đukanović2, Mirjana Srebrić3
1Laboratorija „TAMIŠ AGROLAB“, Pančevo
2Laboratorija za ispitivanje semena „Sirmium-Seme“, Sremska Mitrovica
3Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd
Analizirane su promene klijavosti semena soje posle prolaska kroz setvene aparate sejalice (tri tipa sejalice), standardnom metodom i metodom Cold testa. Utvrđeno je značajno smanjenje klijavosti pri upotrebi jednog od tri tipa sejalice korišćenih u eksperimentu. Na isti način je tretirano seme posle ubrzanog starenja i utvrđene promene klijavosti sa istom pravilnošću. Razlike su bile neznatno izraženije u Cold testu u odnosu na postupak standardne klijavosti.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ PROPORCIJE I VELIČINE VEGETACIONOG PROSTORA RODITELJSKIH LINIJA NA MASU 1000 SEMENA (g) ZA NEKALIBRIRANO SEME KOD HIBRIDA KUKURUZA ZP 42A I ZP 704
Dragojlo Selaković 1, Milomir Filipović 1, Zdravko Hojka 2, Čedomir Radenović 1, Radovan Sabovljević 3
1Institut za kukuruz “Zemun Polje”, 2Megatrend univerzitet, Fakultet za biofarming, Bačka Topola, Srbija, 3Poljoprivredni fakultet, Zemun, Srbija
U istraživanjima tokom tri godine na dve lokacije u dve gustine, utvrđen je uticaj proporcije i veličine vegetacionog prostora roditeljskih linija na masu 1000, semena hibridnog semena, kod hibrida kukuruza ZP 42 A i ZP 704. Ogled je postavljen po potpuno slučajnom blok-sistemu u četiri ponavljanja u uslovima navodnjavanja. Između oglednih varijanti bila je izolacija konoplja, zasejana u trake širine 3,2 m. Broj i raspored redova roditeljskih linija bio je 4:2 u korist linije-majke. Broj biljaka po jedinici površine bio je 55.000 i 65.000 biljaka po hektaru. Za redove biljaka linije-majke međuredno rastojanje iznosilo je 70 cm a kod redova biljaka linije-oca bile su dve varijante 70 cm i 50 cm. Učešće (proporcija) površine pod biljkama linije-majke iznosila je 66,7 % i 72,2 %. Analiza varijanse za masu 1000 semena za nekalibrirano seme pokazuje statistički visoku značajnost spoljne sredine, hibridne kombinacije i gustine. Takođe visoku statističku značajnost (99%) pokazuju i interakcije prvog reda: (spoljna sredina x međuredno rastojanje biljaka linije-oca), (hibridna kombinacija x međuredno rastojanje), (spoljne sredine x redovi biljaka linije-majke) i (hibridna kombinacija x gustina-broj biljaka).
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
INTEGRALNA NASTAVA IZ SEMENARSTVA
Mladen Mirić
Članak sadrži analitički deo u kome se ukratko obrazlažu teme iz oblasti semenarskih studija: delatnost, zanimanja, nauka, nastava, nastavnici, knjige, udžbenici, časopisi, recenzije, pojmovi i principi semenarstva. Dva su osnovna cilja rada: prvi je da predlogom nastavnog programa racionalizuje rukovođenje poslovima u semenarstvu na način da se obrazuje jedan stručni profil kome će se priznati sva zakonska prava za poslove odgovornog stručnog lica u semenarstvu. To znači da posle završenih studija takav stručnjak treba da poseduje objedinjena saznanja za zanimanja koja se traže po zakonu, za koje je do sada trebalo angažovati više diplomiranih inženjera. Ti poslovi su: umnožavanje, promet i dorada semena, zaštita useva i semena i njihova kontrola i inspekcija, semenarska i agrarna tehnika i agrotehnika, zatim rad u banci gena, uzorkovanje i ispitivanje semena i tome slično. Drugi je cilj ovoga teksta da pokuša razraditi jedan od mogućih koncepata doktorskih studija iz oblasti semenarstva, s obzirom da je takva mogućnost stvorena i postala obaveza fakulteta, a donedavno je nije bilo.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
FIZIČKO-MEHANIČKE I FIZIOLOŠKE OSOBINE HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA DVE DOMAĆE SC-KOMBINACIJE
Branka Jokić 1 , Radovan Sabovljević 1, Dragojlo Selaković 2, Nebojša Radosavljević 2, Marija Davidović 3, Zlatoljupka Stanković 4
1Poljoprivredni fakultet u Beogradu-Zemunu
2Institut za kukuruz - Zemun polje
3Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd
4Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja,Zaječar
Agroekološki uslovi proizvodnje semenskog useva kukuruza dovode do različitog ispoljavanja osobina hibridnog semena od značaja za doradu i upotrebnu vrednost. Neke od tih osobina semena predstavljaju ograničavajući faktor za održavanje i širenje date hibridne kombinacije kukuruza u merkantilnoj proizvodnji. U radu su ispitivane fizičko –mehaničke i fiziološke osobine hibridnog semena dve domaće SC kombinacije (komercijalne). Od fizičko-mehaničkih osobina ispitivane su : broj i masa semena u 1 ℓ; broj semena u 1 kg; masa 100 semena. Od fizioloških osobina semena su ispitivani pokazatelji klijavosti (E.K. i U.K.) pod standardnim uslovima( t =20/30 naizmenično 16/8 časova) . Semenski materijal je prehodno kalibriran u šest frakcija. Eksperimentalni podaci obrađeni su kao varijacioni red ( X; S2; S.D; C.V), dvofaktorijalnom analizom varijanse (faktori su frakcija semena i SC kombinacija) i korelacionom analizom (D; R; r). Rezultati su od značaja za tehnologiju proizvodnje i tehnologiju dorade hibridnog semena kukuruza.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
POREĐENJE STANDARDNE SA VIGOR METODAMA ISPITIVANJA SEMENA KUKURUZA
Lana Đukanović 1, Vesna Dragičević 2, Ivana Glumac 1, Mirjana Srebrić 2
1Laboratorija za ispitivanje semena „SIRMIUM-SEME“ Sremska Mitrovica.
2Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd
Postavljen je ogled sa 3 hibrida kukuruza različitog kvaliteta semena (sa po 3 partije). Seme je bilo čuvano u standardnim magacinskim uslovima tokom tri godine, a svake godine je ispitivan kvalitet semenskih partija, standardnom metodom i vigor metodama, koje podrazumevaju: Cold test, TTC metod, ubrzano starenje semena (nakon čega je ispitana klijavost standardnom i TTC metodom). Početne vrednosti klijavosti iznosile su od 90% kod H2, do 95%, kod H1. Nakon čuvanja u magacinskim uslovima klijavost je kod H3 pala za 1%, a kod H2 za 12%. Početne vrednosti klijavosti ocenjene nakon Cold testa bile su niže i do 5% (H2). Slični rezultati su dobijeni i primenom TTC metode. Nakon tri godine čuvanja, klijavost, ocenjena standardnom metodom, je bila niža za 1-7%, uz dodatno smanjenje od 5-12% dobijeno primenom Cold testa. Ubrzanim starenjem semena dobijene su još niže vrednosti klijavosti.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
MEĐULABORATORIJSKA ISPITIVANJA U PROVERI STRUČNOSTI SEMENSKIH LABORATORIJA
Marija Milivojević1, Jasmina Stojadinović1, Jasna Kojić1, Dragica Ivanović1, Milka Vujaković2
1Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd,
2 Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad
Međulaboratorijska ispitivanja (MLI) su uporedna ispitivanja koja se obavljaju na istim ili sličnim uzorcima od strane više laboratorija u cilju provere kompetentnosti laboratorija. Učešće u ovim ispitivanjima je obavezno za sve akreditovane laboratorije (SRPS ISO/IEC 17025), pa tako i za laboratorije koje se bave ispitivanjem kvaliteta semena. Takođe, ispitivanje semena i izdavanje Izveštaja, odnosno certifikata o kvalitetu semena mogu obavljati samo akreditovane laboratorije (ISTA statut, Zakon o semenu, 2005). Međunarodna organizacija za ispitivanje semena (ISTA) je početkom devedesetih godina XX veka uvela testove za MLI za sve laboratorije članice. Koristeći ISTA model pripreme uzoraka i statističke obrade rezultata, MLI su organizovana od strane ISTA akreditovanih laboratorija u Srbiji, i sprovode se od 2000. godine. Do sada je sprovedeno 11 krugova, sa 11 biljnih vrsta i sa 24 testa. Ovim testovima vrše se provere: a) kompetentnosti osoblja; b) ispravnosti laboratorijskih instrumenata; c) primenu važećih metoda ispitivanja, obrade i prikazivanja rezultata. U slučaju da laboratorija dobije rezultate koji značajno odstupaju od proseka svih laboratorija učesnika MLI, mora utvrditi uzrok nastanka greške, preduzeti korektivne mere, ponoviti ispitivanja i rezultate ponovljenih ispitivanja dostaviti organizatoru MLI.U radu će biti prikazani rezultati MLI obavljenih u toku 2008. godine sa Avena sativa. U ovom krugu učestvovalo je 18 laboratorija, od kojih je 14 akreditovano kod Akreditacionog tela Srbije, a ostale nisu akreditovane. Rađena su sledeća ispitivanja: klijavost, čistoća i determinacija drugog semena. Rezultati će biti prikazani kao prosek za sve laboratorije učesnice MLI.Analizirajući rezultate sprovedenih MLI može se zaključiti da se akreditacijom povećava nivo stručnosti, a time i kvalitet usluga laboratorija za ispitivanje semena.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
NOVOSADSKI 737 I NONIUS - NOVE SORTE OZIMOG STOČNOG JEČMA
Vojislava Momčilović i Novo Pržulj
Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
U radu su prikazane osobine dve nove sorte ozimnog šestoredog ječma Novosadski 737 i Nonius koje su stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. U ogledima državne Komisije za priznavanje sorti prinos sorte Novosadski 737 bio je veći 508 kg/ha, a sorte Nonius 396 kg/ha u odnosu na standard Novosadski 313. Obe novopriznate sorte bile su ranozrelije 4 dana od standarda. Sorte imaju krupno zrno sa sadržajem proteina iznad 12%. Novosadski 737 preporučuje se za gajenje na siromašnijim zemljištima a Nonius na zemljištima umerene plodnosti.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
LAURA – NOVA SORTA SOJE (Glycine max L.) BEZ KUNITZ- TRIPSIN INHIBITORA
Mirjana Srebrić, Vesna Perić, Ljubiša Prijić, Slađana Žilić
Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Beograd – Zemun
Proteini soje sadrže sve esencijelne amino kiseline a po svom kvalitetu se približavaju proteinima životinjskog porekla. Sirovo zrno soje takođe sadrži i kompleks antihranljivih supstanci, koji onemogućava korišćenje sirovog zrna soje u ishrani ljudi i domaćih životinja. Najbitnijom supstancom sa inhibitornim delovanjem smatra se Kunitz-tripsin inhibitor, tim pre što je termostabilniji u odnosu na druge sastojke. Ogovoran je za 30-50% ukupne tripsin inhibitorske aktivnosti, i čini oko 6% ukupnih sirovih proteina u zrnu. Tripsin inhibitor deluje tako što blokira dejstvo enzima koji razlažu proteine u organizmu domaćih životinja posebno nepreživara. Posledice toga su zaostajanje u rastu i razviću životinja. Kao početni materijal za stvaranje novih sorti koristili smo američku sortu Kunitz, prvu registrovanu sortu sa ovim svojstvom. Sorta Laura pripada I grupi zrenja, i preporučuje se za sve regione gde II grupa problematično sazreva. Predviđena je za direktnu upotrebu u ishrani odraslih živitinja nepreživara. Sorta je neograničenog tipa rasta, malje su žute, cvet beo a hilum crn. Preporučuje se gajenje u gustini od 450 000 biljaka po hektaru. Po prinosu zrna je ravnopravna sa sortama I grupe zrenja koje su kod nas raširene u proizvodnji.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRVE SRPSKE SORTE JAROG STOČNOG BOBA (Vicia faba L.)
Vojislav Mihailović1, Sanja Vasiljević1, Imre Pataki1, Aleksandar Mikić1, Đura Karagić1, Vuk Radojević2
1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Odeljenje za krmno bilje, Novi Sad
2Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Iako, nekada, jedna od najznačajnijih vrsta mahunarki u ishrani ljudi i domaćih životinja, bob je, danas, u Srbiji gotovo zaboravljena vrsta, bez zvaničnih statističkih podataka. Među najvažnijim ciljevima programa oplemenjivanja jednogodišnjih krmnih mahunarki u Institutu za ratarstvo i povratrstvo u Novom Sadu, nalazi se i očuvanje i održivo korišćenje genetičkih resursa stočnog boba, u najvećoj meri u vidu oplemenjivanja za zrno, krmu i zelenišno đubrivo. Nekoliko desetina uzoraka stočnog boba različitog geografskog porekla, koji se nalaze u okviru institutske Zbirke jednogodišnjih krmnih mahunarki, poslužili su kao početni materijal za nastanak hibridnih populacija i izdvajanje linija sa poželjnim agronomskim osobinama vezanim za prinos zrna, prinos krme i prinos biomase. Dve takve linije, B-412 i B-413, ostvarile su bolje prosečne dvogodišnje rezultate u poređenju sa sortama sa nacionalne liste, kao što je češka sorta Uran, sa posebnim naglaskom na prinose zrna od više od 4500 kg ha-1 i prinose zelene krme od više od 45 t ha-1. Tokom 2006. i 2007. godine, obe linije nalazile su se u ogledima Odeljenja za priznavanje i zaštitu sorti poljoprivrednog bilja, gde su se, takođe, odlikovale značajno višim prinosima zrna u odnosu na standardnu sortu, te su, krajem 2007. godine, priznate pod imenima Gema i Šarac.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
POREKLO I NASTANAK SORTE LUCERKE NIJAGARA
Slobodan Katić, Vojislav Mihailović, Dragan Milić
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Sorta lucerke Nijagara je otporna na zimu i bolesti. Stvorena je u Odeljenju za Krmno bilje, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i priznata 2007. godine. Početni materijal bile su biljke iz sedme generacije samooplodnje (S7) izvedene od sorti Vernal (V18) i Saranac (S20), i ukrštanja Saranac x Vernal (SV42), a dobijene su u Agronomy department, University Wisconsin, ljubaznošću prof. E.T. Bingama. Ukrštanja su rađena u staklari po šemi S20 x SV42, a zatim V 18 x (S20 x SV42). Dobijeno potomstvo umnožavano je u polju na Rimskim Šančevima od F1 do F4 generacije. Nijagara se razlikuje od sorte Vernal u manjem broju žutih i šarernih cvetova, a slična je po tamno zelenoj boji lišća. Druge osobine kao što su visina, udeo lišća u prinosu, prečnik stabljike i brzina porasta su slične sorti Saranac. U sistemu sa 4 otkosa godišnje daje slične prinose kao domaće sorte. U Komisiji za priznavanje sorti bila je prinosna kao sorta NS Mediana ZMS V. Međutim, sadržaj sirovih proteina kod sorte Nijagara bio je za 0,5 % veći nego kod NS Mediane ZMS V. Sorta Nijagara je otporna na bolesti; bakterijsko uvenuće, plamenjaču, pegavost i crnu trulež ka sorta Vernal. Takođe otporna je na bolesti krune i korena; antraknozu, verticilijumsko uvenuće (kao sorta Saranac) i fuzariozno uvenuće. Sorta lucerke Nijagara je otpornija na bolesti nadzemnog dela, krune i korena od bilo koje domaće sorte. Preporučuje se za gajenje u humidnijim oblastima (otporna na bolesti) na lošijim zemljištima (razgranat korenov sistem) i na kiselim zemljištima posle primene kalcijuma.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VIZIJA– KG SORTA OZIME PŠENICE
Milivoje Milovanović, Vladimir Perišić, Kamenko Bratković
Centar za strna žita - Kragujevac
Autori sorte su dr Milivoje Milovanović, dr Aleksa Popović, dr Radomir Ognjanović, dr Srbobran Stojanović i dr Miodrag Jelić. Sorta Vizija priznata je 1999. godine kao najbolja i jedina odobrena u generaciji ispitivanja. Dobijena je iz ukrštanja (Kozara x Skopljanka) x Zelengora. Ima beo, krupan, srednje zbijen, gladak klas bez osja i staklavo zrno, svetlo crvene boje. Srednje kasna je sorta, otporna prema suši i niskim temperaturama. Visina stabljike se kreće od 75 – 80 cm, zbog čega je veoma otporna na poleganje i pogodna za gajenje u intenzivnim i manje intenzivnim uslovima proizvodnje. Dobre je otpornosti prema važnijim bolestima i štetočinama. U ogledima Komisije, sorta Vizija ostvarila je značajno i vrlo značajno veći prinos u poređenju sa standardnim sortama (Pobeda i Partizanka). Veoma je rodna sorta, stabilnih prinosa po godinama i lokalitetima, sa genetskim potencijalom za prinos zrna oko 11 t/ha. Reč je o hlebnoj sorti, veoma dobrog tehnološkog kvaliteta a pripada B1 kvalitetnoj grupi i II kvalitetnoj klasi u optimalnim agroekološkim uslovima. Njena masa 1000 zrna je oko 39 g a zapreminska masa 80-86 kg.Optimalno vreme njene setve je druga dekada oktobra sa 600 – 650 klijavih zrna/m2 ili 250 – 300 kg/ha semena. Tokom vegetacije, usevu treba obezbediti 100 – 150 kg/ha čistog azota, uz odgovarajuće količine fosfora i kalijuma.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
GENERAL – PERSPEKTIVNA SORTA OZIMOG TRITIKALEA
Milivoje Milovanović, Vladimir Perišić, Kamenko Bratković
Centar za strna žita – Kragujevac
Sorta ozimog tritikalea (X Triticosecale Wittm.) General priznata je 2004. godine i izdvojena je pedigree metodom iz kombinacije ukrštanja KG 20 x Srbijanka. Autori sorte su dr Milivoje Milovanović, dr Jovanka Stojanović, dr Mirjana Staletić i mr Vladimir Perišić. U mikroogledima Komisije za priznavanje novih sorti, sorta General je ostvarila statistički značajno veći prosečan prinos zrna (6.782 kg/ha) u poređenju sa standardnom sortom KG 20 (5.770 kg/ha), za 1.012 kg/ha veći prinos. Rana je sorta, srednje visoke stabljike sa prosečnom visinom od oko 112,5 cm. Odlikuje se intenzivnim bokorenjem, elastičnom stabljikom i velikom otpornošću prema poleganju. Tokom ispitivanja, sorta General je ispoljila potpunu otpornost prema prouzrokovačima pepelnice, lisne i stabljične rđe. Izražene je adaptabilnosti i dobro podnosi zemljišta umerene i slabe plodnosti, kisele reakcije, uslove suše i dobar je kompetitor sa korovskom populacijom. Klasovi su krupni i osati, bele boje. Zrno je krupno, svetlo crvene boje i potpuno ispunjeno. Masa 1000 zrna je oko 32,1 g a hektolitarska masa 72,88 kg/hl. Zbog visokog sadržaja sirovih proteina (14-16 %) i esencijalnih amino kiselina u zrnu predstavlja dobru komponentu u stočnim hranivima. Može se koristiti i za spravljanje peciva u tipu raži, kao i za proizvodnju bioetanola. Najbolje rezultate moguće je ostvariti setvom 550-650 klijavih zrna/m2 na plodnim i umereno plodnim zemljištima, tokom prve dekade oktobra. Usevu je potrebno obezbediti 100-150 kg/ha čistog azota.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VOJVODA - NOVA SORTA JAROG TRITIKALEA
Milivoje Milovanović, Vladimir Perišić, Mirjana Staletić
Centar za strna žita - Kragujevac
Sorta jarog tritikalea (X Triticosecale Wittm.) Vojvoda izdvojena je pedigree metodom iz kombinacije ukrštanja Zlatar x Beagle ”S”. Autor sorte je dr Milivoje Milovanović. Tokom ispitivanja u mikroogledima Komisije za priznavanje novih sorti, sorta Vojvoda je ostvarila značajno veći prosečan prinos zrna (4.127 kg/ha) u poređenju sa standardnom sortom Zlatar (3.891 kg/ha), odnosno za 236 kg/ha veći prinos. Rana je sorta, prosečne visine stabljike od oko 97,3 cm, intenzivnog bokorenja i veoma dobre otpornosti prema poleganju. Zadovoljavajuće je otpornosti i tolerantnosti prema nepovoljnim abiotskim i biotskim faktorima koji se mogu javiti u proizvodnji (slabo plodna i kisela zemljišta, suša, temperaturni šokovi, prouzrokovači bolesti i štetočine). Sorta jarog tritikalea Vojvoda ima krupne i osate klasove bele boje, koja u fazi sazrevanja postepeno prelazi u crvenu. Zrno je krupno, blago smežurano i svetlo crvene boje, mase 1000 zrna od oko 37,8 g i hektolitarske mase od oko 74,75 kg/hl. Zbog visokog sadržaja sirovih proteina (15–17 %) i esencijalnih aminokiselina u zrnu predstavlja odličnu komponentu u ishrani stoke. Može koristiti u proizvodnji bioetanola i za spravljanje peciva u tipu raži. Izuzetno je rodna sorta, sa genetskim potencijalom za prinos zrna od preko 6 t/ha. Najbolji rezultati se ostvaruju setvom na umereno plodnim zemljištima u rano proleće, sa 600-650 klijavih zrna/m2 i uz obezbeđenje 100-150 kg čistog azota. Pogodan je i za jesenju setvu, zbog otpornosti prema niskim temperaturama.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
SMEDEREVKA – NOVA SORTA PAPRIKE (Capsicum annuum L.) INSTITUTA ZA POVRTARSTVO
Dejan Cvikić1, Nenad Pavlović1, Milan Zdravković1, Katarina Zarubica2, Danijela Stojanović2
1Institut za povrtarstvo, Karađorđeva 71, 11420 Smederevska Palanka
2Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Vodoprivrede-Republike Srbije
Površine na kojima se gaji, različiti načini proizvodnje (tradicionalni i savremeni) i potrošnje (svežem ili prerađenom), čine da paprika zauzima jedno od vodećih mesta u oblasti povrtarstva. U našoj zemlji postoji veliki broj sortata i domaćih populacije paprike koje se gaje na proizvodnim površinama, ali mali je broj genotipova čiji su plodovi prvenstveno namenjeni za kišeljenje (tzv. turšijare). Cilj našega rada je bio da se selekcijom stvori nova sorta tipične turšijare, čiji će plodovi biti namenjeni za kišeljenje. Obzirom na same karakteristike ploda, kao i na specifičnu građu i debljinu perikarpa, stvorena je Smederevka-nova sorta Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci. Sorta je priznata 2007.godine pod imenom „Smederevka“ od strane Ministarstva za poljoprivredu, Odeljenja za priznavanje novih sorata poljoprivrednog bilja.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ZP 718b NOVI HIBRID KUKURUZA (Zea mays L.) BELOG ZRNA
Milomir Filipović, Zorica Pajić, Jelena Srdić
Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun-Beograd
U selekciji hibrida kukuruza u SAD i Evropi mnogo više je rađeno na hibridima kukuruza žute boje zrna u odnosu na hibride bele boje. Zbog toga, hibridi kukuruza žute boje zrna imaju i veći potencijal rodnosti, bolju stabilnost, brže otpuštanje vlage u odnosu na postojeće hibride bele boje zrna.Devedesetih godina prošloga veka u Institutu za kukuruz u okviru programa selekcije na sušu započeta je inkorporacija egzotične germplazme adaptirane na sušu, bele i žute boje zrna u našu kontinentalnu germplazmu uglavnom žute boje zrna. Dobrim poznavanjem heterotičnih parova kod adaptiranog i egzotičnog materijala, vrlo brzo su stvoreni odgovarajući izvori za dobijanje novih samoooplodnih linija bele boje zrna. Iz ovog programa do sada su stvorena dva hibrida kukuruza bele boje zrna ZP 718b i ZP 766b. Prednosti hibrida kukuruza stvorenih u ovim programima selekcije posebno dolaze do izražaja u sušnim godinama kao što su bile 2003 i 2007 godina. U takvim godinama hibridi nastali iz ovih programa selekcije ispoljavaju superiornost u pogledu prinosa i imaju brže otpuštanje vlage iz zrna. To najbolje ilustruju dvogodišnji rezultati sortne komisije u toku kojih je ispitivan i priznat hibrid ZP 718b, gde je bio značajno bolji u odnosu na standard grupe.Novostvoreni hibrid ZP 718b ima nižu biljku sa niže nasađenim klipom i erekrofilnim položajem lišća. Klip je cilindričnog oblika sa velikim brojem redova zrna odnosno, sa osobinama kakvim se odlikuju novi moderni hibridi žute boje zrna.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
NOVI PRISTUP U MOLEKULARNOM OPLEMENJIVANJU PŠENICE NA PRINOS ZRNA
Borislav Kobiljski, Ankica Kondić-Špika, Srbislav Denčić, Dragana Kačavenda, Ljiljana Brbaklić
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija
Sadašnja znanja o tehnikama molekularnih markera otvaraju brojne mogućnosti za nove pristupe u unapređenju efikasnosti oplemenjivačkih programa pšenice širom sveta. Konvencionalnim oplemenjivanjem je do sada postignuto povećanje prinosa zrna, pre svega selekcijom visokoprinosnih fenotipova, a ne izborom poželjnih alela za koje se pretpostavlja ili zna da unapređuju prinos per se, ili neko od svojstava povezanih sa prinosom. Iz mnogih razloga ova strategija ima ograničenu efikasnost i potencijal. Molekularni markeri blisko vezani za gene od interesa veoma su korisni za marker asistiranu selekciju (MAS) i piramidiranje dva ili više poželjnih gena u jednom genotipu. Da bi osigurali optimalnu efikasnost u pogledu troškova, molekularni markeri koji se koriste u MAS treba da omoguće efikasnu analizu velikih populacija i da imaju visok stepen ponovljivosti u različitim laboratorijama. Bliska saradnja između oplemenjivača i biotehnologa, takođe može poboljšati i ubrzati implementaciju marker asistirane selekcije u oplemenjivačke programe. U ovom radu predstavljen je novi pristup u molekularnom oplemenjivanju pšenice na prinos zrna. Korišćenjem ovog pristupa bili smo u mogućnosti da determinišemo potencijalno poželjne segmente-alele kod pšenice, odgovorne za povećan prinos zrna u ciljanim uslovima spoljne sredine.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
LOKALNE POPULACIJE KUKURUZA KAO IZVOR POŽELJNIH SVOJSTAVA
Violeta Anđelković, Natalija Kravić, Dragana Ignjatović-Micić, Jelena Vančetović, Snežana Mladenović Drinić
Institut za kukuruz „Zemun polje“
Jedinstvena kolekcija lokalnih populacija se smatra najvećim bogatstvom Banke gena Instituta za kukuruz. Ovaj materijal, koji vodi poreklo sa skoro svih eko-geografskih područja bivše Jugoslavije, karakteriše visok stepen varijabilnosti. Diverzitet eko-tipova kukuruza, kao i staništa sa kojih su genotipovi sakupljeni, predstavlja dobar potencijal za poboljšanje elitnog materijala. Kolekcija domaćih populacija kukuruza je u potpunosti okarakterisana prema IBPGR/CIMMYT deskriptorima. Od 1990-ih godina tehnike molekularnih markera se intenzivno primenjuju u rešavanju problema koji se odnose na konzervaciju i korišćenje genetičkih resursa. Danas postoje različite tehnike za detekciju i analizu varijacija na molekularnom nivou, koje pružaju mogućnosti za poboljšanje efikasnosti upravljanja biljnim genetičkim resursima. Primena molekularnih markera u analizi lokalnih populacija u Banci gena Instituta za kukuruz obuhvata: genetičku karakterizaciju i formiranje genetičke identifikacione karte uzoraka, identifikaciju duplikata, određivanje genetičkog diverziteta i identifikaciju novih izvora poželjnih svojstava kao što su otpornost na herbicide, toleratnost na sušu, geni za mušku sterilnost.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
Uticaj podloge i pretretmana na androgenezu pšenice
Ankica Kondić-Špika 1, Borislav Kobiljski 1, Nikola Hristov 1, Branka Ljevnaić 2
1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
U radu je ispitan uticaj indukcione podloge i hladnog pretretmana na prinos kalusa i regeneracionu sposobnost antera pšenice u kulturi in vitro. Kao materijal, korišćeno je 12 genotipova pšenice (Triticum aestivum L.). Polovina antera bila je izložena hladnom pretretmanu na 4±1°C 5-10 dana, a druga polovina je odmah izolovana i inokulisana na indukcione podloge. Za indukciju kalusa korišćene su dve podloge, Potato-2 i N6. Na svaku podlogu inokulisane su antere sa i bez hladnog pretretmana. Između ispitivanih podloga značajna razlika utvrđena je samo u pogledu regeneracione sposobnosti kalusa i to na varijanti sa hladnim pretretmanom. U odsustvu pretretmana, razlike u pogledu androgene i regneracione sposobnosti na različitim podlogama nisu bile značajne. Odsustvo pretretmana, na obe ispitivane podloge, nije imalo uticaja na prinos kalusa i regeneracionu sposobnost antera. Međutim, na podlozi Potato-2, sposobnost kalusa da regenerišu zelene biljke bila je značajno povećana u odsustvu hladnog pretretmana. Sposobnost kalusa da daju zelene biljke, na ovoj podlozi, u grupi sa pretretmanom iznosila je 18.9%, dok je u grupi bez hladnog pretretmana ova vrednost bila 27.1%. Na podlozi N6 razlika između ovih vrednosti nije bila značajna (27.1% sa i 24.5% bez pretretmana).
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
POLIMORFIZAM PROTEINA SEMENA POPULACIJA CRNOG BORA (Pinus nigra Arnold) U SRBIJI
Aleksandar Lučić1, Snežana Mladenović-Drinić2, Vasilije Isajev3, Vera Lavadinović 1
1Insitut za šumarstvo, Beograd
2 Institut za kukuruz, Beograd
3Šumarski fakultet, Beograd
Imajući u vidu unapređenje koncepcija rasadničke proizvodnje, tj. tendenciju napuštanja proizvodnje sadnog materijala na nivou vrste, neophodno je bolje upoznavanje genetskog potencijala provenijencija crnog bora, kako bi se uz njegovo usmereno korišćenje poboljšala proizvodnja semena i sadnog materijala, a time i uspesi prilikom pošumljavanja i podizanja namenskih kultura ovom vrstom. Cilj ovih istraživanja je bilo ispitivanje unutar i među populacijske genetičke varijabilnost crnog bora primenom biohemijskih markera. Polimorfizam proteinskih markera utvrđen je na osnovu odabranih genotipova poreklom iz šest proviniencija (semenskih sastojina) čime su obuhvačene sve populacije crnog bora u Srbiji. Na osnovu dobijenih elektroforegrama utvrđene su kvalitativne i kvantitativne razlike (broj i raspored) proteinskih frakcija i određen je proteinski profil semena za svako stablo kao i za svaku od 6 ispitivanih populacija ponaosob. Tom prilikom je zapažena „konzervativnost“ pojedinih polipeptida, tj. prisustvo u svim analiziranim genotipovima. S druge strane utvrđene su proteinske frakcije koje su varijabilne na nivou populacija, kao i one čija varjabilnost varira u zavisnosti od populacija. Na osnovu dobijenih elektroforegrama je izračunat koeficijent genetičke sličnosti, odnosno udaljenosti, upoređivanjem broja i rasporeda traka i urađeni su dendogrami klaster analize. Utvrđen je veći stepen genetskog variranja između provenijencija nego unutar njih. Takođe je utvrđena velika genetska varijabilnost proteina semena unutar analiziranih populacija.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
DETEKCIJA I KVANTIFIKACIJA GENETSKI MODIFIKOVANOG KUKURUZA
Zorica Nikolić, Ksenija Taški-Ajduković, Dragana Marinković, Aranka Jevtić
Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad
Hrana proizvedena tehnologijom genetskog inženjeringa je poslednjih godina našla svoje mesto na tržištu svuda u svetu. U radu su prikazani rezultati analize semena i prehrambenih proizvoda koji sadrže kukuruz primenom PCR tehnike na prisustvo genetske modifikacije. Ukupno 119 uzoraka, od čega 99 uzoraka semena i 20 uzoraka prehrambenih proizvoda je uzorkovano od različitih distributera. Uzorci su analizirani na prisustvo genetskih elemenata koji su obično prisutni u većini transgenih biljnih vrsta, NOS terminator i 35S promotor, kvalitativnim PCR-om. Pozitivni uzorci su potom analizirani Real-Time PCR metodom. U 8 uzoraka semena kukuruza nađeno je prisutvo 35S promotora i NOS terminatora, dok u proizvodima nisu nađeni. Sadržaj genetski modifikovanog kukuruza u uzorcima semena bio je u opsegu od 0.1% do 0.9%, za većinu 0.2% ili 0.3%. Dobijeni rezultati ukazuju da se radi o kontaminaciji semena kukuruza GM kukuruzom. U većini evropskih zemalja uspostavljen je nivo dozvoljene kontaminacije konvencionalnog semena, a u našoj zemlji bi ga trebalo uspostaviti.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
BIOTEHNOLOGIJA I SAVREMENO ŠUMSKO SEMENARSTVO
Vladan Ivetić i Vasilije Isajev
Šumarski fakultet, Beograd
Genetički markeri se u savremenom šumskom semenarstvu koriste za: 1) razumevanje familijarnih odnosa i sistema razmnožavanja, 2) utvrđivanje unutarvrsne genetske varijabilnosti u vremenu i prostoru, 3) rekonstrukcije filogenije i 4) identifikaciju ekspresioniranih gena. Najveću primenu dosada, genetički markeri su našli u kontroli i proveri porekla šumskog semena, kako u smislu utvrđivanja roditeljskih stabala, tako i za utvrđivanje minimalne varijabilnosti partije semena, u cilju očuvanja diverziteta vrste. U Srbiji se genetički markeri sve više koriste za definisanje regiona provenijencija šumskih vrsta drveća. U ovom radu su opisana dosadašnja iskustva uz predstavljanje aktivnosti koje su u toku.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
SLIČNOST SORTI PŠENICE (Triticum durum) NA OSNOVU KOMPOZICIJE GLIJADINSKIH ALELA
Nevena Đukić 1, Desimir Knežević 2
1Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu, Srbija
2Poljoprivredni fakultet, Zubin Potok, Univerzitet u Prištini, Srbija
Proučavana je 21 sorta pšenice Triticum durum poreklom iz različitih zemalja sveta. Metodom acid poliakrilamidne gel elektroforeze, analizirana je kompozicija glijadina. Urađena je identifikacija glijadinskih alela na osnovu analize identifikovanih glijadinskih blokova komponenti na elektroforegramima. Ustanovljena je polimorfnost Gli- lokusa i identifikovano 27 različitih Gli- alela i to: 5 alela na Gli-A1, 4 na Gli-B1, 9 na Gli-A2 i 9 na Gli-B2. Urađen je katalog determinisanih alela. Učestalost determinisanih alela je varirala od 4.76% do 42.86%. Heterozigotnost Gli-lokusa je nađena kod dve sorte. Na osnovu kompozicije glijadinskih alela analizirana je sličnost između analiziranih sorti i predstavljena na dendogramu. Na osnovu kompozicije glijadinskih alela sličnost između sorti se kretala od 0% do 100%.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ANALIZA VITALNOSTI POLENA I NEPRAVILNOSTI U MIKROSPOROGENEZI POTENCIJALNIH POLINATORA ŠEĆERNE REPE
Snežana Mezei, Jovanka Atlagić, Lazar Kovačev, Željka Stojaković, Nevena Nagl
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Za stvaranje komercijalnih hibrida šećerne repe neophodno je izvršiti dobar izbor polinatora. Oni pored poželjnih agronomskih svojstava i otpornosti na bolesti, treba da poseduju visok nivo muške fertilnosti. U radu su korišćene diploidne multigermne populacije (2n MM), potencijalni polinatori u stvaranju novih hibrida.Vitalnost polena je veoma važno biološko svojstvo koje se procenjuje bojenim metodama,. nakon cega se vrši analiza procesa mejoze. Pre otvaranja cvetova uzeti su uzorci antera za citološku analizu kod pet odabranih populacija gajenih u izolaciji konoplje. Rezultati analiza mejoze su pokazali da je ona najčešće proticala normalno. Analizirane faze mejoze su: pahiten, diploten, dijakineza (profaza I), metafaza I, anafaza I, telofaza I, metafaza II, anafaza II, telofaza II, tetrade, mikrospore i polenova zrna. Statistički značajno najviše nepravilnosti, najveći procenat odstupanja od normalnog mejotskog ciklusa bio je kod populacija 1 i 4 po svim ispitivanim fazama. U ovim istraživanjima populacija 2 je potencijalno najbolji polinator sa najmanje genetskih nepravilnosti i izuzetno dobrom vitalnosti polena.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PROCENA „CROSS“ KOMPATIBILNOSTI I POTENCIJALA ZA OPLODNJU PRIMENOM FLUORESCENTNE MIKROSKOPIJE
Jovanka Atlagić i Sreten Terzić
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Metod fluorescentne mikroskopije za praćenje klijanja polena na žigu i rasta polenove tube kroz stubić i plodnik do embrionove kese – jajne ćelije je najbliži praćenju oplodnje u „in vivo“ uslovima. Opisan je detaljno na paradajzu (Kho and Baer, 1968), a primenjivan je uz adaptaciju na višnji, heljdi pa i suncokretu.U ovom radu su izneti rezultati prilagođavanja ovog metoda za suncokret i mogućnosti njegove primene u izučavanju kompatibilnosti roditeljskih parova kod hibrida, kao i mogućnosti ukrštanja različitih vrsta roda Helianthus.Ispitivana su različita vremena uzimanja uzorka tučka (1-5 dana nakon oprašivanja), dve varijante fiksacije (CARNOY I i FAA) i dve varijante predtretmana (1N i 8N NaOH). Bojenje je vršeno anilinskom bojom bez dodatka fluorohroma (različito vreme tretiranja bojom).Ispitivanja su pokazala da je metod uspešno primenljiv na suncokretu i to za sva vremena uzimanja uzoraka (najpogodnije tri dana nakon oprašivanja) uz primenu fiksativa CARNOY I i predtretmana sa 8N NaOH. Teškoća u primeni metode je praćenje polenove tube u području plodnika.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
DETEKCIJA DNK POLIMORFIZMA ŠEĆERNE REPE RAPD MARKERIMA
Nevena Nagl 1, Dragana Vidović 2, Maja Kondić 2, Lazar Kovačev 1
1 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2 Institut za biologiju, PMF, Univerzitet u Novom Sadu
Polazna tačka u programima marker asistirane selekcije je analiza polimorfnosti genoma i validacija odgovarajućih markera, vezanih za gene od interesa. Cilj ovog rada je validacija metode RAPD kao marker sistema u analizi polimorfnosti genoma šećerne repe. Ispitivanje polimorfnosti rađeno je na osam genotipova šećerne repe, odabranih na osnovu različitog stepena tolerantnosti prema vodnom deficitu, procenjenom u polju i u staklari. Biljni materijal iz koga je izolovana DNK održavan je mikropropagacijom u in vitro uslovima U PCR reakcije korišćeni su pojedinačni RAPD prajmeri: A05, A07, A08, A19 i A20, kao i njihove kombinacije: A07/A08, A07/A19 i A08/A19. Upotrebom kako pojedinačnih prajmera tako i njihovih kombinacija, dobijene su uspešne amplifikacije sa većim brojem PCR produkata. Svi markeri su detektovali DNK varijabilnost koja se ogleda u prisustvu, odnosno odsustvu produkata multiplikacije različite dužine. S obzirom na stabilnost amplifikacije i prinos reakcije mogu se izdvojiti RAPD prajmeri A19 i A20 i kombinacija prajmera A08/A19. Izrazit polimorfizam, uočen kod produkata amplifikacije prajmerom A19 u zoni od 300bp do 1000bp, bi trebalo dalje ispitivati kako bi se u budućnosti mogli razviti potencijalni markeri.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
RAPD MARKERI U KARAKTERIZACIJI SAMOOPLODNIH LINIJA KUKURUZA ŠEĆERCA (Zea mays L. saccharata)
Jelena Srdić, Ana Nikolić, Zorica Pajić
Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun-Beograd
Primena tehnika molekularnih markera kod kukuruza šećerca, kao i kod kukuruza standardnog kvaliteta zrna ima niz prednosti. Na osnovu rezultata molekularnih markera može se utvrditi genetička divergentnosti materijala i njegova pripadnost heterotičnim grupama, proceniti potencijalna pojava heterozisa među ukrštanjima i brže izvršiti identifikovanje genotipa sa poželjnim osobinama. Različita istraživanja do sada nisu mogla da identifikuju jasno definisane heterotične grupe kod linija kukuruza šećerca, čemu je jedan od glavnih uzroka veoma uska genetička osnova na kojoj je zasnovano oplemenjivanje ovog tipa kukuruza. Uzrok je to što je samo nekoliko slobodnooprašujućih sorti činilo je skoro celokupni izvorni materijal za selekciju kukuruza šećerca. U ovim istraživanjima primenjena je tehnika RAPD markera da bi se procenila genetička divergentnost 6 samooplodnih linija kukuruza šećerca, stvorenih u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“. Rezultati GD poređeni su sa podacima o poreklu ovih linija, heterozisom i posebnim kombinacionim sposobnostima. Klaster analiza koja je dobijena na osnovu GD bila je u saglasnosti sa podacima o poreklu, gde su blisko grupisane linije bile one koje su bile bliske i po poreklu. Koeficijenti korelacije ranga između heterozisa i GD nisu bili značajni, ali je zavisnost uvek bila pozitivna. Korelacija GD sa SCA, koja je takođe bila pozitivna, u jednom slučaju bila visoko značajna, što ukazuje da veća genetička udaljenost linija uzrokuje bolje posebne kombinacione sposobnosti.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
Genetička karakterizacija ZP hibrida kukuruza iz različitih vremenskih ciklusa selekcije
Milosav Babić, Iva Bauer, Vojka Babić
Institut za kukuruz-Zemun Polje, Belgrade, Srbija
Očigledna prednost single–cross hibrida, i pored problema koji su se morali prevazići u semenarstvu napravila je pravu prekretnicu u iskorišćavanju fenomena heterozisa. Od 1964. godine do danas Savezna sortna komisija je priznala preko 500 hibrida kukuruza stvorenih u Institutu za kukuruz u Zemun Polju. Od sredine šezdesetih godina do danas može se izdvojiti 5 ciklusa selekcije koji se pre svega odnose na period uvodjenja novih, sve boljih hibrida u širu proizvodnju. U ovom radu je izvršena genetička karakterizacija 30 hibrida kukuruza stvorenih u Institutu za kukuruz u Zemun Polju pomoću RAPD markera, kao molekularnih markera sa ciljem da se utvrdi kolika je genetska srodnost hibrida različitih ciklusa selekcije. Izračunati su koeficijenti genetičke sličnosti po Jaccard-u i oni su korišćeni za klaster analizu Wardsov metod i korespodencionu analizu.Klaster analiza-Wardsov metod genetičkih distanci, izuzimajići hibrid 4/6 jasno razdvaja hibride u pet ciklusa selekcije za razliku od UPGMA klaster metode koja ne pravi tako jasnu diferencijaciju. Prva dimenzija korespodencione analize razdvaja peti ciklus od prvog i drugog ciklusa i trećeg i četvrtog. Hibridi trećeg i četvrtog ciklusa se ne mogu jasno odvojiti dok se drugom dimenzijom mogu razdvojiti hibridi prvog od hibrida drugog ciklusa selekcije. Medjutim kad govorimo o genetičkoj udaljenosti pojedinačnih hibrida iz različitih ciklusa selekcije vidimo i to da su neki od njih bliži pojedinim hibridima iz drugih ciklusa selekcije. Klaster analizom se jasno odvajaju grupe hibrida po vremenskim ciklusima, a korespodenciona analiza nam govori da u nekom genetičkom smislu bi verovatno bila adekvatnija podela u četiri ciklusa.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
METODE ZA IDENTIFIKACIJU VIRUSA I GENA ZA OTPORNOST KOD KUKURUZA
Ana Nikolić, Dragana Ignjatović-Micić, Slavica Stanković, Dragica Ivanović
Institut za kukuruz „Zemun Polje“
Virusi prouzrokovači različitih bolesti kukuruza mogu izazvati značajno smanjenje prinosa. Različite serološke i molekularne metode omogućavaju pouzdanu i brzu identifikaciju virusa. Najčešće korišćene serološke metode su ELISA (enzimski imunoadsorpcioni test) i Western Blot, a od molekularnih metoda RT-PCR (Reverse Transcriptase Polymerase Chain Reaction). Poznavanje genetičke kontrole otpornosti kukuruza prema pojedinim virusima predstavlja osnovu za razvoj uspešnih programa selekcije za suzbijanje viroza. Različiti tipovi molekularnih markera koriste se za mapiranje gena kukuruza za otpornost na viruse. SSR (Simple Sequence Repeats) markeri se smatraju najpogodnijim za ovakvu vrstu istraživanja. U ovom radu će biti dat prikaz primene navedenih metoda kroz rezultate dobijene za MDMV ( Maize Dwarf Mosaic Virus), MSV (Maize streak virus) i utvrđivanje mogućeg uzročnika crvenila kukuruza.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ OSMOTSKOG STRESA NA MORFOLOGIJU I SOD IZOFORME U KORENU KUKURUZA
Dragana Ignjatović-Micić, KsenijaMarković, Mirjana Vuletić, Violeta Anđelković, Vesna Lazić-Jančić
Suša se svrstava među najdestruktivnije abiotske stresove i može ozbiljno ugroziti prinos kukuruza. Pošto se pojava suše ne može predvideti jedan od osnovnih ciljeva selekcije je stvaranje hibrida kukuruza sa stabilnim prinosom u različitim uslovima spoljne sredine. Identifikacija i praćenje sekundarnih osobina koje omogućavaju stabilnost rodnosti kukuruza u uslovima suše, npr. broj dana između metličenja i svilanja (ASI), su od izuzetne važnosti za navedene strategije selekcije.Ispitivanje ASI je izvedeno na 130 genotipova kukuruza iz ukrštanja DTP (Populacije otporne na sušu) i dve roditeljske inbred linije komercijalnih ZP hibrida. Povratna ukrštanja (BC2) su posejana u toku 2007. godine na dve lokacije Zemun Polje i Skoplje. Dva genotipa sa kratkim (A1, B1), dva sa dugim (A2, B2) ASI intervalom iz oba ukrštanja, kao i A i B roditeljske inbred linije su izabrane za ova istraživanja. Eksperiment je izveden u kontrolisanim uslovima. Polovina ispitivanih biljaka (tretman) je gajena na aerisanom hranljivom rastvoru uz dodatak 4% PEG-a (polietilen glikol, Mr 10000), dok su kontrolne biljke gajene na istom rastvoru bez dodatka PEG-a.Morfologija korena i aktivnost superoksid dismutaze (SOD) su ispitivane kao odgovor izabranih genotipova kukuruza na tretman PEG-om. Tretman PEG-om je doveo do različitih nivoa redukcije rasta korena kod analiziranih genotipova. Elektroforetskim razdvajanjem izoenzimskih formi SOD-a utvrđeno je povećanje aktivnosti MnSOD izoenzima kod svih tretiranih biljaka. Detaljna diskusija rezultata će biti prikazana na posteru.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KARAKTERIZACIJA SESTRINSKIH LINIJA KUKURUZA RAPD MARKERIMA
Danijela Ristić, Ana Nikolić, Aleksandar Radojčić, Dragana Ignjatović-Micić, Snežana Mladenović Drinić
Institut za kukuruz „Zemun Polje“
Poznavanje genetičke srodnosti samooplodnih linija je od značaja za izbor roditelja, planiranje ukrštanja, svrstavanje linija u heterotične grupe i izbor testera. U radu je ispitana genetička sličnost sedam sestrinskih inbred linija, poreklom iz F2 populacije kukuruza, primenom RAPD markera. Ukupan broj alela dobijen RAPD analizom sa 10 izabranih prajmera je bio 51. Broj dobijenih alela sa različitim prajmerima se kretao od 3 do 10, pri čemu je prosečan broj alela 5,1. Na osnovu prisustva/odsustva RAPD alela za parove svih 7 linija izračunati su koeficijenti sličnosti po Dice-u i Sokalu-u i Michener-u. Dobijeni koeficijenti sličnosti po Dice-u su bili u opsegu od 0,73 (između linija 1 i 4) do 0,91 (između linija 4 i 6). Najveća genetička sličnost na osnovu koeficijenta po Sokal i Michneru dobijena je između linije 2 i 6 (0,88), a najmanja između linije 2 i 5 (0,66). Klaster analiza na osnovu oba koeficijenta sličnosti je grupisala ispitivane sestrinske linije u jedan klaster sa dva podklastera i dve linije (1,2) koje su labavo vezane za klaster. Prvi podklaster čine tri linije, a drugi dve linije.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KLASTER ANALIZA GENOTIPOVA SOJE NA OSNOVU RAPD MARKERA
Vesna Perić, Ana Nikolić, Snežana Mladenović Drinić
Institut za kukuruz „Zemun Polje“
U ispitivanjima genetičke divergentosti selekcionog materijala primenjuju se različite statističke metode od kojih se najčešće koristi klaster analiza jer ne zahteva početnu hipotezu o ditribuciji verovatnoće podataka i laka je za interpretaciju. S obzirom da rezultati grupisanja genotipova u različite grupe na osnovu stepena srodnosti mogu da budu pod uticajem primenjenog koeficijenta sličnosti potrebno je njihovo bolje razumevanje u cilju izbora najefikasnijeg. Cilj ovog rada je bio da se ispita uticaj različitih koeficijenata sličnosti na klaster analizu na osnovu podataka analize genotipova soje pomoću RAPD markera. Dvadeset genotipova soje različitog porekla su analizirani sa 27 RAPD markera. Genetička sličnost je izračunata između svih mogučih parova genotipova primenom četiri koeficijenta sličnosti. Najveća genetička sličnost, sa sva četiri koeficijenta utvrđena je između genotipova Kunitz i P9272. Najmanja genetska sličnost je utvrđena između Maple presto i P9272 primenom Sorens-Dice koeficijenta, odnosno Maple presto i ZP015 primenom Roger-ovog i Tanimoto-vog koeficijenta.UPGMA metodom dvadeset analiziranih genotipova soje na osnovu sva četiri koeficijenta sličnosti su svrstani u dva glavna klastera. U klasteru I je grupisano 6 genotipova na osnovu sva četiri koeficijenta. Struktura drugog klastera je varirala u zavisnosti od primenjenog koeficijenta sličnosti.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ODREĐIVANJE VITALNOSTI POLENA GAJENIH BILJNIH VRSTA BOJENOM METODOM
Jovanka Atlagić i Sreten Terzić
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
U literaturi se koriste mnogobrojni termini za označavanje vitalnosti polena: fertilnost, životna sposobnost, klijavost, obojenost i dr. Različite su metode za izučavanje ovog važnog biološkog svojstva: bojene (acetokarmin, kalijum jodid, tetrazolijum hlorid i dr.); procena klijavosti polena na različitim hranljivim podlogama; fluorescentna mikroskopija za praćenje klijavosti i rasta polenove tube i dr.Rezultati navedeni u ovom radu ukazuju na uspešnu primenu bojene metode po Alexandru (Alexander, 1969) koja je uprošćena u odnosu na opisanu i prilagođena za ocenu vitalnosti polena kod suncokreta, uljane repice, šećerne repe, kukuruza, pšenice, lucerke. Prikazani su najčešći aspekti istraživanja u kojima je primenjivan ovaj metod, a to su: interspecies hibridizacija, vrednost polinatora, stabilnost CMS-a i restauracije fertilnosti, uticaj abiotskih faktora na oplodnju. Metod je jednostavan i brz i iako daje relativnu ocenu primenljiv je u proceni potencijala za oplodnju.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
REAKCIJA SORTI ULJANE REPICE NA POVEĆANE KONCENTRACIJE Cd
Jasna Abraham1, Dragana Miladinović2, Ana Marjanović-Jeromela2, Radovan Marinković2, Vladimir Miklič2
1Biološki fakultet, Novi Sad,
2Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Ispitivana je reakcija šest komercijalnih sorti uljane repice (Brassica napus L.) na povećane koncentracije Cd u in vitro uslovima. Seme sorti je sterilisano i postavljeno na modifikovanu MS podlogu (Murashige i Skoog, 1962) u koju su dodate različite koncentracije Cd. Biljke su gajene na temperaturi od 21°C i fotoperiodu 16:8 (svetlo:mrak). Praćen je razvoj biljaka tokom dve nedelje kulture. Nakon dve nedelje merena je sveža i suva masa korena i nadzemnog dela. Kod svih ispitivanih genotipova došlo je do smanjenja mase korena i nadzemnog dela u odnosu na kontrolu, odnosno biljke gajene na MS podlozi bez Cd.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
MEĐUZAVISNOST IN VITRO KARAKTRERISTIKA I AGRONOMSKIH OSOBINA KOD OZIME PŠENICE
Dejan Dodig1,, Nevena Mitić2, Miroslav Zorić3
1 Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd, Srbija
2Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Beograd, Srbija
3Institut za ratarstvo, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
Postoji svega nekoliko objavljenih istraživanja koja se bave korelacijama između in vitro karaktreristika i agronomskih osobina kod pšenice. U pokušaju da proširimo saznanja u ovoj oblasti, postavljen je trogodišnji poljski ogled sa 96 divergentnih genotipova pšenice poreklom iz celog sveta. U toku vegetacije i posle žetve praćen je i izmeren veći broj agronomskih osobina. Regeneracija biljaka je dobijena iz nezrelih embriona pšenice prikupljenih 12-15 dana posle cvetanja. Međuzavisnost in vitro karaktreristika i agronomskih osobina utvrđena je putem korelacione i path analize. Da bi se bolje razumeli efekti spoljne sredine na posmatrane korelacione odnose urađen je biplot koji prikazuje korelacione odnose između osobina po godinama. Sve signifikantne korelacije su bile srednjeg intenziteta i pod uticajem spoljašnje sredine. Path analiza je pokazala da je prinos zrna imao najveći pozitini direktni uticaj na formiranje kalusa, dok je najveći pozitivni direktni efekat na regenerativne kaluse i broj biljaka po embrionu imao broj zrna po klasu. Međutim, samo je produktivno bokorenje imalo signifikatni (pozitivni) direktni uticaj na sve tri analizirane in vitro karakteristike.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ PRIMENJENE AGROTEHNIKE NA PORAST SEMENSKE ŠEĆERNE REPE
Milorad Rajić1, Branko Marinković2, Nikola Čačić1
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad1
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad2
Tema ovoga istraživanja bila je određivanja kombinovani uticaja datuma setve, đubrenja i navodnjavanja na broj biljaka posle prezimljavanja, prečnik korena, masa korena, broj listova, masa nadzemnog dela, masa suve materije korena, i masa suve materije nadzemnog dela.Poljoprivredni ogledi su rađeni u agroekološkom regionu Južne Bačke u periodu od 2005-2007 godine. Ogledi su bili deo proizvodnih parcela, koji su bili pod sledećim tretmanima. Đubrenje sa 35 kg N, 70 kg P2 O5, 100 kg K2 O pre osnovne obrade i kontrole bez đubrenja. Setva je bila rana 20.08. i kasna 10.09. Navodnjavanje pre osnovne obrade i posle osnovne obrade.Analiza dobijenih rezuiltata ukazuje na prisustvo interakcije između morfoloških karakteristika korenove mase, mase nadzemnog dela, prečnika korena, broja listova, mase suve materije korena i nadzemnog dela na jednoj strani i rane setve, đubrenja pre osnovne obrade i navodnjavanja posle osnovne obrade na drugoj strani.Broj prezimelih biljaka zavisio je primarno od datuma setve. Prvi datum setve dao je 145-165 000 biljaka/ha, dok je drugi dao 80-108 000 biljaka po/ha.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ANALIZA RASADA TIKAVA U ZAVISNOSTI OD ZAPREMINE I VRSTE SUPSTRATA
Anđelko Mišković, Žarko Ilin, Vladan Marković, Dušan Marinković
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
U proizvodnji povrća u Srbiji u zaštićenom prostoru, poslednjih godina, značajno se poboljšala tehnologija proizvodnje. Takođe je poboljšana i tehnologija proizvodnje rasada, pri čemu se koriste gotovi supstrati, saksije i kontejneri određene zapremine. Cilj ovoga rada je ispitati uticaj različite vrste supstrata i zapremine saksija na kvalitet rasada nekih vrsta tikava. U svim varijantama zapremine saksija najbolji rezultati morfoloških karakteristika su izmereni sa većom zapreminom supstrata, a najbolji kvalitet rasada dobijen je u varijantama sa najmanjom količinom supstrata. Kod tikve Cucurbita moschata najboji rezultati su postignuti korišćenjem supstrata Stender A 280, zapremine 1000 cm3, dok kod tikve Lagenaria vulgaris rezultati pokazuju da je za proizvodne uslove najbolje koristiti supstrat Klasmann Potground H i saksije zapremine 300 cm3. Za tikvu Lufa sp., se preporučuje korišćenje supstrata Klasmann Potground H i saksija zapremine 1000 cm3.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
TEHNOLOŠKI KVALITET PŠENICE I TRITIKALEA U ZAVISNOSTI OD ISHRANE AZOTOM I EKOLOŠKIH USLOVA
Veselinka Zečević1, Desimir Knežević2 , Danica Mićanović3
1Centar za strna žita, Kragujevac,2Poljoprivredni fakultet, Zubin Potok
3 Privredna komora Srbije, Beograd
Proučavan je tehnološki kvalitet 4 sorte ozime pšenice (Ana Morava, Vizija, L-3027 i Perla) i 2 sorte ozimog tritikalea (Favorit i Trijumf) u zavisnosti od doze azota i ekoloških faktora. Primenjene su 4 doze azota: N1= 60 kg N ha-1, N2= 90 kg N ha-1 i N3= 120 kg N ha-1. Urađene su analize sedimentacije, sadržaja glutena i reološke osobine brašna i testa. Najbolji kvalitet proteina i glutena pokazala je sorta Perla. Uočena je pravilnost da sa povećanjem doze azota dolazi do povećanja sedimentacione vrednosti i sadržaja glutena kod svih ispitivanih genotipova. Najveće vrednosti sedimentacije i sadržaja glutena utvrđene su pri primeni 120 kg N ha-1. Na povećanje doze azota najbolje je reagovala sorta Perla, koja je u proseku imala najvaću vrednost sedimentacije (45ml) i vlažnog glutena (39,4%) u N3 varijanti. Sorte tritikalea su, takođe, pozitivno reagovale na povećanje doze azota. Najveću sedimentaciju (20ml) i sadržaj vlažnog glutena (22,9%) je imao Trijumf u N3 varijanti. Prihranjivanje azotom je značajno uticalo na reološki kvalitet brašna i testa. Kod pšenice je taj uticaj bio veći nego kod tritikalea, jer pšenica ima veći genetički potencijal za kvalitet. Kvalitet je posebno povećan pri primeni 120 kg N ha-1, kada je kod svih sorti došlo do značajnog povećanja kvalitetnog broja, a time i prelaska sorti u višu kvalitetnu grupu. Najbolji reološki kvalitet je pokazala sorta Perla, koja je u proseku imala kvalitet na nivou A2 kvalitetne grupe. Kvalitet tritikalea je bio na nivou C2 kvalitetne grupe.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
EFEKAT ĐUBRENJA NA PROMENE HEMIJSKIH OSOBINA ZEMLJIŠTA I PRINOS ZRNA JARIH SORTI STRNIH ŽITA
Miodrag Jelić1, Ivica Đalović2, Snežana Živanović–Katić3
1Poljoprivredni fakultet–Zubin Potok, Srbija
2Agronomski fakultet–Čačak, Srbija
3Grad Kragujevac, Srbija
U radu je ispitivana reakcija nekih sorti i genotipova jarih strnih žita na povećanu kiselost zemljišta, kao i efekat primene krečnog đubriva, NPK hraniva i stajnjaka na promene hemijskih osobina zemljišta i prinos zrna gajenih žitarica. Primena đubriva pozitivno je uticala na promene hemijskih osobina zemljišta (smanjenje kiselosti i sadržaja lakomobilnog aluminijuma i povećanje sadržaja humusa, ukupnog azota i lakopristupačnog fosfora i kalijuma). Sve ispitivane sorte i genotipovi strnih žita ostvarile su najmanji prinos zrna na kontrolnoj varijanti, dok su razlike u prinosu između kontrolne varijante i varijante primene đubriva bile statistički visokosignifikantne. Primena različitih sistema đubrenja uticala je na povećanje prinosa za 2,8 puta kod pšenice, 4,0 puta kod ječma, 2,3 puta kod ovsa i 2,4 puta kod tritikalea u proseku za sve sorte i tretmane. Najveći prinos zrna kod većine gajenih žitarica ostvaren je pri primeni krečnih đubriva u kombinaciji sa organskim i mineralnim hranivima.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
SASTAV, ANTIOKSIDANTNA I ANTIMIKROBNA AKTIVNOST PLODA LOVORA
Mirjana D. Simić1, Sveto M. Rakić2 ,Gordana J. Kulić2
1Institut za farmakognoziju, Farmaceutski fakultet, Beograd
2Institut za prehrambenu tehnologiju i Biohemiju, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun
Izvršeno je ispitivanje sastava etarskog ulja perikarpa, masnog ulja semena, antioksidantne i antimikrobne aktivnosti ploda lovora, Laurus nobilis L., Lauraceae. Plod lovora je prikupljen sa tri jedinke u Herceg Novom. Analiza etarskog ulja perikarpa ploda i masnog ulja semena izvršene su gasno hromatografskim metodama (GC/FID, GC/MSD). Perikarp (37,1–40,0% ploda) je sadržao 0,28–0,30% etarskog ulja, u kome su bili glavni sastojci 1,8-cineol (61,1-75,0%), 2-udekanon (3,6-7,2%), α-terpinolen (2,3-2,6%) i trans-β-ocimen (0,6-6,4%). Seme je sadržalo 26,1-28,8% masnog ulja. Najzastupljenije masne kiseline u svim uzorcima su bile laurinska kiselina (51,8-54,8%), oleinska (16,9-18,0%) i linolna (14,5-16,9%). Visok sadržaj laurinske kiseline svrstava ulje semena lovora u ulja laurinskog tipa. Zbog visoke cene masnih ulja laurinskog tipa povećano je interesovanje za nove izvore laurinske kiseline. Metanolni ekstrakti perikarpa (0,2% alkaloida, 2,8% tanina, 1,3% flavonoida) i ploda (0,2% alkaloida, 3,1% tanina, 0,7% flavonoida) pokazivali su slabu antioksidantnu sposobnost (FRAP metoda, neutralizacija DPPH radikala, inhibicija lipidne peroksidacije). Antimikrobna aktivnost ispitana je metodom difuzije. Etarsko ulje perikarpa lovora pokazivalo je antimikrobni efekat pri koncentraciji od 1,0 µl/disku, dok je pri koncentraciji 5,0 µl/disku inhibiralo rast svih ispitivanih sojeva (S. aureus, S. epidermidis, B. subtilis, P. aeruginosa, E. coli, S. cerevisiae). Upoređivanjem delovanja etarskog ulja perikarpa i etarskog ulja lista lovora, može se uočiti izraženija antimikrobna aktivnost etarskog ulja perikarpa ploda.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ SUVIŠKA BORA NA USVAJANJE KALCIJUMA I KALIJUMA KOD PŠENICE
Milka Brdar 1*, Ivana Maksimović 1,2, Tijana Zeremski-Škorić1, Marija Kraljević-Balalić 2, Borislav Kobiljski 1
1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
*stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije
Visoke koncentracije B u zemljištu nepovoljno utiču na rast i prinos pšenice. Naklijavanjem na filter papiru navlaženom rastvorima H3BO3 koncentracija 0 (kontrola-optimalna obezbeđenost B), 50, 100 i 150 mg/l (tretmani-B50, B100, B150) ispitan je uticaj suviška B na usvajanje Ca i K kod 9 perspektivnih NS linija pšenice različite tolerantnosti na B. Između primenjenih tretmana su uočene značajne razlike u pogledu usvajanja B, Ca i K. Kod svih genotipova je zabeleženo usvajanje manje količine Ca i veće količine B i K na tretmanima u odnosu na kontrolu. Odnos Ca/B je kod tolerantnih linija na tretmanu B150 bio značajno viši u odnosu na osetljive, što ukazuje na moguću ulogu Ca u mehanizmu tolerancije na B. Odnos K/B je u uslovima optimalne obezbeđenosti B bio viši u grupi osetljivih genotipova. Potrebne su dalje analize u laboratorijskim i poljskim uslovima da bi se potvrdila pretpostavka o manjim potrebama za K kod genotipova pšenice tolerantnih na visoke koncentracije B.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
BIOLOŠKA SVOJSTVA ŽITA U LJUDSKOJ ISHRANI
Sveta Rakić1, Mirjana D. Simić2, Mile Sečanski3, Gordana Kulić1, Jela Ikanović1
Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun, Srbija1
Institut za farmakognoziju, Beograd, Srbija2
Institut za kukuruz Zemun-Polje3
Istorija žita u ljudskoj ishrani mnogo je starija od hleba.Žitarice bi trebalo da budu zastupljene sa oko 60 % u našoj ishrani, u obliku brašna dobijenog od celog zrna. Ovo se može postići primenom različitih tehnoloških postupaka, a ekspandiranje je jedan od procesa nakon koga se zadržavaju belančevine, mineralne i aromatične materije što je zajednički imenitelj ishrane upotrebom celog zrna žita. Kad se govori o energetskim potrebama ( kcal), osnovno pravilo je uneti hranom onoliko energije, koliko će se potrošiti tokom jednog dana. Unos gradivnih i zaštitnih materija zavisi od starosnog doba, telesne težine, pola i profesije. U aplikaciji su korištene formule date od Američke Nacionalne Akademije nauka. Preporučene dnevne doze – RDD, tj. unos energije i pojedinih nutritiva za zdrave odrasle osobe na dan su: Proteini 0,9 g / kg telesne težine ; Masti 1,5 g / kg telesne težine ; Ugljeni hidrati 4 g / kg telesne težine ; Voda 40 ml /kg telesne težine ; Vitamin B6 1,0 – 1,3 (mg/dan) ; Vitamin B12 1,8 – 2,4 (µg/dan) ; Folna kiselina 300 – 400 (µg/dan).
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRINOS I POTENCIJALNA EVAPOTRANSPIRACIJA PARADAJZA U ZAVISNOSTI OD PREDZALIVNE VLAŽNOSTI ZEMLJIŠTA
Miroljub Aksić, Nebojša Deletić, Nebojša Gudžić, Slaviša Gudžić, Slaviša Stojković
Univerzitet u Prištini, Poljoprivredni fakultet, Kosovska Mitrovica - Zubin Potok.
Istraživanja poljskim ogledom u uslovima navodnjavanja paradajza Gardel F1 obavljena su u okolini Niša. Vreme zalivanja je određivano merenjem vlažnosti zemljišta tenziometrima, koji su postavljeni na dubini od 35 cm. Zalivanju se pristupalo kada je očitana vrednost na tenziometrima 25 kPa, 35 kPa, 45 kPa, a sa zalivanjem prestajalo, kada je vrednost na tenziometrima bila 10 kPa. Visoko signifikantno veći prinos paradajza ostvaren je na varijanti navodnjavanja gde je održavan kapilarni potencijal zemljišta od 10 kPa - 35 kPa, u odnosu na varijantu zalivanja gde je kapilarni potencijal zemljišta održavan u rasponu 10 kPa - 25 kPa. Značajno povećanje prinosa ostvareno je na varijanti sa predzalivnom vlašnošću 35 kPa u odnosu na varijantu sa predzalivnom vlažnošću 45 kPa. Utvrđene su potrebe za vodom odnosno potencijalna evapotranspiracija paradajza Gardel F1, koja za uslove južne Srbije iznosi 678,9 mm. Na osnovu analize utroška vode i ostvarenih prinosa, konstatovan je najviši koeficijent iskorišćenosti vode (WUE) na varijanti sa predzalivnom vlažnošću 35 kPa.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
REAKCIJA RAZLIČITIH HIBRIDA KUKURUZA NA PRIMENU KALCIFIKACIJE
Ivica Đalović1, Đorđe Jocković2, Bojan Jocković3
1Agronomski fakultet–Čačak,2Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 3Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija
Visoka zastupljenost kiselih zemljišta na području Srbije jedan je od ograničavajućih činilaca niske akumulativnosti biljne proizvodnje. Procenjuje se da je u Srbiji preko 60% kiselih zemljišta i da se ovaj procenat stalno povećava. S obzirom da većina gajenih biljaka zahteva slabo kiselu, neutralnu do slabo alkalnu reakciju zemljišta, to vrlo mali broj kultura može da podnese ekstremno jako kiselu reakciju i uslove koji vladaju u ovim tipovima zemljišta, a koja postepeno zauzimaju sve veće površine. Kiselost zemljišta redukuje prinos kukuruza i do 70% na 8 miliona hektara u zemljama u razvoju s obzirom da je kukuruz biljna vrsta manje tolerantna na povećanu kiselost zemljišta. U cilju ispitivanja reakcije različitih hibrida kukuruza na primenu kalcifikacije zemljišta postavljen je poljski eksperiment na oglednom poljima Srednje poljoprivredne škole u Kraljevu u trogodišnjem periodu (2003–2005). Primena kalcifikacije značajno je uticala na povećanje prinosa svih hibrida kukuruza, a najviše hibrida NS 420, NS 510 i Zenit. Najveću tolerantnost na nepovoljne uslove pseudogleja ispoljili su hibridi NS 540, NS 640, NS 6010 i Zenit, a najmanju hibrid NS 542. Prosečno povećanje prinosa ispitivanih hibrida kukuruza u zavisnosti od primene kalcifikacije kretalo se od 9.9% kod hibrida NS 640 do 45.8% kod hibrida NS 510.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ ROKOVA SETVE NA PRINOS, UKUPNU KLIJAVOST I MASU 100 SEMENA PISKAVICE (Trigonella foenum graecum L.)
Radosav Jevđović 1, Goran Todorović 1, Jasmina Marković 2
1Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, Beograd
2Investbiro, Beograd
U radu je ispitivan uticaj osam rokova setve domaće sorte piskavice na prinos, ukupnu klijavost i masu 100 semena. Ogled je postavljen po metodu slučajnog blok sistema sa četri ponavljanja u dve godine (2007 i 2008 god.) u Pančevu. Setva je obavljena u osam rokova: I (07.03), II (17.03), III (27.03), IV (07.04), V (17.04), VI (27.04), VII (07.05) i VIII (17.05.) Požnjeveno seme dosušeno je do 9% vlage, očišćeno od primesa, a nakon toga je izmeren prinos. Iz svakog ponavljanja uzeti su uzorci semena za ispitivanje ukupne klijavosti i mase 100 semena. Naklijavanje semena vršeno je u klijalištu semenske laboratorije Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ u skladu sa ISTA standardima.Na osnovu analize varijanse utvrđeno je da rokovi setve veoma značajno utiču na sve ispitivane osobine. Faktor godine bio je veoma značajan za prinos i ukupnu klijavost semena, dok za osobinu masa 100 semena nije bilo značajnog uticaja. Interakcija rokova setve i ispitivanih godina bila je veoma značajna za ukupnu klijavost, a za prinos i masu 100 semena nisu utvrđene značajne razlike. Najveći prinos semena ostvaren je u V i IV roku setve i LSD testom utvrđena je značajna razlika u odnosu na druge rokove setve. Seme iz četvrtog roka setve (07.04) imalo je najveću klijavost i masu 100 semena. Na osnovu dvogodišnjih rezultata utvrđeno je da je optimalni rok za setvu piskavice u lokaciji Pančevo od 07.04. do 17.04 (IV i V rok).
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ MEĐUREDNOG RAZMAKA NA MASU 1000 ZRNA SOJE U USLOVIMA NAVODNJAVANJA
Gordana Dozet 1, Jovan Crnobarac 2, B Svetlana alešević-Tubić 3, Vojin Đukić 3, Marija Vukosav 1, Ljiljana Kostadinović 1
1 Megatrend univerzitet, Fakultet za biofarming, Sombor
2 Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
3 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
U dvogodišnjem istraživanju ispitivana su tri međuredna razmaka (25, 50 i 70 cm) i tri sorte soje različite grupe zrenja (Proteinka, Novosađanka i Vojvođanka) u uslovima navodnjavanja. Cilj je bio da se ustanovi u kojoj meri promena međurednog razmaka utiče na masu 1000 zrna kod soje. Podaci su obrađeni analizom varijanse po metodi dvofaktorijalnog split – plot ogleda, gde su faktori ispitivanja: sorta (velika parcela) i međuredni razmak (podparcela) (Hadživuković, 1991). Prosek mase 1000 zrna za obe godine ispitivanja bio je 171.31 grama. U 2003. godini masa je bila manja zbog vremenski nepovoljnih uslova i napada pamukove sovice - Helicoverpa armigera Hubn i iznosila je 152.77 grama, dok je u 2004. godini bila 189.95 grama. Masa 1000 zrna je sortna osobina. Značajno manju masu 1000 zrna (11.59 do 12.36%) imala je sorta Vojvođanka u odnosu na Proteinku i Novosađanku. Povećanjem razmaka između redova povećavala se masa 1000 zrna, ali ne i značajno. Utvrđena je pozitivna korelacija između mase 1000 zrna i prinosa po biljci.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRINOS ZRNA PŠENICE U USLOVIMA RAZLIČITE ISHRANE BILJAKA AZOTOM PRI RAZLIČITIM GUSTINAMA SETVE
Olivera Nikolić 1, Snežana Živanović – Katić 1, Jelena Milivojević 1
1PD Centar za strna žita d.o.o. Kragujevac
Istraživanje je izvedeno sa ciljem da se oceni efikasnost različitih sorti pšenice u ishrani azotom, pri različitim gustinama setve sa aspekta visine prinosa zrna. Identifikacija sorti koje u uslovima oskudnije obezbeđenosti ovim hranivom postižu zadovoljavajuće prinose zrna značajna je zbog njihovog uključivanja u dalje procese oplemenjivanja pšenice, ali ima i praktični značaj u racionalizaciji proizvodnje pšenice. U istraživanje su bile uključene tri novije sorte pšenice, selekcionisane u Centru za strna žita u Kragujevcu: Ana Morava, Perla i Vizija. Setva je obavljena u dve gustine: G1 500klijavih zrna/m2 i G2 650 klijavih zrna/m2. Primenjene su tri varijante prihrane azotom: N1 60 kgN/ha, N2 90 kgN/ha i N3 120 kgN/ha. Visina prinosa zrna je merena po parcelici (5m2) i preračunata na t/ha. Rezultati dvogodišnjeg ispitivanja ukazuju na postojanje razlika u visini prinosa zrna u zavisnosti od toga koja je količina čistog azota uneta u zemljište u prihrani, posebno između prvog i drugog, dok razlike između drugog i trećeg nivoa ishrane nisu statistički opravdane. Razlike u visini prinosa zrna nastale usled različite gustine setve su izraženije. Ispitivane sorte su svoju efikasnost u usvajanju i iskorišćavanju azota bolje ispoljile u G2 varijanti setve. Sorta ozime pšenice Vizija je u uslovima ređe setve postizala prinose zrna koji se nisu značajno razlikovali od prinosa u G2 varijanti.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ GUSTINE USEVA NA ODNOS PRINOSA I AGRONOMSKIH OSOBINA KOD TRI HIBRIDA KUKURUZA
Violeta Ranđelović, Slaven Prodanović, Đorđe Glamočlija, Ljubiša Živanović, Bojana Dimitrijević
Poljoprivredni fakultet, Zemun - Beograd
Za cilj ovoga rada postavljeno je da se odredi kako i koliko gustina useva utiče na odnos između prinosa zrna po biljci i nekih agronomskih osobina kukuruza (visina biljke, visina klipa, broj listova, broj poleglih biljaka, dužina klipa, broj zrna u redu, broj zrna po klipu, masa oklaska, prečnik klipa) kod tri genotipa kukuruza.Postavljeni su poljski ogledi sa tri hibrida kukuruza (ZP 684, NS 6010 i Dijamant – 6) u tri gustine useva (50.000, 60.000 i 70.000 biljaka po hektaru).Izračunati su koeficijenti korelacije na dva načina, korišćenjem vrednosti osobina za: 1) tri hibrida, na osnovu proseka iz tri gustine useva i 2) tri gustine useva, na osnovu proseka svih hibrida kukuruza.Utvrđena je sličnost korelacionih koeficijenata pri oba načina izračunavanja, osim za dve osobine: visina klipa i masa oklaska. Pri prvom načinu izračunavanja, prinos zrna po biljci bio je u vrlo jakoj pozitivnoj korelaciji sa visinom klipa (rpz-vk = 0,979) i jakoj negativnoj korelaciji sa masom oklaska (rpz-mo = -0,642). Pri drugom načinu izračunavanja, koeficijenti korelacije su promenili vrednosti i znak, tako da rpz-vk = -0,814 i rpz-mo = 0,998.Ovaj rezultat ukazuje da primena određenih agrotehničkih mera može značajno uticati na odnose između pojedinih osobina genotipova kukuruza.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UPOTREBNA VREDNOST ZRNA ZP HIBRIDA KUKURUZA
Milica Radosavljević i Marija Milašinović
Institut za kukuruz «Zemun Polje», Beograd-Zemun
U radu su prikazani rezultati višegodišnjeg naučnoistraživačkog rada na unapređenju korišćenja kukuruza u Odseku za tehnološka istraživanja Instituta za kukuruz, za sada jedine naučn ustanove u zemlji u kojoj se sveobuhvatno radi na istraživanjima sa ciljem unapređenja korišćenja ratarskih biljaka već više decenija. Ova istraživanja obuhvataju tri glavne oblasti kao što su kvalitet zrna, silaža i razvoj novih proizvoda. Saradnici Odseka za tehnološka istraživanja do sada su objavili skoro 400 naučnih radova i saopštenja, više studija, elaborata i knjuga. Cilj rada je bio da se ispita hemijski sastav, fizičke i tehnološke karakteristike odnosno upotrebna vrednost zrna najšire gajenih ZP hibrida kukuruza različitih grupa zrenja i različitog tipa endosperma. Utvrđeno je da genetička varijabilnost ZP hibrida pruža primeni i tehnološkoj preradi kukuruza široku lepezu najraznovrsnijih kvalitativnih svojstava koja se mogu optimalno upotrebiti za različite proizvode i namene.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ETARSKA ULJA AROMATIČNIH TIPOVA DUVANA
Gordana Kulić1 , Mirko Đukić1, Sveto Rakić1, Jela Ikanović1, Marijenka Tabaković2
Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun1
Institut za kukuruz Zemun-Polje2
Etarska ulja su prisutna u listu duvana, i oni su izvor karakterističnog mirisa i ukusa same biljke. Еtarska ulja su složene smese ugljovodonika, alkohola, karbonilnih jedinjenja i merkaptana i druga jedinjenja alifatičnične, aromatične, aliciklične i hetrociklične strukture.Količina etarskih ulja (w /w ) u orijentalnim tipovima duvana domaćeg porekla se kreće u granicama od 0,09 % do 0,07 %, u zavisnosti od insercije. Kod poluorijentalnih tipova duvana ova razlika je izraženija i kreće se u granicama od 0,06 % do 0,14 %.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ NAČINA SETVE NA PRINOS I KVALITET SEMENA LUCERKE
Dragoljub Beković1, Milan Biberdžić1, Vladeta Stevović2, Rade Stanisavljević3, Slaviša Stojković1
1Poljoprivredni fakultet, Priština – Zubin Potok
2Agonomski fakultet Čačak
3Institut za krmno bilje, Kruševac
Radi utvrđivanja uticaja načina setve na prinos i kvalitet semena lucerke sorte Zaječarska 83, izvršena su trogodišnja eksperimentalna ispitivanja u predgrađu Niša, na zemljištu tipa aluvijum. Najviši prosečan prinos semena lucerke ostvaren je setvom na međurednom rastojanju od 40 cm (330,3 kg ha-1), zatim pri setvi na rastojanju od 20 cm (301,6 kg ha-1) a najniži pri najvećem međurednom rastojanju od 60 cm (275,6 kg ha-1). Posmatrano po godinama najveći prinos ostvaren je u trećoj godini ispitivanja (460,1 kg ha-1) a najniži u godini zasnivanja (187,2 kg ha-1). Najbolji kvalitet semena u toku trogodišnjih ispitivanja dobijen je setvom na najvećem međurednom rastojanju od 60 cm. Tako je najveća masa 1000 semena ostvarena pri setvi na rastojanju od 60 cm a najniža na 20 cm (2,08 g odnosno 2,03 g). Najniži udeo tvrdih semena bio je takođe na rastojanju od 60 cm a najviši na 20 cm (7,8 % odnosno 9,9 %). Najviša prosečna klijavost semena ostvarena je pri međurednom rastojanju od 60 cm (89,1 %) a najniža pri setvi na rastojanju od 20 cm (86,4 %).
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
Uticaj GUSTINE USEVA I ROKOVA VAĐENJA na prinos i kvalitet različitih sorata šećerne repe
Vladimir Filipović1, Đorđe Glamočlija2 , G. Jaćimović3
[1] PDS Institut ˝Tamiš˝, Pančevo, Srbija
2 Poljoprivredni fakultet, Beograd – Zemun, Srbija
3 Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija
U ovom radu analiziran je uticaj vegetacionog prostora i rokova vađenja na prinos i kvalitet različitih sorata šećerne repe. Troogodišnja istraživanja (2005. – 2007.) izvedena su na oglednom polju Instituta ˝Tamiš˝ Pančevo na zemljištu karbonatni černozem na lesnoj terasi. Metodom potpuno slučajnog blok sistema u četiri ponavljanja ispitivan je uticaj gustine useva (80.000 biljaka/ha, 100.000 biljaka/ha i 120.000 biljaka/ha) i rokova vađenja (10.IX, 01.X i 20.X) na prinos i kvalitet sorata različitog tehnološkog tipa (Esprit N – tip, Belinda Z – tip i Chiara NE – tip). Povećana gustina useva nije značajno uticala na povišenje prinosa repe. Prinos je znatno povišen u periodu od prvog do drugog roka vađenja. Najveći prinos kristalnog šećera ostvarila je normalna sorta Esprit a najmanji prinos je ostvaren kod šećernate sorte Belinda.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UPOTREBA SUPER-HYDRO-GROW POLIMERA PRI PROIZVODNJI KUKURUZA
Branka Kresović, Slobodanka Sredojević, Vesna Dragičević
Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun Polje
Postavljen je ogled sa 2 hibrida kukuruza i njihovim roditeljskim linijama, da bi se ispitao uticaj biodegradabilnog Super-Hydro-grow polmera, koji zadržava vlagu u zemljištu u odnosu na uslove suvig ratarenja i navodnjavanja tokom 2006. i 2007. godine.
U fazi 4-8 listova, tokom 2006. god. najveća sveža masa bila je zabeležena pri navodnjavanju, prosečno za 30 i 40% više u odnosu na SHG, odnosno suvo ratarenje, dok je u 2007. kao vrlo sušnoj godini SHG pokazao bolji efekat, tj. sveža masa je prosečno za 31% bila veća u odnosu na navodnjavanje i suvo ratarenje. Sadržaj suve mase je neznatno varirao između tretmana, ali je zato u 2007. god. bio duplo manji u odnosu na 2006.
U fazi cvetanja, sveža masa listova u SHG bila je prosečno za 10% veća u odnosu na ostale tretmane u 2006. god., a za 13% veća u odnosu na navodnjavanje u 2007. god., dok veća odstupanja nisu bila zabeležena u sadržaju suve mase. Što se tiče prinosa, u 2006. god. praktično da nije bilo razlike između SHG i navodnjavanja, dok je u 2007. prinos bio za 18% veći u odnosu na navodnjavanje i za 35% veći u odnosu na suvo ratarenje. Primena SHG polimera u proizvodnji kukuruza osigurava normalan rast, razvoj i formiranje, što je posebno značajno za sušne sezone.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ PRIMENE RAZLIČITIH TIPOVA ĐUBRIVA I STANIŠTA NA PRINOS I KVALITET SEMENA NEVENA (CALENDULA OFFICINALIS L.)
Radosav Jevđović1, Miroslav Kostić1, Goran Todorović1, Jasmina Marković2, Srboljub Dekić
1Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, Beograd
2Investbiro, Beograd
Analiziran je uticaj lokaliteta i primene različitih tipova đubriva na prinos i kvalitet semena nevena sorte „domaći oranž“ tokom dve vegetacione sezone (2006. i 2007. godina). Istraživanja su sprovedena u Zlatiborskom okrugu (Gorobilje i Arilje) i u regionu Južnog Banata u okolini Pančeva (Kačarevo). Na ovim lokalitetima u obe godine istraživanja primenjene su tri varijante istraživanja: 1. đubrenje sa 200 kg/ha KAN-a, 2. đubrenje sa 400 kg/ha NPK (15:15:15) i 3. kontrola (bez đubrenja). Ogledi su zasnovani po slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja a veličinom osnovne ogledne parcele je 20 m2. Setva je obavljena u optimalnom roku (treća dekada aprila) sa odgovarajućom količinom semena (8 kg/ha). Tokom vegetacije primenjene su potrebne zaštitne mere od štetnih organizama. Žetva je obavljena u fazi pune zrelosti. Lokalitet je imao značajan uticaj na prinos semena. Najveći prinos u svim varijantama i u obe godine istraživanja ostvaren je na lokalitetu Kačareva, a.najmanji na lokalitetu Gorobilje.Đubrenje je takođe imalo značajan uticaj na prinos u poređenju sa kontrolom. Najbolji kvalitet semena (energija klijanja, ukupno klijanje i masa semena) dobijen je na lokalitetu Kačarevo primenom NPK, a najlošiji na lokalitetu Gorobilje gde je primenjen KAN. U 2006.g. neznatno je veći prinos na svim lokalitetima i u svim varijantama uslovljeno većom količinom padavina, ali kvalitet semena je nešto bolji dobijeno u 2007. godini uslovljeno većom sumom temperature.
Štampano u Zborniku abstrakata „PETI NAUČNO-STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnajčka Banja, 25-28.maj 2008.
© 2008 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
NAJČEŠĆE VRSTE KVASCI U KVASARSKOJ, PIVARSKOJ, MESNOJ I MLEČNOJ INDUSTRIJI U MAKEDONIJI
Nikola D. Hristovski, Julijana Tomovska, Dijana Blažekovič, Elena Milevska, Živko Jankuloski
Univerzitet “Sv. Kliment Ohridski”, Fakultet Biotehničkih nauka, Bitola, Makedonija
Na bazi višegodišnog istraživanja mikroflore kvasaca u kvasari, pivari, mesnoj industriji i mlekarskoj industriji u Makedoniji utvrdili smo najčešče vrste kvasca u spomenute industrije. Istraživanja su započeli 1971 godine prvenstveno u pivarskoj industriji i industrija kvasca, a znatno kasnije u mlekarskoj i u mesnoj industriji. Na bazi ovih istraživanja utvrdili smo da najčešče kvasce u spomenutoj industriji pripadaju u tri porodice i 20 vrsta.Istraživanja su napravljeni u period od 1971-2006 godine u Makedoniji. Mikrobiološke kulture kvasaca bili su izdvojivani na Sabaurd-ov agar, a indentifikacija je izvršena iz Loder i Van Rij, 1965.Prema tome utvrdili smo sledeče vrste kvasaca koje pripadaju u tri porodice: Endomycetaceae, Sporobolomycetaceae, Cryptococcaceae. Oni imaju veliki značaj za spomenute industrije jer neke vrste se uzgajaju kao osnovne mikrobiološke culture na kojima počiva industriska tehnologija, a s druge strane su kontaminente ili tzv. “divlji kvasci” koji pogoršavaju kvalitet proizvoda. Večina kvasaca proizvode CO2 i alkohol, dok druge vrste su obligatno ili fakultativno infektivne za ljude i domaćih životinja. A to su prvenstveno kvasci iz roda Candida. Ostale vidove i podvidove kvasca koji su izolirane su: S. cerevisiae var. elipsoideus, S. carlsbergensis, S. pastorianus, S. kefir, S. lactis, S. rouxi Boutroux, Pichia sp. Hansenula anomala, Kloekeria apiculata, Debaromyces, Torulopsis itd.