Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA
II JUSEM
ZBORNIK IZVODA
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997
Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA
II JUSEM
Penčić M., Dumanović J., Radović Gordana, Jelovac D.
Značaj banke biljnih gena za selekciju i semenarstvo
Mihaljev I., Petrović S., Dokić S.
Dokić P., Mihaljević, Ćirović M., Đinović A., Pavlov M.
Proizvodnja i kontrola proizvodnje semenskih useva gajenih biljaka u SR Jugoslaviji
Mirić M. i Milošević Mirjana
Dorada, ispitivanje i promet semena u Jugoslaviji
Ilić V. i Mirić M.
Strateški marketing u poljoprivredi i semenarstvu
Panković L., Petrović Sofija, Dimitrijević M., i Kraljević-Balalić Marija
Fenotipska bliskost pšenice od njenih srodnika i varijabilnost komponenata prinosa
Stojanović Z. Mladenović D. Dodig S. Stanković
Mićanović Danica, Zečević Veselinka, Marinković Ivana, Knežević D.
Selekcija pšenice na sposobnost fiksacije azota na osnovu zastupljenosti diazotrofa
Ivanoski M. i Nikolovski M.
Komparativni rezultati ispitivanja žetvenog indeksa kod različitih sorti meke pšenice
Šesek, S. i Kondić Ankica
Petrović, S., Denčić, S., Kobiljski, B. i Ivegeš Mirjana
Geni reduktori visine stabljike u ns sortama i linijama pšenice
Kovačević B., Milovanović M.
Kuburović M., Pavlović M., Knežević D., Zečević Veselinka, Milovanović M. Kovačević B.
Karakteristike novih kragujevačkih sorti ozime pšenice
Pavlović M., Kuburović M., Knežević D., Zečević Veselinka
Bistrica - nova sorta ozime pšenice
Lomović S., Jelić M., Stojanović Jovanka
Uticaj đubrenja na komponente prinosa pšenice
Jevtić, R., Mladenov, N., Hristov, N., Martinović, Z., Milovanović, M.
Uticaj lokaliteta i genotipa na pojavu bolesti zrna pšenice
Mihajlija Dušanka, Mihajlija G., Maksimović D.
Proizvodnja i organizacija proizvodnje semena KG sorti strnih žita
Jestrović Zorica, Knežević D., Grujić Vesna, Urošević D.
Homogenost semena prema sastavu rezervnih proteina pšenice
Hristov N., Mišić T, Mladenov N.
Stojanović, J., Stojanović, S., Đokić, D., Lomović, S
Predžetveno isklijavanje zrna u klasu kod različitih sorata pšenice
Zečević Veselinka, Knežević D., Danica Mićanović , Pavlović M., Marinković Ivana
Klijavost semena pšenice u različitim fazama ontogenetskog razvića
Marinković, I., Knežević D., Mićanović D, Zečević V., Labudović B.
Uticaj herbicida na klijavost semena pšenice
Vujaković Milka, Milošević Mirjana, Krstić Borivoje
Uticaj mase 1000 semena sa parametrima korenovog sistema pšenice
Sabovljević R., Popović Danka, Đaković Gordana, Mišić-Stanković Zlata, Miloradović Z.
Broj, masa i klijavost semena iz primarnih i ostalih klasova rod tri sorte pšenice
Sabovljević R., Nešić N., Lekić S., Mišić-Stanković Zlata, Pešić V.
Masa i klijavost semena domaćih sorata pšenice, ječma i ovsa u odnosu na mehaničku ujednačenost
Dačić Vesna, Mirić Maja, Sabovljević R., Tošić M.
Klijavost semena pšenice zaraženog sa Fusarium spp. pre i posle tretiranja preparatom raxil
Sabovljević R., Antonić S.
Klijavost semena ječma u odnosu na poreklo i uslove proizvodnje
Maksimović D., Knežević D., Paunović A., Mihajlija G., Mihajlija Dušanka
Oplemenjivački rad na ječmu u centru za strna žita Kragujevac
Pavlov M.
Mogućnost proizvodnje hibridnog semena kukuruza korišćenjem "modifikovanih" linija
Kobiljski B. i Denčić S.
Karakteristike klasa - selekcioni kriterijum za prinos pšenice
Stanković R, Medić Sunčica
Simić Dragica, Purar Božana, Jocković D., Bekavac G., Popov R.
Stabilnost prinosa zrna hibrida kukuruza FAO 100 - FAO 300 grupe zrenja
Šepetkovski V., Petrović S., Sabovljević R., Mišić-Stanković Zlata, Lekić S.
Sabovljević R., Antonić S., Marković Dragica
Radenović Č.N., Jeremić M.G., Maximov G.V., Mišović M.M, Selaković D.M.
Berenji J., Sikora V, Daković R.
Tehnologija i tehnika proizvodnje sortnog semena konoplje
Veselova T., Veselovski V.A.
Balešević S, Milošević M, Vujaković M.
Životna sposobnost semena i prinos kukuruza u zavisnosti od različitih frakcija
Horváth Pál
Uticaj hemikalija za tretiranje semena za energiju klijanja semena
Stojanović, S., Stojanović, J., Jerković, Z., Jevtić, R., Gudžić, S.
Otpornost novih linija ječma prema Puccinia hordei
Milivojević M., Živanović M., Đukanović L., Stefanović L. i Drinić G.
Uticaj herbicida na kvalitet semena samooplodnih linija kukuruza
Miladinović, J., Hrustić Milica i Tatić M.
Međuzavisnost prinosa i hemijskog sastava zrna soje u uslovima navodnjavanja i suvog ratarenja
Pešić V., Berenji J., Stamenković V, Nikolić M.
Agrobiološke i nutritivne vrednosti linija i vrste Amaranthus hypocondriacus
Bukvić Branka, Vulić B., Radin M.
Sistem obezbeđenja kvaliteta kao mera pouzdanosti semenskog kukuruza
Boćanski J., Jocković, D. Stojaković M., Bekavac G., Petrović Z.
Primena rekurentne selekcije u stvaranju hibrida kukuruza sa povećanim sadržajem ulja
Đokić, D., Stojanović, J.
Fiziološke osnove za selekciono poboljšanje sadržaja proteina u zrnu pšenice
Almaši Š.
Sporedni efekti sredstava za tretiranje semena
Pavlović, R., Bjelić, V., Maksimović, P.
Sortna ispitivanja kupusa u uslovima planinske klime
Pešić V., Berenji J.
Metode oplemenjivanja vrste roda Amaranthus L.
Trifunović, S., Kojić, L. i Pekić, V.
Efekat gena za dubinu zrna kukuruza (Zea mays L.)
Sredojević Slobodanka, Stefanović Lidija, Pajić Zorica, Jočić Nataša
Vulić B., Bukvić Branka
Mesto selekcije i semenarstva u obezbeđenju kvaliteta ratarskih kultura
Damjanović M., Marković Z., Zdravković Jasmina
Jednogodišnja proizvodnja semena cvekle iz rasad
Gradinski G., Vidojković Z., Pavlov M. , Selaković D., Mišović M.
Mogućnost proizvodnje hibridnog semena kukuruza u SR Jugoslaviji
Miličić B., Kuzmanović D., Radenović B.
Efekat inokulacije na prinos i sadržaj azota u biljnoj masi kod galege Orijentalis Lam.
Protić R., Janković Snezana, Đurić N.
Popović Radmila, Đukanović Lana, Vidaković Jelica, Opra Branislava
Bubrenje semena kukuruza, uticaj na ukupnu klijavost
Petrović S., Pavlović R., Zornić B.
Sekulić P., Hadžić V. Ćirović M.
Uticaj plodnosti zemljišta na mogućnost proizvodnje semena
Đukanović Lana, Sabovljević R., Radosavljević N., Pavlov M.
Popović Radmila, Đukanović Lana, Pavlov M., Selaković D., Sabovljević R.
Živanović T., Šurlan-Momirović Gordana i Todorović G.
Korelaciona zavisnost osobina sintetičkih populacija kukuruza
Delić N., Stanković G.
Promena genetičke varijanse sa variranjem F2 populacije kukuruza (Zea mays.)
Trifunović B., Stanković G., Delić N., Trifunović V.
Kombinacione sposobnosti ZP sintetika kukuruza (Zea mays L.)
Stanković G., Delić N., Trifunović B., Trifunović V.
Stabilnost prinosa kod dve sintetičke populacije kukuruza (Zea mays L.)
Vasić N., Jocković Đ., Popov R., Jakovljević L., Stojaković M, Bekavac G., Boćanski, J. Purar Božana, Nastasić Aleksandra, Petrović Z.
Agronomska svojstva novih srednjeranih i srednjekasnih NS hibrida kukuruza
Rodić Z., Zarić Ljiljana, Kerečki B.
Uticaj zeastemina i giberelina na rani porast biljke kukuruza
Radenović Č., Paščenko V., Vuković M., Trifunović B., Zarić Ljiljana, Kerečki B.
Izučavanje fotosintetičkih parametara kod inbred linija kukuruza
Milivojević M., Stefanović Lidija, Radosavljević N., Todorović G., Drinić G.
Uticaj herbicida grupe sulfonilurea na biološka svojstva i prinos samooplodnih linija kukuruza
Stefanović Lidija, Zarić Ljiljana, Kerečki B.
Delovanje herbicida i meteoroloških uslova na linije kukuruza
Dražić Danica, Konstantinović B., Malidža G.
Ekološki značajni korovi koji ugrožavaju semensku proizvodnju kukuruza
Jovin P., Vesković M.
Uticaj gustine setve i doza mineralnih đubriva na prinos i broj zrna u semenskom kukuruzu
Selaković D., Vidojković Z., Gradinski G.
Mišović M.
Vidojković Z., Gradinski G., Mišović M.M., Ignjatović Dragana, Selaković D., Pavlov M.,
Polić D., Radenović Č.
Prilog proučavanju stanja životnih funkcija polena i svile kod samooplodne linije kukuruza
Sabovljević R., Biserčić D., Goranović Đ., Popović Danka, Pudlo Vladanka
Varijabilnost osobina hibridnog semena kukuruza u odnosu na predusev semenskog useva
Petrović Jasna, Tepavčević Božidarka, Manić Sandra, Sredojević Slobodanka i Vasić G.
Uticaj količina i kombinacija npk đubriva na masu 1000 zrna
Stojadinović Jasmina, Opra Branislava, Popović Radmila
Oštećenja perikarpa semena kukuruza i uticaj na ukupnu klijavost
Pajić Zorica, Popović Radmila, Babić M.
Uticaj tipa endosperma na klijavost semena kukuruza
Vidaković Jelica, Popović Radmila, Đukanović Lana, Opra Branislava
Bubrenje semena kukuruza, uticaj na stepen vigoroznosti
Opra Branislava, Stojadinović Jasmina, Đukanović Lana
Energija klijanja semena kukuruza u zavisnosti od varijanti standardne metode ispitivanja
Antonić S., Marković Dragica, Sabovljević R.
Dačić Vesna, Mirić Maja, Sabovljević R., Mišić-Stanković Zlata
Uticaj mehaničke ujednačenosti i uslova proizvodnje na klijavost hibridnog semena kukuruza
Selaković D., Sabovljević R., Vidojković Z.
Selaković D., Sabovljević R., Vidojković Z.
Prinos hibridnog semena kukuruza ZPSC 704 pri različitom rasporedu odnosa redova roditeljskih linija
Sabovljević R., Stevanović Snežana, Mišić Zlata, Popović Radmila, Marković Dragica
Varijabilnost klijavosti hibridnog semena kukuruza u odnosu na poreklo i temperaturu ispitivanja
Popović Radmila, Lukić Ljiljana, Lekić S., Sabovljević R., Mišić Zlata
Varijabilnost i korelacije osobina hibridnog semena kukuruza ZPSC 704 proizvedenog na području Srema
Sabovljević R., Nikolić Nataša, Marković Dragica, Dačić Vesna, Radosavljević N.
Klijanje hibridnog semena kukuruza u odnosu na tehničku ujednačenost i temperaturu ispitivanja
Popović Radmila, Marinković Maja, Sabovljević R., Marković Dragica
Sabovljević R., Biserčić D., Goranović D., Lukić V., Jovanović D.
Varijabilnost i korelacije elementarnih komponenti rodnosti kod hibrida kukuruza ZPSC 677 I ZPSC 704
Bekavac G, Stojaković M., Jocković D., Jakovljević L., Boćanski J., Simic Dragica, Popov R.,
Vasić N., Petrović Z., Nastasić Aleksandra
Gatarić, D. Nikolić, S. Stojčić J. Kremenović Željka
Stanje, mogućnosti i perspektive proizvodnje semena u Republici Srpskoj
Radenović B.
Proizvodnja semena krmnog bilja u Jugoslaviji i bilans potreba do 2000 godine
Kelić J.
Iskustva doradnog centra "SEME-SOMBOR" u kalibriranju semenskog kukuruza "TREĆA DIMENZIJA"
B. Dozet, D. Jovanović
Đukanović Lana, Stefanović Lidija, Popović Radmila, Vidaković Jelica, Stanojević Milena
Uticaj herbicida metolahlora na klijavost semena hibrida kukuruza u nepovoljnim uslovima
Prodanović, D., Sabo, J., Zakonović, M., Budić, B., Jović, M.
Uporedna istraživanja skladištenja pšenice u kockastom i klasičnom silosu
Dražić S.
Oplemenjivanje duvana - dostignuća i pravci promena
Brkić M., Kovačević S,. Janić T., Stanišić Z.
Oštećenja zrna semenskog kukuruza na krunjaču "HEID"
Đukanović Lana, Jovanović Mirjana, Popović Radmila, Jovanović Z.
Uticaj uslova ispitivanja na životnu sposobnost (vigoroznost) semena soje
Mihajlija G., Maksimović D., Jevtić S., Pavlović M., Mihajlija Dušanka
Stanje, problemi i perspektiva proizvodnje semena ovsa u SR Jugoslaviji
Ćupina T., Sakač Z., Marinković R., Navalušić Julijana, Miklić V.
Energetska i biohemijska vrednost semena uljane repice
M. Mihaljević
Otpornost suncokreta prema prevalentnim rasama volovoda (Orobancbe cumana Wallr.) u Vojvodini
Lopandić D., Zarić D., Petrović R.
Zečević B. i Stevanović D.
Ocena heterozisa za prinos i komponente prinosa sortnih hibrida paprike (Capsicum annuum L.)
Rošulj, M., Saratlić, G.
Nasleđivanje sadržaja ulja u zrnu kod kukuruza (Zea mays L.)
Sikora V., J. Berenji
Mogućnost stvaranja hibridnih sorti sirka metlaša
Kovačev L., Čačić N., Mezei Snežana
Oplemenjivanje sećerne repe u institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
Popović Radmila, Pavlov M., Đukanović Lana, Sabovljević R.
Komponente rodnosti linije-majke i osobine hibridnog semena kukuruza u odnosu na uslove proizvodnje
Babić M., Babić Ljiljana
Strujne osobine semena pšenice
Zlokolica Marija, Jocković Đ., Simić D., Milošević M., Popov R.
Morfološka i genetska analiza inbred linija kukuruza
Pavlović, R., Bjelić, V., Stevanović, D., Alimpić, V.
Prinos nekih introdukovanih sorti spanaća u agroekološkim uslovima čačanske kotline
Babić, M., Vančetović Jelena, Pajić Zorica, Айгозина Дилляра Серикбаевна
Nasleđivanje prinosa zrna i zapremine kokičavosti kukuruza kokičara (Zea mays L. everta)
Biserčić D., Sabovljević R., Mišić-Stanković Zlata, Pešić Vladan
Vasiljević Sanja, Lukić D., Bošnjak D.
Bača F., Kaitović Z.
Uticaj tretiranja semena pesticidima na prinos zrna kukuruza (Zea mays L.)
Miroslava Jović, Stojanović Z.
Interakcija genotipa i krupnoće semena na energiju klijanja i klijavost ječma
Babić M., Ljiljana Babić, Brkić M.
Korišćenje biomase kao goriva pri sušenju semenskog kukuruza
Prentović Tatjana, Ivanovski R.P., Dimov Z.
Kvalitetna svojstva nekih sorata lucerke kao osnova za dalji selekcioni rad
Nikolić Z., Zlokolica Marija, Milošević M.
Genetska uniformnost samooplodnih linija suncokreta
Jocić Siniša, Škorić Dragan
Nasleđivanje boje semena suncokreta
Golubović M. , Stanojević D., Avramelović Z., Dijanović Dijana, Stanković Vesna
Joksimović, J., Jovanka Atlagic, Škorić, D., Miklić, V.
Oplodnja i prinos semena kod nekih inbred linija suncokreta u uslovima prostorne izolacije
Stančić, I., Nikolić, Z., Veselinović, Z., Živić, J.
Ispitivanje kombinacionih sposobnosti roditeljskih komponenata kod diploidnih hibrida šećerne repe
Veselinović, Z., Stančić, I., Petrović, S., Živić, J.
Unutar populaciona varijabilnost tetraploidnih monogermnih populacija šećerne repe
Mezei Snežana, Nagl Nevena, Kovačev L.
Genetičke manipulacije u oplemenjivanje šećerne repe
Sklenar P., Kovačev L., Čačić N.
Čačić N., Kovačev L., Mezei Snežana, Sklenar P.
Interakcija genotip/spoljna sredina za proizvodna svojstva repe (Beta vulgaris L.)
Živić, J., Stančić, I., Petrović, S., Veselinović, Z.
Ispitivanje kombinacionih sposobnosti 4n MM oprašivača u uslovima rizomanije
Rajić M.
Uticaj podgrtanja na prezimljavanje semenske šećerne repe
Petrović, S., Stančić, I., Veselinović, Z., Živić, J.
Uticaj veličine semena na produktivne osobine triploidnih i anizoploidnih hibrida šećerne repe
Biserčić D., Petrović Saša, Sabovljević R.
Varijabilnost morfoloških i proizvodnih osobina tri hibrida šećerne repe - prethodno saopštenje
Jovanović Mirjana, Prijić Lj., Žilić Slađana
Izbor F2 biljaka i prinos zrna linija soje u ranom testiranju
Vrvić M., Đukanović Lana, Vesković M., Jovanović Mirjana, Jovanović Z., Sredojević Slobodanka
Rezultati delovanja hladnog testa na potrošnju fosfora (fitina) kod soje
Milojković M., Marić M., Sabovljević R.
Varijabilnost komponenata rodnosti soje u odnosu na uslove proizvodnje useva
Golubović M., Stanojević D., Avramelović Z., Dijanović Dijana, Stanković Vesna
Mogućnost proizvodnje lana u Srbiji upotrebom semena introdukovanih sorata
R. Marinković, Ana Marjanović-Jeromela
Sabovljević R., Demić Gordana, Miletić Slađana, Marković Dragica, Jovanović D.
Klijavost semena duvana u odnosu na mehaničku ujednačenost i temperaturu ispitivanja
Sabovljević R., Miletić Slađana, Goranović Đ., Marković Dragica, Jovanović D.
Varijabilnost klijavosti semena duvana u odnosu na poreklo i temperaturu ispitivanja
Dr. András Mate
Efikasnost agenasa za tretiranje semena u stresnim uslovima
Rončević P.
Almaši Radmila, Starčević Nataša, Almaši Š.
Jankulovski D., Martinovski D., Petrevska Jovanka Katarina, Agić Rukie, Popsimonova Gordana
Prinos i kvalitet semena lubenice (Citrulus vulgaris L.) zavisno od krupnoće plodova
I.M. Petróczi
Proučavanje fiziološki sporednih dejstava tretiranja semena na sorte pšenice
Jovanović D., Škorić D., Dozet B.
Oplemenjivanje konzumnog suncokreta
Jovanović D., Sabovljević R., Miletić Slađana, Demić Gordana, Mirić Maja
Varijabilnost klijavosti i krupnoće semena duvana u odnosu na vreme berbe lista
Plazinić V., Anđelović S.
Nasleđivanje prve rodne etaže kod novih BG - linija soje
Katić S., Mihailović V., Pataki I.
Uticaj samooplodnje na zametanje mahuna i semena lucerke
Dimov Z., Ivanovski R.P., Prentović Tatjana
Zarić Sofija, Sabovljević R., Zlata Mišić-Stanković
Klijavost semena lucerke u odnosu na substrat i temperaturu ispitivanja
Jelinčić K., Trifunović T., Mihailović V.
Značaj kontrole semenskih useva lucerke (Medicago sativa L.)
Jasmina Radović, Lugić Z., Urošević Biljana, Vučković S.
Mićić Gordana, Mirjanić J., Polovina Radmila, Stanojević Snežana
Rezultati testiranja metalnog praha domaće proizvodnje u procesu dorade semena sitnozrnih leguminoza
Lugić, Z., Radović Jasmina, Urošević Biljana
Proučavanje važnih agronomskih svojstava divljih populacija bele deteline (Trifolium repens L.)
Milošević D., Milinković M., Bošković T.
Proizvodnja bezvirusnog semenskog krompira in vitro u Jugoslaviji
Ćupina B., Erić P., Mihailović V.
Uticaj genotipa jarog stočnog graška na prinos i kvalitet zrna
Marković Z., Zdravković Jasmina, Damjanović M., Đorđević R.
Novi hibridi paradajza visokog rasta, krupnih i čvrstih plodova, za potrošnju u svežem stanju
Zdravković Jasmina, Todorović Vesna, Marković Z., Stevanović D.
Uticaj sušenja semena paradajza u cilju dobijanja kvalitetnijeg semena
Takač A., Gvozdenović D., Jovićević. D.
Uticaj dužine čuvanja i načina dorade na kvalitet semena paradajza
Gvozdenović D.
Kombinirajuće sposobnosti i nasleđivanje broja plodova hibrida paprike (Capsicum annuum L.)
Biberdžić M, Ilić Z., Milenković Lidija
Uticaj faze zrelosti i mesta formiranja plodova na biljci na neka kvalitetna svojstva semena paprike
Đorđević R., Zdravković M., Zečević B., Pavlović R.
Živanović T., Šurlan-Momirović Gordana, Bjelić V.
"PATH" analiza osobina sorata kupusa
Červenski J., Vasić Mirjana, Gvozdanović-Varga Jelica
Zdravković M., Zdravković J. i Cvikić D.
Pionir F1 prvi domaći hibrid spanaća
Jankulovski D., Ćirkova-Đordievska Marija, Martinovski D, Nikolovski S.
Proizvodnja hibridnog semena krastavca u staklenicima
Stanković Ljiljana, Todorović Vesna, Mijatović Mirjana, Zdravković Jasmina
Uticaj hemijskog tretmana na kvalitet semena i dužinu klice kod lubenice
Sabovljević R., Milosavljević M., Simeunović K., Lukić V.
Varijabilnost i korelaciona povezanost morfoloških i proizvodnih osobina industrijskog belog luka
Ilić Z., Milenković Lidija
Dražić S., Jevđović R.
Uticaj osnovnih meteoroloških elemenata na prinos i kvalitet semena lekovitog i aromatičnog bilja
Bugarski Dušanka, Gvozdenović D., Jovićević. D.
Međuzavisnost faktora razvoja micelijuma gljive bukovače (Pleurotus ostreatus)
Ognjanović, R., Živanović S., Ilić, T.
Neke karakteristike korovske vrste (Delphinium consolida L.)
Tomić Zorica, Urošević Biljana
Korovske vrste i suzbijanje korova u semenskom usevu ježevice (Dactylis glomerata L.)
Lukić D., Milošević Mirjana, Zlokolica Marija, Vasiljević Sanja
Demić Gordana, Sabovljević R., Zarić Sofija, Goranović Đ., Milićević M.
Klijavost hibridnog semena kukuruza u odnosu na genotip, stepen dorade i temperaturu ispitivanja
Stojanović Ž., Mladenović G., Dodig D., Stanković S.
Uticaj sterilnosti na ispoljavanje kvantitativnih osobina klasa pšenice
Nenadić N., Kuzevski Janja, Krstanović S.
Mogućnosti i dostignuća domaće selekcije šećerne repe u rešavanju problema rizomanije
Vidojković Z., Gradinski G., Pavlov M., Selaković D., Mišović M.M.
Savremene tendencije u proizvodnji semena hibridnog kukuruza
Škorić, D., Jocić, S., Lečić Nada
Oplemenjivanje suncokreta na različit kvalitet ulja
Martinovski D., Jankulovski D., Agić Rukie
Analiza komponenata prinosa semena crnog luka (Allium cepa L.) u zavisnosti od načina oprašivanja
Đukanović Lana, Vidaković Jelica, Opra Branislava, Sabovljević R.
Rajić M., Dokić P.
U susret šezdesetogodišnjici proizvodnje i dorade semena šećerne repe u Jugoslaviji
Ilić Z.
Biberdžić M., Lazović D.
Uticaj vremena berbe na neke kvalitativne osobine zrna semenskog kukuruza
Piper P.
Analiza efekata različitih postupaka dorade semena kukuruza
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ZNAČAJ BANKE BILJNIH GENA ZA SELEKCIJU I SEMENARSTVO
Penčić M., Dumanović J., Radović Gordana, Jelovac D.
Osnovni uslov za uspešan oplemenjivački rad je postojanje genetičke varijabilnosti unutar vrste. Genetička varijabilnost se selekcionim radom može obogaćivati ili osiromašiti. Selekcioneri, za svoj oplemenjivački rad, koriste različite izvore. Najčešće, sopstvene radne kolekcije namenskog tipa. Za očuvanje ukupne genetičke varijabilnosti unutar vrste na naučnim osnovama, staraju se banke gena. One se staraju o genetičkim resursima od proučavanja terena, kolekcionisanja, čuvanja i razmene informacija i uzoraka. Banke gena prikupljaju i čuvaju ukupnu genetičku varijabilnost vrste sa ciljera da je na najbolji način sačuvaju na što duži rok i da je stave na raspoloženje za korišćenje. Za očuvanje genetičkih resursa u bankama gena postoje propisane, međunarodno priznate tehnologije. Rad banke gena, u užem smislu, završava se detaljnom evaluacijom uzoraka koje čuva, formiranjem informacione dokumentacije, a za neke vrste i u nekim bankama, predselekcijom. Predselekcijom se bave i razvijeniji selekcioni instituti. Tim radom se vrši valorizacija genetičkih resursa, a dobro vođenim radom vrši obogaćivanje genetičke varijabilnosti i povećanje efikasnosti selekcionog rada. Produktivno korišćenje genetičkih resursa nije moguće bez dobro organizovanog informacionog i dokumentacionog rada u bankama gena. Potpuna dokumentacija i lako dostupna informacija su primarni uslovi za korišćenje genetičke varijabilnosti koja se čuva u bankama gena. S toga i kompjuterski programi i međusobna komunikacija banaka gena i korisnika genetičkih resursa mora da se sa tim ciljem projektuje, razvijaju i održavaju u stalnoj funkciji.
Selekcioneri biljaka raspolažu danas sa veoma efikasnim metodama i opremom, ali se ne može reći da raspolažu dovoljnim informacijama o genetičkoj varijabilnosti unutar vrste (jer nije ni postojao organizovan rad na genetičkim resursima), niti da je ista dovoljno iskorišćena.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
MOGUĆNOSTI DALJEG NAPRETKA U OPLEMENJIVANJU BILJAKA PRIMENOM NOVIH METODA I PROMENOM PRAVACA OPLEMENJIVANJA
Mihaljev I., Petrović S., Dokić S.
Povećanje proizvodnje hrane uslovljeno je prevashodno stvaranjem sorti biljaka većeg genetskog potencijala za prinos i poboljšanih drugih agronomskih osobina, iako u tome imaju nesumnjivu ulogu i agrotehnika, navodnjavanje, zaštita biljaka i dragi činioci poljoprivredne proizvodnje. Poslednjih godina stvoren je u svetu veliki broj sorti i hibrida povoljnih agronomskih osobina, a potencijal za prinos je kod mnogih vrsta rastao po stopi od 1% godišnje. U našoj zemlji je genetski potencijal za prinos kod najvažnijih vrsti biljaka povećan za 2-3 puta u odnosu na period pre pet-šest decenija. Ovi rezultati postignuti su primenom tzv. konvencionalnih metoda oplemenjivanja biljaka (hibridizacija, heterozis, poliploidija i dr.).
Danas se, s obzirom na nemogućnost povećanja zemljišnih resursa i stalno rastuci populaciju čovečanstva, zahteva dalje povećanje genetskog potencijala za prinos gajenih biljaka. Da bi se to ostvarilo treba izvršiti promene u metodama i tehnikama stvaranja novih sorti i pravcima oplemenjivanja koji su uslovljeni krupnim promenama u savremenom svetu.
U pogledu metoda i tehnikama oplemenjivanja pored poboljšanih konvencionalnih metoda danas nam stoje na raspolaganju i nove metode zahvaljujući novim saznanjima u oblasti kultura "in vitro" i tehnologije rekombinantne DNK. U pogledu pravaca oplemenjivanja biljaka moraju se uvažavati promene nastale u savremenom svetu, a koje se mogu sumirati u nekoliko stavki: povećati genetski potencijal za prinos i stabilnost prinosa, prilagoditi se globalnim klimatskim promenama, očuvati ekološku sredinu od zagađenja, povećati zdravstvenu bezbednost i nutritivni kvalitet hrane, a uz sve to povećati ekonomičnost biljne proizvodnje.
Imajući iznešeno u vidu u radu se kao mogući putevi ostvarivanja savremenih zahteva koji stoje pred oplemenjivanjem biljaka identifikuju: Proširenje i očuvanje genetske varijabilnosti početnog materijala, dalje genetsko poboljšanje pojedinih svojstava (skraćenje stabljike i ranozrelost, žetveni indeks, faze rasta i razvića biljaka, povećanje akceptora asimilata, stvaranje sorti poboljšane nutritivne vrednosti i dr.), stvaranje ekonomičnih sorti, iskorišćavanje heterozisa genetskim mehanizmima, fiksacija atmosferskog azota od neleguminoznih biljaka, stvaranje sorti pogodnih za mehanizovanje proizvodnog procesa, oplemenjivanje i uvođenje u proizvodnju novih biljnih vrsti i drugo.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PROIZVODNJA I KONTROLA PROIZVODNJE SEMENSKIH USEVA GAJENIH BILJAKA
U SR JUGOSLAVIJI
Dokić P., Mihaljević, Ćirović M., Đinović A., Pavlov M.
Semenarstvo kao delatnost uključuje brojne aspekte, što proizilazi iz izvanredne važnosti semenarstva pre svega iz ekonomskih i humanitarnih razloga. Iz tih razloga sve agrarno razvijene zemlje problematiku u vezi sa semenarstvom i sadnim materijalom regulisale su zakonom i drugom pravnom regulativom.
Iz istih razloga donesena su mnoga međunarodna pravila koja regulišu proizvodnju, doradu i promet semena, kao što su OECD, FAO, FIS, ISTA i dr. U radu je dat kratak prikaz naših pravila koja se pre svega odnose na stručnu kontrolu semenskih useva (aprobaciju semenskih useva). Dat je prikaz ekonomskog i stručnog aspekta, kao i opasnosti po naše semenarstvo ukoliko država ne nađe mere zaštite ove vitalno vazne delatnosti za zemlju u celini. Društvo treba da nađe stimulativno rešenje kako bi maksimalno iskoristili prirodne resurse, stručne, a izvan svega nase naučne uspehe i potencijale u stvaranju novih sorti i hibrida gajenih biljaka.
U nepovoljnim uslovima za agrar u celini, neophodno je stalno iznalaziti optimalna rešenja na svim nivoima kako bi se uspelo obezbediti kvalitetno seme najrodnijih sorti i hibrida kao osnovni repromaterijal u biljnoj proizvodnji. U ovom radu posebna pažnja posvećena je stručnoj i zdravstvenoj kontroli semenskih useva glavnih ratarskih kultura. Ukazano je i na greške i neodgovornosti koje se pojavljuju u semenarskoj praksi. Neke pojave su čak neshvatljive kao npr. da se u prometu u originalnoj ambalaži prodaje merkantilni kukuruz kao semenski.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
DORADA, ISPITIVANJE I PROMET SEMENA U JUGOSLAVIJI
Mirić M. i Milošević Mirjana
Razmatra se razvoj, istorijat, uloga, značaj, organizacija, kapaciteti, kadrovi istraživanja, regulativa, standard!, stanje i ključni problemi dorade, ispitivanja i prometa semena u Jugoslaviji. Cilj rada je da svestrano sagleda blizu prošlost, aktuelnu problematiku i neophodne mere za izlazak iz najozbiljnije krize u koju je zapalo domaće semenarstvo u svojoj istoriji.
Stanje u domenu dorade, ispitivanja i prometa semena u Jugoslaviji je zabrinjavajuće, što neposredno ugrožava razvoj biljne, a time i ukupne poljoprivredne proizvodnje. Otuda je predloženo vise mera i akcija našoj državi i poslovnim subjektima iz ovih delatnosti u cilju optimizacije razvoja.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
STRATEŠKI MARKETING U POLjOPRIVREDI I SEMENARSTVU
Ilić V. i Mirić M.
Ukazuje se na nedovoljno prisustvo marketinške orijentacije u prošlosti poslovanja jugoslovenskih semenskih kompanija i na nužnost praktikovanja ove poslovne filozofije u neposrednoj budućnosti. Korenite promene proizvodnih i društvenih odnosa u zemlji i svetu ističu se kao osnovni razlozi za što skorije fizičko prilagođavanje semenskih kompanija novom poslovnom okruženju. Posebno se naglašava neophodnost i urgentnog angažovanja menadžmenta firmi u preduzimanju marketinških aktivnosti.
Semenarstvo ima
naglašen strateški i razvojni značaj zbog svoje prehrambene i ekološke
dimenzije. Semenarstvo putem semena reprodukuje sortu kao osnovnu
agroinovaciju, na kojoj se temelji njivska proizvodnja, prerada i ishrana.
Otuda semenarstvo nema perspektive bez prihvatanja poslovne filozofije koja
počiva na marketing. Osnovni nosioci marketingškog preobražaja su upravljački i
nikovodeci timovi u semenarskim kompanijama.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
FENOTIPSKA BLISKOST PŠENICE OD NJENIH SRODNIKA I VARIJABILNOST KOMPONENATA PRINOSA
Panković L., Petrović Sofija, Dimitrijević M., i Kraljević-Balalić Marija
Sve gajene biljke vode poreklo od divljih vrsta. Sakupljanje, čuvanje i procena vrednosti genetskih resursa neophodna je zbog sve većeg uticaja čoveka na ekosistem te genetsku eroziju pojedinih genskih pulova gajenih biljaka. Nakon naučne ekspedicije eksperata Kyoto Univerziteta na području bivše SFRJ, ispitivane su četiri vrste roda Triticum (Tr. aestivum ssp. vulgare, Tr. durum, Tr. turgidum i Tr. monococcum) i četiri vrste roda Aegilops (Ae.comosa, Ae. biuncialis, Ae. triuncialis i Ae. ovata). Analizirani su sledeći parametri: dužina klasa (cm), broj zrna/klasu i masa 1000 zrna (g). Divergentnost uzorka i adekvatnost primenjene analize urađena je analizom varijanse i F-testom. Fenotipska bliskost određena je analizom glavnih komponenti (PCA) i klaster analizom. Analiza mase 1000 zrna pokazuje kod srodnika pšenice da postoje značajne i visoko značajne razlike između ispitivanih genotipova što potvrđuje veliku divergentnost roda Aegilops za ispitivano svojstvo. Rezultati ispitivanja fenotipske bliskosti upućuju da su Tr. aestivum ssp. vulgare i Tr. monococcum bliski sa Ae. comosa iz grupe srodnika pšenice.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
NASLEĐIVANJE STEPENA OZIMOSTI I OTPORNOSTI NA NISKE TEMPERATURE KOD HIBRIDNE KOMBINACIJE PŠENICE Libelula x Inia 66
Stojanović Z. Mladenović D. Dodig S. Stanković
Iz ukrštanja ozime (Libelula) i jare pšenice (Inia 66) dobijeni su genotipovi sa niskim stepenom ozimosti i dobrom otpornošću na niske temperature (sorta Leda) i genotipovi sa visokim stepenom ozimosti i dobrom otpornoscu na niske temperature (sorta Ranka). Roditeljska sorta Libelula odlikovala se visokim stepenom ozimosti i zadovoljavajućom otpornošću na niske temperature, a sorta Inia 66 niskim stepenom ozimosti i malom otpornošću na niske temperature. Dosadašnji rezultati ispitivanja nekih istraživača ukazuju na postojanje jače pozitivne korelacije između stepena ozimosti i otpornosti na niske temperature. Naši rezultati ispitivanja su veoma značajni za oplemenjivanje fakultativnih sorti pšenice jer ukazuju na mogućnost dobijanja genotipova pšenice kojoj pri setvi u svim rokovima u proleće 100% klasaju i koji pri ispitivanju u rashladnoj komori ostvaruju dobru otpornost na niske temperature.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
SELEKCIJA PŠENICE NA SPOSOBNOST FIKSACIJE AZOTA NA OSNOVU ZASTUPLJENOSTI DIAZOTROFA
Mićanović Danica, Zečević Veselinka, Marinković Ivana, Knežević D.
U radu je ispitivana kvantitativna zastupljenost diazotrofa u zemljištu i rizosferi, korenskoj i prikorenskoj zoni kod deset genotipova pšenice (Kg-56, Srbijanka, Skopljanka, Jugoslavija, Partizanka, NS-Rana, Studenica, Evropa, Tamiš i Sana) na Fjodorovoj podlozi sa različitim izvorom ugljenika (manit, glukoza, laktoza, na-citrat i na-sukcinat). Broj diazotrofa je varirao u zavisnosti od zone rizosfere i ispitivanog genotipa. U rizosferi i zemljištu, prosečno po genotipu i izvoru ugljenika, broj diazotrofa je iznosio 150,2 x 104, a u korenskoj i prikorenskoj zoni 204,2 x 104 , što je za 36% više. U rizosferi i okolnom zemljištu, prosečno po izvoru ugljenika, broj diazotrofa kretao se od 77,8 x 104 kod sorte NS-Rana do 259,6 x 104 kod sorte Sana. U korenskoj i prikorenskoj zoni, prosečan broj diazotrofa se kretao od 100,9 x 104 kod sorte Skopljanka do 289,4 x 104 kod sorte Sana. Lokalizacija bakterija na korenu je značajna jer tu može da se ubrza efikasna izmena supstrata i produkta između bakterije i domaćina, što je posebno značajno u fiksaciji azota, dok varijabilnost genotipa prema zastupljenosti diazotrofa ukazuje na mogućnosti povećanja sposobnosti fiksiranja azota oplemenjivanjem i selekcijom biljaka pšenice.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KOMPARATIVNI REZULTATI ISPITIVANJA ŽETVENOG INDEKSA KOD RAZLIČITIH SORTI MEKE PŠENICE
Ivanoski M. i Nikolovski M.
Ispitivan je žetveni indeks kod 10 sorte meke pšenice gajene u Skoplju i Ovče Polju. Komparativna analiza dobijenih rezultata je pokazala da žetveni indeks znatno varira pod uticajem agroklimatskih faktora, i pored toga što je genetski uslovljen gajenim sortama.
Signifikantna razlika nije ustanovljena među ispitivane sorte za biološki prinos u oba lokaliteta, statistički veći prinos zrna u odnosu na partizanke imale su sorte Radike i Milenke u Skoplju i kod Babune, Radike i Lihnida u Ovčem Polju bio je statistički veći u odnosu na Partizanke.
Agroklimatski faktori u Skopskom lokalitetu doprineli su za veći biološki prinos za 29,5%, veći prinos zrna za 37,8% i veći žetveni indeks za 9,4% u odnosu na agroklimatske faktore u lokalitetu Ovče Polje.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRIMENA KALUSNE KULTURE U SELEKCIJI GENOTIPOVA PŠENICE TOLERANTNIH NA VISOKE KONCENTRACIJE SOLI (NaCl)
Šesek, S. i Kondić Ankica
Ispitivana je tolerantnost genotipova pšenice na visoke koncentracije soli (NaCl), korišćenjem metode in vitro kulture embriona. Za izolaciju zrelih embriona pšenice korišćene su sorte Balkan i Renesansa. Nakon izolacije, embrioni su inokulisani na modifikovanu MS (Murashige and Skoog, 1962) indukcionu hranljivu podlogu i gajeni mesec dana. Formirani i embriogeni kalusi su zatim, presađeni na podlogu istog mineralnog sastava kojoj je dodat NaCl u pet različitih koncentracija (1 1,5 2 2,5 i 3%). Rezultati su pokazali da je sa povećanjem koncentracije NaCl u podlozi, opadao broj preživelih kalusa i zelenih regeneranata, kod oba ispitivana genotipa. Tako je kod genotipa Renesansa na najnižoj koncentraciji (1% NaCl) preživelo 72,7% kalusa, u odnosu na kontrolu, da bi sa daljim povećavanjem koncentracije taj procenat naglo opadao, do 22,7% pri koncentraciji od 3% NaCl. Sorta Balkan je ispoljila veću tolerantnost na prve tri koncentracije, uspevajući da održi zadovoljavajući nivo preživljavanja kalusa (65, 70 i 65% pri cc od 1 1,5 i 2% NaCl), da bi tek na višim koncentracijama došlo do značajnog snižavanja procenta preživelih kalusa (35% na 3% NaCl). Kod oba ispitivana genotipa, zeleni regeneranti su osetljivije reagovali od kalusa, tako da pri koncentraciji od 3% NaCl nije preživela ni jedna zelena biljka.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
GENI REDUKTORI VISINE STABLJIKE U NS SORTAMA I LINIJAMA PŠENICE
Petrović, S., Denčić, S., Kobiljski, B. i Ivegeš Mirjana
Analizirano je prisustvo gena reduktora visine stabljike u većem broju novosadskih sorti i linija ozime i jare pšenice (GAI, GAR). Veoma je značajno da se zna vrsta gena prisutna u sortama pšenice, pošto to može biti od značaja za semenarstvo tih sorti. U radu se daje prikaz svih analiziranih sorti i linija i navodi vrsta gena koja je u njima prisutna.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
NOVE KRAGUJEVAČKE SORTE OZIME PŠENICE U MAKROOGLEDIMA CENTRALNE SRBIJE I MOGUĆNOSTI NjIHOVE REJONIZACIJE
Kovačević B., Milovanović M.
U radu su izneti rezultati ispitivanja produktivnosti tri novije sorte ozime pšenice kragujevačkog Centar za strna žita (Studenica, Levčanka, KG-56 S) ostvareni u makroogledima centralne Srbije i Kosmeta. Prinos zrna navedenih sorata je ispitivan tokom dve godine u ukupno 38 ogleda u kojima su bile uključene 33 sorte ozime pšenice. Prosek prinosa zrna pomenutih sorata je prikazan u t/ha i relativnim vrednostima (%), kako za određena područja, tako i za sve oglede. Na osnovu dobijenih rezultata najširu adaptabilnost pokazala je sorta Studenica jer je u svim područjima među vodećim sortama, a u Južnoj Srbiji je najbolja po postignutim prinosima. Levčanka je među vodećim sortama u Južnoj Srbiji, Kosmetu, Šumadiji i Pomoravlju. Sorta KG-56 S kao sorta poboljšivač ima malo manje prinose od prethodne dve sorte, a najbolje prinose postiže u Južnoj Srbiji i na Kosmetu.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KARAKTERISTIKE NOVIH KRAGUJEVAČKIH SORTI OZIME PŠENICE
Kuburović M., Pavlović M., Knežević D., Zečević Veselinka, Milovanović M. Kovačević B.
U periodu od 1990-1995. godine, u Centru za strna zita u Kragujevcu priznato je 8 sorti ozime pšenice: Studenica, Takovčanka, Jasenica, Ravanica, Levčanka, Gruža, KG-56 S i Bistrica. Sorte Studenica, Takovčanka, Jasenica, Ravanica i Levčanka imaju proizvodni potencijal za prinos zrna oko 11 t/ha, a sorte Gruža i KG-56 S oko 10 t/ha. Sve sorte imaju odličnu otpornost prema niskim temperaturama i dobru otpornost prema poleganju. Ove sorte imaju vrlo dobro izbrašnjavanje i prinos hleba, što rezultira u visokom prinosu brašna i hleba po hektaru, koji su kod većine sorti značajno veći nego kod standarda (Partizanka i Super Zlatna). Studenica, Jasenica, Ravanica, Takovčanka, Levčanka i Gruža su veoma dobre hlebne sorte, pripadaju uglavnom B1 kvalitetnoj grupi i II kvalitetnoj klasi. Sorta KG-56 S ima odlične pokazatelje tehnološkog kvaliteta zrna, brašna i hleba i slična je sorti Partizanka. Neke od pomenutih sorti ispitivane su u makroogledima u različitim regionima Vojvodine i centralnog dela Srbije. Levčanka je u 1995/96. godini, po prinosu zrna, bila na drugom mestu u poređenju sa sortama pšenice ispitivanim u svim ogledima centralnog dela Srbije, a sorta Studenica je, u istoj godini, bila na trećem mestu u makroogledima Vojvodine.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
BISTRICA - NOVA SORTA OZIME PŠENICE
Pavlović M., Kuburović M., Knežević D., Zečević Veselinka
Sorta je priznata Centra za strna žita, Kragujevac 1994. godine. Autori su Dr Miroslav Kuburović i Mr Milanko Pavlović. Bistrica ima beo i gladak klas, bez osja, zrno je crvene boje i botanički pripada Triticum aestivum ssp. vulgare var. lutescens. Sorta ima odličnu otpornost prema niskim temperaturama i poleganju (na nivou Partizanke i Jugoslavije - standard). U ogledima Komisije za priznavanje sorti u periodu od 1991-1993. godine, u proseku za sve godine i lokalitete, ostvarila je visoko značajno veći prinos zrna u poređenju sa oba standarda. Imala je masu 1000 zrna (29,4 g) na nivou Partizanke i hektolitarsku masu zrna (85,3 kg) na nivou Jugoslavije. Sadržaj sirovih proteina (15,9 %) na nivou Partizanke i Jugoslavije, a sedimentaciju (54,0 ml) veću od Jugoslavije (40,0 ml), a manju od Partizanke (64,0 ml). Ukupno izbrašnjavanje bilo je (78,8 %) na nivou Partizanke. Prinos hleba je iznosio 134,4 g/ 100 g brašna, zapremina hleba 503 ml, a vrednosni broj sredine hleba (VBS=3,7). Bistrica uglavnom pripada B1-B2 kvalitetnoj grupi i II kvalitetnoj klasi.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ ĐUBRENjA NA KOMPONENTE PRINOSA PŠENICE
Lomović S., Jelić M., Stojanović Jovanka
Primena mineralnih đubriva veoma povoljno utiče na prinos i kvalitet biljaka pšenice. Pri tome, njihova izbalansirana primena je od presudnog značaja za povećanje prinosa. Cilj ovoga rada je bio da utvrdi na koje komponente prinosa pšenice đubriva imaju najveći uticaj.
Ispitivanja su izvedena na stacionarnom poljskom ogledu, koji je zasnovan 1970. godine. Zemljište na kojem su vršena istraživanja je smonica u lesiviranju, kisele reakcije (pH >5). Ogled je postavljen u dvopoljnom plodoredu, tako da se svake godine smenjuju kukuruz i pšenica. Ispitivanja su obuhvatila devet varijanti đubrenja. Svake godine se unosi 90 i 120 N; 80 i 160 P i 100 K, a pri periodičnoj upotrebi unosi se celokupna količina P i K za 5 godina unapred (400 i 800 P 500 K). Uzorci biljaka za analizu uzeti su u punoj zrelosti. Ispitivane komponente prinosa pšenice određene su po standardnim metodama. Đubrenje je povoljno uticalo na povećanje broja zrna po klasu.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ LOKALITETA I GENOTIPA NA POJAVU BOLESTI ZRNA PŠENICE
Jevtić, R., Mladenov, N., Hristov, N., Martinović, Z., Milovanović, M.
Seme dvadeset genotipova ozime pšenice sejano je u četiri lokaliteta Novi Sad, Kragujevac, Sremska Mitrovica i Indija. Ogledi su postavljeni identično po slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja. Veličina osnovne parcelice iznosila je 5m . Tokom vegetacije praćen je razvoj parazita i intenzitet bolesti lista i klasa. Posle žetve meren je prinos. Utvrđivanje prisustva parazita na semenu i procenat klijavosti, vršeno je standardnom metodom naklijavanja na filter papiru.
Dobijeni podaci su varijaciono-statistički obrađeni. Između prinosa, genotipova i lokaliteta utvrđene su statistički značajne i visokoznačajne razlike. Sorte su pokazale različit stepen otpornosti prema obligatnim parazitima i prouzrokovaču fuzarioze klasa. Godina i lokalitet kao faktori značajno su uticali na prinos, klijavost i pojavu bolesti zrna pšenice. Međutim, nisu utvrđene značajne razlike u odnosu na vrste parazita već na njihov intenzitet zavisno od genotipa, lokaliteta i godine.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PROIZVODNJA I ORGANIZACIJA PROIZVODNJE SEMENA KG SORTI STRNIH ŽITA
Mihajlija Dušanka, Mihajlija G., Maksimović D.
U poljoprivredi semenarstvo predstavlja posebnu granu privrede koja ima zadatak da se bavi umnožavanjem semena kvalitetnih sorti . Jedan od najvažnijih uslova za povećanje prinosa u proizvodnji strnih žita je SORTA. Međutim, da bi se postigli visoki prinosi, moramo imati seme visokog kvaliteta. Osnovni zadatak semenarstva je obezbeđenje dovoljnih količina semena za pojedine rejone. Institut "Srbija Centar za strna žita Kragujevac, intenzivno radi na širenju sorti u proizvodnji Jugoslavije. Na taj način je povezan sa organizacijama iz oblasti proizvodnje, dorade i prometa semena. Proizvodnja predosnovnog i osnovnog semena strnih žita obavlja se u Institutu Srbija, Centar za strna žita Kragujevac, a proizvodnja originala i I sortne reprodukcije u proizvodnim organizacijama. U analiziranom razdoblju raste proizvodnja i plasman semena kragujevačkih sorti.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
HOMOGENOST SEMENA PREMA SASTAVU REZERVNIH PROTEINA PŠENICE
Jestrović Zorica, Knežević D., Grujić Vesna, Urošević D.
Primenom acid PAGE elektroforeze analiziran je sastav glijadina kod 9 linija ozime pšenice. Za svaki genotip je analizirano 50 semena. Dobijeni elektroforegrami su ocenjeni prema broju, relativnoj mobilnosti i intenzitetu obojenosti. Intenzitet obojenosti je ocenjivan vizuelno ocenama od 1 do 5. Elektroforegrami glijadina izučavanih linija razlikovali su se prema broju, relativnoj mobilnosti i intenzitetu obojenosti komponenti glijadina. Ustanovljeno je da broj komponenti glijadina za jednu liniju varira između 20 i 26. Ukupan broj različitih komponenti glijadina za sve analizirane linije je 68. Identična kompozicija komponenti glijadina je poslužila za ocenu genetičke homogenosti ispitivanih linija pšenice. Kod sedam linija je ustanovljen identičan elektroforegram glijadina za analizirani uzorak semena, osim kod linija L-6/1046 i L-17/6. Kod ove dve linije je ustanovljeno postojanje različitih elektroforegrama glijadina za zastupljenošću od preko 5% i više, što ukazuje na prisustvo više biotipova u okviru jedne linije pšenice.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PROBNI TEST - KAO DOPUNA POLJSKQ-LABORATORIJSKOM METODU ISPITIVANJA OTPORNOSTI PŠENICE PREMA NISKIM TEMPERATURAMA
Hristov N., Mišić T, Mladenov N.
Otpornost prema niskim temperaturama je kompleksno svojstvo koje zavisi od genotipa i faktora spoljne sredine. S obzirom da agroekološki uslovi variraju iz godine u godinu i da je nivo zakaljenosti različit, neophodno je odrediti tretman pod kojim ce se vršiti testiranje otpornosti. Probnim testom, biljke pšenice se podvrgavaju uticaju hladnog temperaturnog stresa, uz postepeno snižavanje temperature do -15°C u različitom vremenskom trajanju od 10 do 70 časova. Na osnovu reakcije testiranih biljaka - izmrzavanja lisne površine i Svora bokorenja, utvrđuju se optimalni vremenski period! izlaganja biljaka niskim temperaturama (blaži i rigorozniji tretman) koji obezbeđuju uspešnu diferencijaciju genotipova prema stepenu otpornosti na niske temperature. Efikasnost poljsko-laboratorijskog metoda nameće potrebu da se probni test izvede svake godine, pre unošenja biljaka u hladne komore. U radu su prikazani trogodišnji rezultati primene probnog testa, pri čemu su korišćene tri sorte različitog stepena otpornosti: Partizanka (odlična otpornost), Jugoslavija (skoro vrlo dobra otpornost) i Novosadska rana 2 (dobra otpornost).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PREDŽETVENO ISKLIJAVANJE ZRNA U KLASU KOD RAZLIČITIH SORATA PŠENICE
Stojanović, J., Stojanović, S., Đokić, D., Lomović, S
U radu su prikazani rezultati istraživanja isklijavanja zrna u klasu zrele pšenice pri obilnom vlaženju u toku tri godine. Dobijena je velika razlika između sorata pri svim ispitivanim temperaturama. U proseku veći procenat isklijalih zrna je dobijen na 10°C (73 u 1994. i 85 u 1995. godini), nego na 20°C (42 i 53) i na sobnoj temperaturi 1996. (36). Na 10°C procenat isklijalih zrna se kretao od 16 kod sorte Florifa 302 do 97 kod sorata Kosmajka i Rana niska. Na 20°C procenat isklijalih zrna je bio od 0 kod sorte Evropa i 3 kod sorata Francuska i Skopljanka do 88 kod sorte Danica u proseku za dve godine. Posle 90 dana procenat isklijalih zrna je bio oko 90 kod svih sorata i na svim temperaturama. U proseku za sve temperature i godine najmanji procenat isklijalih zrna imale su sorte Florida 302, Evropa, Francuska, Sava i linija KG A21, što može da posluzi pri izboru roditeljskih sorata za selekciju na otpornost.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KLIJAVOST SEMENA PŠENICE U RAZLIČITIM FAZAMA ONTOGENETSKOG RAZVIĆA
Zečević Veselinka, Knežević D., Danica Mićanović , Pavlović M., Marinković Ivana
U radu je proučavano deset sorti ozime psenice: Nizija, Slavonija, Osječanka, Zagrepčanka, Baranjka, Lepenica, Srbijanka, KG-56, Ljubičevka i Jugoslavija, u četiri faze zrelosti semena (mlečna, rana voštana, puna voštana i puna fiziološka). Ispitivanja su vršena u poljskom ogledu, tokom dve godine. U svim fazama zrelosti su ustanovljene visoke vrednosti energije klijanja i ukupne klijavosti semena. Energija klijanja bila je visoka u mlečnoj zrelosti (86,1%), ali se značajno povećavala do faze pune fiziološke zrelosti (96,6%). Ukupna klijavost se, takođe, povećavala sa sazrevanjem semena, a najveća vrednost utvrđena je u punoj voštanoj zrelosti (97,8%). Ustanovljene su značajne razlike između ispitivanih sorti pšenice. Najveća energija klijanja utvrđena je kod sorte KG-56 (98,2%) u punoj fiziološkoj zrelosti, a najmanja kod sorte Lepenica (81,1%), u mlečnoj fazi. Ukupna klijavost semena bila je najveća kod sorte Zagrepčanka (99,1%) u punoj voštanoj fazi, dok je najmanja klijavost ustanovljena kod sorte Nizija (90.1%) u ranoj voštanoj zrelosti semena.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ HERBICIDA NA KLIJAVOST SEMENA PŠENICE
Marinković, I., Knežević D., Mićanović D, Zečević V., Labudović B.
U ovim istraživanjima je proučavan uticaj herbicida: MCPP+3,6-D (Lontrel 418 C), MCPP (Morogal), 2-4-D+MCPA (Monosan S) na energiju klijanja i ukupnu klijavost šest sorti ozime pšenice: Evropa, Francuska, Rana Niska, Ravanica, Srbijanka, Florida. Herbicidi su primenjeni u fenofazi bokorenja i fenofazi vlatanja pšenice. Ogled je izveden u poljskim uslovima, u dvogodišnjem periodu.
Herbicidi MCPP+3,6-D i MCPP su u prvoj eksperimentalnoj godini izazvali statistički visoko značajno povećanje klijavosti semena pšenice u poređenju sa kontrolom. Suprotno tome, u drugoj eksperimentalnoj godini nakon primene navedenih herbicida konstatovano je otpornosti: Partizanka (odlična otpornost), Jugoslavija (skoro vrlo dobra otpornost) i Novosadska rana 2 (dobra otpornost).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ MASE 1000 SEMENA SA PARAMETRIMA KORENOVOG SISTEMA PŠENICE
Vujaković Milka, Milošević Mirjana, Krstić Borivoje
Parametri korenovog sistema(dužina korena, zapremina korena, broj primarnih korenčića, sveza masa korena i suva masa korena) i masa 1000 semena su ispitivani u 20 genotipova koji su različitog ekološkog porekla (Amerika, Kina, Meksiko, Jugoslavija, Rusija, Japan, Tibet, Italija, Rumunija, Mađarska i Hrvatska). Ispitivanja su obavljena na biljkama starim 14 dana. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da su razlike u ispitivanim parametrima korenovog sistema uslovljene genotipom i ne zavise od mase 1000 semena.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
BROJ, MASA I KLIJAVOST SEMENA IZ PRIMARNIH I OSTALIH KLASOVA ROD TRI SORTE PŠENICE
Sabovljević R., Popović Danka, Đaković Gordana, Mišić-Stanković Zlata, Miloradović Z.
Za tri domaće sorte pšenice (Balkan, Jugoslavija i KG-56) ispitivano je klijanje semena iz primarnih i ostalih klasova. Takođe su utvrđivani broj i masa semena u tim klasovima. Uzorci biljnog materijala uzeti su iz semenskog useva I sortne reprodukcije. Rezultati pokazuju veće prosečne vrednosti i manju varijabilnost, za sve tri osobine i kod sve tri sorte, u korist primarnih klasova. Izuzetak je klijavost kod sorata Balkan i Kg-56. Ali, klijavost je i kod ostalih klasova vrlo visoka (sorta Balkan: 95,13%, primarni i 98,15% ostali klasovi sorta Jugoslavija: 98,02% primarni i 97,96% ostali klasovi sorta Kg-56: 87,89% primarni i 92,97% ostali klasovi).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
MASA I KLIJAVOST SEMENA DOMAĆIH SORATA PŠENICE, JEČMA I OVSA U ODNOSU NA MEHANIČKU UJEDNAČENOST
Sabovljević R., Nešić N., Lekić S., Mišić-Stanković Zlata, Pešić V.
Ispitivano je kako mehaničko ujednačavanje semena utiče na klijavost kod sorata pšenice, ječma i ovsa. Mehaničko ujednačavanje po veličini vršeno je u četiri frakcije semena: veće od 2,8 mm, 2,5-2,8 mm, 2,2-2,5 mm i manje od 2,2 mm. Kalibriranje je vršeno na rešetima sa pravougaonim otvorima. Ispitivano je seme sledecih sorata:
- za pšenicu Oplenka, Srbijanka, Orašanka i Kg-58
- za ječam Oplenac, Orijent, Amor i Kragujevac
- za ovas Slavuj, Mediteran, Rajac i Kondor
Klijavost je ispitivana na t = 25°C const u filter-papiru. Dobijeni rezultati pokazuju da mehaničko ujednačavanje semena po veličini daje efekte za energiju klijanja, ukupno klijanje, nenormalno klijanje i neklijala semena kod sve tri vrste i kod svih sorata. Ovi efekti su različiti i u pogledu srednjih vrednosti i u pogledu varijabilnosti.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KLIJAVOST SEMENA PŠENICE ZARAŽENOG SA Fusarium spp. PRE I POSLE TRETIRANJA PREPARATOM RAXIL
Dačić Vesna, Mirić Maja, Sabovljević R., Tošić M.
Seme šest domaćih sorata pšenice (Evropa 90, NS rana 5, Pobeda, Proteinka, Studenica, Kg-56) proizvedeno je na više mesta na području Požarevca u 1995/96. godini. Endogena zaraženost (štura zrna) iznosila je od 8% do 20%, različito kod sorata i lokacija proizvodnje semenskog useva. Egzogena zaraženost iznosila je oko 50% (odnosno: od 30% do 100% zavisno od sorte i lokacije proizvodnje). Ispitivanje zaraženog semena izvršeno je na tri načina: u standardnim laboratorijskim uslovima (t = 20°C, posle "hlađenja") u toplim uslovima (t =20 / 22°C, ali bez prethodnog "hlađenja") i u hladnim uslovima (t = 8°C stalno). Posle primene preparata Raxil zaraženost smanjena je na nivo 2-4%, a klijanje semena je iznosilo od 88% do 94% (zavisno od sorte i lokacije proizvodnje semena).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KLIJAVOST SEMENA JEČMA U ODNOSU NA POREKLO I USLOVE PROIZVODNJE
Sabovljević R., Antonić S.
Ispitivana je klijavost semena ječma tri domaće sorte (NS-313, NS-27 i "Kraguj"). Od svake sorte ispitivano je seme dve kategorije: original i I sortna reprodukcija. Seme je proizvedena u toku dve godine.
Dobijeni rezultati pokazuju da razlike u vrednostima za energiju klijanja, nenormalnu klijavost, zdravstveno stanje i vlažnost semena postoje i u okviru jedne kategorije, i između kategorija, i između sorata, u okviru sorte, između godina proizvodnje i u okviru jedne godine. Takođe, razlike su različitog nivoa značajnosti.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
OPLEMENJIVAČKI RAD NA JEČMU U CENTRU ZA STRNA ŽITA KRAGUJEVAC
Maksimović D., Knežević D., Paunović A., Mihajlija G., Mihajlija Dušanka
Od 1973 do 1996 godine Centru za strna žita Kragujevac, Jugoslovenska komisija priznala je 4 sorte ozimog, višeredog, stočnog, 1 sortu ozimog dvoredog pivskog i 10 sorti jarog pivskog ječma. U mikroogledima jugoslovenske Komisije najveći genetski potencijal za prinos zrna ispoljila je najnovija linija jarog dvoredog ječma KG. 6/11 (9.272 kg/ha), zatim sorte ozimi višeredi ječam Partizan, (9.172 kg/ha), ozimi dvoredi pivski ječam Jagodinac (9.064 kg/ha) i jari dvoredi pivski ječam Dunavac (8.992 kg/ha). U proseku najveći prinos zrna imale su sorte ozimog dvoredog pivskog ječma (7.393 kg/ha), zatim sorte ozimog višeredog stočnog ječma (5.763 kg/ha), a najmanji jare sorte pivske sorte ječma (4.876 kg/ha). Pored najvećeg prosečnog prinosa zrna, sorte ozimog dvoredog pivskog ječma imale su najveću masu 1.000 zrna, hektolitarsku masu zrna i udeo semena I klase, kao i najveću otpornost prema poleganju i Erysiphe graminis f. sp. hordei u podizanju genetičkog potencijala najveći doprinos su imale ozime višerede sorte ječma Jumbo i Ager, ozime dvorede sorte pivskog ječma NS 313 i KG 422 i jare sorte pivskog ječma Georgie, CGS 44-74, Kraguj, Gerda, Ceres, Union, Pirouette i linija L 206/5. Od oko 1.500 stvorenih i ispitanih F, kombinacija samo iz 8 kombinacija, u kasnijim generacijama, uspešno su odabrane homozigotne linije koje je Jugoslovenska Komisija priznala za nove sorte ječma.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
MOGUĆNOST PROIZVODNJE HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA KORIŠĆENJEM "MODIFIKOVANIH" LINIJA
Pavlov M.
Jugoslavija je danas jedan od najznačajnijih proizvodača semena kukuruza u svetu. U proizvodnji semena najviše su zastupljeni dvolinijski hibridi, koji se odlikuju visokom ujednačenošću biljaka i ostvaruju najveću rodnost u odnosu na trolinijske i četvorolinijske hibride.
Međutim, kod ovih hibrida proizvodnja semena je veoma teška i rizična naročito u nepovoljnim godinama, prvenstveno zbog manje rodnosti majčinske komponente. Pored poboljšanja tehnologije gajenja i korišćenja navodnjavanja gde god je to moguće, ovaj rad pokušava da odgovori na pitanje može li se visoka i stabilna proizvodnja semena postići korišćenjem modifikovanih linija preko povećanja rodnosti majčinskih komponenti. Rezultati istraživanja su pokazali da su modifikovane linije (sestrinske i povratna ukrštanja), bolje u proizvodnji semena jer povećavaju prinos za 20.49-30.79%. Najveći prinos ostvarili su hibridi dobijeni povratnim ukrštanjem, zatim sestrinski i na kraju standardni hibridi. Ovi rezultati su potvrdili tezu da modifikovani hibridi nisu manje vrednosti od standardnih, a proizvodnja semena modifikovanih hibrida je mnogo sigurnija i rentabilnija.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KARAKTERISTIKE KLASA - SELEKCIONI KRITERIJUM ZA PRINOS PŠENICE
Kobiljski B. i Denčić S.
U radu je analiziran efekat komponenti prinosa pšenice (broja klasova/m2, broja zrna/klasu i mase zrna/klasu), duzine klasa i indeksa klasa na prinos zrna kod 100 najprinosnijih i 100 najmanje prinosnih genotipova iz Genetske kolekcije (dela Banke gena) pšenice, Naučnog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Visokoprinosni genotipovi su imali visoko značajno veći broj klasova/m i veću vrednost indeksa klasa, kao i značajno manji broj zrna/klasu i kraći klas u odnosu na niskoprinosne genotipove. U masi zrna/klasu između analiziranih grupa nije bilo značajnih razlika. U grupi visokoprinosnih genotipova nije bilo značajnih korelacija između analiziranih svojstava i prinosa zrna, dok su u grupi nisko prinosnih genotipova utvrđene visoko značajne pozitivne korelacije između broja klasova/m2 i indeksa klasa u odnosu klasova/m2 su ustanovljene visokoznačajne negativne korelacije i za visokoprinosne i niskoprinosne genotipove. Visoko značajne pozitivne korelacije su u grupi visokoprinosnih genotipova utvrdene izmedu broja zrna/klasu i mase zrna/klasu, kao i između mase zrna/klasu i indeksa klasa. Povećanje broja zrna/klasu, mase zrna/klasu ili duzine klase kod pšenice ne rezultira uvek u povećanju prinosa zrna, dok su povećan broj klasova/m2 i povećani indeks klasa indikatori većeg prinosa zrna.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ISPITIVANJE UTICAJA INSEKTICIDA NA KAPACITET KLIJAVOSTI I ENERGIJU KLIJANJA SEMENA SUNCOKRETA I KUKURUZA
Stanković R, Medić Sunčica
Najvažniji pokazatelj kvaliteta semena je njegova klijavost. Pored spoljnih faktora i insekticidi za zaprašivanje semena mogu da izazovu smanjenje klijavosti. U radu su izneti podaci o dejstvu insekticida Karbofuran, Karbofuran+Karbosulfan, Karbosulfan, Imidokloprid i Furatiokarb na klijavost semena suncokreta i kukuruza primenjeni neposredno posle tretiranja i godinu dana nakon toga. Na osnovu proučavanja može se zaključiti da Karbofuran u svim varijantama ispitivanja ispoljava značajno smanjenje klijavosti semena suncokreta i kukuruza. Setvu posle zaprašivanja ne treba odlagati jer stajanjem seme joS više gubi klijavost. Insekticidi Karbosulfan, Imidokloprid i Furatiokarb primenjeni neposredno pre setve kod kukuruza ne dovode do značajnog smanjenja klijavosti. Međutim, sa produžavanjem vremena čuvanja semena pojačava se njihovo
toksično delovanje. Kod suncokreta samo insekticidi Karbosulfan i Imidokloprid u većoj količini primene nisu izazvali značajno smanjenje kapaciteta i energije klijanja semena. Posle godinu dana od zaprašivanja seme značajno gubi klijavost.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
STABILNOST PRINOSA ZRNA HIBRIDA KUKURUZA FAO 100 - FAO 300 GRUPE ZRENJA
Simić Dragica, Purar Božana, Jocković D., Bekavac G., Popov R.
Ispitivana je stabilnost prinosa ranih hibrida kukuruza FAO 100, 200 i 300 grupe zrenja u 3 lokaliteta 1996. godine. Za ocenu parametara stabilnosti primenjen je model Eberhart i Russell (1966). Izračunata je korelacija ranga po Spearman-u između prinosa zrna i regresionih koeficijenta b, kao i standardna greška aritmetičke sredine regresionih koeficijenata b Ustanovljene su signifikantne razlike u prinosu i parametrima stabilnosti između hibrida i lokaliteta. Najviši prinos u proseku (11.96 t ha-1) ostvarili su hibridi FAO grupe 300. Najveći prinos u proseku za tri lokaliteta (14.42 t ha-1) dao je hibrid NS 300, isti hibrid je bolje reagovao na povoljne uslove uspevanja i koeficijenat regresije bje veći od 1. Uzimajući u obzir prinos i parametre stabilnosti u FAO grupi 100 najbolji je bio hibrid NS 184, u FAO grupi 200 najbolji je bio hibrid NS 251, dok je u FAO grupi 300 najbolji bio hibrid NS 303. Na osnovu standardne greške proseka regresionih koeficijenata (bi) najveća heterogenost ocena (Sbi =0.635) dobijena je za FAO 100, dok je za hibride FAO 200 ustanovljena niza heterogenost ocena (Sbi = 0.469) i za FAO grupu 300 (Sbi = 0.412).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KLIJAVOST HIBRIDNOG SEMENA ŠEĆERNE REPE U ODNOSU NA POREKLO, STEPEN DORAĐENOSTI I PRIMENU ISPIRANJA VODOM
Šepetkovski V., Petrović S., Sabovljević R., Mišić-Stanković Zlata, Lekić S.
U proizvodnji monogermnog hibridnog semena šećerne repe kao dopunska mera u doradi primenjuje se ispiranje semena vodom. U Zavodu za šećernu repu "Selekcija" u Aleksincu ovu meru primenjuju za sve količine semena u doradi, tj. bez obzira kakva "e biti završna dorada (piliranje, poliranje, inkrustiranje) i bez obzira na veličinu frakcije. U radu su dati podaci za različite hibridne kombinacije (triploidne i enizoploidne), različita mesta proizvodnje, različite stepene dorađenosti semena, različite frakcije veličine. Ispiranje semena šećerne repe vodom utiče na povećavanje ukupne klijavosti i smanjivanje varijabilnosti.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST I KORELACIONA POVEZANOST OSOBINA SEMENA DOMAĆIH SORATA PŠENICE SA PROIZVODNOG PODRUČJA DP "SEMENARSTVO" ŠABAC
Sabovljević R., Antonić S., Marković Dragica
Na osnovu uzoraka uzimanih iz naturalnog semenskog materijala vršena su ispitivanja bioloških osobina semena domaćih sorata pšenice. Obuhvaćene su sve domaće sorte pšenice predviđene za potrebe dorade DP "Semenarstvo" Šabac u toku tri godine. Semenski usevi su bili na području Srema, Mačve i Posavo—Tamnave. Dobijeni rezultati pokazuju značajan uticaj lokacije proizvodnje semenskog useva na vrednosti i varijabilnost osobina naturalnog semenskog materijala domaćih sorata pšenice.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PROUČAVANJE ŽIVOTNIH FUNKCIJA SEMENA KUKURUZA PRIMENOM NEINVAZIVNIH METODA. 2. REZONANTNI RAMANSKI SPEKTRI KAROTENOIDA U MEMBRANI SEMENA KUKURUZA - DOPRINOS OCENI NA OTPORNOST PREMA TEMPERATURI I HEMIJSKOM SASTAVU ZEMLJIŠTA
Radenović Č.N., Jeremić M.G., Maximov G.V., Mišović M.M, Selaković D.M.
Metod rezonantne ramanske spektroskopije može biti korišćen za proučavanje stanja životnih funkcija, kako osnovnog, tako i semena f! generacije hibrida kukuruza kada se ovo nađe u atipičinim agroekološkim uslovima gajenja - severne zemlje i planinska područja. Isto tako, ovaj neinvazivni metod može biti korišćen za ocenjivanje otpornosti hibridnog semena kukuruza prema delovanju faktora spoljašnje sredine u vremenu setve.
Eksperimentalno je utvrđen rezonantni ramanski spektar za seme hibridnog kukuruza - pojedinačna zrna in vivo. Pokazano je da ovaj spektar karakterišu četiri spektralne trake različitog intenziteta koje nastaju na različitim ramanskim frekvencijama. Njihovom analizom dolazi se do ocene životnih funkcija proučavanog semena hibridnog kukuruza.
Izloženi rezultati sa diskusijom ovih i ranijih naših proučavanja životnih funkcija hibridnog semena kukuruza takvog su kvaliteta i značaja da ih je moguće razmatrati kao pokazatelj ne samo povreda, nego i većih i manjih strukturnih promena u molekuli karotenoida, a time i membrani pojedinačnog zrna semena hibrida kukuruza. Otkrivanjem strukturnih promena na molekuli karotenoida u membrani pojedinačnog zrna semena hibridnog kukuruza, ustvari, sticu se uslovi za ocenu o intenzitetu povreda semena u vremenu setve. Utvrđene su kritične temperature: 11°C za SL,, 13°C za SH1 14°C za SH2 i 16°C za SL2 za proučavano osnovno (SL) i hibridno seme (SH).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
TEHNOLOGIJA I TEHNIKA PROIZVODNJE SORTNOG SEMENA KONOPLJE
Berenji J., Sikora V, Daković R.
Proizvodnja sortnog semena konoplje (Cannabis sativa L.) se ne razlikuje od gajenja konoplje za zrno ali se odlikuje nizom specifičnosti u odnosu na proizvodnju stabljike za vlakno. Arhitektura biljke se reguliše gustinom sklopa useva. U ređem sklopu dolazi do intenzivnog grananja biljaka što je poželjno sa stanovišta proizvodnje semena. Dvodomi kultivari konoplje se odlikuju dobrim kvalitetom stabljike ali su pri proizvodnji sortnog semena neophodne specifične mere npr. odstranjivanje muških biljaka posle oplodnje. Jednodome sorte su manje pogodne za proizvodnju vlakna ali daju veći prinos semena od dvodomih. Za zadovoljavanje zahteva prema proizvodnji semena a i vlakna kompromisno rešenje je stvaranje hibrida unisexusalnog tipa ukrštanjem dvodome i jednodome konoplje.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PROCENA VITALNOSTI SEMENA, HETEROGENOSTI PARTIJA SEMENA I KAPACITET SKLADIŠTENJA SEMENA PRIMENOM METODE SVETLENJA
Veselova T., Veselovski V.A.
ZAKASNELA LUMINISCENCUA (ZL) semena SUŠENOG NA VAZDUHU je otkrivena kod različitih biljaka. Nivo ZL u semenu i isteklom elektrolitu se povećava sa snižavanjem procenta klijavosti semena. Prilično dobra podudarnost dve nezavisne fizičko-hemijske pojave (ZL i isticanje elektrolita) je pokazatelj integralnih promena u semenu tokom njegovog starenja i adekvatnost primene ZL metode za ispitivanje vitalnosti semena.
Poznato je da se ZL semena smanjuje sa povećanjem sadržaja vlage. Izgleda razumljivo da se povećanje nivoa ZL sa starenjem semena manifestuje snižavanjem sadržaja vode. Ovaj metod omogućava otkrivanje promena u sadržaju vlage semena od 0,1 do 0,2% u domenu od 2-20%. Seme visoke vitalnosti ima visok sadržaj vode i nizak nivo ZL. Mrtvo seme različitih biljaka ima nizak sadržaj vode i visok nivo ZL. Metod ZL je velike osetljivosti. Dozvoljava merenje nivoa ZL pojedinačnog zrna kao i partije semena i stoga omogućava distribuciju semena prema nivou ZL (sadržaj vlage). Stoga se registrovanjem ZL semena može proceniti i heterogenost partije semena.
Partija semena sa klijavošću od 97-100% pokazuje normalnu distribuciju prema nivou ZL sa malom depresijom i niskim prosenim nivoom ZL. Distribucija partije semena sa klijavošću od 0% takođe ima jedan maksimum. On je značajno pomeren ka visokim nivoima ZL, jer mrtvo seme koje gubi vodu zahteva mnogo viši kapacitet za emitovanje ZL. U partiji semena koja se sastoji od semena iz partija različitog procenta klijavosti, mogu se videti tri maksimuma (tri frakcije). Prvu frakciju predstavlja seme koje klija. Treća frakcija obuhvata mrtvo seme. Druga frakcija obuhvata seme koje klija ali sa manjom energijom klijanja. Dužina korenaka klijanaca bila je manja približno za polovinu. Jasno je da registrovanje ZL omogućava odvajanje semena koje klija, semena koje može da klija, ali sa manjom energijom klijanja od mrtvog semena.
Seme koje može da klija sa nizim nivoom ZL sporije gubi klijavost tokom vremena (za vreme ubrzanog starenja kao i za vreme prirodnog starenja) u odnosu na seme sa višim nivoom ZL. Registrovanje ZL omogućava određivanje kapaciteta skladištenja semena. Stoga postoji mogućnost praktične primene ZAKASNELE LUMINISCENCIJE (ZL) semena SUŠENOG NA VAZDUHU: praćenjem ZL u semenu moguće je odrediti kvalitet, heterogenost partija semena i kapacitet skladištenja semena.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ŽIVOTNA SPOSOBNOST SEMENA I PRINOS KUKURUZA U ZAVISNOSTI OD RAZLIČITIH FRAKCIJA
Balešević S, Milošević M, Vujaković M.
Ujednačenost semena po krupnoći, kao jedan od pokazatelja kvaliteta semena, pored ostalih činilaca učestvuje u formiranju visokih prinosa semena kukuruza. U ovom radu ispitivana je životna sposobnost semena i prinos kukuruza tri različita hibrida, a u okviru svakog hibrida šest frakcija semena (pljosnata i okrugla). Najviši procenat klijavosti imale su pljosnate frakcije kod svih primenjenih testova. U okviru pljosnatih frakcija nije bilo značajnijih razlika između semena frakcije srednje pljosnato i veliko pljosnato. Takođe u okviru pljosnatih frakcija nije bilo značajnih razlika u prinosu između frakcije semena srednje pljosnato i veliko pljosnato. Primenom korelacione analize ustanovljena je pozitivna korelaciona zavisnost između ispitivanih testova.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ HEMIKALIJA ZA TRETIRANJE SEMENA ZA ENERGIJU KLIJANJA SEMENA
Horváth Pál
Nacionalni institut za izdavanje sertifikata, Budimpešta, Mađarska
Brojni rezultati dosadašnjih ispitivanja i proučavanja pokazuju da iste partije semena posle tretiranja kaustičnim smešama klijaju skoro istom brzinom u laboratorijskim uslovima, dok u poljskim uslovima daju različite prinose. Napor uložen u rasvetljavanje ove nedoslednosti, kao i rezultati laboratorijskih merenja navode na utisak da je to posledica energije klijavosti.
Ocenjivanje energije klijavosti semena je stoga postala značajna oblast međunarodnih istraživanja da bi se napravila razlika između partija semena sa niskim potencijalima za rast i onih partija koje su manje osetljive na stres i da bi se obezbedili optimalni usevi pod idealnim uslovima gajenja. Stoga, je seme sa dobrim karakteristikama, kada je izloženo stresu u laboratorijskim uslovima, označeno kao "seme visoke energije klijavosti". Na osnovu višegodišnjih laboratorijskih ispitivanja, može se zaključiti da sposobnost klijanja pod optimalnim uslovima ne pokazuje razlike u efikasnosti različitih smeša kojima je seme tretirano. Rezultati ispitivanja rasta klijanaca, ipak pokazuju da pojedine smeše za tretiranje
semena imaju fundamentalno različite uticaje na energiju klijavosti semena. Rezultati laboratorijskih ispitivanja su u tesnoj vezi sa prinosima iz poljskih ogleda. Stoga je, ispitivanje rasta klijanaca prikladno za izbor najbolje smeše za tretiranje semena za određenu partiju semena, kako bi se obezbedilo što bolje iskorišćenje genetičkih potencijala u semenu.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
OTPORNOST NOVIH LINIJA JEČMA PREMA Puccinia hordei
Stojanović, S., Stojanović, J., Jerković, Z., Jevtić, R., Gudžić, S.
Dobijeni rezultati pokazuju da je većina proučavanih linija osetljiva prema Puccinia hordei. U 1995. godini najviše linija je reagovalo srednje otpornim (2) do srednje osetljivim (3) tipom infekcije i relativno niskim intenzitetom zaraze (5-30%). U 1996. godini sve ozime linije su reagovale osetljivim tipom infekcije (4), dok su jare linije br. 5, 6, 10, 11 i 12 bile vrlo otporne. Od jarih linija u ovoj godini jedino su br. 3 i 5 bile srednje otporne, dok su sve ostale bile srednje osetljive do osetljive. Maksimalan intenzitet zaraze (60%) je utvrđen u 1995. godini na jarim linijama br. 1 i 11, a u 1996. godini na ozimoj liniji br. 1. Kod ostalih ispitivanih linija intenzitet zaraze se kretao 5-40%. Prosečan intenzitet zaraze u 1995. godini je bio veći na jarim, a u 1996. godini na ozimim linijama.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ HERBICIDA NA KVALITET SEMENA SAMOOPLODNIH LINIJA KUKURUZA
Milivojević M., Živanović M., Đukanović L., Stefanović L. i Drinić G.
Primena herbicida u kukuruzu može da prouzrokuje stresne promene, koje se odražavaju ne samo na prinos, već i kasnije na kvalitet dobijenog semena. U ovom radu dve godine je ispitivano delovanje najžešće korišćenih kombinacija herbicida (Eradikan + Atrazin, Afalon kombi, Ring i Tarot + Klap) na 13 samooplodnih linija kukuruza. Ogledi su postavljeni u Zemun Polju po metodi slučajnog blok sistema i posle berbe ispitivan je kvalitet semena po pravilima ISTE. Svi dobijeni rezultati obrađeni su variaciono statistički.
U poređenju sa kontrolom, sve kombinacije herbicida vrlo su značajno umanjile energiju klijanja semena. Ali kod ukupne klijavosti ove razlike se gube, izuzev kod Ringa koji je zadržao i smanjenje ukupne klijavosti kod linije PL 80. Kod ove kombinacije dobijeno je i vrlo značajno povećanje neklijalog (mrtvog) semena. Kod ostalih herbicida i linija nije uočeno značajno povećanje nenormalnih klijanaca ili neklijalog semena.
Ovde su konstatovane i razlike po lokacijama.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
MEĐUZAVISNOST PRINOSA I HEMIJSKOG SASTAVA ZRNA SOJE U USLOVIMA NAVODNJAVANJA I SUVOG RATARENJA
Miladinović, J., Hrustić Milica i Tatić M.
U cilju ispitivanja uticaja navodnjavanja na prinos i hemijski sastav zrna soje, testirana je 21 sorta i linija, različitih grupa zrenja. Istraživanja su obavljena tokom 1994. i 1995. godine u uslovima navodnjavanja i suvog ratarenja. U obe godine ispitivanja, prinos je bio veći u uslovima navodnjavanja u odnosu na suvo ratarenje, kao i sadržaj proteina, dok je sadržaj ulja opadao u navodnjavanju. Međutim, ukupni prinosi ulja i proteina su u obe godine ispitivanja bili veći u uslovima navodnjavanja. Genotipske korelacije između prinosa i sadržaja proteina i sadržaja ulja u uslovima suvog ratarenja nisu bile značajne, dok je korelacija između sadržaja proteina i ulja bila visoko signifikantno negativna. U uslovima navodnjavanja, utvrđena je signifikantna pozitivna korelacija između prinosa zrna i sadržaja proteina, a korelacija između sadržaja proteina i ulja bila je takođe visoko signifikantno negativna.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
AGROBIOLOŠKE I NUTRITIVNE VREDNOSTI LINIJA I VRSTE Amaranthus hypocondriacus
Pešić V., Berenji J., Stamenković V, Nikolić M.
Amaranthus hypocondriacus je jednogodišnja biljka. Korenov sistem u odnosu na masu nadzemnog dela je slabo razvijen, s glavnim korenom i bočnim žilama dugim 30 do 50 cm. Stablo je krupno, visoko 210 do 250 cm, razgranato skoro od osnove. Poreklom je iz Centralne i Severne Amerike.
Oplemenjivanje ove vrste u Jugoslaviji započeto je 1992. godine. Selekcionisane su dve linije (linija 45/1 i linija 45/4) i tokom 1996. godine ispitivana je njihova agrobiološka i nutritivna vrednost. Masa lista se kretala u proseku oko 16,3 gr po biljci, a prinos semena bio je 52,4 gr po biljci. To znaci da pri retkom sklopu (83.000 biljaka/ha), prinos semena bi se kretao i do 5 t/ha.
Procenat suve materije u listu Stira je 13,1%. Značajan video u suvoj materiji čine proteini kojih ima 3,5%. Sadržaj aminokiselina u hidrolizatu proteina je sledeći: glutaminske kiseline ima od 16,4 do 20,9 mol%, cisteina ima od 4,2 do 4,8 mol%, lizina od 4,2 do 6,7 mol% i triptofana od 4,2 do 5,4 mol%. Od mineralnih materija u listu ima 267 mg kalcijuma (Ca) i 3,9 mg gvozda (Fe). Na osnovu bioloških i agronomskih osobina i biohemijskog sastava, Amaranthus predstavlja veoma perspektivnu industrijsku kulturu, koja može da se primenjuje u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, a istovremeno da sluzi kao stočna hrana.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
SISTEM OBEZBEĐENJA KVALITETA KAO MERA POUZDANOSTI SEMENSKOG KUKURUZA
Bukvić Branka, Vulić B., Radin M.
Osnovna funkcija semenskog preduzeća je da zadovolji zahteve svojih kupaca. To znači: dovoljne količine semena, određenih vrsta i sorti, tačno određenih svojstava, na određen način, u određeno vreme, na određenom mestu za određenu cenu. Da bi zadovoljilo ove zahteve, semensko preduzeće uspostavlja sistem obezbeđenja kvaliteta kao podsistem poslovanja. Ukoliko ovaj sistem ispuni zahteve standarda JUS ISO 9000, on postaje poznat i priznat, prepoznatljiv i uporediv sa drugim sistemima obezbeđenja kvaliteta. U tom slučaju kupac pre naručivanja robe, odnosno ispostavljanja svog zahteva, unapred zna s kakvim sistemom kvaliteta može računati kod svog dobavljača semena. Na ovaj način obezbeđuje se pouzdanost da će naručeno i dobiti.
U isto vreme moguće je smanjiti cenu semena a zadržati i povisiti njegov kvalitet. Razlozi za ovo su višestruki. Prvo, uređen sistem preventivno deluje na sprečavanje nepotrebnih troškova. Ukoliko se i dese, sistem korektivnih akcija ugrađen obavezno u sistem obezbeđenja kvaliteta deluje brzo i efikasno na sprečavanje njihovog ponavljanja. Drugo, poverenje koje je uspostavljeni sistem obezbeđenja kvaliteta, po zahtevima standarda JUS ISO 9000 stekao u svetu čine nepotrebnim mnoge skupe državne aktivnosti (inspekcije, papiri, mnogobrojne ocene detalja umesto praćenja celokupnog sistema itd.).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRIMENA REKURENTNE SELEKCIJE U STVARANJU HIBRIDA KUKURUZA SA POVEĆANIM SADRŽAJEM ULJA
Boćanski J., Jocković, D. Stojaković M., Bekavac G., Petrović Z.
Rekurentna selekcija poboljšava osobine populacije povećanjem frekvencije poželjnih alela. Kod kukuruza (Zea mays L.) se očekuje da visoka frekvencija poželjnih alela u populaciji ima uticaj na poboljšanje osobina inbred linija i hibrida izvedenih iz ove populacije. Većina sadašnjih programa oplemenjivanja imaju za cilj uporedno poboljšanje većeg broja osobina. U oplemenjivanju kukuruza na specifična svojstva (sadržaj i kvalitet ulja) nužno je, takođe povećavati i prinos zrna i ostale agronomski važne osobine.
U radu ispitivan je doprinos fenotipske rekurentne selekcije povećanju sadržaja ulja u sintetičkoj populaciji NSU1 i u hibridima, koji su stvoreni na bazi linija poreklom iz ove populacije. U proteklom periodu urađeno je 14 ciklusa rekurentne selekcije na povećan sadržaj ulja. Početna populacija imala je prosečan sadržaj ulja 4,79% ulja, nakon prvog ciklusa sadržaj ulja se povećao na 6,29%. Posle pet ciklusa selekcije sadržaj ulja se udvostručio (9,86%), a nakon 14 ciklusa selekcije sadržaj ulja iznosi 13,56%.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
FIZIOLOŠKE OSNOVE ZA SELEKCIONO POBOLJŠANJE SADRŽAJA PROTEINA U ZRNU PŠENICE
Đokić, D., Stojanović, J.
Kao rezultat usmerene selekcije na prinos pšenice zapaža se stalna tendencija smanjenja sadržaja proteina u zrnu. To nepovoljno utiče na hranljivu i krmnu vrednost zrna i tehnološki kvalitet brašna i hleba. U radu se analiziraju neki parametri usvajanja i iskorišćavanja azota u biljci kao osnova za selekciju pšenice na povećani sadržaj proteina. Analiza literaturnih podataka ukazuje da se svojstvo sadržaja proteina u zrnu pšenice nasleduje kao sposobnost biljke da usvaja azot iz spoljne sredine i isti koristi za sintezu proteina zrna. U vezi s tim daje se analiza nekih važnijih parametara usvajanja i iskorišćavanja azota u biljci i njihov značaj u selekciji pšenice na sadržaj proteina. To podrazumeva stvaranje genotipova koji će u odnosu na postojeće sorte u istim uslovima gajenja akumulirati veće količine azota u biljci i isti iskoristiti za sintezu proteina u zrnu. Izvesne mogućnosti za povećanje sadržaja proteina u zrnu mogu se dobiti kroz poboljšano iskorišćavanje azota biljke za sintezu proteina zrna.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
SPOREDNI EFEKTI SREDSTAVA ZA TRETIRANJE SEMENA
Almaši Š.
Uniroyal Chemical - Budimpešta
Tretiranje semena predstavlja jednu od najstarijih metoda zaštite bilja.
Istraživanja u ovoj oblasti uglavnom su se bavila suzbijanjem prouzrokovača raznih biljnih bolesti koji se prenose semenom i predstavljaju opasnost za siguran prinos biljaka. Pojavom sistemičnih fungicida 60-ih godina ovog veka počela su istraživanja koja se nisu bavila samo fungicidnim dejstvom samih aktivnih materija, već i sporednim efektima. Sporedni efekti mogu se podeliti na fizičko - hemijske i biološke.
Fizičko hemijski efekti su uglavnom vezani za formulacije fungicida, što direktno utiče na nanošenje samog preparata na površinu semena i na ispoljavanje efekta same aktivne materije. Pored toga utiče i na menjanje fizičkih osobina semena (povećanje zapremine, trenje pri prolasku kroz sejalicu itd.). Biološki efekti se mogu podeliti, na one koji, deluju na patogene i one koji deluju na biološke procese u samom semenu pre i tokom klijanja. Poznavanjem osobina samih preparata, može se maksimalno iskoristiti njihovo pozitivno dejstvo, a negativne osobine, svesti na minimum. Zaštitu semena treba shvatiti kao jednu od najvažnijih i najjeftinijih mera, sigurne biljne proizvodnje.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
SORTNA ISPITIVANJA KUPUSA U USLOVIMA PLANINSKE KLIME
Pavlović, R., Bjelić, V., Maksimović, P.
Ispitivanja su obavljena u mestu Jasenovo na planini Zlatibor. Primenjen je metod poljskih ogleda. Tokom dve godine proučavano je sedam sorata (Slava, Bjeljinski, SM-4, SM-10, Rubin, Futoški i Varaždinski) i dva hibrida (Kvisto i Grenadier). U radu su prikazani podaci za visinu biljke, duzinu stabla (spoljašnji kočan), prečnik glavice i prinos glavica kupusa. Pokazalo se da su ove osobine kupusa u velikoj meri zavisile od sorte, odnosno hibrida. Ostvareni prinosi kupusa u dvogodišnjem proseku kreću se od 27,88 t/ha (Rubin) do 37,18 t/ha (Slava). Prosečan prečnik glavice iznosio je 17,1 cm i u zavisnosti od sorte (hibrida) kretao se od 15,8 cm (Rubin) do 18,7 cm (Slava). Visina biljaka kupusa prosečno je iznosila 39,1 cm, dok razlika između najmanje i najveće visine biljaka iznosi 9,4 cm. Duzina stabla ispitivanih sorata (hibrida kupusa) kretala se od 14,7 cm (Rubin) do 21,1 cm (Slava).
Na osnovu sprovedenih ispitivanja proizvodnje kupusa u ovim klimatskim uslovima, najbolje rezultate postigle su sledeće sorte: Slava, SM-4, SM-10 i Futoški, pa se kao takve i mogu preporučiti za gajenje u uslovima planinske klime.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
METODE OPLEMENJIVANJA VRSTE RODA Amaranthus L.
Pešić V., Berenji J.
Savremena poljoprivredna istraživanja na Amaranthusu započela su sedamdesetih godina u Americi. Posebnu pažnju Amaranthus je skrenuo na sebe kada je ustanovljeno da se radi o biljci koja prolazi Hatch-Slack put redukcije CO2, tj. pripada biljkama sa C4 tipom fotosinteze.
Imajući u vidu biološke i nutritivne vrednosti Amaranthusa, postavljen je cilj formiranja banke gena u Jugoslaviji i započeta su genetička istraživanja njegovih proizvodnih osobina. Kolekcija Amaranthusa je formirana 1994. godine i ima 76 genotipova različitih vrsta roda Amaranthusa: A. cruentus, A. caudatus, A. hypocondriacus, A. hybridus, A. molleros, A. tricolor, A. dubius i A. paniculatus.
Amaranthus je samooplodna biljka sa izraženim procentom stranoopodnje. S obzirom da se relativno lako može izvršiti izolacija cvasti. lako se može manipulisati i dobiti čista linija. To znači da se primenjuju metode individualnog odabiranja iz početne varijabilne populacije. Varijabilnost početne populacije može biti prirodna ili da nastane kao posledica hibridizacije kako unutar vrsta i izmedu različitih vrsta roda Amaranthus. Poslednja naša istraživanja idu na fiksaciju poželjnih gena. To bi se postiglo i metodom mikropropagacije. Dobijeni su ohrabrujući rezultati. Za sada problematična faza pri primeni mikropropagacije je indukcija umnožavanja biljaka.
U poslednjih pet godina oplemenjivačkim radom su stvorene četiri linije koje pripadaju vrstama A. hypocondriacus (linija 45/1 i linija 45/4) i A. cruentus (linija 43/2 i linija 43/3). Očekuje se dalji uspešan rad na oplemenjivanju ovih vrsta.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
EFEKAT GENA ZA DUBINU ZRNA KUKURUZA (Zea mays L.)
Trifunović, S., Kojić, L. i Pekić, V.
U ovom radu su proučavani efekti gena za dubinu zrna kod kukuruza, primenom modela analiza generacijskih proseka (Generation mean Analisis, Mather, 1949., Hayman, 1954., Jinks i Jones, 1958., Matheri Jinks, 1971. i 1982). Procenjeni su aditivni, dominantni i epistatični efekti gena. Šest generacija (Pj, P2, F,, F2, BC, , BC2) je učestvovalo u ogledu, koji je bio postavljen po slučajnom blok sistemu (RCBD) u osam ponavljanja. Ogled je izveden u gustini od 53900 bilj/ha, na dve lokacije i u toku dve godine.
Dobijeni rezultati pokazuju da su efekti dominantnih gena najznačajniji u nasleđivanju dubine zrna. Utvrdeno je i značajno prisustvo epistatičnih efekata gena, pri čemu je preovlađivao duplikatni tip epistaze.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
DEJSTVO HERBICIDA NIKOSULFURONA NA SADRŽAJ I TRANSFORMACIJU FOSFORA U LINIJAMA I HIBRIDIMA KUKURUZA ŠEĆERCA
Sredojević Slobodanka, Stefanović Lidija, Pajić Zorica, Jočić Nataša
Ispitivano je dejstvo herbicida iz grupa sulfonilurea, niko sulfurata (C15H14N6O6) kao aktivne supstance (40%) u preparatu Motivel, na 6 linija i hibrida kukuruza šećerca. Herbicid je primenjen u dve doze: 0,8 i 1,25 1/ha u fazi tri lista. Biljke su ostavljene da rastu još nedelju dana. Određivan je sadržaj fosfora i njegovih frakcija u semenu, ostatku semena, korenu i izdanku, kao i sveza i suva masa izdanka i korena.
Sadržaj fosfora u semenu se kretao od 3,10 do 5,67 mg/g, odnosno 0,49 do 0,92 mg po zrnu. U ostatku zrna posle klijanja fosfor je nađen u tragovima. Genotipovi su pod dejstvom obe doze herbicida ispoljili značajne individualne razlike u povećanju suve mase korena (L620/12su 5 i 20%, odnosno, L1/12Su 50% u obe doze). Međutim, sadržaj fosfora se smanjivao po gramu suve mase korena čak i do 30% kod linija L620/12Su.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
MESTO SELEKCIJE I SEMENARSTVA U OBEZBEĐENjU KVALITETA RATARSKIH KULTURA
Vulić B., Bukvić Branka
Kvalitet je kategorija koja u poljoprivrednoj proizvodnji treba da se planira na strateškom nivou. Zahtevi kupaca (prehrambene industrije, prerađivačke industrije, neposrednih potrošača -konzumenata, nutricionista, države, itd.) diktiraju selekciji pravce oplemenjivanja. Uloga selekcije je vrlo značajna jer proces zadovoljenja zahteva počinje 10-20 godina pre nego što proizvod dospe do kupca i obuhvata sve funkcije u jednoj oplemenjivačkoj ustanovi. Uspešne modele sistematizovanja neophodnih aktivnosti i upravljanja njihovim kvalitetom daje nam serija međunarodnih standarda ISO 9000. Na ovaj način, pravilnim dugoročnim planiranjem, selekcija postaje deo strategije u poljoprivredi i prehrambenoj industriji.
Semenarstvo, kao nastavak procesa selekcije, obezbeđuje dovoljne količine semena. Međutim, ne samo puke količine već količine tačno određenog kvaliteta, adekvatnog zahtevima kupaca. Time i semenarstvo postaje deo strategije poljoprivrede, zaobilazna karika u lancu kupac - dobavljač.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
JEDNOGODIŠNJA PROIZVODNJA SEMENA CVEKLE IZ RASAD
Damjanović M., Marković Z., Zdravković Jasmina
U radu je ispitivana razlika u prinosu semena cvekle koja je proizvedena iz rasada (jednogodišnji način proizvodnje) i iz izvodnica (dvogodišnji način proizvodnje). Rasad je proizveden u toki jeseni i zime u plasteniku bez dopunskog zagrevanja gde su biljke prošle fazu jarovizacije na leji. Izvodnice su proizvedene u toku leta i stadijum jarovizacije obavile su u trapu. Sadnja rasada obavljena je tokom ranog proleća na rastojanje 75 x 5, 75 x 10 , 75 x 15 , 75 x 20 cm, dok su izvodnice sadene na rastojanje 75 x 30 cm. Žetva semena obavljena je dvofazno tokom jula. Najbolji prinos i kvalitet semena je kod semenske proizvodnje cvekle iz rasada na rastojanje 75 x 5 cm.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
MOGUĆNOST PROIZVODNJE HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA U SR JUGOSLAVIJI
Gradinski G., Vidojković Z., Pavlov M. , Selaković D., Mišović M.
Proizvodnja hibridnog semena kukuruza je delatnost koja je prisutna u svakoj zemlji gde se kukuruz gaji na većim površinama. Međutim, ona ima neke specifičnosti koje su vezane za samu tehnologiju proizvodnje kao što su kontrolisano ukrštanje roditeljskih komponenata, sušenje, dorada i priprema semena za promet što često predstavlja limitirajući faktor za konačan uspeh. Zbog toga su male zemlje prinuđene da nabavljaju hibridno seme kukuruza od onih koji imaju uslova da organizuju ovu proizvodnju.
Kako je kukuruz jedna od najvažnijih kultura i u sadašnjoj Jugoslaviji sasvim je razumljivo da razvoju semenarstva treba da se poklanja velika pažnja. Godišnja proizvodnja hibridnog semena kukuruza u prethodnoj Jugoslaviji procenjivana je na između 60,000 - 90,000 tona.
U sadašnjoj Jugoslaviji nastavljen je trend razvoja semenarstva kukuruza jer su uglavnom zadržani svi kapaciteti za doradu semena a i većina proizvođača semena nalazi se u SR Jugoslaviji. lako je prostorno smanjena sadašnja Jugoslavija, pod kukuruzom se nalazi oko 1,5 miliona ha. Proizvodnja hibridnog semena kukuruza prosečno se organizuje na oko 10 - 12,000 ha sa ukupnom proizvodnjom između 20 - 30,000 tona semena. Ovo pokazuje da smo i dalje u mogućnosti da proizvedemo dovoljno semena za sopstvene potrebe a i za izvoz.
Agroekološki uslovi za proizvodnju hibridnog semena kukuruza u SR Jugoslaviji su povoljni što uz ostale proizvodne, tehničko - tehnološke, kadrovske i mogućnosti plasmana semena u zemlji i inostranstvu, čini dobro okruženje za dalji razvoj semenarstva kukuruza u našoj zemlji.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
EFEKAT INOKULACIJE NA PRINOS I SADRŽAJ AZOTA U BILJNOJ MASI KOD GALEGE Orijentalis Lam.
Miličić B., Kuzmanović D., Radenović B.
U ogledu u epruvetama, na ugarizovanoj mineralnoj podlozi Jensen-a ispitan je efekat 3 soja Rhizobium galegue (specifična za G. orientalis Lam.), primenjenih kao "Single strain inoculum" i mešavine 2 autohtona soja (specifična za G. officinalis) na prinos i sadržaj N u biljnoj masi kod G. orientalis Lam. Inokulacija G. orientalis njenim specifičnim sojevima: 801, 802 i 803 u obliku pojedinačnog inokuluma ("single strain incolum") uslovila je povećanje njenog prinosa suve biljne mase za 2,3 - 2,9 puta i količine N za 6,0 - 8,6 puta u odnosu na kontrolu. Procenat fiksiranog N kod ovih sojeva iznosio je 83,5 - 88,4%. Mešavina autohtonim sojeva R. galegae (821 + 822) specifičnih za G. officinalis, primenjena kao "double strain incolum" nije ispoljila pozitivan efekat na povećanje njenog prinosa i sadržaj N u biljnoj masi u poredenju sa kontrolom. Naime ovi sojevi formiraju neaktivne kvržice na korenu G. orientalis (Nood Fix") koji ne fiksiraju N iz vazduha.
Veštačka inokulacija G. orientalis sa njenim specifičnim kvržičnim materijama (R. Galegae) predstavlja neophodan faktor za njenu uspešnu proizvodnju u našoj zemlji.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRINOS I KVALITET ZRNA, ADAPTABILNOST I STABILNOST SORTI OZIME PŠENICE STVORENIH U INSTITUTU "PKB INI AGROEKONOMIK"
Protić R., Janković Snezana, Đurić N.
Rezultati istraživanja su pokazali da ispitivane sorte ozime pšenice su prinosnije od standarda od 17 kg/ha (PKB-talas) do 1.25 kg/ha (BG-maxima). U odnosu na pokazatelje kvaliteta (% sirovih proteina, sedimentacionu vrednost i prinos hleba) sorte PKB-krupna, PKB-111 su na nivou standarda za prinos a slabiji kvalitet (zlatna dolina i super zlatna), PKB-40, PKB-lepoklasa, PKB-vizeljka, PKB-crvena, BG-carica, BG-merkur, BG-maxima, PKB-suce, PKB-prelivka, PKB-lepostasa i BG-vitka su na nivou standarda sa srednjim kvalitetom (Jugoslavija), dok su sorte PKB-padinka, PKB-vizeljka, PKB-talas, PKB-rana, PKB-ratarica i PKB-rnlinarka na nivou standarda sa odličnim kvalitetom (partizanka). Koeficijent varijacije bio je od 9.5 do 24.5%.
Sorta Bg-maksima, Bg-merkur, PKB-sunce, PKB-prelivka, PKB-lepostasa i PKB-rana pokazale su ispodprosečnu stabilnost. Sorte PKB-mlinarka, PKB-padinka, PKB-carica, PKB-lepoklasa i PKB-ratarcia pokazale su prosečnu stabilnost, dok su ostali istraživani genotipovi pokazali nadprosečnu stabilnost.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
BUBRENJE SEMENA KUKURUZA, UTICAJ NA UKUPNU KLIJAVOST
Popović Radmila, Đukanović Lana, Vidaković Jelica, Opra Branislava
Ispitan je uticaj nekoliko varijanti prethodnog bubrenja na ukupnu klijavost semena pet hibrida kukuruza, različitog tipa endosperma i grupa zrenja. Uporedo je ispitano seme ručnog i mehanizovanog manipulisanja. Ogled je izveden u laboratorijskim uslovima standardom (ISTA) metodom. Rezultati ispitivanja pokazuju da postoje razlike ukupne klijavosti između standardne metode i pojedinih varijanti bubrenja.
Značajne razlike postoje između načina manipulisanja, tipa endosperma i varijante bubrenja. Tip endosperma i način bubrenja naročito utiče na % energije klijanja semena. Sve dobijene razlike između ispitivanih faktora su na nivou značajnosti 0.01%.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
EKONOMSKO-ORGANIZACIONE DETERMINANTE PROIZVODNJE SEMENSKOG KROMPIRA U REGIONU MORAVICE, DRAGAČEVA I ČAČKA
Petrović S., Pavlović R., Zornić B.
Poznato je da se u savremenoj tehnologiji intenzivne proizvodnje krompira, samo upotrebom zdravog deklarisanog semena može povećati prinos od 50-100%. U Srbiji, za koju proizvodnja krompira ima veliki privredni značaj, posebno za njene brdsko-planinske delove, još uvek je nedovoljna upotreba deklarisanog semena, što predstavlja jedan od osnovnih uzroka relativno niskih i kolebljivih prinosa. Regionalni razmeštaj proizvodnje krompira u središnjem delu Republike je izrazito neravnomeran. Daleko najveća koncentracija proizvodnje, ostvaruje se u proizvodnom regionu Moravice, Dragačeva i Čačka koga sačinjavaju delovi opština Ivanjica, Lučani, Arilje, Požega, Čačak i Gornji Milanovac. Ilustracije radi, u ovih šest opština, koje u ukupnim oraničnim površinama središnje Srbije učestvuju sa cca 9,5%, ostvaruje se proizvodnja od jedne četvrtine merkantilnog i preko dve treiine semenskog krompira. Osnovni subjekti proizvodnje semenskog krompira u ovom delu Republike su Centar za krompir u Guči, Zavod za poljoprivredu u Čačku i Uzicu kao i više zemljoradničkih zadruga i preduzeća, a poslednjih godina i privatnih proizvođača.
U ovom radu analizirani su uslovi (prirodni, tehničko-tehnološki, organizacioni i tržišni) za proizvodnju semenskog krompira u navedenom regionu. Zatim utrvene su tendencije u kretanju obima proizvodnje poslednjih decenija i na kraju su identifikovani uzroci negativnih trendova u ovoj proizvodnji i predložene mere za njihovo otklanjanje.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ PLODNOSTI ZEMLjIŠTA NA MOGUĆNOST PROIZVODNJE SEMENA
Sekulić P., Hadžić V. Ćirović M.
U okviru izrade Osnova zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta opštine Bački Petrovac otvoreno je 127 pedoloških profila. S područja svakog profila analizirano je po tri prosečna uzorka sa kontrolu stanja plodnosti i zagađenosti zemljišta. Rezultati istraživanja pokazali su visoku globalnu plodnost zemljišta opštine Bački Petrovac.
Proizvodnja semena zahteva zemljišta visoke plodnosti. Zbog toga smo kao kriterijum za proizvodnju semena postavili kardinalne tačke osobina zemljišta kao sledeće: pH u KCl-6,0-7,5 Humus: 2% AL-P2O5-10-50 mg/100g AL-K2O-10-50 mg/100g Cu- 5-50 mg/kg Mn-10-100 mg/kg Zn- 5-15 mg/kg Co- 1-5 mg/kg Mo - 0,15-0,5 mg/kg Ni -50 mg/kg Cr-100 mg/kg i Pb-100 mg/kg. Rezultati istraživanja pokazuju da od analiziranih 127 uzoraka oko profila samo 19 uzoraka zadovoljava navedene kriterijume. Svi uzorci pripadaju tipu zemljišta černozem, a najzastupljeniji je tip černozem na lesu i lesolikim sedimentima karbonatno oglejeni srednje duboki.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST KLIJAVOSTI SEMENA INBRED-LINIJA KUKURUZA U ODNOSU NA TEMPERATURU ISPITIVANJA I MEHANIČKU UJEDNAČENOST
Đukanović Lana, Sabovljević R., Radosavljević N., Pavlov M.
Ispitivano je klijanje semena šest inbred-linija kukuruza. Seme je podeljeno po obliku (pljosnato i okruglasto). Za ispitivanje je uzeto nezaprašeno seme i seme hemijski tretirano (preparatom Captane). Ispitivanje klijanja vršeno je na standardnoj temperaturi (t = 20/30°C naizmenično 16/8 časova) i na izmenjenim temperaturama t =10°C const, t = 10/20°C naizmenično 16/8 sati i t = 20°C const. Rezultati pokazuju značajan uticaj temperature ispitivanja i oblika semena na klijanje (energiju i ukupno), u odnosu na genotip inbred-linije i primenjeni hemijski tretman.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST KOMPONENTI RODNOSTI U SEMENSKOM USEVU KUKURUZA PRI RAZLIČITOM BROJU I ODNOSU REDOVA RODITELJSKIH LINIJA
Popović Radmila, Đukanović Lana, Pavlov M., Selaković D., Sabovljević R.
Ispitivano je kako broj redova linije-majke, u semenskom usevu komercijalne kombinacije ZPSC 704, utiče na komponente rodnosti i prinos biljaka linije-majke. Ispitivanje je vršeno u Bečeju, a odnos redova bio je od 2:1 do 10:2. Od osobina rodnosti biljka linije - majke, utvrđivane su: duzina klipa, obim klipa, broj redova zrna, broj zrna u redu, ukupan broj zrna na klipu. Meren je i prinos klipa i prinos zrna-semena, kao i vlažnost zrna pri berbi. Rezultat otvaraju mogućnost i drugačijeg pristupanja pitanju odnosa i broja redova roditeljskih linija u semenskom usevu, kao i pitanje drugačije dorade.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KORELACIONA ZAVISNOST OSOBINA SINTETIČKIH POPULACIJA KUKURUZA
Živanović T., Šurlan-Momirović Gordana i Todorović G.
Proučavanjem je obuhvaćeno devet sintetičkih populacija, njihovih hibrida sa dva inbred testera i kao standard je korišćen dvolinijski hibrid kukuruza. Ispitivane su sledeće osobine: prinos zrna (t/ha), duzina klipa (cm), broj redova zrna, broj zrna u redu, masa 1000 zrna (g), visina biljke (cm), visina klipa (cm) i broj poleglih i slomljenih biljaka. Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja na tri lokacije 1991. godine. Težište istraživanja je bilo na međuzavisnosti osobina, gde je utvrđena veća zavisnost prinosa od ispitivanih komponenti nego od morfoloških osobina.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PROMENA GENETIČKE VARIJANSE SA VARIRANJEM F2 POPULACIJE KUKURUZA (Zea mays.)
Delić N., Stanković G.
Genetička varijabilnost u F2 populacijama iz genetički srodnih inbred linija je važan preduslov u selekciji, bez obzira što je u pitanju materijal uze genetičke osnove. U kolikoj meri broj biljaka u F2 populaciji iz genetički srodnih inbred linija utiče na uspešnost selekcije, pitanje je kojim se bavi ovaj rad. U ovom radu korišćena je F2 populacija S5892. Biometrijska obrada podataka je urađena za veličine populacija od 100, 200, 300 i 500 biljaka. Visoko značajne vrednosti sredina kvadrata hibrida po setovima ukazuju na zadovoljavaj 11611 genetičku varijabilnost izvornog materijala za sve četiri ispitivane veličine populacije preko uzoraka, što je osnovni preduslov za napredak u selekciji primenom odgovarajućih selekcionih metoda. Izračunate vrednosti genetičke varijanse (a „) kod sve četiri ispitivane veličine populacije su značajne. Raspon između minimalnih i maksimalnih vrednosti genetičke varijanse po uzorcima u okviru veličine populacije je bio veći kod populacija sa manjim brojem test hibrida. Vrednosti standardne greške genetičke varijanse (SEσ2g) su opadale sa povećanjem broja test hibrida, tako da je najniža vrednost dobijena kod veličine populacije od 500 test hibrida. Upoređenjem prosečnih vrednosti genetičkih varijansi ispitivanih veličina populacije u šest mogućih upoređenja nisu dobijene značajne razlike. Ukoliko nam kao kriterijumi za izbor veličine F2 populacije sluze vrednosti genetičke varijanse, rezultati sugerišu da je moguće raditi sa 100 biljaka po populaciji bez rizika gubitka poželjne genetičke varijabilnosti.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI ZP SINTETIKA KUKURUZA (Zea mays L.)
Trifunović B., Stanković G., Delić N., Trifunović V.
Otkriće heterozisa je omoguiilo veliki napredak u oplemenjivanju kukuruza. Stvaranjem inbred linija i ukrštanjem genetički divergentnih linija postiže se heterozigotnost i pojava heterozisa. U ovom radu su procenjene opšte kombinacione sposobnosti 8 sintetičkih populacija testiranih sa tri inbred linije BSS i Lancaster osnove. Testiranje je izvršeno da bi se odredila genetička pripadnost ispitivanih sintetika i njihove kombinacione sposobnosti. Sve sintetičke populacije su se pokazale kao dobri kombinatori sa jednom i/ili sa drugom osnovom. Sintetik Syn !š 105 je imao najbolju kombinacionu vrednost sa Lancaster osnovom (na nivou standardnog dvolinijskog hibrida), a sa BSS osnovom Syn 1/ZVT. Navedeni sintetici su sastavljeni od isključivo domaćeg materijala. Eksperimentalni podaci nam ukazuju da je ispitivani materijal nezavisne osnove i da predstavlja izvor linija koje će se kasnije dobro kombinovati sa testerima poznatih osnova (BSS i Lancaster).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
STABILNOST PRINOSA KOD DVE SINTETIČKE POPULACIJE KUKURUZA (Zea mays L.)
Stanković G., Delić N., Trifunović B., Trifunović V.
Stvaranje raznovrsnih sintetičkih populacija je važan preduslov uspešnih programa oplemenjivanja kukuruza. Genetička varijabilnost takvog materijala određuje intenzitet njegove upotrebe. Najveća pažnja se svakako treba posvetiti kombinacionim sposobnostima i osobinama per se, ali pored toga važan pokazatelj je i adaptibilnost, odnosno stabilnost prinosa.
U ovom radu su izračunati parametri stabilnosti prinosa po modelu Eberhart-a i Russell- (1966) za dve sintetičke populacije kukuruza (uske-Syn MRI ZP i široke-Syn MRI ZP/USA genetičke osnove), sintetičku populaciju dobijenu njihovim ukrštanjem (Syn F.S.), kombinacije ova tri sintetika i njihova test ukrštanja (TC) sa jednom inbred linijom Lancaster osnove. Prema rezultatima najveću stabilnost prinosa pokazao je sintetik Syn Mil ZP/USA per se i njegovo test ukrštanje, kao i sintetik Syn F.S. (per se i TC). Nasuprot njima najveću varijabilnost prinosa ima sintetik BSS osnove (BSSSC7) i to per se i TC. Dobijeni rezultati ukazuju da se Syn MRI ZP/USA može koristiti za dobijanje inbred linija kako standardnom metodom, tako i nekim od postupaka rekurentne selekcije.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
AGRONOMSKA SVOJSTVA NOVIH SREDNJERANIH I SREDNJEKASNIH NS HIBRIDA KUKURUZA
Vasić N., Jocković Đ., Popov R., Jakovljević L., Stojaković M, Bekavac G., Boćanski, J. Purar Božana, Nastasić Aleksandra, Petrović Z.
Proučavan je prinos zrna i parametri stabilnosti prinosa novih NS hibrida kukuruza FAO 500 i 600 grupe zrenja u 12 lokaliteta 1996 godine. Na bazi prinosa zrna po lokalitetima korišćenjem modela Eberhart-a i Russel-a (1966), izračunati su odgovarajući parametri stabilnosti prinosa zrna. Najviši prosečan prinos (10.21 t/ha), u FAO grupi 500, za sve ispitivane lokalitete, postigao je hibrid NS 395002, a najveću stabilnost prinosa (bi= 1.002) imao je hibrid NS 56502, dok je po prosečnom prinosu zrna bio drugi u rangu. U FAO 600 grupi najviši prosečan prinos (10.74 t/ha) ostvario je hibrid NS 56646, dok je po stabilnosti prinosa bio na drugom mestu. Najveći deo hibrida FAO 600 grupe imao je vrednost koeficijenta linearne regresije iznad 1, ispoljavali su iznad prosečnu stabilnost. Na osnovu vrednosti standardne greške prosečnog koeficijenta linearne regresije (85.) veća heterogenost koeficijenta bj ustanovljena je u grupi FAO 600. Korelacije ranga između prinosa zrna i koeficijenta bi u obe FAO grupe nisu bile signifikantne. Dobijeni rezultati ukazuju da je moguće stvoriti hibride kukuruza koji će posedovati visok potencijal rodnosti i optimalnu stabilnost prinosa.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ ZEASTEMINA I GIBERELINA NA RANI PORAST BILJKE KUKURUZA
Rodić Z., Zarić Ljiljana, Kerečki B.
Ispitivano je ponašanje semena hibridnog kukuruza ZPSK-704 tretiranog zeastemina (proizvod "Dinara"Beograd) i Giberelinom.
Za ova istraživanja postavljene su dve vrste ogleda.
I. Semena tretirana Zeasteminom, Giberelinom, kao i netretirana, zalepljena su na filter papir u nizu. Filter je zavijen u rolnu, dobro navlažen i postavljen u klijalište na 22°C, 10 dana. Zeastemin je primenjen po preporuci proizvođača 25 g/kg semena, a Giberelin u koncentraciji 0.025 mg/kg semena, semena. Kontrola je bez tretiranja. Treći dan od setve u toku 7 dana merena je duzina korena i nadzemnog dela biljke.
II. Ogled je postavljen u fitotronsku komoru. Semena tretirana Zeasteminom i Giberelinom kao i kontrola zasejana su u sudove sa zemljom i gajene na 22°C do faze tri lista. Od te faze svaki drugi dan (tri termina) određivan je sadržaj hlorofila. Efekat delovanja praden je merenjem duzine korena i nadzemnog dela biljke i sadržaj hloroflla i prolina u listu. Rezultati rasta nadzemnog dela i korena su pokazali da se stimulativni efekat Zeastemina povećava. Najveća aktivnost Giberalina je u fazi klijanja semena. Aktivnost ovog hormona je nešto niza od aktivnosti Zeastemina. Zeastemin je uticao na povećan sadržaj hlorofila i prolina u sva tri termina ispitivanja.
Giberelin je uticao na povećanje sadržaja hlorofila samo u trećem terminu ispitivanja i stimulativni efekat je bio ravan Zeasteminu.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
IZUČAVANJE FOTOSINTETIČKIH PARAMETARA KOD INBRED LINIJA KUKURUZA
Radenović Č., Paščenko V., Vuković M., Trifunović B., Zarić Ljiljana, Kerečki B.
U ovom radu izučavani su neki fotosintetički parametri kod inbred linija kukuruza sa ciljem uspešnijeg programiranja racionalnijeg fotomodela hibrida kukuruza.
Izlažu se rezultati potencijala fotosinteze na optimalnoj temperaturi (Ø0, mgCO2 dm-1 h-1), opšteg potencijala fotosinteze (ØmgCO2dm-2.h-1), njihove razlike: Ø m - Ø 0, njihovi količnici: ΔØ/Øm, Øm/Ø0. Daju se i rezultati oslobađanja O2 na svetlu, usvajanja O2 u mraku, fotosintetičke aktivnosti tilakoidne membrane, otpornosti na visoke temperature i odnosa zakasnele fluorescencije na 100% prema zakasneloj flurescenciji na 30%. Takođe se iznose rezultati sadržaja hlorofila a i b u mg/g sirove mase, lista biljke i na dm-2.
Prikazani rezultati o fotosintetičkim parametrima inbred linija kukuruza mogu biti korišćeni za izradu programa racionalnijih fotomodela hibrida kukuruza.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ HERBICIDA GRUPE SULFONILUREA NA BIOLOŠKA SVOJSTVA I PRINOS SAMOOPLODNIH LINIJA KUKURUZA
Milivojević M., Stefanović Lidija, Radosavljević N., Todorović G., Drinić G.
Površine za proizvodnju semenskog kukuruza i pored dobrih uslova i mogućnosti navodnjavanja, smanjuju se iz godine u godinu zbog širenja divljeg sirka. Kako herbicidi grupe sulfonilurea nemaju dozvolu za primenu u semenskom kukuruzu, a ipak se primenjuju u praksi, cilj ovog rada je iznalaženje takvih kombinacija koje će uz što bolji efekat u uništavanju divljeg sirka ispoljiti i najmanju toksičnost prema roditeljskim linijama kukuruza.
U Zemun Polju je tokom 1995-te
godine testirano 12 linija na osetljivost prema herbicidima grupe sulfonilurea.
Kod dve linije konstatovana je velika osetljivost. Kod ostalih 10 linija sve
ispitivane osobine (visina do vrha metlice, visina do klipa, duzina i broj
primarnih
grana metlice, procenat slomljenih i poleglih biljaka i prinos zrna) ispoljile
su statistički vrlo značajne ili značajne razlike. Analiza prosečnih vrednosti
prinosa tretiranih linija u odnosu na kontrolu, pokazuje da je prinos u
tretmanu sa preparatom Motivel smanjen za 21.92%, sa Tarot-om za 39.30% i sa
Tell-om za 44.63%.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
DELOVANJE HERBICIDA I METEOROLOŠKIH USLOVA NA LINIJE KUKURUZA
Stefanović Lidija, Zarić Ljiljana, Kerečki B.
U semenskoj proizvodnji kukuruza sve češće se ukazuje potreba za suzbijanjem naknadno niklih korova. Za to se koriste herbicidi grupe sulfonilurea, prema kojima samooplodne linije kukuruza ispoljavaju veću osetljivost. Delovanje herbicida na biljku može značajno da varira i od klimatskih uslova godine. U radu je ispitivano delovanje herbicida primenjenih u vreme setve (Metolahlor + Atrazin) i u toku vegetacije (Primisulfuronmetil i Rimsulfuron) na dve linije kukuruza (ZPPL-35 i ZPPL-111). Ogled je izveden na polju Instituta u toku tri godine.! Merena je sveza biomasa kontrolnih i tretiranih biljaka. Rezultati su statistički obrađeni metodom faktorijalne analize. Biomasa linija značajno se razlikuje u zavisnosti od primenjenog herbicida i meteoroloških uslova godine. Kod osetljive linije (ZPPL-35) uočava se najveće smanjenje biomase u tretmanu sa herbicidima grupe sulfonilurea. Odstupanje ovog parametra kod tretiranih biljaka u poređenju sa kontrolom kretalo se od 14-96%, zavisno od tretmana i godine. Kod otporne linije procenat odstupanja u odnosu na kontrolu je znatno manji.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
EKOLOŠKI ZNAČAJNI KOROVI KOJI UGROŽAVAJU SEMENSKU PROIZVODNJU KUKURUZA
Dražić Danica, Konstantinović B., Malidža G.
Značajnog udela u korišćenju genetskog potencijala rodnosti novostvorenih linija i hibrida ima prisustvo korova. Konkurentski odnosi korova naročito su ispoljeni u semenskom usevu kukuruza, s obzirom na visinu biljaka kukuruza i tehnologiju proizvodnje semenskog kukuruza. U nasem agroekološkom području veliki ekonomski značaj u proizvodnji semenskog kukuruza ima korovska vrsta Sorghum halepense Pers. Suzbijanje ovog korova moguće je sistemom agrotehničkih mera i herbicidima na predusevu semenskog kukuruza, jer se primena sulfonilurea herbicida, zbog osetljivosti linija ne preporučuje.
Pored divljeg sirka Sorghum halepense Pers., sve česće se javljaju ekonomski vrlo značajne korovske vrste Ambrosia artemisiefolia, Cirsium arvense, Convolvulus arvensis i još neki koji mogu značajno ugroziti proizvodnju semenskog useva.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ GUSTINE SETVE I DOZA MINERALNIH ĐUBRIVA NA PRINOS I BROJ ZRNA U SEMENSKOM KUKURUZU
Jovin P., Vesković M.
Istraživanja su izvedena u Institutu za kukuruz iz Zemun Polja, oglednom dobru u Krnješevcima 1994. i 1995. godine. Gustina setve (57.100, 71.400, 85.700 bilj./ha) nisu značajno uticale na variranje prinosa (4.56, 4.61, 4.70 t/ha) semenskog kukuruza. Najviši prinos (4.68 t/ha) u zavisnosti i od količine đubriva (I doza: N-90, P2O5 - 72, K2O 48 kg/ha, II doza: N-120, P2O5- 94, K2O - 62 kg/ha, III doza: N-150, P2O5 - 120, K2O - 80 kg/ha) ostvaren je sa srednjom dozom. Najveća masa 1000 zrna (225,3 gr) dobijena je u najređem sklopu i sa najvećom dozom đubriva (223.5 gr). Povećanje gustine uticalo je na povećanje broja klijavih zrna a najveći broj (23.843.000/ha) je dobijen u najgušćem sklopu. U zavisnosti od đubrenja najveći broj (23.794.000/ha) ostvaren je sa srednjom dozom. U sve tri gustine procentualni odnos frakcija semena bio je ujednačen dok je po dozama đubriva varirao.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ RAZLIČITOG BROJA REDOVA RODITELJSKIH KOMPONENATA NA PRINOS I KOLIČINU SEMENA KUKURUZA PO FRAKCIJAMA
Selaković D., Vidojković Z., Gradinski G.
Proizvodnja hibridnog semena kukuruza podrazumeva kontrolisano ukrštanje roditeljskih komponenata od kojih je jedna semenska ("majka") a druga polinator ("otac"). Radi toga se ove komponente seju naizmenično u određenom odnosu broja redova pri čemu je poželjno da semenska komponenta ima veći broj redova po jedinici površine jer se samo seme dobijeno od ove komponente koristi kao hibridno seme.
Odnos broja redova roditeljskih komponenata je različit za pojedine hibride, a koji broj i raspored će se upotrebiti najviše zavisi od osobina samih komponenata koje se koriste, a naročito od osobina komponente polinatora. Površina, odnosno broj redova semenske i broj i raspored redova komponente polinatora direktno ima uticaj na prinos semena a samim tim i na količinu semena po frakcijama koje se dobijaju pri kalibriranju.
Dobijeni rezultati ovih istraživanja su pokazali da broj redova i njihov odnos direktno utiču na prinos i druge agronomske osobine semena. Najveće količine pljosnatih frakcija dobijene su pri rasporedu roditeljskih komponenata O : O - 2 : 1 kako u uslovima sa navodnjavanjem tako i u uslovima bez navodnjavanja.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRILOG POZNAVANJU UTICAJA UKLANJANJA VRŠNIH LISTOVA NA SAMOOPLODNIM LINIJAMA I SESTRINSKIM UKRŠTANJIMA U PROIZVODNJI HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA
Mišović M.
Korišćenje modifikovanih linija kukuruza ili povratnih ukrštanja kao majčinskih komponenata umesto samooplodnih linja kukuruza, u proizvodnji hibridnog semena kukuruza primenjuje se od početka 60-tih godina u SAD, kada dvolinijski SC hibridi postaju najzastupljeniji. Ovaj način proizvodnje hibridnog semena kukuruza, pre svega zbog znatnog povećanja prinosa semena po jedinici površine, omogućio je da dvolinijski hibridi postanu dostupni većem broju proizvođača kukuruza.
Zakidanje metlica na majčinskoj komponenti je klasičan metod kontrole praćenja u semenskoj proizvodnji kukuruza. To je skup i težak posao. Stvorene su marine koje seku ili čupaju većinu metlica, ali je ručno zakidanje i dalje potrebno da bi se konačno odstranile sve metlice. Pored toga, mehaničko zakidanje ima za posledicu uklanjanja jednog ili više listova, što u izvesnim uslovima smanjuje prinos.
U ovom radu ispitivan je uticaj uklanjanja vršnih listova na prinos samooplodne linije (A), njenog sestrinskog analoga (A x A) i povratnog ukrštanja (A x A1) x A. Ispitivani tretmani godine, genotipovi i broj zakinutih metlica, različito su utiču na prinos semena. Značajno smanjenje prinosa kod sva tri genotipa utvrđeno je prilikom uklanjanja 6 vršnih listova (p<0.01). Razlike u smanjenju prinosa između jednog j pet listova u ovom radu nisu bile ustanovljene. Pored uklanjanja vrsnih listova u ispitivanju je uzeta i varijanta sečenja metlica, u dve faze, sa ciljem da se približno imitira rad mašina tzv. sekača metlica. U ovoj varijanti postignuti su najveći prinosi zrna, čak veći i od kontrolne varijante gde je zakidana samo metlica.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRILOG PROUČAVANJU STANJA ŽIVOTNIH FUNKCIJA POLENA I SVILE KOD SAMOOPLODNE LINIJE KUKURUZA
Vidojković Z., Gradinski G., Mišović M.M., Ignjatović Dragana, Selaković D., Pavlov M.,
Polić D., Radenović Č.
U ovom radu izlažu se rezultati preliminarnih ispitivanja stanja životnih funkcija polena i svile kod dve samooplodne linije kukuruza u zavisnosti od različitih delovanja temperature.
Vršena su ispitivanja polena (PL 167) i svile (PL 106). Polen i svila su uzimani u ranim jutarnjim časovima, a zatim su tretirani 30 i 60 minuta na šest različitih temperatura: 25, 28, 32, 37, 40 i 45°C. U nastavku ispitivanja, uzorci polena i svile su pripremani u vidu preparata na način što je vršeno njihovo naparavanje legurom paladijum-aurum u odnosu 15:85. Tako pripremljeni preparati polena i svile snimani su na scanning microscopu JSM-T20.
Dobijeni rezultati stanja životnih funkcija polena i svile biće detaljnije dati.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST OSOBINA HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA U ODNOSU NA PREDUSEV SEMENSKOG USEVA
Sabovljević R., Biserčić D., Goranović Đ., Popović Danka, Pudlo Vladanka
Semenski usev jednog trolinijskog hibrida kukuruza (OSC x QL) proizveden je na tri preduseva: pšenica, semenska šećerna repa, merkantilni kukuruz. Proizvodnja je izvedena u RJ Divoš i PP "Mitrosrem" u 1994. godini. Odnos redova bio je 6:2. Iz semenskog useva, za svaki predusev posebno, uzeti su uzorci materijala-semenski klipovi: iz svakog reda biljaka linije-majke posebno na pet mesta sa po deset biljaka. Utvrđivane su sledeće osobine: dužina klipa, broj redova zrna, broj zrna-semena na klipu, masa oklaska, masa zrna - semena, broj i masa zrna-semena prema obliku (pljosnato i kuglasto).
Utvrđene su različite veličine apsolutnih vrednosti ispitivanih osobina kao i različite vrednosti varijabilnosti - sasvim jasno u odnosu na predusev.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ KOLIČINA I KOMBINACIJA NPK ĐUBRIVA NA MASU 1000 ZRNA
Petrović Jasna, Tepavčević Božidarka, Manić Sandra, Sredojević Slobodanka i Vasić G.
U okviru kvalitativnih osobina zrna, proučavanje uticaj količine i odnosa azota, fosfora i kalijuma iz đubriva na masu 1000 zrna. Ispitivanje je obavljeno na lokaciji Zemun Polje, sa hibridom kukuruza ZPSC 677, na višegodišnjem stacionarnom ogledu sa navodnjavanjem, na zemljištu tipa černozem. Primenjene su po četiri količine azota i fosfora i tri količine kalijuma, što je dalo 48 kombinacija đubriva, da bi utvrdili da li se ovom agrotehničkom merom može uticati na masu 1000 zrna.
Sa povećanjem količine hraniva, masa 1000 zrna se značajno povećava. Posmatrajući vrednost u zavisnosti od različitih količina minerala, razlike između minimalne i maksimalne prosečne mase su iznosile: za azot 343,5 i 368,1 gr (7,13%), za fosfor 343,3 i 363,8 gr (5,97%) i za kalijum 350,9 i 355,7 gr (1,37%). Ovo se objašnjava time što se direktnim delovanjem azota i fosfora povećava sadržaj masti, proteina i ugljenih hidrata u zrnu, a time i masa zrna, dok kalijum ima posredan uticaj jer deluje na usvajanje drugih minerala. Kod različitih kombinacija, vrednosti mase zrna su varirale od 314,3 do 398,7 gr (26,85%). lako je velika vrednost mase 1000 zrna u kombinaciji sa maksimalnim dozama N240P240K160 (395,7 gr), ipak je najveća masa 1000 zrna ostvarena u kombinaciji N80P240K80 (398,7 gr) gde su izbalansirani odnosi unetih hraniva.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
OŠTEĆENJA PERIKARPA SEMENA KUKURUZA I UTICAJ NA UKUPNU KLIJAVOST
Stojadinović Jasmina, Opra Branislava, Popović Radmila
Cilj rada je da se ispita stepen, lokacija oštećenja i uticaj na energiju klijanja i kapacitet klijavosti semena. Za ispitivanje je uzeto pet hibrida različitog tipa endosperma i grupa zrenja (200-700) iz ručnog i mehanizovanog manipulisanja. Da bi se odredio stepen i mesto oštećenja, seme je obojeno 0,1% rastvorom FCF, a zatim grupisano u 6 kategorija. Klijavost je ispitana u laboratorijskim uslovima, standardnom ISTA metodom.
Dobijeni rezultati pokazuju da je % povređenog semena ručnim manipulisanjem nizak od 2-10%. Energija klijanja je od 38-90% u zavisnosti od tipa endosperma, dok je kapacitet klijavosti od 96-100%. Mehanizovanim manipulisanjem procenat povređenog semena je između 67 i 77%. Međutim, sve kategorije povrede ne utiču direktno na klijavost semena, tako da je energija klijanja od 73-91%, a kapacitet klijavosti od 77-93% u zavisnosti od stepena povrede.
Najveći % povreda semena je oko radikule (37-55%). Ova kategorija povrede nema direktnog uticaja na kapacitet klijavosti semena, koji se kretao između 81-97%, u zavisnosti od hibrida i tipa endosperma. Oštećenja perikarpa klice i celog semena direktno utiču na klijavost. Učešće povreda ovih kategorija je manje od 8-21% u zavisnosti od prisustva okrugle frakcije i tipa endosperma.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ TIPA ENDOSPERMA NA KLIJAVOST SEMENA KUKURUZA
Pajić Zorica, Popović Radmila, Babić M.
Zrno kukuruza, slično drugim žitima, sastavljeno je iz tri osnovna dela: klica, endosperm i perikarp. Svaki od ovih delova ima određenu funkciju u kompleksnom procesu klijanja i nicanja. Kvalitetno seme predstavlja jedan segment u nizu činilaca od kojih zavisi maksimalno ispoljavanje genetičkog potencijala rodnosti i kvaliteta određenog genotipa. Najvažniji pokazatelj kvaliteta semena je visok (100%) procenat kapaciteta klijavosti. Seme kukuruza različitog tipa endosperma (standardni, kokičar, šećerac - su i sh-2) se različito ponaša u različitim uslovima skladištenja, setve i nicanja u nepovoljnim uslovima.
U radu je ispitivana klijavost pet genotipova kukuruza u laboratorijskim (optimalni i suboptimalni uslovi) i poljskim uslovima. Ispitivani hibridi su različitog tipa endosperma: ZP 42A - standardni tip, ZP 61 Ik - kokičar, ZP 504su i ZP 213su - šećerci sa sugary (su) genom i SUPERSWEET populacija sa shrunken-2 (sh-2) genom. Za ispitivanje vitalnosti semena korišćene su ISTA metode: standardni metod, ubrzano starenje, cold test i klijavost u poljskim uslovima.
Rezultati pokazuju da postoje razlike u kapacitetu klijavosti ispitivanih genotipova i korišćenih metoda. Najviša vrednost klijavosti je utvrđena standardnom metodom za ZP 42A
- 100% (standardni tip endosperma), ZP 61 Ik - 98,5% (kokičar), ZP 504su - 97,5%, ZP 213su
- 97% (sugary seierci) i SUPERSWEET populacija - 59,5% (sa sh-2 genom).
Najdrastičniji rezultati su ispoljeni metodom ubrzanog starenja hibrid ZP 42A (standardni tip) imao je klijavost 33%, a SUPERSWEET pop. - 0%. Nastale razlike u vrednostima kapaciteta klijavosti ispitivanih genotipova su posledica grade endosperma.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
BUBRENJE SEMENA KUKURUZA, UTICAJ NA STEPEN VIGOROZNOSTI
Vidaković Jelica, Popović Radmila, Đukanović Lana, Opra Branislava
Cilj ovog rada je ispitivanje uticaja prethodnog bubrenja semena, na stepen vigoroznosti, koji je izražen brzinom nicanja, intenzitetom početnog rasta klijanaca i indeksom vigoroznosti brzinu nicanja i intenzitet početnog rasta klijanaca. Korišćeno je seme 5 ZP hibrida iz ručnog i mehanizovanog manipulisanja, različitog tipa endosperma i grupe zrenja (FAO 200-700). Nicanje semena je ispitano u laboratorijskim uslovima, standardnom (ISTA) metodom.
Od trećeg dana pa do kraja ispitivanja evidentiran je broj izniklih biljaka, da bi se odredio koeficijent brzine nicanja. Prilikom ocenjivanja klijanaca merena je duzina plumule i primarnog korena, da bi se odredio intenzitet početnog rasta i indeks vigoroznosti.
Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da su na brzinu nicanja vrlo značajan uticaj (na nivou 0.01%) imale varijante bubrenja semena kod svih hibrida i načina manipulisanja. Ista značajnost se ponovila i kod dužine plumule i primarnog korena, ali je indeks vigoroznosti bio znatno nizi kod semena mehanizovanim manipulisanjem.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ENERGIJA KLIJANJA SEMENA KUKURUZA U ZAVISNOSTI OD VARIJANTI STANDARDNE METODE ISPITIVANJA
Opra Branislava, Stojadinović Jasmina, Đukanović Lana
Cilj rada je da se ispita koliki uticaj na % energije klijanja imaju različite varijante standardne metode (ISTA 96). Korišćeno je seme jednog ranog hibrida tipa polutvrdunca, roda 1995. i 1996. godine. Seme je ispitano u laboratorijskim uslovima a u svim varijantama i kao podloga korišćen filter papir. Temperature klijanja su 25°C, 20-30°C, +5°C. Ispitana je varijanta sa prethodnim bubrenjem semena. Rezultati ispitivanja ne pokazuju bitnu razliku u % energije po godinama proizvodnje (91-93 70-77 94-95).
Masa semena je variranja od 24,6-26,5 g i nije uticala na dobijene rezultate. Najveći % klijanja je postignut varijantom prethodnog bubrenja semena (95-96%). Varijanta sa konstantnom temperaturom od 25°C u mraku iznosila je 91%-92%, ali je ukazala i na problem realnog ocenjivanja klijanaca zbog neuravnoteženog porasta mezokotila na račun plumule. Najrealnije ocenjivanje klijanaca se postiže pri naizmeničnoj t-20-30°C, ali je energija iznosila 70%-77% u zavisnosti od godine proizvodnje.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
OSOBINE HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA ZPSC 677 I NSSC 640 PROIZVEDENOG U DVA RAZLIČITA PROIZVODNA PODRUČJA
Antonić S., Marković Dragica, Sabovljević R.
Hibridno seme kukuruza dve domaće komercijalne kombinacije (ZPSC 677 i NSSC 640) proizvedena je u 1996. godini na po dve lokacije (Semberija i Donji Srem). Dorada semena izvršena je u DP "Semenarstvo" Šabac a ispitivanje bioloških osobina semena u Laboratoriji "Topčider" preduzeća "Jugoinspekt Beograd. Ispitivane su biološke osobine: klijanje (energija, ukupno i nenormalno), zdravstveno stanje i vlažnost. Utvrđene su različite vrednosti i različita varijabilnost ispitivanih osobina i to: u istom rejonu proizvodnje, između rejona proizvodnje, u okviru jedne hibridne kombinacije i između hibridnih kombinacija. Dorada semena izvršena je uobičajenim postupkom (bez kalibriranja).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ MEHANIČKE UJEDNAČENOSTI I USLOVA PROIZVODNJE NA KLIJAVOST HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA
Dačić Vesna, Mirić Maja, Sabovljević R., Mišić-Stanković Zlata
Hibridno seme tri komercijalne kombinacije (ZPSC 704, ZPSC 599 i ZPSC 539) proizvedeno je na tri lokacije. Semenski materijal je zatim uobičajeno dorađen i razdvojen u četiri frakcije samo po veličini. Razdvajanjem na četiri frakcije semena po veli5ini promenjene u vrednosti i varijabilnost za klijavost (energija i ukupna), krupnoću (masa 100 semena), nenormalno klijanje - ali različito po osobinama, hibridima i mestima proizvodnje.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
FRAKCIONI SASTAV HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA ZPSC 704 PRI RAZLIČITOM RASPOREDU REDOVA RODITELJSKIH LINIJA U SEMENSKOM USEVU
Selaković D., Sabovljević R., Vidojković Z.
Semenski usev kukuruza ZPSC 704 proizvođen jena dve načina: u suvom ratarenju i navodnjavanju. Ogled je izvođen tokom dve godine, u Zemun Polju. U ogledu su bili zastupljeni dva odnosa redova roditeljskih linija (2:1 i 3:1) i četiri rasporeda redova (2:1, 4:2, 3:1 i 6:2). Dobijeno seme razdvojeno na frakcije prema obliku i veličini (dva oblika i dve krupnoće). Utvrđene su razlike u frakcionoj zastupljenosti semena zavisno od odnosa i rasporeda redova roditeljskih linija.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRINOS HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA ZPSC 704 PRI RAZLIČITOM RASPOREDU ODNOSA REDOVA RODITELJSKIH LINIJA
Selaković D., Sabovljević R., Vidojković Z.
Ispitivano je kako različit odnos broja i raspored redova roditeljskih inbred-linija, u semenskom usevu, utiče na prinos hibridnog semena komercijalne kombinacije ZPSC 704. Poljski ogled je izvođen u Zemun Polju, sa varijantama sa i bez navodnjavanja. Odnos roditeljskih inbred linija bio je 2:1 i 3:1 a raspored redova 2:1, 4:2,. 3:1 i 6:2. Rezultati pokazuju različitu efikasnost proizvodnje hibridnog semena kukuruza zavisno od broja i rasporeda roditeljskih linija. To se odnosi kako na ukupan prinos semena tako isto i na frakcioni sastav.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST KLIJAVOSTI HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA U ODNOSU NA POREKLO I TEMPERATURU ISPITIVANJA
Sabovljević R., Stevanović Snežana, Mišić Zlata, Popović Radmila, Marković Dragica
Ispitivano je klijanje hibridnog semena kukuruza ZPSC 704 u odnosu na lokaciju proizvodnje semenskog useva, način postupanja sa semenom i temperaturu. Seme je proizvedeno na dve lokacije, postupci su ručni ili mašinski i klijavost je ispitivana na dve temperature (20/30°C i 10/20 C naizmenično 16/8 časova). Dobijeni rezultati pokazuju značajan uticaj mehaničkog postupanja sa semenom i temperature ispitivanja na prosečne vrednosti i varijabilnost energije klicanja i ukupnog klijanja. Klijanje semena utvrđivano je u dva termina za standardnu temperaturu i u tri termina za izmenjenu temperaturu.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST I KORELACIJE OSOBINA HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA ZPSC 704 PROIZVEDENOG NA PODRUČJU SREMA
Popović Radmila, Lukić Ljiljana, Lekić S., Sabovljević R., Mišić Zlata
Ispitivani su krupnoća (masa 100 semena), energija klijavosti i ukupna klijavost hibridnog semena kukuruza ZPSC 704. Hibridno seme proizvedeno je u dva perioda vegetacije (1987. i 1988. godine) na dve lokacije Srema (Žarkovci i Zemun Polje). Dorada je vršena bez primene kalibriranja. Dobijeni rezultati pokazuju uticaj lokacije i godine proizvodnje hibridnog semena na prosečne vrednosti, varijabilnost i međusobnu povezanost ispitivanih osobina.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KLIJANJE HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA U ODNOSU NA TEHNIČKU UJEDNAČENOST I TEMPERATURU ISPITIVANJA
Sabovljević R., Nikolić Nataša, Marković Dragica, Dačić Vesna, Radosavljević N.
Ispitivano je klijanje hibridnog semena kukuruza dve komercijalne kombinacije: ZPSC 704 i ZPSC 539. Seme je tehnički delimično ujednačeno na dve frakcije oblika (pljosnato, loptasto) i dve frakcije veličine (krupno, sitno). Ispitivanje klijanja vršeno je na dve temperature: 20/30°C (standardna) i 10/20°C (više odgovara poljskim uslovima). Niza vrednost bila je 16 časova a viša 8 časova - naizmenično. Za temperaturu 20/30°C klijanje je utvrđivano 4, 8 i 12. Rezultati pokazuju pouzdan uticaj delimičnog tehničkog ujednačavanja hibridnog semena kukuruza na prosečne vrednosti i varijabilnost ispitivanih osobina. Ovi uticaji su različiti, posebno kod izmenjene temperature i kod pojedinih frakcija tehničke ujednačenosti.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KLIJAVOST HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA, PO STANDARDNOJ I COLD-TEST METODI U ODNOSU NA LOKACIJU PROIZVODNJE I KATEGORIJU HIBRIDA
Popović Radmila, Marinković Maja, Sabovljević R., Marković Dragica
Ispitivano je klijanje hibridnog semena kukuruza komercijalnih kombinacija: ZPTC 111, ZPTC 119, ZPTC 125, ZPTC 209, ZPSC 421, ZPSC 599, ZPSC 677, ZPSC 704. Hibridno seme ovih kombinacija proizvedeno je na po više lokacija (od dve do četiri), ali u istim proizvodnim područjima, Klijanje je ispitivano po standardnoj proceduri (t = 20/30°C naizmenično 16/8 časova, u filter papiru) i po Cold-test proceduri (substrat zemlja+pesak, sedam dana t = 10°C const i zatim sedam dana t = 30°C const.) Utvrđivano je normalno klijanje, nenormalno klijanje i neklijalo seme. Utvrđivana je i masa 100 semena (krupnoća). Eksperimentalni podaci su obrađeni po mestima proizvodnje, a varijabilnost je urađena za svaki hibrid. Za krupnoću (masu 100 semena) podaci su obrađeni po mestima proizvodnje, dorađivaču i hibridu. Dobijeni rezultati su vrlo indikativni u pogledu pogodnosti pojedinih lokacija za proizvodnju hibridnog semena kukuruza različitih komercijalnih kombinacija.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST I KORELACIJE ELEMENTARNIH KOMPONENTI RODNOSTI KOD HIBRIDA KUKURUZA ZPSC 677 I ZPSC 704
Sabovljević R., Biserčić D., Goranović D., Lukić V., Jovanović D.
Merkantilni usevi hibrida kukviruza proizvođeni su u 1994. i 1995. godini na površinama DP "Mitrosrem“ radna jedinica Divoš. Ispitivane su osobine klipa: duzina klipa, broj redova zrna, broj zrna na klipu, masa klipa i masa zrna na klipu. Iz useva su uzimani uzorci materijala , (klipovi) sa pet mesa po deset klipova. Dobijeni su različiti rezultati i to po više osnova (godina proizvodnje, osobina klipa, hibrid) ali i slični rezultati. Rezultati su dobijeni primenom varijacione analize i primenom korelacione analize eksperimentalnih podataka.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
GENETIČKA DOBIT OD SELEKCIJE NA BAZI S1 I HS POTOMSTAVA SINTETIČKIH POPULACIJA KUKURUZA (Zea mays L.)
Bekavac G, Stojaković M., Jocković D., Jakovljević L., Boćanski J., Simic Dragica, Popov R.,
Vasić N., Petrović Z., Nastasić Aleksandra
Proučavana je genetička dobit od selekcije u dve sintetičke populacije kukuruza (NS Syn 88/12 i NS Syn 88/14). Korišćena su S1 i odgovarajuća Half-sib potomstava (dobijena ukrštanjem S1 familija obe populacije sa nesrodnim testerom NSL-551). Genetička dobit od selekcije (DG, Sprague and Eberhart, 1977), utvrđena je iz odnosa biometrijskih parametara dobijenih analizom varijanse Nested dizajna - random model. Očekivana genetička dobit od selekcije za prinos zrna i vlagu u zrnu kod Sj potomstava kretala se od 0,703 t/ha do 1,790 t/ha, odnosno 0,89% do 2,16%, u zavisnosti od ispitivanog materijala i intenziteta selekcije. Kod HS potomstava genetička dobit za ova dva svojstva bila je gotovo dvostruko niza (0,472 t/ha do 0,964 t/ha, odnosno od 0,45% do 1,25%). Primena S, odnosno HS rekurentne selekcije dovodi do promene genetičke osnove populacija i veće akumulacije gena sa aditivnim odnosno neaditivnim efektima, te je ova dva metoda po određenom konceptu neophodno kombinovati.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
STANJE, MOGUĆNOSTI I PERSPEKTIVE PROIZVODNJE SEMENA U REPUBLICI SRPSKOJ
Gatarić, D. Nikolić, S. Stojčić J. Kremenović Željka
Semenarstvo u Republici! Srpskoj usled rata u prethodnim godinama znatno je stagniralo, I pored brojnih teškoća postoje uslovi i druge pretpostavke, da se uz ukupan razvoj biljne proizvodnje, brzo i dinamično razvija semenarstvo. Te pretpostavke su strateško opredeljenje u razvoju agrara Republike Srpske, državne mere u oblasti kreditno-monetarne i poreske politike, te niz drugih mera koje bi se uklapale u ukupnu projekciju razvoja poljoprivrede.
Veoma značajno za razvoj agrara bilo bi uključivanje Republike Srpske u integralne i aktuelne proizvodne tokove Jugoslavije.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PROIZVODNJA SEMENA KRMNOG BILJA U JUGOSLAVIJI I BILANS POTREBA DO 2000 GODINE
Radenović B.
Proizvodnja semena krmnog bilja za promet u Jugoslaviji je počela pre 60 godina. U to vreme na skromnim površinama odvijala se proizvodnja semena lucerke, crvene deteline i trava, da bi svoju kulminaciju dostigla sedamdesetih godina. Međutim, posle ovog uspona, zbog dampinških cena uvoznog semena i pada stočarske proizvodnje, nastaje trend dugotrajnog smanjivanja, koja za mnoge vrste traje i sada. Vrednost jednogodišnje upotrebe semena krmnog bilja kreće se od 8-10 miliona USA dolara. Broj sorti kako domaćih tako i inostranih nije dovoljan, a poseban problem je nedostatak semena viših kategorija.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ISKUSTVA DORADNOG CENTRA "SEME-SOMBOR" U KALIBRIRANJU SEMENSKOG KUKURUZA "TREĆA DIMENZIJA"
Kelić J.
Život kreće iz semena. Bez kvalitetnog semena nema ni visokih prinosa. U doradi semena teško je nadoknaditi ono što je u proizvodnji propušteno, što ne znači da se i u doradi ne može upropastiti kvalitet dobrog proizvedenog semena.
Dorada semena je jedna od najodgovornijih tehnoloških operacija. Sve se mora preduzeti da se genetski potencijal rodnosti maksimalno iskoristi. Nauka i struka, tehnologija, tehnika i dr. moraju biti u funkciji kvaliteta semena.
Višefazna dorada "Tree" a dimenzija" obezbeđuje visok kvalitet semena (morfološki biološki), visok proizvodni i finansijski rezultat Neophodno je biti u trendu svetskih tokova primene stroke i nauke.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI I NAČIN NASLEĐIVANJA DIMENZIJE SEMENA U F1 GENERACIJI KONZUMNOG SUNCOKRETA (Helianthus annuus var. macrocarpus Dc (Ckll.))
B. Dozet, D. Jovanović
U radu su ispitivane OKS i PKS linija x tester analizom. Za duzinu semena kao najbolji opšti kombinator pokazala se linija CMS L-268. Od restorer linija najbolji opšti kombinator za dužinu je restorer linija Rf Rumenčanin. Kod svih 9 kombinacija utvrđen je intermedijaran način nasleđivanja u F1 generaciji za dužinu i širinu semena, dok su kod debljine semena 3 kombinacije pokazale parcijalnu dominaciju i dominaciju boljeg roditelja. Najbolju PKS za dužinu semena pokazala je kombinacija CMS L-268 x Rf Rumenčanin.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ HERBICIDA METOLAHLORA NA KLIJAVOST SEMENA HIBRIDA KUKURUZA U NEPOVOLJNIM USLOVIMA
Đukanović Lana, Stefanović Lidija, Popović Radmila, Vidaković Jelica, Stanojević Milena
Ispitivan je uticaj herbicida metolahlora na klijavost semena tri hibrida kukuruza u nepovoljnim uslovima. Ogled je postavljen u kontrolisanim uslovima u kutijama sa zemljištem tipa degradirani černozem. Herbicid je dodavan neposredno nakon setve u količini od 1.5 i 2.5 1 ha-1. Kontrolnoj varijanti je dodata voda. Kutije su držane 7 dana na temperaturi 10°C i još 6 dana na 20/30°C, uz održavanje poljskog vodnog kapaciteta. Počev od četvrtog dana praćena je brzina nicanja. Na kraju je ocenjen kapacitet klijavosti i merena težina sveze mase plumule.
Kod hibrida ZPTC-196 i ZPSC-42a pravilno se smanjuje brzina nicanja sa povećanjem količine herbicida. Kod hibrida ZPSC-677 nema te pravilnosti. Kapacitet klijavosti, nakon Cold-testa još bolje pokazuje pravilnost nepovoljnog delovanja herbicida kod sva tri hibrida. Najbolji pokazatelj ove pravilnosti je težina sveze mase plumule. Najveća redukcija se zapaža kod hibrida ZPSC-677 (65.39%). Dobijeni rezultati ukazuju da primena herbicida pri nepovoljnim uslovima u toku nicanja nije uvek sasvim bezopasna.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UPOREDNA ISTRAŽIVANjA SKLADIŠTENJA PŠENICE U KOCKASTOM I KLASIČNOM SILOSU
Prodanović, D., Sabo, J., Zakonović, M., Budić, B., Jović, M.
U periodu 06.10.96. do 10.02.97. godine izvršena su prethodna istraživanja određenih tehnoloških parametara pšenice roda 1996. koja je bila skladištena u kockastom silosu, ćelija IV, u Lovćencu i klasičnom silosu, ćelija 214E, u Bačkoj Topoli. Razlike u nekim parametrima su izrazite, dok se drugi parametri malo razlikuju. Zapažene su izrazite razlike u temperaturi mase zrna: kod kockastog silosa od 6-26°C, prosek 11,5°C, kod klasičnog silosa od 5,8-26,3°C, prosečno 18,7°C. Razlike u sadržaju ukupnih primesa, po usipanju, pre isipanja i maksimum pri isipanju, kod kockastog silosa su 4,68%, 4,36% i 4,46%, a kod klasičnog 5,96%, 5,35% i 8,63%. Neznatne su razlike u parametrima koji karakterišu raslojavanje i disanje zrna. Na primer, na dan 03.12.96. sadržaj CO2 u kockastom silosu je bio 0,076 mg/100 g, a u klasičnom 0,069 mg/100 g. Pšenica je kod oba silosa bila mikrobiološki ispravna. Za donošenje zaključne ocene, istraživanja se nastavljaju u 1997. godini.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
OPLEMENJIVANJE DUVANA - DOSTIGNUĆA I PRAVCI PROMENA
Dražić S.
Dosadašnji rezultati na oplemenjivanju duvana kod nas dosta su skromni. Sortiment, uglavnom predstavljaju sorte dobijene iz populacija nastalih hibridizacijom i F1 hibridi. Pored ovoga u proizvodnji su prisutne i neke od autohtonih sorti.
Budućnost duvana kao industrijske biljke, zavisiće od više faktora, koji određuju i najvažnije pravce oplemenjivanja pa prinos, kvalitet, otpornost, a posebno na smanjenje štetnih materija u dimu. U okviru rada Nicotiana i vrste N. tabacum postoji velika varijabilnost za većinu osobina. U cilju stvaranja novih genotipova, pored klasičnih metoda oplemenjivanja, veliku ulogu će imati i metode genetičkog inženjeringa.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
OŠTEĆENjA ZRNA SEMENSKOG KUKURUZA NA KRUNjAČU "HEID"
Brkić M., Kovačević S,. Janić T., Stanišić Z.
Ispitivanje zavisnosti napuklina i loma zrna semenskog kukuruza od vrste hibrida, različitog krajnjeg sadržaja vlage, protoka klipa i podešenosti krunjaca "HEID" obavljeno je u Doradnom centru "Agrocoop" na Rirnskim Šančevima, u toku sezone sušenja semenskog kukuruza 1996. godine. Za ispitivanje uzeta su tri različita hibrida: NSSC 444, NSSC 640 i ZPSC 677, koji su bili najviše zastupljeni u proizvodnji. Postupak dvofaznog sušenja klipa kukuruza prekidan je pri sadržaju vlage: 22%, 18% i 14% (jednofazno sušenje klipa radi upoređenja). Protok klipa kroz krunjač bio je različit (mali, srednji i maksimalni). Podešenost opruga na zasunu krunjača bila je, takođe, različita i povećavala se sa vlažnošću klipa.
U ranijim ispitivanjima istih autora (1993.) ustanovljeno je da se na krunjaču "HEID" suvlji klip bolje kruni, zbog specifične konstrukcione izvedbe krunjača. Napukline i lom zrna rastu sa sadržajem vlage u klipu.
Uticaj sadržaja vlage u klipu je veći na lom zrna u krunjaču, nego na unutrašnje napukline u zrnu. Proces krunjenja klipa kukuruza ne bi smeo da se obavlja sa sadržajem vlage preko 18%, zbog značajnog oštećenja zrna. Novosadski i zemunpoljski hibridi imaju različit procenat oštećenja zrna s obzirom na povećanje protoka klipa kroz krunjač. Zbog toga, neophodno je pronaći optimalni protok klipa za određeni hibrid, kako bi oštećenje zrna bilo što manje.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ USLOVA ISPITIVANJA NA ŽIVOTNU SPOSOBNOST (VIGOROZNOST) SEMENA SOJE
Đukanović Lana, Jovanović Mirjana, Popović Radmila, Jovanović Z.
Cilj ovog rada je ispitivanje pojedinih laboratorijskih uslova (temperatura, substrat) koji utiču na kapacitet klijavosti, brzinu nicanja i intenzitet početnog rasta soje. Ispitivani su uzorci četiri sorte soje (prve i nulte grupe zrenja) u nepovoljnim uslovima uporedo na tri tipa zemljišta (degradirani černozem, gajnjača i pseudoglej) i na pesku (kontrola).
Za ispitivanje klijavosti korišćene su ISTA metode, a brzina nicanja je utvrđena na osnovu srednjeg vremena nicanja. Intenzitet početnog rasta je determinisan indeksom vigoroznosti na osnovu dužine hipokotila, primarnog korena i procenta klijavosti.
Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da % klijavosti semena hladnom metodom zavisi od tipa zemljišta i od sorte, i kreće se od 8% kod pseudogleja do 61% kod černozema i 65% kod gajnjače. Procenat klijavosti se smanjivao kod svake sorte od 30-70% u zavisnosti od tipa zemljišta. Na brzinu nicanja vrlo značajan uticaj su imali različiti tipovi zemljišta.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
STANJE, PROBLEMI I PERSPEKTIVA PROIZVODNJE SEMENA OVSA U SR JUGOSLAVIJI
Mihajlija G., Maksimović D., Jevtić S., Pavlović M., Mihajlija Dušanka
Analizirajući površine i proizvodnju ovsa u periodu od 1955 do 1994. godine dolazi se do zaključka da su površine pod ovsom u opadanju, a prosečni prinosi u porastu. Rezultati ovakvog stanja je uvođenje novih visokorodnih sorata ovsa u proizvodnju i primene novih agrotehničkih mera u njihovom gajenju.
Zbog dobrog kvaliteta zrna postoji velika zainteresovanost u svetu i kod nas za proizvodnju golozrnog ovsa. Institut "Srbija" Centar za strna žita Kragujevac ima do sada pet priznatih sorata ovasa sa placevima i to: Rajac, Slavuj, Mediteran, Lovćen i Labud. Intenzivno se radi na selekciji golozrnog ovsa.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ENERGETSKA I BIOHEMIJSKA VREDNOST SEMENA ULJANE REPICE
Ćupina T., Sakač Z., Marinković R., Navalušić Julijana, Miklić V.
Na osnovu ogleda sprovedenih u poljskim uslovima na sorti uljane repice YET NEUF na oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu utvrđen je kvantitativni sastav rastvorljivih ugljenih hidrata u semenu. Analize su izvršene pomoću metode tečne hromatografije pod visokim pritiskom (HPLC sistem OPTILAB 5931). U semenu je takođe određena akumulirana potencijalna hemijska energija pomoću metode kalorimetrije (kalorimetar Ika Kalorimetre C 400 Adiabatisch).
Količina pojedinih vrsta ugljenih hidrata značajno varira u semenu uljane repice. Veća količina rastvorljivih ugljenih hidrata zapažena je u semenu u poredenju sa plodom. Medu heksozama dominira glukoza, a medu disaharidima saharoze.
Akumulacija potencijalne hemijske energije u semenu značajno je veća u poređenju sa plodom i nalazi se u korelaciji sa akumulacijom rastvorljivih ugljenih hidrata. Koeficijenat efikasnosti iskorišćenja sunčeve radijacije u formiranju prinosa semena iznosi oko 0,47%. Akumulacija ugljenih hidrata, proteina i lipida u semenu i plodu uljane repice značajno varira u zavisnosti od nivoa uzgoja, odnosno primenjene agrotehnike.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
OTPORNOST SUNCOKRETA PREMA PREVALENTNIM RASAMA VOLOVODA (Orobancbe cumana Wallr.) U VOJVODINI
M. Mihaljević
Stvaranje otpornih hibrida suncokreta prema volovodu pretpostavlja detaljnu analizu strukture populacije parazitne cvetnice. U radu je dat detaljan prikaz strukture populacije O. cumana na suncokretu u Vojvodini. Identitet rasa je utvrđen na osnovu ponašanja seta diferencijalnih linija sa genima otpornosti Or1 - Or5 korespondentnih rasama A-E kao i histo-hemijskim analizama korenčića embriona volovoda i sadržaja peroksidaze (intra i ekstra celularna aktivnost). Bez obzira na različite pristupe u utvrđivanju identiteta rasa dokazana je pojava nove virulentnije rase volovoda na severu Bačke. Dokazane su takođe razlike u agresivnosti pojedinih uzoraka unutar heterogene populacije u navedenom području. Dominantni gen otpornosti (Or5 ili Or3, zavisno od primenjene metodike) obezbeđuje hibridima suncokreta otpornost prema novoj virulentnoj rasi volovoda. Validnost rezultata dobijenih u stakleniku i laboratoriji potvrđena je u poljskim uslovima na parceli zaraženoj novom rasom O. cumana. Hibridi suncokreta Bačvanin i Banaćanin sa genom otpornosti poreklom iz heksaploidne vrste Helianthus tuberosus L., bez obzira na razlike u strukturi populacije O. cumana (virulentnost i agresivnost) obezbeđuju potpunu kontrolu volovoda u Vojvodini.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRODUKTIVNOST FAZA RAZVOJA ZRNA KOD GENOTIPOVA KUKURUZA (Zea mays L.) RAZLIČITE DUZINE VEGETACIJE U KORELACIJI SA USLOVIMA SPOLJNE SREDINE
Lopandić D., Zarić D., Petrović R.
U radu je ispitivana brzina nalivanja zrna i otpuštanja vode kod inbred linija i hibrida kukuruza različite duzine vegetacije. Odabrano je sedam inbred linija kukuruza različite genetičke osnove, FAO grupe zrenja 200-500, koje su ukrštene radi dobijanja HS potomstva. Analize sadržaja suve materije u zrnu vršene su u različitim fazama lokacije mlečne linije u zrnu. Uporedni ogled sa roditeljskim komponentama, hibridima f! i F2 generacije, bio je izveden na oglednom polju Poljoprivrednog dobra "Semberija" u Bijeljini.
Utvrđena dinamika dnevnog prirasta suve materije kod ispitivanja genotipova potvrđuje mogućnost promjena u trajanju perioda nalivanja zrna otpuštanja vode. Najveći dnevni porast suve materije bio je između pojave mlečne linije u zrnu i njene dislokacije na sredinu zrna (x =1,31% dnevno, a najmanje od fiziološke zrelosti zrna do završene berbe (x = 0,46% dnevno). Inbred linija A654 je u periodu nalivanja zrna imala najveću dinamiku akumulacije, suve materije. Hibrid A654 x B432 je najbrže nalivao zrno od hibrida koji su bili uključeni u ispitivanje.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
OCENA HETEROZISA ZA PRINOS I KOMPONENTE PRINOSA SORTNIH HIBRIDA PAPRIKE (Capsicum annuum L.)
Zečević B. i Stevanović D.
Dialelnim ukrštanjem šest divergentnih sorti paprike ocenjen je stepen heterozisa za prinos i komponente prinosa. Istraživanje je obuhvatilo tri sorte iz ssp. macrocarpum (Palanačka babura, Mačvanka i Palanačka kapija) i tri sorte iz ssp. microcarpum (Kobra, Romana i Feferona žuta ljuta). Ukrštanja (bez recipročnih) obavljena su 1994. a svih petnaest F1 hibrida zajedno sa roditeljima uzgojeni su 1995., po potpuno slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja. Za sve osobine uključene u istraživanje registrovana je pojava heterozisa. Kao kombinacije ukrštanja kod kojih je ocenjen najveći efekat heterozisa izdvojene su: za osobinu broj plodova po biljci Palanačka kapija x Romana za težinu ploda Kobra x Romana i za osobinu prinos po biljci Palanačka babura x Feferona žuta ljuta. Sagledavanjem svih ispitivanih osobina dobijenih hibrida može se zaključiti da je najperspektivniji hibrid dobijen ukrštanjem Palanačke babure i Feferone žute ljute.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
NASLEĐIVANjE SADRŽAJA ULJA U ZRNU KOD KUKURUZA (Zea mays L.)
Rošulj, M., Saratlić, G.
Odabrane su dve inbred linije kukuruza sa različitim sadržajem ulja u zrnu. Linija Du809 sa visokim i linija B73 sa niskim sadržajem ulja. Proučavan je efekat aditivnih, dominantnih i epistatičnih gena za sadržaj ulja u zrnu. Korišćen je metod analize proseka generacija (Generation Mean Analysis) iz ukrštanja dva roditelja (P1, P2, F1, F2, BC, BC2). Uporedni poljski ogledi roditelja i potomstava bili su zasejani u lokacijama Zemun Polje i Inđija tokom 1994 godine, po slučajnom blok sistemu (RCBD) u sest ponavljanja, pri gustini od 62.111 bilj/ ha-1. Sadržaj ulja je određen na nuklearno - magnetnom rezonatoru (NMR) na po tri uzorka iz svakog ponavljanja. Na osnovu izvršenih istraživanja može se zaključiti da su efekti aditivnih gena bili visokosignifikantni u obe lokacije. Efekti dominantnih gena iako signifikantni, bili su nekoliko puta manji od efekata aditivnih gena. Epistaza nije bila signifikantno prisutna u nasleđivanju sadržaja ulja u zrnu. Poređenje genskih efekata u različitim spoljnim sredinama pokazuje da interakcija između osnovnih genskih efekata (aditivnih i dominantnih) i spoljne sredine nije bila značajna.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
MOGUĆNOST STVARANJA HIBRIDNIH SORTI SIRKA METLAŠA
Sikora V., J. Berenji
Proizvodnja sirka metlaša (Sorghum bicolor (L.) Moench.) bazirana je na sortama tipa čiste linije. Polazeći od povoljnog iskustva sa hibridnim sortama drugih tipova sirka (sirak za zrno, silazni sirak, sudanska trava) izvršeno je preliminarno ispitivanje heterozisa za ekonomski važna svojstva sirka metlaša. Za ova istraživanja korišćeno je 6 samooplodnih linija u svojstvu majke i 6 u svojstvu oprašivača koja su međusobno ukrštana u cilju dobijanja eksperimentalnih F1 hibrida. Prednost hibrida u poređenju sa roditeljima i sada gajenim sortama u zavisnosti od svojstva iznosio je i do 40%. Time je dokazana opravdanost stvaranja hibridnih sorti sirka metlaša.
U daljem toku istraživanja ispituju se sledeći aspekti hibridne sorte sirka metlaša: (1) određene kombinacije linija niskog stabla rezultiraju previsoko potomstvo što je nepovoljno sa stanovišta gajenja (2) odgovarajućim izborom roditeljskih linija otpornost prema bolestima i druga poželjna svojstva mogu se u jednom koraku kombinovati sa prinosom i kvalitetom finalnog proizvoda, tj. hibrida (3) neophodno je stvoriti muško-sterilne linije sa svojim održivačima i izabrati linije restauratore fertilnosti na širokoj genetskoj bazi koja se odlikuju dobrim opštim i posebnim kombinirajućim sposobnostima (4) potrebno je razraditi tehniku proizvodnje hibridnog semena u komercijalnim razmerama.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
OPLEMENJIVANJE SEĆERNE REPE U INSTITUTU ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD
Kovačev L., Čačić N., Mezei Snežana
Na oplemenjivanju šećerne repe u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad početo je da se radi kada se stanica za selekciju šećerne repe u Crvenki preselila u Novi Sad i pripojila tadašnjem Institutu za poljoprivredna istraživanja.
Pošto je Jugoslavija uvek bila tradicionalno otvoreno tržište za ispitivanje i gajenje svih svetskih sorata šećerne repe zadatak Zavoda za šećernu repu bio je stvaranje sorti adaptiranih za agroekološke uslove gajenja Jugoslavije i razrada optimalne tehnologije gajenja u cilju postizanja visoke i stabilne proizvodnje.
U relativno kratkom vremenskom periodu sortiment šećerne repe u svetu a samim tim i u Jugoslaviji bio je u celosti izmenjen tri puta. Izmena sortimenta imala je za posledicu izmenu genetičke kompozicije gajenih sorti.
Svaku izmenu sortimenta oplemenjivači šećerne repe u Institut za ratarstvo i povrtarstvo dočekali su spremno, reagujući pravovremeno i pratedi najnovije trendove i rezultate do kojih je došla svetska nauka. Do sada je u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Zavodu za šećernu repu ukupno priznato od strane Savezne komisije za priznavanje sorti 15 sorti ili hibrida šećerne repe i to: četiri anizoploidne multigermne sorte, jedna anizoploidna monogermna sorta i deset monogermnih triploidnih hibridnih sorti.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KOMPONENTE RODNOSTI LINIJE-MAJKE I OSOBINE HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA U ODNOSU NA USLOVE PROIZVODNJE
Popović Radmila, Pavlov M., Đukanović Lana, Sabovljević R.
Ispitivano je kako uslovi proizvodnje semenskog useva utiču na varijabilnost komponenti rodnosti biljaka linije-majke i osobine proizvedenog hibridnog semena. Kao uslovi proizvodnje uzeti su: lokacije i postupanje sa semenom počev od berbe klipa, lokacije su bile: Zobnatica, Požarevac, Krnješevci, Lepušnica, Ogar i Žarkovac. Postupanje sa semenom bilo je ručno i mašinsko. Komponente rodnosti klipa: duzina, obim, broj redova zrna, broj zrna u redu, ukupan broj zrna. Prinos: klipa i zrna-semena i vlažnost u berbi. Klijanje u laboratoriji i nicanje u polju, kao i vrste povreda semena. Ispitivano je hibridno seme komercijalne kombinacije ZPSC 46A.
Rezultati su veoma indikativni za odlučivanja u planiranju proizvodnje semenskih useva, ali i dorade.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
STRUJNE OSOBINE SEMENA PŠENICE
Babić M., Babić Ljiljana
Veliki broj tehnoloških operacija od ubiranja do završetka dorade semena pšenice, zasnovan je na prostrujavanju vazduha kroz sloj. Te operacije su ubiranje, prečišćavanje, sušenje, aktivna ventilacija, zaprašivanje i neke od operacija dorade semena. Sa aspekta eksploatacije i projektovanja sistema važno je pouzdano poznavanje zavisnosti pada pritiska od brzine strujanja vazduha kroz sloj semena. Sloj može biti miran (stagnantan) i pokretan (fluidizovan). Seme pšenice može imati različite osnovne fizičke osobine. Hipoteza istraživanja u radu je bila da osnovne fizičke osobine (masa 1000 zrna, nasipna gustina, ekvivalentni prečnik, poroznost mase semena, ugao nasipanja, sferičnost i sadržaj vlage) utiču na zavisnost pada pritiska od brzine strujanja vazduhu kroz sloj. Istraživanja su obavljena na originalnom laboratorijskom postrojenju. Rezultati istraživanja su potvrdili postavljenu hipotezu istraživanja. Dobijen je matematički model (jednačine) koji pouzdano definiše izračunavanje pada pritiska vazduha pri strujanju kroz sloj semena.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
MORFOLOŠKA I GENETSKA ANALIZA INBRED LINIJA KUKURUZA
Zlokolica Marija, Jocković Đ., Simić D., Milošević M., Popov R.
Na osnovu morfoloških i
genetskih analiza zrna i klijanaca ispitivane su kombinacione osobine grupe
samooplodnih linija kukuruza. Određene morfološke analize pojedinačnih semenki
utvrđene su za svaku liniju. Genetske osobine linija ispitivane su na osnovu
izoenzima
kao genetskih markera. Linije su analizirane u fazi klijanaca na osnovu
polimorfizma enzima: ACP, MDH, GLU, PHI, PGD, PGM IDH, CAT, ADH, EST, AMP i
GOT. Elektroforetskom analizom posmatranje ekspresija alelnih varijanti 18
identifikovanih lokusa, od kojih je u analiziranih linija 10 bilo polimorfno, a
osam monomorfno. Alelne varijante za polimorfne lokuse su bile u ograničenom
broju. Zbog ovoga su male genetske razlike između određenih parova ili
grupelinija. Neke linije su bile genetski identične na osnovu svih analiziranih
lokusa. Linije Mo 17 i 659 A su najdivergentniji par međusobno, a po određenim
alelnim varijantama i u odnosu na ostale linije. Jedinstvene alelne varijante
nekoliko lokusa nađene su za liniju Mo 17. U nekih linija nađena je heterozigotnost
određenog lokusa, što je pokazatelj genetske neuniformnosti date linije u toku
njenog održavanja. Prisustvo veoma retkih alelnih varijanti ukazuje na genetsku
specifičnost i divergentnost datog genotipa u odnosu na ostali selekcioni
materijal.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRINOS NEKIH INTRODUKOVANIH SORTI SPANAĆA U AGROEKOLOŠKIM USLOVIMA ČAČANSKE KOTLINE
Pavlović, R., Bjelić, V., Stevanović, D., Alimpić, V.
Poslednjih godina u našu zemlju naglo prodire inostrani sortiment povrća, koji je uglavnom poreklom iz Holandije, i koji je još uvek nedovoljno ispitan za gajenje u klimatskim uslovima proizvodnih rejona nase zemlje. Polazeći od ove činjenice u radu je obavljeno komparativno ispitivanje nekih introdukovanih hibrida spanaća, sa aspekta visine prinosa, kao i prilagođenosti i mogućnosti gajenja u agroekološkim uslovima Čačanske kotline. U eksperimentu su ispitivana tri hibrida spanaća (Triptiek, Triathlon, Niz 46-30) poreklom iz Holandije i poređeni sa sortom Matador, kao standardom.
Pored sortnog uticaja u ogledu je ispitivan i efekat primene različitih doza azota na prinos spanaća. Primenjene su različite količine (0, 50, 100, 200 ) kg/ha azota u obliku KAN-a, u vidu prihranjivanja. Ogled je izveden po principu slučajnog blok sistema u četiri ponavljanja, na proizvodno-eksperimentalnim površinama u mestu Trbušani kod Čačka. Spanać je gajen na zemljištu tipa smonice u prolećnom ciklusu proizvodnje.
Ostvareni rezultati pokazuju značajno povećanje prinosa bio mase spanaća kod novih hibrida u odnosu na standardnu sortu, kao i značajan uticaj tretmana azotnog đubrenja na povećanje prinosa spanaća. U ispitivanjima je utvrđena i dobra prilagođenost introdukovanih hibrida za proizvodnju u agroekološkim uslovima na ispitivanom području.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
NASLEĐIVANjE PRINOSA ZRNA I ZAPREMINE KOKIČAVOSTI KUKURUZA KOKIČARA (Zea mays L. everta)
Babić, M., Vančetović Jelena, Pajić Zorica, Айгозина Дилляра Серикбаевна
Kazahskij NII zemledeli IM V.R. Vilamsa p/o Almalnjbak, Respublika Kazahstan
Metod analize generacijskih proseka (GMA) je korišćen za kvantificiranje efekata gena u nasleđivanju prinosa zrna i zapremine kokičavosti. Kao materijal su korišćena dva hibrida kukuruza kokičara (sa zajedničkim roditeljem). Od svakog hibrida razvijeno je 14 generacija na osnoviti kojih su određivani efekti gena. Pored efekata gena, u radu je izvršeno i testiranje značajnosti interakcije osnovnih genskih efekata sa spoljašnjom sredinom.
Za prinos zrna je utvrđena neadekvatnost Aditivno-dominantnog modela i prisustvo značajne dvogenske interakcije. Može se reći da nealelna interakcija kod kukuruza kokičara ima i veći značaj u nasleđivanju prinosa zrna nego što je to slučaj kod kukuruza standardnog kvaliteta zrna.
Za zapreminu kokičavosti su utvrđeni preovlađujući dominantni genski efekti, dok epistaza nije imala bitniji uticaj na ispoljavanje ove osobine. Ovakva situacija je sigurno delom posledica manjeg broja gena koji kontrolišu ovu osobinu. I efekti aditivnih gena su bili značajni, iako dva puta manji u odnosu na efekte dominantnih gena.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST MORFOLOŠKIH I PROIZVODNIH OSOBINA ČETIRI DOMAĆE SORTE PŠENICE NA PROIZVODNOM PODRUČJU PP "MITROSREM"
Biserčić D., Sabovljević R., Mišić-Stanković Zlata, Pešić Vladan
Ispitivane su morfološke i proizvodne osobine četiri domaće NS sorte pšenice: Pobeda, Francuska, Evropa 909 Proteina. Uzorci za ispitivanje (deset uzoraka iz useva svake sorte) uzeti su iz useva proizvođenih u sezoni 1992/93. godina, pred zetvu. Usevi su bili na dve lokacije (Glac i Laćarak) na proizvodnim površinama DP "Mitrosrem". Utvrđivane su sledeće osobine biljaka: broj klasova (ukupan, primarnih, ostalih), broj klasića, broj semena. Takođe su određene i izvedene osobine biljaka: broj klasova po biljci, broj semena u klasu, broj semena po biljci, odnos primarnih i ostalih klasova. Za sve ispitivane osobine utvrđena je varijabilnost a dobijene prosečne vrednosti testirane su t-testom.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ISPITIVANJE ZASTUPLJENOSTI TVRDOG SEMENA KOD SORTI I POPULACIJA
CRVENE DETELINE (Trifolium pratense L.)
Vasiljević Sanja, Lukić D., Bošnjak D.
Ispitivanje tvrdog semena crvene deteline i utvrdivanje mase 1000 zrna je obavljeno u laboratorijskim uslovima, u toku 1997. godine. Kao polazni materijal za ispitivanje poslužile su: domaće sorte (K-9, K-17) inostrane sorte (Start, Viola, Krasni klever, GKT-Junior, GKT-4n, Hungariatetra, Tetra-1-sw), kao i domaće autohtone populacije: Kolubara i Vlaška. Najveći sadržaj tvrdog semena utvrđen je kod sorti: Krasni klever (10,3%, K-9 (9,3%) i Start (9,0%). Kod dve inostrane tetraploidne sorte: Hungariatertra i Tetra-1-sw tvrdo seme je bilo zastupljeno sa sve 0,5%. Krupno seme tetraploidnih sorti sa većom masom imalo je manji procenat tvrdog semena (0,5 i 1,25%). Seme nekih diploidnih sorti (K-9 i Start) sa manjom masom imalo je veći procenat dormantnog semena (9,25 i 9,00%).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ TRETIRANJA SEMENA PESTICIDIMA NA PRINOS ZRNA KUKURUZA (Zea mays L.)
Bača F., Kaitović Z.
Tokom 1994. godine u agroekološkim uslovima Zemun Polja ispitivan je uticaj fungicida (Tiram TS-50, Vitavax 200 FF) i njihovih kombinacija sa insekticidima (Promet (R) 400 CS, Mesurol FS 500, Gaucho 350 FS) na prinos zrna genotipova kukuruza (Mo-17 Rfc, ZPL 25-10-1, ZPL 773 M, ZPSC 599, ZPSC 677).
Nije utvrđeno fitotoksično delovanje ispitivanih pesticida. Genotipovi kukuruza su različito reagovali na primenjene pesticide. Kod svih navedenih genotipova kukuruza prinos zrna je bio veći kod tretmana sa Tiram-om u odnosu na Vitavax. Posebnu osetljivost na fungicid Vitavax 200 FF i njegove kombinacije sa insekticidima ispoljio je genotip (Mo-17 Rfc) sa smanjenjem prinosa zrna i preko 30%. Kod insekticida nije registrovana negativna reakcija na genotipove. Tretiranje semena pesticidima uz pravilan izbor preparata obezbeđuje efikasnu kompleksnu zaštitu klijanaca i mladih biljaka kukuruza.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
INTERAKCIJA GENOTIPA I KRUPNOĆE SEMENA NA ENERGIJU KLIJANJA I KLIJAVOST JEČMA
Miroslava Jović, Stojanović Z.
U pivarskoj industriji, odnosno proizvodnji slada, veoma su značajni energija klijanja i klijavost ječma. U cilju ispitivanja uticaja krupnoće semena ječma na klijavost odabrano je 10 genotipova ozimog ječma i kod svih je izvršeno klasiranje semena po krupnoći u tri frakcije, preko 2,8 mm, od 2,5 - 2,8 mm i 2,2 - 2,5 mm. U proseku za sve ispitivane genotipove utvrđeno je postizanje veoma značajnih razlika u krupnoći semena po frakcijama. Prosečna energija klijanja prve frakcije iznosila je 94,1%, druge 93,5% i treće 88,2% te između I i II frakcije nije bilo značajnih razlika, a bilo je vrlo značajnih razlika između njih i III frakcije. Klijavost kod prve frakcije iznosila je 96,7%, druge 95,3% i treće 91,6% te između I i II frakcije nije bilo značajnih razlika, a bilo je vrlo značajnih razlika između njih i III frakcije. Kod pojedinih genotipova nije bilo značajnih razlika u energiji klijanja i klijavosti po frakcijama kod genotipa ZA - 221/1 - 20, dok je kod genotipa ZA - 209/1 bilo vrlo značajnih razlika u energiji klijanja i klijavosti između svih frakcija. Rezultati ispitivanja ukazuju na postojanje interakcije između krupnoće semena i energije klijanja, krupnoće i genotipova ječma.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KORIŠĆENJE BIOMASE KAO GORIVA PRI SUŠENJU SEMENSKOG KUKURUZA
Babić M., Ljiljana Babić, Brkić M.
Supstitucija fosilnih goriva biomasom za potrebe sušenja semenskog kukuruza se u Jugoslaviji razvijala na mahove i u više pravaca po tipu tehničko-tehnološkog rešenja. Osamdesetih godina intenzivno su se razvijala tehničko-tehnološka rešenja zamene tečnih i gasovitih goriva oklaskom kukuruza. Do sada su u praksi izgradena četiri osnovna tipa ložišta u kojima se sagoreva oklasak. Postrojenja su koncipirana na tri različita načina. U ovom radu daje se prikaz različitih koncepcija koje su prisutne u našim centrima. Iskustva u dugogodišnjoj eksploataciji, sopstvena ispitivanja i ispitivanja drugih autora su osnova analize koja se daje u radu. Cilj analize je u tome da se ukaze na karakteristike izgrađenih rešenja i dalja moguća tehničko-tehnološka unapređenja. Pored toga, ukazuje se i na opravdanost korišćenja oklaska kukuruza, kao energenta, sa aspekta ekonomičnosti sušenja i smanjenja energetske zavisnosti proizvodnje.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KVALITETNA SVOJSTVA NEKIH SORATA LUCERKE KAO OSNOVA ZA DALJI SELEKCIONI RAD
Prentović Tatjana, Ivanovski R.P., Dimov Z.
U skopskom rejonu (s. Butel) izvedena su dvogodišnja ispitivanja (1992, 1993 god.) sa osam sorata lucerke od kojih jedna domaća (Debarska). Ogled je bio postavljen randomiziranom blok metodom (osam varijanta u četiri ponavljanja). Hemijske analize su izvedene na prosečnim uzorcima sena iz svakog otkosa i sorte. Dobijeni su sledeći rezultati: higroskopna vlaga od 6.57% (Osiječka 66) - 6.97% (Kruševačka 22), Suva materija od 93.03% (Kruševačka 22) - 93.43% (Osiječka 66), sirovi proteini od 18,73% (NS Banat ZMS II) - 22.83% (Debarska), sirove masti od 2.72% (Kruševačka 22) -3.35% (Osiječka 66), Sirova celuloza od 18.73% (Mima) - 23.43% (NS mineralne materije od 9.89% (Kruševačka 22) - 10.71 (Osiječka 66), 0.41% (Debarska) - 0.53% (Olimpik), karotin od 2.26% (Mirna) - 2.42% (Kruševačka 22) i karotin od 47.08 mg/kg sena (Kruševačka 23) - 127.57 mg/kg sena (Mirna). Rezultati su pokazali statističke razlike u hemijskom sastavu između ispitivanih sorata.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
GENETSKA UNIFORMNOST SAMOOPLODNIH LINIJA SUNCOKRETA
Nikolić Z., Zlokolica Marija, Milošević M.
Genetska uniformnost osam samooplodnih linija suncokreta je praćena na osnovu morfoloških parametara i biohemijskih markera - izoenzima. Od morfoloških parametara određena je visina stabla i broj listova za svaku liniju u četiri ponavljanja. Izoenzimska analiza je urađena u 100 uzoraka svake linije na skrobnom gelu (12%) , L-histidin pH 5.7 pufernom sistemu. Od osam enzimskih lokusa koji su analizirani polimorfizam je nađen za lokuse: Mdh2, Phil, Pgdl, Estl. Na osnovu morfoloških pokazatelja i izoenzima može se zaključiti da su ispitivane linije suncokreta uniformne, dok je izuzetak linija HA-10 u koje je nađen nizi procenat genetske čistoće, kao i veća neujednačenost u visini stabla.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
NASLEĐIVANjE BOJE SEMENA SUNCOKRETA
Jocić Siniša, Škorić Dragan
Za ukrštanja u cilju utvrđivanja načina nasleđivanja boje semena suncokreta odabrano je osam međusobno različitih inbred linija sa belom, belom sa crnim prugama, crnom sa belim prugama, crnom sa sivim prugama, braon sa belim prugama, sivom sa belim prugama, crnom i braon bojom semena. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti: daje bela boja semena dominantna u odnosu na sve ostale boje i da je njen način nasleđivanja monohibridan, da je šareno seme dominantno u odnosu na jednobojno seme, da je crna boja monohibridno dominantna u odnosu na braon boju, daje redosled dominantnosti šarenog semena sledeći: bela sa crnim prugama, crna sa belim prugama, crna sa sivim prugama, braon sa belim prugama i siva sa belim prugama, daje redosled dominacije osnovnih boja kod šarenog semena istovetan redosledu dominacije kod jednobojnog semena i da je šareno seme uslovljeno delovanjem najmanje dva nezavisna gena koji zavisno od konstitucije drugog roditelja daju odnose razdvajanja 3:1, 15:1,9:7.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PROUČAVANJE MELIFERNE VREDNOSTI I STEPENA PRIVLAČNOSTI ZA PČELE I NJIHOV UTICAJ NA OPLODNJU KOD RAZLIČITIH - GENOTIPOVA SUNCOKRETA
Golubović M. , Stanojević D., Avramelović Z., Dijanović Dijana, Stanković Vesna
Cilj našeg rada bio je da se ispitaju meliferne vrednosti i stepen privlačnosti za pčele kod različiih genotipova suncokreta i njihov uticaj na oplodnju.
U ogledu su ispitivane dve sorte, šest hibrida i deset linija. Merene su količina nektara, sadržaj sećera u nektaru, frekvencija posete i zadržavanja pčela na glavi suncokreta. U pogledu meliferne vrednosti najbolji rezultati su zabeleženi kod hibrida NS-H 27Rm , NS-H 43, Select, Domino, Turbo i NS-H-52 u odnosu na Rumunsku sortu Record. Najviši stepen privlačnosti za pčele zabeležen je kod hibrida NS-H-27Rm, NS-H-43, Turbo, Select i Domino koji po tom svojstvu prevazilaze standard do 20%.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
OPLODNJA I PRINOS SEMENA KOD NEKIH INBRED LINIJA SUNCOKRETA U USLOVIMA PROSTORNE IZOLACIJE
Joksimović, J., Jovanka Atlagic, Škorić, D., Miklić, V.
Održavanje i proizvodnja roditeljskih linija komercijalno važnih hibrida suncokreta su kompleksni i praćeni nizom teškoća.
Iz tih razloga na 5 sterilnih linija, njihovih fertilnih analoga i četiri restorer linije (gajenih u prostornoj izolaciji) su ispitivana sledeća svojstva: broj cevastih cvetova, % oplodnje i prinos semena po glavi. Na osnovu rezultata statističke analize utvrđene su značajne razlike ispitivanih svojstava kako unutar tako između grupa analiziranih inbred linija (CMS, B-analog, restorer linije).
Između broja cevastih cvetova i % oplodnje je postojala jako slaba međuzavisnost kod svih ispitivanih linija, s tim što je kod restorer linija bila negativna. Broj cevastih cvetova i prinos semena su bili u jakoj korelaciji i kod svih ispitivanih inbred linija. Između % oplodnje i prinosa semena je postojala slaba korelacija kod fertilnih analoga i restorer linija, dok je kod CMS linija bila jaka.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ISPITIVANJE KOMBINACIONIH SPOSOBNOSTI RODITELJSKIH KOMPONENATA KOD DIPLOIDNIH HIBRIDA ŠEĆERNE REPE
Stančić, I., Nikolić, Z., Veselinović, Z., Živić, J.
U ovom radu ispitivane su kombinacione sposobnosti roditelja i način nasleđivanja komponenti prinosa F, generacije diploidnih hibrida šećerne repe. Materijal za istraživanje činilo je 5 majčinskih komponenata (2 MS linije i 3 MS hibridne majke) i 3 diploidne multigermne populacije. Ispitivanja roditeljskih genotipova i F1 hibrida vršena su na lokalitetima u Aleksincu i Novom Sadu. Analizirani su prinos korena, sadržaj šećera i prinos kristalnog šećera. U nasleđivanju prinosa korena i kristalnog šećera manifestovao se heterozis, dok se sadržaj šećera nasleđivao intermedijarno ili je došlo do ispoljavanja dominacije jednog od roditelja. Primenim metode linija x tester utvrđene su opšte i posebne kombinacione sposobnosti roditeljskih genotipova. Nasleđivanje komponenti prinosa najvećim delom uslovljeno je dominantnom komponentom genotipske varijanse. Proporcionalni doprinos linije vi ekspresiji komponenti prinosa veći je u odnosu na doprinos oprašivača, izuzev za prinos kristalnog šećera gde je ustanovljen veći doprinos oprašivača.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UNUTAR POPULACIONA VARIJABILNOST TETRAPLOIDNIH MONOGERMNIH POPULACIJA ŠEĆERNE REPE
Veselinović, Z., Stančić, I., Petrović, S., Živić, J.
Ispitivana je varijabilnost mase korena i sadržaja šećera u procentima, kod 15 tetraploidnih monogermnih (4 nmm) populacija šećerne repe, različitog porekla i kvantitavnih svojstava. Osobine populacija kvantitativno su izražene preko: srednje vrednosti, varijacione širine, standardne devijacije, koeficijenta varijacije, asimetrije i spljoštenosti. Identifikovani su potencijalni izvori varijabilnosti za masu korena i sadržaj šećera. Ustanovljena je visoka varijabilnost mase korena i sadržaja šećera kod nekih populacija kao i niska varijabilnost ispitivanih osobina kod drugih populacija šećerne repe. Distribucija frekvencija mase korena i sadržaja šećera asimetrična je u odnosu na normalnu distribuciju frekvencija.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
GENETIČKE MANIPULACIJE U OPLEMENJIVANJE ŠEĆERNE REPE
Mezei Snežana, Nagl Nevena, Kovačev L.
Genetički inženjering u najširem smislu obuhvata prenos izolovane DNK u genom odabrane vrste. Njima je moguće prenošenje genetskih informacija između vrsta, širenje genetske varijabilnosti i povećanje potencijala za prinos i kvalitet. Genetske transformacije kod šećerne repe dobijene su direktnim unošenjem gena ili posredstvom vektora. Uspeh u ovim istraživanjima zavisi od korišćenog metoda, genotipa i morfogenetskog potencijala za regeneraciju transformisanih ponika. Danas se ne zna tačno mesto ugradnje unetog gena i broj kopija unete DNK sekvence u genom šećerne repe. Poslednjih godina veliki napredak u genetičkim manipulacijama koje predstavljaju suštinsku genetsku promenu čine istrazivanja molekularnih tehnika analize genetske varijabilnosti na nivou DNK. Na osnovu molekularnih DNK markera prave se genetske linkidž mape koje predstavljaju grafičku prezentaciju niza lokusa. Formiranje genetskih mapa ima za cilj mapiranje u svrhu identifikacije genotipa, mapiranje sa ciljem markiranja gena za agronomski vazna svojstva i mapiranje u cilju izolacije gena.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KARAKTERISTIKE KORENA S3 POPULACIJA MONOGERMNIH ODRŽIVAČA CITOPLAZMATSKO-NUKLEARNE MUŠKE STERILNOSTI KOD ŠEĆERNE REPE
Sklenar P., Kovačev L., Čačić N.
Individualna selekcija korena šećerne repe zasniva se na morfološkim i tehnološkim karakteristikama korena. Kod šest S3 familija monogermnih "O" tipova ispitivana je međusobna zavisnost između mase korena, prečnika korena, duzine korena, visine i mase glave korena kao i broja prstenova korena. Jačina međusobne zavisnosti je određivana prostim koeficijentima korelacije, a direktan i indirektan uticaj metodom analize putanje. Sve ispitivane populacije su pokazale značajnu ili visokoznačajnu međuzavisnost prečnika i zapremine korena sa masom korena. Značajnost direktnih efekata ispitivanih osobina na masu korena je bila različita između populacija. Koeficijent višestruke determinacije za merena svojstva je bio u rasponu od 53.03-99.25%.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
INTERAKCIJA GENOTIP/SPOLJNA SREDINA ZA PROIZVODNA SVOJSTVA REPE (Beta vulgaris L.)
Čačić N., Kovačev L., Mezei Snežana, Sklenar P.
U radu su izneti rezultati trogodišnjih ispitivanja (1994, 1995 i 1996) 12 sorata šećerne repe (NS Hy 11, Nera, Neda, Dana, Nomega, Norma, Neta, Delta, NS H 65, Rita, Čermo i Al omona) na 3 lokaliteta (Novi Sad, Sombor i Ruma). Analizom varijanse je utvrđeno postojanje značajnih razlika između sorata za sva četiri ispitivana svojstva (prinos korena, sadržaj šećera, prinos polarizacionog i kristalnog šećera). Najveći prosečan prinos korena ostvaren je sortom Delta (66,90 t/ha) , a na nivou Delte, sa prinosom korena iznad 60,00 t/ha, bile su sorte Dana i Čermo. Sa prosečnim sadržajem šećera od 15,88% i 15,86% izdvajaju se sorte NS H 65 i Delta, sledi sa 15,76% sorta Norma, dok su sve ostale sorte imale značajno nizi sadržaj šećera od prvoplasirane sorte NS H 65. Najveći prinos polarizacionog šećera (10,68 t/ha) i kristalnog šećera (9,72 t/ha) ostvaren je sortom Delta, koja je po prinosu kristalnog šećera značajno nadmašila sve ispitivane sorte. Pored sorte značajan uticaj na sva ispitivana svojstva ispoljili su lokalitet i godina kao i njihova interakcija. Utvrđen je izražen uticaj interakcije sorta/lokalitet i sorta/godina na prinos korena i sadržaj šećera, dok je na prinos korena značajan uticaj ispoljila i interakcija sorta/lokalitet/godina.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ISPITIVANJE KOMBINACIONIH SPOSOBNOSTI 4n MM OPRAŠlVAČA U USLOVIMA RIZOMANIJE
Živić, J., Stančić, I., Petrović, S., Veselinović, Z.
Sve veća rasprostranjenost rizomanije - bolesti koju izaziva virus nekrotifinog žutila nerava repe (BNYVV) jedan je od ozbiljnih uzroka smanjenja proizvodnje šećerne repe. Odsustvo efikasnih agrohemijskih mera u suzbijanju rizomanije dovodi selekciju ioplemenjivanje bilja pred težak zadatak da stvori nove genotipove koji će po svojoj tolerantnosti prevazići postojeće sorte. Cilj rada je određivanje kombinacionih sposobnosti tetraploidnih multigermnih oprašivača koji su nosioci poželjnih gena tolerantnosti u ukrštanjima sa diploidnim monogermnim CMS linijama. U ogledu je korišćeno deset 4n MM oprašivača i dve CMS linije. Istrazivanja su sprovedena u toku 1996. godine na lokalitetu Klek (Zrenjanin) gde je potvrđeno prisustvo inokuluma virusa rizomanije. Primenom biometrijske metode linija x tester utvrđene su opšte i posebne kombinacione sposobnosti roditeljskih genotipova a takođe i način delovanja gena u ekspresiji ispitivanih osobina.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ PODGRTANJA NA PREZIMLJAVANJE SEMENSKE ŠEĆERNE REPE
Rajić M.
U desetogodišnjem periodu od 1986-96. godine u dva različita lokaliteta Kikinda, Novi Sad, ispitivano je prezimljavanje semenske šećerne repe u zavisnosti od podgrnutog i nezagrnutog zemljišta. Setva je izvedena u isto vreme sa jednakim brojem klijavih semena/m2. Procenat izmrzavanja određivao se početkom proleća brojem preživelih biljaka. U toku zimskog perioda praćene su zemljišne temperature na dubini 5 i 10 cm.
Procenat izmrzavanja različito se kretao po godinama. Najveće izmrzavanje bilo je od 61-100% kada su uništeni usevi od 1989-93. godine. U navedenim godinama srednje mesečne temperature bile su negativne u dva uzastopna meseca za oba lokaliteta na dubini od 5 i 10 cm. Minimalnih temperature bilo je najviše u mesecima sa negativnom srednje mesečnom temperaturom. Snežnog pokrivaca nije bilo ili je bio po nekoliko dana od 0-5 cm. Opravdanih razlika između podgrnutog i ne podgrnutog zemljišta nije bilo na broj preživelih biljaka u svim godinama, jer se razlika kretala od 0-5%.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ VELIČINE SEMENA NA PRODUKTIVNE OSOBINE TRIPLOIDNIH I ANIZOPLOIDNIH HIBRIDA ŠEĆERNE REPE
Petrović, S., Stančić, I., Veselinović, Z., Živić, J.
Ispitivano je 8 komercijalnih hibrida šećerne repe od kojih su 5 triploida i 3 anizoploida. Kod svakog hibrida sejano je seme 2 frakcije: frakcija 3,25-3,5 mm i frakcija 4,25-4,5 mm. Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u 5 ponavljanja u uslovima zalivanja. Ispitivani parametri su: prinos korena, prinos ukupnog šećera, digestija i prinos kristalnog šećera. Dobijeni rezultati pokazuju da je kod triploida veće prinose korena dala frakcija 3,25-3,5 mm a kod anizoploida frakcija 4,25-4,5 mm Prosečna digestija je veća kod frakcije 4,25-4,5 mm i kod triploida i anizoploida ali razlike nisu značajne. Prinos ukupnog šećera je veći kod frakcije 3,25-3,5 mm kod triploida, dok je kod anizoploida veći prinos dala frakcija 4,25-4,5 mm i ova razlika se približava statističkoj značajnosti. Frakcija 3,25-3,5 mm dala je veći prinos kristalnog šećera kod triploida a kod anizoploida krupnija frakcija.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST MORFOLOŠKIH I PROIZVODNIH OSOBINA TRI HIBRIDA ŠEĆERNE REPE - PRETHODNO SAOPŠTENJE
Biserčić D., Petrović Saša, Sabovljević R.
Trimonogermne triploidna hibrida šećerne repe proizvođena su u 1995. godini u RJ Martinci, DP "Mitrosrem". Iz useva svake sorte su uzeti uzorci biljnog materijala (cele biljke), i to sa pet mesta po deset biljaka. Ispitivane su osobine: masa biljke, masa korena, masa glave i lišca, korenčići korena, sadržaj šećera, sadržaj K, Na i a-amino azota u soku. Za svaku osobinu utvrđena je varijabilnost a za neke osobine i korelaciona povezanost. Dobijeni rezultati pokazuju da između sorata postoje i razlike i sličnosti u pogledu ispoljavanja osobina, kao i razlike u okviru svake sorte - zavisno od mesta uzimanja uzoraka.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
IZBOR F2 BILJAKA I PRINOS ZRNA LINIJA SOJE U RANOM TESTIRANJU
Jovanović Mirjana, Prijić Lj., Žilić Slađana
Obavljeno je testiranje prinosa zrna soje u ranim generacijama posle ukrštanja. Cilj rada je bio da se ustanovi u kom stepenu linije zadržavaju svoj rang prinosa u sukcesivnim generacijama i u odnosu na vizuelno odabiranje iz F2 populacije. Materijal korišćen u istraživanju je dobijen ukrštanjem sorata KUNITZ i KADOR. Testiranje prinosa je obavljeno u F3 i F4 generaciji na potomstvu 41 najrodnije F2 individue, na dve lokacije. 9 F3 linija je pokazalo značajno bolje prinose od rodnijeg roditelja. U F4 generaciji bilo ih je 10, pri čemu je samo četiri približno zadržalo svoj rang iz prethodne generacije. Približno polovina testiranih linija je zadržala svoj rang iz prethodne generacije.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
REZULTATI DELOVANJA HLADNOG TESTA NA POTROŠNJU FOSFORA (FITINA) KOD SOJE
Vrvić M., Đukanović Lana, Vesković M., Jovanović Mirjana, Jovanović Z., Sredojević Slobodanka
Za ispitivanje stepena potrošnje fosfora (fitina) kod zrna 4 sorte soje pri klijanju u uslovima hladnog testa korišćena su tri tipa zemljišta: černozem, gajnjača i pesudoglej. Sorte soje sadržavale su od 11,8 do 12,9 mg/g fosfora ili od 2,35 do 2,99 mg po zrnu. Prilikom klijanja i nicanja biljaka razgrađivalo se i trošilo preko 90% fosfora.
Kontrola sa peskom u normalnim uslovima i na "hladno" je pokazala veću razliku u potrošnji fosfora i mase kotiledona.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST KOMPONENATA RODNOSTI SOJE U ODNOSU NA USLOVE PROIZVODNJE USEVA
Milojković M., Marić M., Sabovljević R.
U dvogodišnjim poljskim ogledima ispitivane su tri sorte soje (iz grupa zrenja 0, I i II) na dva tipa zemljišta i sa dve gustine useva za svaku sortu posebno. Ispitivane su osobine: broj nodusa na biljci, broj grana na biljci, broj mahuna na biljci, broj semena na biljci, masa semena na biljci, krupnoća semena (masa 1000 semena). Originalni eksperimentalni podaci obrađeni su analizom varijanse i preko jednačine višestruke regresije. Uticaj mikro-ekoloških uslova (gustine useva) na ispitivane osobine različit je kod sorata kao i korelaciona povezanost pri ispoljavanju tin osobina.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
MOGUĆNOST PROIZVODNJE LANA U SRBIJI UPOTREBOM SEMENA INTRODUKOVANIH SORATA
Golubović M., Stanojević D., Avramelović Z., Dijanović Dijana, Stanković Vesna
Cilj istrazivanja bio je da se dobiju informacije o biološkim i agronomskim svojstvima nekih sorata i linija uljanog lana, u cilju iznalaženja racionalnih rešenja proizvodnje i mogućnosti njegovih gajenja u Srbiji. Rezultati ispitivanja ukazuju na značajne razlike u prinosu semena, sadržaju ulja i prinosu ulja po jedinici površine.
Agrotehniku i gustinu biljaka treba prilagoditi svakoj sorti posebno. Rumunska sorta Geria najveći prinos semena i ulja ostvaruje pri gustini od 1.400.000 biljaka/ha, dok francuska sorta Micael najveći prinos postiže pri gustini od 2.000.000 biljaka /ha. Ograničavajući faktor za gajenje uljanog lana u Srbiji predstavlja suša. Nepovoljan raspored padavina i ekstremno visoke temperature favorizuju sorte i linije sa kraćim vegetacionim periodom.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRIMENA RAZLIČITIH METODA U ODREĐIVANjU HERITABILNOSTI NEKIH KVANTITATIVNIH SVOJSTVA KOD RICINUSA (R. communis L.)
R. Marinković, Ana Marjanović-Jeromela
U ovom radu je proučavana heritabilnost u širem smislu za visinu biljke (cm), masu 1000 (g), broj punih semena po biljci i prinos semena po biljci (g) kod jedne populacije ricinusa. Pet inbred linija dobijenih iz te populacije ukršteno je po dialelnoj šemi, isključujući recipročna. Veličina uzorka za analizu navedenih svojstava bila je 100-120 biljaka za roditelje F1 i F2 generaciju. Vrednosti heritabilnost su određene korišćenjem komponenti varijansi roditelja, F1 i F2 generacije. Vrednosti za heritabilnost izračunate su primenom četiri različite metode: (1) - prema Mahmud i Kramer (1951), (2) - prema Burton (1952), (3) - prema Mather (1949) i (4) - prema Weber i Moorthy (1952).
Vrednosti za heritabilnost za visinu biljke kretale su se od 0,0 - 91,70%, za masu 1000 semena od 0,0 - 88,56%, za broj punih semena po biljci od 0,0 - 59,78% i za prinos semena po biljci od 0,0 - 69,01%. Za prinos semena po biljci samo kod jedne kombinacije dobijena je vrednost za heritabilnost preko 60%. Uglavnom su dobijene vrednosti oko ili niže od 45%. Slični podaci su dobijeni i za svojstvo broj punih zrna po biljci. Nešto veće vrednosti su dobijene za masu 1000 semena, a najveće za visinu biljke. Kod nekih ukrštanja, kod svih proučavanih svojstava, vrednost za heritabilnost bila je nula. To ukazuje na nepostojanje genetske udaljenosti između tih linija.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KLIJAVOST SEMENA DUVANA U ODNOSU NA MEHANIČKU UJEDNAČENOST I TEMPERATURU ISPITIVANJA
Sabovljević R., Demić Gordana, Miletić Slađana, Marković Dragica, Jovanović D.
Ispitivano je klijanje semena duvana dve sorte: Prilep (tipičan orijentalni duvan) i Berlej-T (tipičan krupnolisni duvan). Seme je na vazdušnom separatoru razdvojeno u tri frakcije (premas masi i veličini). Temperature pri kojima je vršeno ispitivanje klijanja bile su: 15°C const, 20°C const, 30°C const i 20/30°C (16/8 časova). Termini utvrđivanja energije klijanja i ukupnog klijanja bili su različiti za različite temperature. Rezultati pokazuju različit uticaj frakcije krupnoće - mase semena na vrednosti energije klijanja i ukupnog klijanja pri različitim temperaturama. Ovaj uticaj ima sortno obeležje.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST KLIJAVOSTI SEMENA DUVANA U ODNOSU NA POREKLO I TEMPERATURU ISPITIVANJA
Sabovljević R., Miletić Slađana, Goranović Đ., Marković Dragica, Jovanović D.
Ispitivano je klijanje semena duvana dve sorte i dve kategorije pod različitim temperaturama. Sorte su bile Prilep (orijentalna sorta) i Berlej-T (krupnolisna sorta). Kategorije su bile original i I sortna reprodukcija. Temperature za ispitivanje klijanja bile su (naizmenične 12/12 sati): 10/15°C, 10/20°C, 15/20°C, 15/25°C, 20/25°C, 20/30°C i 25/30°C. Utvrđivanje energije klijanja i ukupnog klijanja vršeno je u različitim terminima za različite temperature. Uz dobijenih eksperimentalnih rezultata vidi se da tip sorte ima veliki značaj za dinamiku klijanja semena duvana pri različitim temperaturama.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
EFIKASNOST AGENASA ZA TRETIRANJE SEMENA U STRESNIM USLOVIMA
Dr. András Mate
Postoji širok spektar agenasa za tretiranje semena koji se koriste u zaštiti od bolesti žitarica koje se mogu zaraziti iz zemljišta ili putem setvenog semena. Ne postoje značajne razlike između uticaja ovih agenasa u uslovima idealnih agroekoloških i agrotehničkih uslova. Na nesreću proizvodni uslovi su praktično skoro uvek nepovoljni. Na osnovu procena, u Mađarskoj je oko 80% semena žitarica posejano kasno u parcele koje su loše pripremljene za setvu često posle optimalnog datuma za setvu. Oko 30-40% setvenog semena odlazi dublje (8-10 cm) od optimalne dubine dobro pripremljene parcele za setvu. U ovom slučaju postoje značajne razlike među agensima za tretiranje semena.
Trogodišnji ogledi u kojima su ispitivani uticaji agenasa za tretiranje semena na nicanje semena posejanog dublje od optimalne dubine vođeni su u Odseku za ratarstvo Univerziteta poljoprivrednih nauka u Gödöllö. Već je navedeno da postoji značajna razlika između agenasa za tretiranje semena pod stresnim uslovima izazvanim dubljom setvom. U poređenju sa Vitavax 200 FF koji je dao najbolji rezultat, neki agensi za tretiranje semena smanjuju broj niklih biljaka za 40-50%. Jos jedna nepovoljna činjenica je bila ta da je većina agenasa za tretiranje semena redukovala raniji rast biljaka. Ostali stresni efekti (kasna setva, nepovoljni vremenski uslovi) su doprineli nepovoljnim uticajima nekih agenasa za tretiranje semena.
Dalje se razlika između agenasa za tretiranje semena može posmatrati u izuzetno suvim (sušnim) vremenskim uslovima. Agensi za tretiranje semena na bazi ugljenika povećavaju obim i duzinu korena, i tako omogućavaju bolje iskorišćavanje vode i hranljivih materija iz zemljišta. Otpornije stablo se razvija ravnomernije i snažnije. Sazrevanje je ujednačenije Cak i u sušnim vremenskim uslovima a stresni efekti su umereniji.
Na osnovu rezultata naših višegodišnjih ispitivanja bolja snabdevenost vodom i hranljivim sastojcima obezbeđuje vise prinose i bolji kvalitet.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PROUČAVANjE SORTI U GENETSKOJ KOLEKCIJI I IZBOR RODITELJSKIH PAROVA ZA IZVOĐENJE HIBRIDIZACIJE PRI OPLEMENJIVANJU JARE PŠENICE
Rončević P.
U cilju stvaranja sorti jare pšenice formirana je kolekcija jarih sorti u kojoj se danas nalazi preko 400 genotipova. Najviše su zastupljene sorte meksičkog centra za oplemenjivanje bilja CIMMYT i iz Sirije (ICARDA), zatim sorte iz zemalja bivšeg SSSR-a, Australije i nase zemlje. Svake godine u toku vegetacije proučavaju se najvažnija biološka i morfološka svojstva. Od 1979. god. do sada, za izvođenje hibridizacije, odabrano je preko 200 genotipova. Od poznatih stranih sorti kao jedan od roditelja najviše su korišćene sorte Tobari 66, Siete Cerros, Super X, Yecora, Cajeme 71, Pavon "S" i Pavon 76 (Mexico), Sonalika (Indija), Anza (USA) i druge. Različitim kombinacijskim ukrštanjem izvedeno je preko 1000 kombinacija Najveći broj kombinacija izveden je sa domaćom sortom Jarka zatim sa sortom Dugoklasa. Kao dobri kombinatori pokazale su se sorte Pavon "S Pavon 76 a naročito sorte Dugoklasa i Jarka. Do sada je stvoreno i kroz komparativne oglede ispitano preko 500 linija. Kao rezultat ovog rada, zaključno sa 1996 god., priznata je 21 sorta od kojih se ističu i u proizvodnji nalaze sorte Nevesinjka i Venera.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ZAŠTITA USKLADIŠTENOG SEMENSKOG KUKURUZA OD BAKRENASTOG MOLJCA, Plodia interpunctella Hbn. (Lepidoptera, Phycitidae) PRIMENOM DIJATOMEJSKE ZEMLJE
Almaši Radmila, Starčević Nataša, Almaši Š.
Uskladišteni kukuruz napada veći broj štetočina, a posebno bakrenasti moljac (Plodia interpunctella Hbn. Lepidoptera, Phycitidae). Svake jeseni posle berbe, krunjenja i skladištenja kukuruza, zahvaljujući još uvek visokim temperaturama, brojnost populacije ove vrste se povećava, a na površini kukuruza se primećuje "paučina".
Za suzbijanje ove vrste, kod nas je registrovan mali broj insekticida, na bazi četiri aktivne materije (aluminijum i magnezijum fosfid, dihlorvos, pirimifos-metil ). Posto se ove aktivne materije godinama primenjuju i nema velikih mogućnosti rotacije, postavili smo laboratorijski ogled na kukuruzu u rinfuzi i u džakovima, u cilju mogućnosti primene dijatomejske zemlje. Različiti razvojni stadijumi bakrenastog moljca postavljeni su na kukuruz, tretiran sa 3 koncentracije dijatomejske zemlje (0,05%, 0,1%, 0,2%).
Jaja postavljena na tretiran kukuruz nisu dala potomstvo. Smrtnost gusenica L1-L2 pri koncentraciji 0,2 % dijatomejske zemlje, je iznosila, 100%, a na kontroli 7,5 %. Mortalitet odraslih gusenica pri koncentraciji 0,05 % dijatomejske zemlje, iznosio je 92,5%, a na kontroli 0% nakon 5 dana. Leptiri postavljeni na kukuruz u koncentraciji 0,1% dijatomejske zemlje, uginuli su već treći dan (100 % smrtnost) a pri koncentraciji 0,05 % nakon 6 dana. Istovremeno na kontroli treći dan smrtnost je bila 12%, a sesti dan 36%.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRINOS I KVALITET SEMENA LUBENICE (Citrulus vulgaris L.) ZAVISNO OD KRUPNOĆE PLODOVA
Jankulovski D., Martinovski D., Petrevska Jovanka Katarina, Agić Rukie, Popsimonova Gordana
Cilj istraživanja bio je utvrđivanje zavisnosti prinosa i kvaliteta semena od krupnoće plodova lubenice gajene u uslovima semiaridne klime. Na bazi postignutih rezultata konstatovano je da postoji signifikantno pozitivna korelacija broja i mase semena u odnosu veličine plodova (r = 0,57 i r = 0,54). Kod apsolutne mase, postoji vrlo slaba korelacija (r = 0,24) u odnosu veličine plodova bez statističke verovatnoće.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PROUČAVANJE FIZIOLOŠKI SPOREDNIH DEJSTAVA TRETIRANJA SEMENA NA SORTE PŠENICE
I.M. Petróczi
Dva su faktora kojima se može pripisati uticaj pesticida na prinos. Pored njihovog osnovnog dejstva (fungicidalnog, uništavanje korova), vrlo često imaju i fiziološki povoljna i nepovoljna sporedna dejstva. Obzirom da se sva glavna i dodatna dejstva hemikalija događaju istovremeno za vreme setve, sasvim razumljivo da se utvrdi njihov rezultantni uticaj za svaku ispitivanu sortu.
Nekoliko sorata pšenice ispitivano je u poljskim ogledima u trajanju 3-5 godina (1987-1996) na humusno glejnom černozemu. Većina ogleda, postavljenih po slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja, bila je 10-20 m. Sporedna dejstva tretiranja semena vise su se osetila kod sorata pšenice kraćeg vegetacionog perioda, nego kod onih sa dužim periodom vegetacije i to kako u pogledu intenziteta klijavosti, akumulacije suve materije tako i u pogledu prinosa.
Utvrđene su značajne razlike u pogledu osetljivosti sorata na triazol. Kako ovi rezultati mogu imati znatnog uticaja na primenu ovih hemikalija u poljskim uslovima, ova analiza specifičnih uticaja na sorte može biti i od značaja za komercijalnu proizvodnju.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
OPLEMENJIVANJE KONZUMNOG SUNCOKRETA
Jovanović D., Škorić D., Dozet B.
Sve veća potražnja za semenom konzumnog (proteinskog suncokreta, suncokreta za grickanje, confectionery sunflower) tipa suncokreta kao i sve veće mogućnosti korišćenja proteina iz semena suncokreta u industrijskoj proizvodnji proteinskih proizvoda nameće nove pravce i ciljeve u oplemenjivanju suncokreta. Cilj ovog rada je da se prikaze varijabilnost i mogućnost oplemenjivanja suncokreta na povećani sadržaj proteina, nizi sadržaj ulja u semenu, izmenjen sastav tokoferola u ulju, visoku masu 1000 semena i smanjen sadržaj ljuske u semenu.
Opsta srednja vrednost za sadržaj proteina u semenu ispitivanih inbred linija iznosi 19.7% i visa je od prosečnih vrednosti za ista svojstva u odnosu na ishodni materijal.
Dobijene su samooplodne linije sa smanjenim sadržaj ulja u semenu i visokim vrednostima za masu 1000 semena. Ukrstanjem sorte Donski krupnoplodni (sa dominirajućim a tokoferolom) i linije LG-24 (dominirajući g tokoferol) u SjF2 generaciji samooplodnje dobijene su linije sa izmenjenim sastavom tokoferola u ulju (g tokoferola preko 80%).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST KLIJAVOSTI I KRUPNOĆE SEMENA DUVANA U ODNOSU NA VREME BERBE LISTA
Jovanović D., Sabovljević R., Miletić Slađana, Demić Gordana, Mirić Maja
Ispitivano je klijanje semena duvana krupnolisne sorte Berlej-T u odnosu na vreme berbe lista. Primenjeno je šest termina i kombinacija berbe lista. Ogled je bio postavljen i na dve lokaliteta - tipa zemljišta. U odnosu na vreme berbe lista, utvrđivani su krupnoća - semena duvana (masa 100 semena) i klijavost (energija i ukupna). Određeni su varijabilnost i korelaciona povezanost ispitivanih osobina semena duvana. Rezultati pokazuju uticaj vremena berbe lista duvana na masu i klijavost semena.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
NASLEĐIVANjE PRVE RODNE ETAŽE KOD NOVIH BG - LINIJA SOJE
Plazinić V., Anđelović S.
U radu su izneti desetogodišnji rezultati istraživanja u okviru oplemenjivanja soje sa tzv. ciljanim istraživanjima mogućnosti podizanja prve rodne etaže. Kombinirajuće varijante roditelja bile su:
** --
I. Zvečka-73 x Wirth
* **
II. HODGSON x Zvečka - 73
* *
III. BG-7629 x Pi-9291
U intenzivno heterozigotnim generacijama (F2, F3, F4) u svim varijantama ukrštanja visina prve rodne etaže varirala je u širokim rasponima. U završnim - homozigotnim generacijama (F7 -F9) izvedene su linije sa stabilnim genetskim svojstvom - visokom prvom etažom (preko 12 cm). Najveća genetska dobit ostvarena je u I varijanti (Zvečka - 73 x Wirth).
Legende:
** visoka I rodna etaža (preko 15 cm)
* srednja visina I rodne etaže (10 cm - 12 cm)
-- niska donja I rodna etaža (5 cm - 6 cm)
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ SAMOOPLODNJE NA ZAMETANJE MAHUNA I SEMENA LUCERKE
Katić S., Mihailović V., Pataki I.
Izučavan je uticaj samooplodnje na veći broj sorti u periodu od 1984-1992. godine. Rad je započet 1984 godine setvom neinbredovanih roditeljskih biljaka (S0). Praćen je broj zrna i mahuna po cvetu i broj zrna po mahuni. Najveće zametanje mahuna i semena dobijeno je kod neinbredovanih (S0) biljaka i značajno smanjenje kod inbredovanih biljaka (S0, Sb S2 i S3). Primenom samooplodnje zameće se u S0 0.38, S, 0.20, S2 0.18 i S3 0.20 mahuna po cvetu, a zrna po cvetu S0, 0.72, S, 0.32, S2 0.35 i S3 0.32. Broj zrna po mahuni bio je u S0 2.0, S, 1.57, S2 1.57 i S3 1.35. Sva tri parametra su pogodna za ocenu autofertilnosti, ali je broj zrna po cvetu najprecizniji. Nađene su značajne korelacije između broja mahuna po cvetu i broja zrna po cvetu, kao i broja zrna po mahuni i broja zrna po cvetu.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
NEKE MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE LUCERKE - Medicago sativa L. FOLIJARNO TRETIRANA MIKROELEMENTIMA BORA I MOLIBDENA
Dimov Z., Ivanovski R.P., Prentović Tatjana
Ogled je bio postavljen sa devet varijanta (8 + kontrola) u četiri ponavljanja. Bile su ispitivane različite kombinacije mikroelemenata bora i molibdena sa azotom, fosforom i kalijumom. Cilj je bio utvrditi njihov uticaj na neke morfološke karakteristike lucerke - Medicago sativa L. Bile su ispitivane sledeća morfološka obeležja: visina biljaka (stabljike) broj mahuna u cvasti broj zavoja u mahuni broj zrna u mahuni apsolutna masa semena i klijavost semena. Dobiveni rezultati su pokazali da se javlja signifikantnost kod broja mahuna u cvasti i klijavost semena između upotrebljenih mikro, makro đubriva i kontrolne varijante.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KLIJAVOST SEMENA LUCERKE U ODNOSU NA SUBSTRAT I TEMPERATURU ISPITIVANJA
Zarić Sofija, Sabovljević R., Zlata Mišić-Stanković
Ispitivano je klijanje semena lucerke u odnosu na temperaturu i podlogu. Za podlogu su uzeti: filter-papir, pesak, gajnjača, černozem, ritska crnica i smonica. Temperature su bile: 20°C const, 10/20 C (8/16 sati) i 5/15°C (8/16 sati). Ispitivanja su vršena u laboratorijskom klijalištu. Na osnovu originalnih eksperimentalnih podataka izračunati su varijabilnost i korelaciona povezanost mase 100 semena, energije klijanja i ukupne klijavosti.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ZNAČAJ KONTROLE SEMENSKIH USEVA LUCERKE (Medicago sativa L.)
Jelinčić K., Trifunović T., Mihailović V.
Stručni nadzor nad proizvodnjom semena poljoprivrednog bilja, obavlja se prema normativima određenim zakonskim propisima. Usevi koji zadovolje propisane zakonske norme, mogu se priznati kao semenski i za njih izdati odgovarajuće uverenje. Stručni nadzor (aprobacije) imaju za cilj da se seme proizvodi na jedinstven način, primenjuju jedinstvene metode za ocenu sortnosti i semenskih kvaliteta, kako bi korisnici semena bili zaštićeni, a seme visokog kvaliteta doprinelo povećanju proizvodnje. U radu je data dvogodišnja analiza stručne kontrole semenske lucerke za sorte Banat, ZMS II i NS-Medijana ZMS V po regionima gajenja: Bačka, Banat i Srem.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KOMPARATIVNA ISPITIVANJA PROIZVODNIH I KVALITATIVNIH OSOBINA DOMAĆIH I NEKIH RUSKIH SORTI LUCERKE (Medicago sativa L)
Jasmina Radović, Lugić Z., Urošević Biljana, Vučković S.
Rad obuhvata uporedna ispitivanja proizvodnih i kvalitativnih osobina 34 ruskih sorti u poređenju sa Kruševačkom 22 i Novosađankom H -11. Istraživanja su vršena u periodu 1992-1994 god., na oglednom polju centra za krmno bilje u Kruševcu. Prinos zelene i suve mase je utvrđivan u drugoj i trećoj godini iskorišćavanja. Kvalitet biomase je određen na osnovu uzoraka iz drugog otkosa u drugoj godini eksploatacije. Primećene su velike razlike u praćenim parametrima između ispitivanih sorti. Ruske sorte su se uglavnom odlikovale dobrim porastom u prva dva otkosa, dok je prinos ostvaren u trećem i četvrtom otkosu bio znatno nizi u odnosu na domaće sorte. Prosečni prinos zelene mase se kretao od 59,2 t/ha do 94,95 t/ha. Najveći prinos je ostvarila sorta Vavilovka, a za njom slede Čišminsaja i K-22. Ostvarene su velike razlike u prinosu suve mase. Vavilovka (19,66 t/ha), K-22 (19,5 t/ha) i Kazagaiskaja (18,83 t/ha) su imale najviše prinose. Statistički značajno nizi prinos od Novosadanke H-l 1 je pokazalo 9, a od K-22 čak 19 sorti. Po prinosu sirovih proteina su se takođe izdvajale sorte Vavilovka (3,35 t/ha) i K-22 (3,37 t/ha).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
REZULTATI TESTIRANJA METALNOG PRAHA DOMAĆE PROIZVODNJE U PROCESU DORADE SEMENA SITNOZRNIH LEGUMINOZA
Mićić Gordana, Mirjanić J., Polovina Radmila, Stanojević Snežana
Cilj ispitivanja je utvrđivanje efekta korišćenja metalnog praha domaće proizvodnje IMB-9 pri izdvajanju semena sitnozrnih leguminoza od Cuscuta spp. U radu su date osnovne karakteristike domaceg praha i rezultati ispitivanja u laboratorija DOO "SEMKO" - Beograd. Testiranja su radena na semenu lucerke, crvene deteline i zutog zvezdana sa sledećim varijantama kontrole 650, 700 i 750 gr. metalnog praha na kilogram semena. U toku rada su korišćeni uzorci po pravilu ISTA-e bez Cuscuta spp. (kontrola) i sa dodavanjem semena viline kosice. Doze koje su korišćene i rezultati koji su dobijeni ukazuju da prah domaće proizvodnje može naći mesto u tehnologiji dorade semena sitnozrnih leguminoza u našoj zemlji. Ispitivanja se dalje nastavljaju.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PROUČAVANJE VAŽNIH AGRONOMSKIH SVOJSTAVA DIVLJIH POPULACIJA BELE DETELINE (Trifolium repens L.)
Lugić, Z., Radović Jasmina, Urošević Biljana
U ovom radu su ispitivane najvažnije agronomske karakteristike 22 populacije bele deteline u poređenju sa standardnom sortom Milka. Istraživanja su obavljena u periodu 1994-1996 godine na polju Centra za krmno bilje u Kruševcu. Praćene su sledeće osobine: prinos suve mase, visina useva i krupnoća lista tokom trogodišnjeg ispitivanja, dok je kvalitet biomase i određen na uzorcima drugog otkosa u drugoj godini ispitivanja. U prvoj godini je dobijen samo jedan otkos sa prinosom suve mase od 1,9-3,45 t/ha. Populacije br. 3, 11, 19 i 21 su ostvarile nešto veći prinos u odnosu na kontrolu (2,28 t/ha). Visina useva se kretala u granicama 13-18,7 cm, dok je za kontrolu ona iznosila 16 cm. Šest populacija i kontrola su se odlikovale srednje do krupnim lišćem a ostale populacije su bile sitnolisne. U drugoj godini prinos suve mase iz tri otkosa se kretao od 9,1 - 13,9 t/ha. U odnosu na kontrolu (11,7 t/ha), pet populacija (br. 1, 8, 20, 21 i 22) su imale veći prinos suve mase. Najveća visina je zabeležena u I otkosu (34-45 cm), a najmanja u III otkosu (16-25 cm). Nijedna populacija nije imala značajno veću visinu od kontrole. Takođe, nisu uočene značajne razlike između populacija ni za sadržaj sirovih proteina. U trećoj godini ispitivanja iz dva otkosa je dobijen visok prinos suve mase (9-15 t/ha). Samo populacija br. 22 je imala veći prinos u poređenju sa kontrolom. Na osnovu dobijenih rezultata se može zaključiti da od ispitivanih 22, samo 5 populacija bele deteline predstavljaju perspektivan materijal za dalju selekcije.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PROIZVODNJA BEZVIRUSNOG SEMENSKOG KROMPIRA IN VITRO U JUGOSLAVIJI
Milošević D., Milinković M., Bošković T.
Jugoslavija je, gledano kroz površine, značajan proizvođač krompira. Godišnja proizvodnja se zasniva na oko 100.000 ha sa prosečnim prinosom koji ne prelazi 10 t/ha. Jedan od glavnih uzroka niskih prinosa krompira u našoj zemlji jeste malo korišćenje pravog, virusima u tolerantnim granicama zaraženog, semenskog materijala.
Početkom 1996. godine puštena je u rad savremena laboratorija za proizvodnju bezvirusnog semenskog krompira (250 m2) sa staklenicima (140 m2) i mrežanicima (2000 m2).
Proizvodnja bezvirusnog semenskog materijala je započeta u 1996. godini. Metodom kulture tkiva su umnožene domaće (Jelica i Univerzal) i neke introdukovane sorte krompira (Desiree i Jaerla). Dobijene su mini krtole koje predstavljaju osnovni, bezvirusni materijal za dalju proizvodnju visokih kategorija semenskog krompira. Proizvodnja je realizovana u laboratoriji za kulturu tkiva gde su biljke umnožavane i gajene in vitro i u stakleniku gde su gajene u zemljišnom supstratu. Svaku fazu brzog umnožavanja je pratila provera zdravstvenog stanja materijala, što garantuje da su dobijene apsolutno zdrave mini krtole.
Pored toga što su sve sorte gajene u istim uslovima, dobijene su biljke različite prosečne dužine i broja internodija. Najveća prosečna visina biljaka jebila kod sorte Jaerla (12,30 cm), a najmanja kod sorte Univerzal (10,07 cm), dok je najveći broj internodija bio kod sorte Jelica (9,16), a najmanji kod sorte Jaerla (7,13). Prinos minikrtola po biljci je zavisio od većeg broja faktora i kretao se od 2,2 do 3,6, prosečne mase 8,75 grama.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ GENOTIPA JAROG STOČNOG GRAŠKA NA PRINOS I KVALITET ZRNA
Ćupina B., Erić P., Mihailović V.
U toku tri uzastopne godine kod sedam genotipova jarog stočnog graška (sorte: NS-Junior, NS-Lim, Poneka, Moravac i linije GG i AC) različitih u pogledu morfoloških osobina, ispitivan je broj biljaka, žetveni indeks i prinos i kvalitet zrna. Najveći žetveni indeks ostvarila je sorta Jezero (58) i linija GG (57). Prinos zrna zavisio je od godine istraživanja i ispitivanog genotipova. Prosečno u tri godine najveći prinos zrna dala je sorta Jezero (6,5 t/ha). Ispitivani genotipovi jarog graška odlikuju se dobrim i ujednačenim hemijskim sastavom zrna. Prosečan sadržaj sirovih proteina je 25,85% sirovih masnih materija 1,06%, sirove celuloze, sirove celuloze 5,85%, sirovog pepela 3,29% i bezazotnih ekstraktnih materija 54,38%.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
NOVI HIBRIDI PARADAJZA VISOKOG RASTA, KRUPNIH I ČVRSTIH PLODOVA, ZA POTROŠNJU U SVEŽEM STANJU
Marković Z., Zdravković Jasmina, Damjanović M., Đorđević R.
Genetske aktivnosti na poboljšanju ranih hibrida paradajza u Centru za povrtarstvo u Smed. Palanci rezultirale su stvaranjem hibrida, visokog kvaliteta plodova, za potrošnju u svezem stanju. Novi F1 hibrid Atina je nastao ukrštanjem linija SP-93/16 i SPV-100, a Zlatni jubilej ukrštanjem linija SP- 3/10 i SPS-31. Roditeljske linije ovih hibrida su rezultat višegodišnje selekcije pedigre metodom. Čvrstina ploda je uneta u domaće linije iz američkih izvora. Agronomske osobine hibrida su proveravane na otvorenom polju i u plastenicima.
Hibrid Atina F, je visokog rasta, odličnog zametanja, čvrstih i ujednačenih plodova (180 gr.) bez zelene kragne, sa genetskom VF otpornošću. Hibrid Zlatni jubilej F, je visokog rasta, krupnih i ujednačenih plodova (200-220 gr) sa svetlo zelenom kragnom, VFN otpornošću i tolerancijom na plamenjaču. Oba hibrida su pogodna za gajenje u ranoj i srednje ranoj proizvodnji na otvorenom polju i plastenicima. Nalaze se u ogledima Savezne komisije za priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ SUŠENJA SEMENA PARADAJZA U CILJU DOBIJANJA KVALITETNIJEG SEMENA
Zdravković Jasmina, Todorović Vesna, Marković Z., Stevanović D.
Seme pojedinih genotipova paradajza standardnom tehnologijom dorade semena, često ima losu klijavost. Pri standardnim tehnologijama proizvodnje semena kod sorte Narvik SPF vrlo brzo dolazi do iniciranja klice koja strada u kiseloj sredini pulpe. Seme ukoliko ne strada u pulpi, stada u naknadnoj manipulaciji semenom prilikom sušenja. Pretpostavka je bila da je problem u kvalitetu pulpe ili u duzini fermentacije pulpe. Pulpa poreklom od četiri kvalitetne grupe paradajza (zreli, zeleni, truli i kao standard pulpa sa dorade semena) fermentisalo je u u osam termina (20, 28, 44, 52, 68, 76, 92 i 100 sati), koji su imitirali situaciju u toku same dorade semena. Najbolju klijavost (99%) imali su zeleni plodovi koji su 28 sati fermentisali u sopstvenom soku. Signifikantnih razlika u procentu klijavosti između kontrole, zrelih i zelenih nije bilo, dok je kod trulih plodova klijavost bila signifikantno niža (56% fermentacija 44 sati).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ DUŽINE ČUVANjA I NAČINA DORADE NA KVALITET SEMENA PARADAJZA
Takač A., Gvozdenović D., Jovićević. D.
U radu je prikazana promena biološke vrednosti semena paradajza čuvanog u magacinskim uslovima sedam godina. Za ispitivanje je korišćeno seme sorte Novosadski jabučar, kategorije prve sortne reprodukcije, obično i depilirano. Svake godine je praćen pad energije klijanja i ukupne klijavosti po propisanoj metodici. Nagli pad energije klijanja kod depiliranog semena zabeležen je posle pete godine (28,49%), dok je kod običnog semena ona zabeležena nakon šeste godine (20,34%). Nakon sedam godina čuvanja energija klijanja je pala na 8,13% kod običnog semena i 2,15% kod depiliranog semena. Ukupna klijavost je imala znatno blaži pad, te je kod običnog semena ona nakon sedam godina iznosila 84,29% a kod depiliranog 86,71%.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KOMBINIRAJUĆE SPOSOBNOSTI I NASLEĐIVANjE BROJA PLODOVA HIBRIDA PAPRIKE (Capsicum annuum L.)
Gvozdenović D.
U cilju ispitivanja kombinirajućih sposobnosti i načina nasleđivanja broja plodova hibrida paprike odabrano je 7 roditelja majke (sorte ili linije) i tri roditelja kao očevi (testeri). Na osnovu dobijenih podataka i urađene analize dosli smo do saznanja o načinu nasleđivanja i delovanju gena opštim (OKS) i posebnim (PKS) kombinirajućim sposobnostima. Dobijeni hibridi i njihovi roditelji su gajeni u poljskim uslovima, po slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja. Analiza kombinirajućih sposobnosti radena je po Singlt-u i Chandhary-u (1976).
Ispitivani genotipovi su se značajno razlikovali u broju plodova. U nasleđivanju broja plodova kod F) hibrida ispoljio se heterozis i dominacija. Geni sa aditivnim i neaditivnim delovanjem su imali značaja u nasleđivanju broja plodova, sa predominantnom ulogom neaditivnog delovanja. Najveću značajnu pozitivnu vrednost OKS imao je genotip Matica. Ukrštanja sa najboljim PKS vrednostima, Albaregija x Kalifornijsko čudo, bi se moglo koristiti u daljem radu na oplemenjivanje paprike za vei broj plodova po biljci.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ FAZE ZRELOSTI I MESTA FORMIRANJA PLODOVA NA BILJCI NA NEKA KVALITETNA SVOJSTVA SEMENA PAPRIKE
Biberdžić M, Ilić Z., Milenković Lidija
U kontinentalnim uslovima, zbog klimatskih faktora sav plod paprike ne sazri potpuno na biljci i ne postigne punu botaničku zrelost (naročito kod kasnostasnih sorti). Zbog toga seme iz plodova sa nizih spratova pokazuje kvalitetnija svojstva od semena iz plodova sa viših spratova, koje nema uslove da sazri. Kod sorte Zlatna medalja seme koje se dobije iz plodova formiranih na svim etažama može se koristiti za dalju reprodukciju, jer se klijavost kreće od 67 % na IV etaži do 96 % na I etaži. Količina semena je najveća iz plodova na III i IV etaži (1.17 g i 0.95 g) a razlike između količine semena iz plodova sa I i III etaže su značajne. Prinos plodova čiji se perikarp posle vađenja semena može koristiti za različite oblike prerade iznosi 69 t/ha. Sorta šorokšari kao kasnostasna sorta u istim uslovima daje dosta slabe i neujednačene prinose semena. Samo seme iz plodova sa I etaže ima kvalitetne osobine (klijavost 93%) dok na ostalim etažama to nije slučaj. Najveći prinos semena po plodu je na II etaži (0.94 g) a najmanji na IV etaži (0.32 g). Prosečan prinos semena po biljci je oko 8 g, odnosno 642 kg/ha. Za ovu sortu preporučuje se setva, odnosno rasađivanje u nešto ranijim rokovima i pri nešto gušćem sklopu.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
DAVID - KASNA INDUSTRIJSKA SORTA GRAŠKA (Pisum sativum L.) OTPORNA NA STRES IZAZVAN VISOKIM TEMPERATURAMA
Đorđević R., Zdravković M., Zečević B., Pavlović R.
Sorte graška kasnog stasavanja (iznad 90 dana od nicanja), neotporne su na visoke temperature i nisku relativnu vlažnost u fazi cvetanja i zametanja ploda. Ova pojava drastično smanjuje prinos graška po jedinici površine. Cilj selekcije je bio dobijanje sorte graška otporne na stres prema suši.
David - kasna sorta nastala je Pedigre metodom iz hibridne populacije dobijene ukrštanjem dve holandske sorte (Jof i Pegado). Fiksirana je rekombinacija gena i dobijen je visokotoletantni genotip prema stresnim temperaturama. Rezultati mikroogleda pokazuju da je prinos povećan za 36% u odnosu na sortu Feniks. Novoselekcionisani genotip kasnije pristiže za berbu tri dana u odnosu na sortu Feniks, dok je u odnosu na standardnu sortu Verdo kasnija za pet dana, a prinos je veći za 26%. Gajenjem ove sorte produžava se kampanja proizvodnje i prerade graška.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
"PATH" ANALIZA OSOBINA SORATA KUPUSA
Živanović T., Šurlan-Momirović Gordana, Bjelić V.
Glavni objekti ovih istraživanja bili su: (i) analiza genetičkih i fenotipskih koeficijenata korelacije između nekih agronomskih osobina sorata kupusa i (ii) "path" analiza. Devet sorata kupusa su gajene i posmatrane 1989. i 1990. godine na Zlatiboru. Korišćen je potpuno slučajan blok sistem sa četiri ponavljanja. Proučavane su sledeće osobine: visina biljke (cm), broj listova u glavici, broj izumrlih listova, prečnik glavice (cm), masa glavice (g)i masa stabla (g). Utvrđeni u visoko signifikantni genetički koeficijenti korelacije između težine glavice i broja izumrlih listova (0.99*) i između mase glavice i prečnika glavice (0.76*). Ovi visoki pozitivni koeficijenti korelacija između osobina prouzrokuju pozitivne i visoke genetičke direktne uticaje tih osobina. genetičke korelacije morfoloških osobina pokazuju veće vrednosti od fenotipskih, što znači da je uticaj faktora sredine na te odnose značajan.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
INTERAKCIJA GENOTIP SPOLJNA SREDINA ZA KOMPONENTE PRINOSA
KUPUSA (Brassica oleracea var. capitata L.)
Červenski J., Vasić Mirjana, Gvozdanović-Varga Jelica
U cilju ispitivanja varijabilnosti prinosa i komponenata prinosa kupusa, postavljeni su ogledi na zemljištu tipa černozem, na oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima u toku dve godine. Ogled je izveden po slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja. Za istraživački materijal korišćeno je dvanaest divergentnih genotipova kupusa. Ukupno je analizirano šest svojstava: masa glavice, koristan deo glavice, duzina unutrašnjeg kočana, visina glavice, prečnik glavice i prinos. Visoko signifikantna interakcija je ustanovljena kod svih svojstava sem visine i prečnika glavice, što ukazuje da su to sortna svojstva tipična za svaki genotip i da uslovi gajenja imaju mali uticaj na njihovu varijabilnost.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PIONIR F1 PRVI DOMAĆI HIBRID SPANAĆA
Zdravković M., Zdravković J. i Cvikić D.
Pionir F1 je hibrid spanaća nastao ukrštanjem dve linije dobijene višegodišnjim odabiranjem iz sorti Viropfleja i Kir Kasprika.
Hibrid Pionir F1 je namenjen za ranu proizvodnju spanaća na otvorenom polju, u brdskim predelima za normalnu proizvodnju, zbog svoje relativno kratke vegetacije. Iz istih razloga je pogodan i za proizvodnju u zaštićenom prostoru. Odlikuje se bujnim biljkama uglastog - strelastog lista, nežne koezistencije u tehnološkom stadijumu, slabo izražene nervature. Broj listova u lisnoj rozeti je od 12 do 15. Dužina lisnih drski prosečno oko 9 cm. Duzina vegetacije u vrlo ranoj setvi 45 dana.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PROIZVODNJA HIBRIDNOG SEMENA KRASTAVCA U STAKLENICIMA
Jankulovski D., Ćirkova-Đordievska Marija, Martinovski D, Nikolovski S.
Cilj istraživanja bio je utvrđivanje uticaja lokacije ploda na biljkama u pojasima na prinos i kvalitet hibridnog semena salatnog krastavca RAMBO F1.
Broj semenka u plodovima kreće se od 194 u prvom, 184 u drugom i 125 u trećem pojasu. Masa semena po pojasima kreće se 5,79, 5,60 i 3,51 g. U odnosu na prosečnu masu, signifikantno slabija vrednost je u III pojasu.
Prinos semena po pojasima na biljkama viši je u I i II za 79, odnosno 73% u odnosu na III. Izračunato po ha prinos iznosi I - 62,8 kg, II - 59,5 i III - 33,5 kg što je statistički potvrđeno. Apsolutna masa semena kod prva dva pojasa iznosi oko 30,0 g a u III pojasu je 25,9 g. Za klijavost semena ne postoje bitne razlike.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ HEMIJSKOG TRETMANA NA KVALITET SEMENA I DUŽINU KLICE KOD LUBENICE
Stanković Ljiljana, Todorović Vesna, Mijatović Mirjana, Zdravković Jasmina
U laboratorijskim uslovima ispitivan je uticaj hemijskog tretmana na energiju klijanja, ukupnu klijavost i duzinu klice kod lubenice. Za tretiranje semena su korišćeni preparati pod komercijalnim nazivima Kaptan SP, TMTD i vodeni rastvor natrijum hidroksida koncentracije 2%, 5% i 10% u trajanju 10 i 30 minuta. Ispitivanje je izvedeno u cilju iznalaženja najpogodnijeg tretmana za dezinfekciju semena posmatranih genotipova lubenice.
Najbolji efekti na klijavost semena postignuti su primenom metode zaprašivanja TMTD-om. Gotovo isti rezultati su dobijeni tretiranjem Kaptanom SP i 2%-tnim rastvorom natrijum hidroksida. Tretiranje semena, u cilju dezinfekcije, za posledicu ima brzi rast korenčića u odnosu na kontrolnu - netretiranu varijantu.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
VARIJABILNOST I KORELACIONA POVEZANOST MORFOLOŠKIH I PROIZVODNIH OSOBINA INDUSTRIJSKOG BELOG LUKA
Sabovljević R., Milosavljević M., Simeunović K., Lukić V.
Industrijski (ozimi) beli luk je proizvođen u Srednjem Banatu u 1994/95. godini. Iz useva su, sa pet različitih mesta, uzeti uzorci (sve biljke sa 1 m2). Materijal je podeljen na tri grupe glavica, za svaki uzorak posebno. Od osobina, ispitivane su: masa glavice, broj omotača, broj čenova, masa pojedinih čenova, dimenzije čenova. Određeni su varijabilnost svih osobina i korelaciona povezanost između nekih osobina. Dobijene vrednosti za varijabilnost su različite po osobinama kao i jačina korelacione povezanosti između nekih osobina. Dobijene vrednosti za varijabilnost su različite po osobinama kao i jačina korelacione povezanosti pojedinih osobina.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ PB-ACETATA NA KLIJANJE SEMENA NEKIH POVRTARSKIH VRSTA U USLOVIMA EKSPERIMENTALNE INTOKSIKACIJE
Ilić Z., Milenković Lidija
U zavisnosti od koncentracije rastvora Pb-acetata dolazi do smanjenja odnosno do povećanja klijavosti semena u različitom stepenu, zavisno od biljne vrste. Semena su tretirana sa po 10 ml Pb-acetata različitih koncentracija (10-5, 10-4, 10-3, 10-2 i 2 x 10-2 M), a druga serija semena tretirana je isto sa po 10 ml Pb-acetata različitih koncentracija i 5 ml EDTA (120 mg/1 H2O). Visoke koncentracije Pb-acetata (10-2 M) kod semena salate potpuno onemogućava klijanje dok kod semena ostalih vrsta klijavost se smanjila od 26 % kod mrkve, 17.1% kod kelja pupčara, dok kod rotkvice svega 7.3% u odnosu na kontrolu. Duplo veća koncentracija Pb-acetata (2 x 10-2 M) izaziva znatno veći gubitak klijavosti kod gotovo svih povrtarskih vrsta, a kod nekih kao npr. mrkve i salate potpuno je eliminiše. Da bi se smanjilo negativno dejstvo Pb-acetata pribegava se upotrebi različitih helatora teških metala kao što su: Na i Cl soli tetra sirćetne kiseline- EDTA.
U medijumu visoke koncentracije Pb-acetata (2 x 10-2 M) + EDTA procenat klijavosti semena veći je kod crnog luka 17.6%, rotkvice 20.4%, kelja pupčara 42.6 % i kod graška 77.9% u odnosu na semena koja su naklijavana samo u prisustvu Pb-acetata. Kod semena mrkve i kelja pupčara pri koncentraciji Pb-acetata od 10-5 M i u prisustvu EDTA zapaženo je povećanje klijavosti semena u odnosu na kontrolu za 2.7%, odnosno za 2.3%.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ OSNOVNIH METEOROLOŠKIH ELEMENATA NA PRINOS I KVALITET SEMENA LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILJA
Dražić S., Jevđović R.
Prinos semena i fizički pokazatelji kvaliteta 10 vrsta lekovitog i aromatičnog bilja (mirođija - Anethum graveolens L., piskavica - Trigonella foenum graecum L., slačica bela - Sinapis alba L., angelika - Angelia archangelica L., odoljen - Valeriana officinalis L., peršun - Petroselinum sativum Hoffw, matičnjak - Melissa officinalis L., mora - Foeniculum vulgare Mill., timijan - Thymus vulgaris L., žalfija- Salvia officinalis L.) analizirani su u zavisnosti od sume aktivnih temperatura i padavina u periodu od 4 godine (1992, 1993, 1994, 1996). Ove vrednosti posmatrane su za period vegetacije (april - septembar).
Preko osnovnih pokazatelja korelacionih veza određivana je zavisnost prinosa i kvaliteta semena od uticaja osnovnih meteoroloških elemenata, kao nezavisno promenljivih.
Ispitivanja su pokazala, da su vremenski uslovi nejednako i uglavnom slabije uticali na prinos i važnije kvalitativne osobine semena, što znaci da pored prirodnih faktora na kvalitet i biološku vrednost semena utiču brojni faktori (tehnologija u proizvodnji, kontrola, dorada i dr.)
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
MEĐUZAVISNOST FAKTORA RAZVOJA MICELIJUMA GLJIVE BUKOVAČE
(Pleurotus ostreatus)
Bugarski Dušanka, Gvozdenović D., Jovićević. D.
Promene esencijalnih uslova sredine tokom razvoja micelijuma prouzrokuju varijacije u njegovom razvoju. Cilj rada je ispitivanje međusobnog dejstva temperature, koncentracije i pH vrednosti hranljive podloge na početni i krajnji rast micelijuma soja NS 77. Ogled je postavljen u pet klima komora podešenih na različite temperature, a micelijum se razvijao na tri različite koncentracije ugljenih hidrata i pri pet pH vrednosti, u pet ponavljanja. Za početni rast micelijuma najbolje se pokazala podloga sa najvišom koncentracijom ugljenih hidrata, na temperaturi od 35°C pri pH vrednosti 5,5. Krajnji rast bio je najbolji, takođe na podlozi sa najvišom koncentracijom ugljenih hidrata, ali na temperaturi od 25°C pri pH vrednosti 7,0, dok je rast na temperaturi od 35°C posle prvog očitavanja potpuno prestao.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
NEKE KARAKTERISTIKE KOROVSKE VRSTE (Delphinium consolida L.)
Ognjanović, R., Živanović S., Ilić, T.
Tokom 1995/96. godine na oglednom polju Instituta za istraživača u poljoprivredi "Srbija Centra za strna žita u Kragujevcu ispitan je uticaj đubrenja azotom na neke osobine semena zavornjaka (Delphinium consolida L., Consolida regalis S.F. Gray).
Na parceli sa samoniklim biljkama pomenute korovske vrste primenjene su tri varijante đubrenja (N kontrola, bez đubrenja), N2-60 i N3-90 kg/ha azota. Azot je primenjen u fazi cvetanja biljaka. Prinos semena kretao se od 23 do 25 g/m2. Nisu utvrđene statistički značajne razlike u prinosu semena. Hemijskim analizama semena utvrđeno je da ono sadrži 1,71% N, 0,30 Mg i 0,71 % P, kao i 83,75 ppm Fe , 15,0 Mn , 23,87 Zn, 10,5 Cu, 37,5 Ni, 20,0 Pb i 1,62 ppm Cr. Podaci mogu biti korisni za eventualno proučavanje zaštite i očuvanja životne sredine.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KOROVSKE VRSTE I SUZBIJANJE KOROVA U SEMENSKOM USEVU JEŽEVICE
(Dactylis glomerata L.)
Tomić Zorica, Urošević Biljana
Ježevica je jedna od vrsta višegodišnjih trava koja se koristi kao glavna komponenta pri zasnivanju sejanih travnjaka u brdsko-planinskom području, dok se u povoljnijim uslovima gaji kao čist krmni usev ili za proizvodnju semena. Korovske biljne vrste, naročito u godini setve u znatnoj meri utiču na semenski usev ježevice jer svojim prisustvom smanjuju mogućnost obrazovanja generativnih izdanka, pa samim tim i direktno smanjuju mogućnost proizvodnje semena u narednoj godini.
Ispitivanje suzbijanja korovskih vrsta obavljeno je u sortnom mikroogledu ježevice u periodu 1995 i 1996. godine na zemljištu tipa aluvijum. Primena herbicida izvršena je u fenofazi punog bokorenja useva (I faza) i početkom vlatanja (II faza). U ovim slučajevima korovi su imali 2-6 listova. U ogledu su korišćeni herbicidi na bazi 2,4D (Monosan herbi u kolieini 3 1/ha), MCPP (Morogal u količini 4 1/ha) i kombinacije 2,4D + MCPP (Monosan kombi super u količini 4,5 1/ha), DIKAMBA + DIHLORPOP (Banvel DP 4 1/ha), 2,4D + MCPA+MCPP (Monosan herbi specijal 4 1/ha). Ogled je postavljen u sistemu slučajnog blok rasporeda u 5 ponavljanja. Ocena rezultata obavljena je prvi put 15 dana posle tretiranja, vizuelno prema EWRC a drugi put mesec dana nakon tretiranja, brojanjem korova na metar kvadratni i vizuelno prema EWRC postupku. Istovremeno je praćena i pojava fitotoksičnosti (EWRC 1-9).
Konstatovano je da u ježevici u prvoj godini setve dominiraju sledeće korovske vrste: Chenopodium album, Rumex acetosa, Taraxacum officinale, Cirsium arvense, Sonchus oleraceus, Ranunculus arvensis, Polygonum aviculare.
Tokom proučavanja korova u semenskom usevu ježevice najveći procenat redukcije korova i najviši koeficijent efikasnosti ostvario je herbicid preparat Banvel DP u dozi od 4 1/ha u fazi početka vlatanja a kretao se od 82,5/86,6%. Primena kombinacije herbicida 2,4D + MCPP u fazi vlatanja dala je takođe zadovoljavajući efekat koeficijenta efikasnosti koji se kretao od 81,0-82,2%.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ZNAČAJ VRSTE I OBLIKA SEMENA LUCERKE NA SADRŽAJ TVRDIH ZRNA (M. Sativa L., M. media Pers. i M. falcata L.)
Lukić D., Milošević Mirjana, Zlokolica Marija, Vasiljević Sanja
Ispitivana je zastupljenost tvrdog semena na linijama lucerke M. sativa, M. media i M. falcata. Analize su obavljene u toku 1996. godine u laboratorijskim uslovima. Kod linija M. sativa biljke su imale (7.1%) tvrdog semena, a linije hibridnih biljaka M. media (13.1%). U liniji M. falcata utvrđen je veći sadržaj tvrdog semena u proseku (48.6%). Seme krupno najveće mase ispitivanih vrsta ima najmanje tvrdog semena (5.7., 12.9 i 25.9%), srednje krupno više (8.8., 15.8 i 34.9%), a sitno seme najviše (12.5, 18.5 i 47.1%). Krupno seme izrazito bubrežastog oblika, krupno bubrežasto i ovalno bubrežasto ima najmanji procenat tvrdog semena (4.7, 11.2 i 26.7%). Srednje krupno seme bubrežasto, slabo bubrežasto i eliptično ima više (10.1, 14.5 i 36.8%), a sitno seme uglasto (12.1 i 16.1%) i ovalno najviše tvrdih zrna (45.5%).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KLIJAVOST HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA U ODNOSU NA GENOTIP, STEPEN DORADE I TEMPERATURU ISPITIVANJA
Demić Gordana, Sabovljević R., Zarić Sofija, Goranović Đ., Milićević M.
Ispitivano je klijanje hibridnog semena kukuruza dve komercijalne kombinacije ZPSC 599 i ZPSC 633 u odnosu na stepen dorade, odnosno: iz pojedinih faza dorade. Uzorci su uzeti sa četiri mesta iz linije dorade. Zatim su mehanički ujednačeni po obliku i veličini (šest frakcija kod hibrida ZPSC 599 i četiri frakcije kod hibrida ZPSC 633). Ispitivanje klijavosti vršeno je na tri temperature: t = 20°C const, t = 30°C const i t = 20/30°C (naizmenično 16/8 časova). Za kontrolu je uzeto seme sa klipova ručno okrunjenih i razdvojeno u dve frakcije po obliku (okruglo i kuglasto). Rezultati pokazuju različit uticaj stepena dorađenosti na klijavost hibridnog semena kukuruza i indikativni su za određivanje postupaka u doradi.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ STERILNOSTI NA ISPOLJAVANJE KVANTITATIVNIH OSOBINA KLASA PŠENICE
Stojanović Ž., Mladenović G., Dodig D., Stanković S.
Pri osnovi klasa pšenice zapaža se pojava sterilnih klasića. Kod ozime sorte pšenice Francuska analizirani su klasovi sa pojavom od 0 - 8 sterilnih klasića gde je ukupan broj klasića neznatno varirao (od 20/22). Pojava broja sterilnih klasića uticala je na smanjenje duzine vretena klase. Pri smanjenju duzine klase za 35% i povećanju broja sterilnih klasića za 61% došlo je do smanjenja broja zrna u klasu za 131%, težina zrna u klasu za 229% i smanjenje mase 1000 semena za 42%. Pri istoj duzini klasa (9.5 cm) i pojavi 3 sterilna klasića došlo je do smanjenja broja zrna za 27%, težine zrna za 64% i mase 1000 zrna za 29%. Proizilazi da pojava sterilnih klasića veoma značajno utiče na smanjenje kvantitativnih osobina klasa, a naročito težine zrna.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
MOGUĆNOSTI I DOSTIGNUĆA DOMAĆE SELEKCIJE ŠEĆERNE REPE U REŠAVANJU PROBLEMA RIZOMANIJE
Nenadić N., Kuzevski Janja, Krstanović S.
Po svojim osnovnim karakteristikama, ukupnoj štetnosti, kao i merama i načinu rešavanja problema koji izaziva u proizvodnji, rizomanija spada među najintenzivnije i najznačajnije bolesti šećerne repe (Tošic, 1995). Pošto je prouzrokovač rizomanije virus, koji je istovremeno i zemljišni patogen, neposredno suzbijanje je neizvodljivo, te se protiv rizomanije primenjuju preventivne mere borbe (Šutić, 1995). Jedna od najefikasnijih mera je gajenje tolerantnih sorti šećerne repe na zemljištu gde je virus prisutan.
Pojava rizomanije na parcelama PKB prvi put je otkrivena 1994. godine, a programom selekcije šećerne repe Zavoda za ratarstvo PKB INI "Agroekonomik" obuhvaćeno je i stvaranje tolerantnih sorti na ovu bolest.
U radu su prikazani rezultati ispitivanja proizvedenih hibrida šećerne repe od odabranih genotipova tolerantnih na rizomaniju. Postignuti rezultati kako u pogledu prinosa, tako i kvaliteta korena šećerne repe pokazuju da je hibrid Bg-Hy-6 na nivou najboljeg standarda tolerantnog prema rizomaniji (Gabrijela).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
SAVREMENE TENDENCIJE U PROIZVODNJI SEMENA HIBRIDNOG KUKURUZA
Vidojković Z., Gradinski G., Pavlov M., Selaković D., Mišović M.M.
Otkrivanjem fenomena heterozisa i njegove primene u proizvodnji semena prinosi kukuruza su za nekoliko puta uvećani ne samo u SAD, gde je prvi put korišćeno seme hibridnog kukuruza, već i u mnogim drugim zemljama Amerike i Evrope uključujući i Jugoslaviju. Tehnologija proizvodnje hibridnog semena kukuruza značajno se razvila poslednjih 40 godina.
Stvaranje hibrida sa visokim i stabilnim prinosima je osnovni preduslov za organizovanje industrijske proizvodnje semena. Moderna selekcija trazi i moderno organizovano semenarstvo za koje su neophodni pre svega osposobljeni stručni kadrovi za proizvodnju, sušenje i doradu semena, savremena mehanizacija za proizvodnju i kapaciteti za sušenje i doradu semena.
Tendencije u proizvodnji hibridnog semena kukuruza su usmerene na dobijanje stabilnih i visokih prinosa semena. Korišćenje semena Single Cross hibrida kao F, generacija za merkantilnu proizvodnju kukuruza sa izvesnom modifikacijom je sve više u upotrebi. Danas se smatra da oko 90% farmera u SAD i Evropi koristi seme SC hibrida za merkantilnu proizvodnju kukuruza. Visoki prinosi semena uz smanjenje troškova proizvodnje su osnovni moto kod svih proizvođača semena kukuruza. Korišćenje Inbred linija koje ispoljavaju mušku sterilnost u proizvodnji hibridnog semena nije smanjena, a naročito posle otkrivanja citoplazmatičnih muških sterilnih gena tipova S i C pored Texas Male Sterile (TMS) gena.
Metod poznat pod imenom "Blend" u proizvodnji hibridnog semena kukuruza, gde se u stvari fizički meša seme proizvedeno na bazi citoplazmatične muške sterilnosti i seme proizvedeno na fertilnoj osnovi, takođe je u širokoj upotrebi. Kalibriranje po dužini, širini i debljini kao i pakovanje semena po broju semena je takođe tendencija koja je prisutna skoro kod svih kompanija koje se bave proizvodnjom i prometom hibridnog semena kukuruza. Nesporno je da svi proizvođači teze da proizvedu kvalitetno hibridno seme kukuruza što je osnovna tendencija kod svih koji se bave ovim poslom.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
OPLEMENjIVANjE SUNCOKRETA NA
RAZLIČIT KVALITET ULJA
Škorić, D., Jocić, S., Lečić Nada
Na osnovu postignutih rezultata u oplemenjivanju suncokreta u svetu i kod nas može se konstatovati da su postignuti značajni rezultati. Korišćenjem induciranih mutacija izazvane su značajne promene u kvalitetu ulja u semenu suncokreta. Dobijene su linije sa visokim sadržajem oleinske (preko 80%), linolne (preko 80%), palmitinske (30%) i stearinske (25%) kiseline. Pored toga izdvojene su linije koje imaju umesto alfa, beta i gama tokoferole. U toku je stvaranje hibrida sa visokim sadržajem oleinske (preko 80%) kiseline i istovremeno visokim sadržajem bega i gama tokoferola. Novi tip ulja će imati za preko 16 puta veću oksi-stabilnost, nego standardno ulje. Radi se i na stvaranju hibrida sa drugačijim tipovima kvaliteta ulja.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ANALIZA KOMPONENATA PRINOSA SEMENA CRNOG LUKA (Allium cepa L.) U ZAVISNOSTI OD NAČINA OPRAŠIVANjA
Martinovski D., Jankulovski D., Agić Rukie
Cilj ovog ispitivanja bio je procena uticaja načina oprašivanja na komponente prinosa semena crnog luka kod nekoliko sorti i populacija lukova tipa aršlame.
Oprašivanje korišćenjem insekata dalo je najbolje rezultate. Broj fertilnih cvetova iznosio je u proseku 634, u odnosu na mehaničko oprašivanje i kontrolu (524 odnosno 496). Broj kutija nije bio znatno uvećan ali je broj semena u kutijama signifikantno veći, što je uticalo na ukupan broj semena u cvasti (1360 korišćenjem insekata, 1094 mehaničko oprašivanje i 960 kontrola). Najmanja razlika u rezultatima je kod apsolutne mase semena i kreće se od 3,82 prilikom korišćenja insekata, 3,61 mehanički način oprašivanja i 3,48 kontrola.
Ukupan prinos prilikom oprašivanja insektima iznosi 1490 kg/ha i veći je za 25.74% u odnosu na mehanički način oprašivanja (1185 kg/ha) i za 44.38% u odnosu na kontrolu (1032 kg/ha).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
KORELACIJA IZMEĐU LABORATORIJSKE I POLJSKE KLIJAVOSTI F1 HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA I SEMENA RODITELJSKIH LINIJA
Đukanović Lana, Vidaković Jelica, Opra Branislava, Sabovljević R.
Ispitivano je klijanje semena roditeljskih inbred-linija i F1-hibridnog semena kukuruza. Klijanje semena utvrđivano je kao: brzina i ukupno klijanje u standardnim laboratorijskim uslovima (t=30/30°C naizmenično 16/8 sata i filter papiru) klijanje po Cold-testu u laboratoriji nicanje u laboratorijskim uslovima i nicanje u poljskim uslovima. Nicanje je utvrđivano merenjem dužine primarnog korena i plumule. Ove promene su utvrđivane u odnosu na masu 1000 semena. Eksperimentalni podaci obrađeni su analizom varijanse i korelacionom analizom. Ispitivano seme (roditeljskih inbrid - linija i F1 hibridnih kombinacija) proizvedeno je u 1992. godini a ispitivanja su izvršena u 1996. godini. Rezultati pokazuju podudarnost vrednosti klijanja semena u poljskim uslovima i po Cold-testu a vrlo značajne razlike između laboratorijske i poljske klijavosti.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
U SUSRET ŠEZDESETOGODIŠNJICI PROIZVODNJE I DORADE SEMENA ŠEĆERNE REPE U JUGOSLAVIJI
Rajić M., Dokić P.
Naredne godine jugoslovenska industrija šećera proslavljaće 100 godina proizvodnje šećera i šezdeset godina proizvodnje i dorade semena šećerne repe. Kad je u pitanju proizvodnja i dorada semena šećerne repe Čamprag (1956) smatra da je u pravom smislu proizvodnja i dorada semena šećerne repe počela nakon rezolucije informbiroa, 1948. godine kada je zemlja bila potpuno izolovana ekonomski i politički od ostalog sveta. Tadašnje sankcije bile su u samom startu oštrije od ovih iz 1993. godine.
U radu je dat prikaz razvoja metoda proizvodnje i dorade semena šećerne repe. Tokom razvoja proizvodnje semena, uglavnom su bila karakteristična 3 načina proizvodnje semena: Najstariji je bio dvogodišnji nacln proizvodnje koji je bio dominantan dok su se koristile diploidne multigermne sore šećerne repe.
Jednogodišnji način postepeno je zamenjivao dvogodišnji način proizvodnje. Dominantan način proizvodnje semena repe postaje uvođenjem genetski monogermnih sorti od sedamdesetih godina. Najnoviji način je tzv. kombinovani način proizvodnje semena. Uveden je u cilju smanjenja rizika od izmrzavanja semenskih useva u slučaju niskih zimskih temperatura, pogotovo ako su niske temperature praćene golomrazicom. Isto tako dat je pregled razvoja načina dorade semena šećerne repe od načina za čišćenje semena, primitivnih vetrenjača i selektora do modernih pogona za doradu semena šećerne repe (frakcionisanje, po veličini i specijalnoj težini semena, piliranja, mini piliranja, inkrustacije i vođenje kompletne dorade kompjuterskim sistemom.
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ VREMENA SETVE I VEGETACIONOG PROSTORA NA MOGUĆNOST PROIZVODNJE SEMENA MRKVE SISTEMOM "SEME-SEME"
Ilić Z.
Na osnovu istraživanja po pitanju izbora vremena setve i vegetacionog prostora na mogućnost proizvodnje semena mrkve sistemom "seme-seme" u agroekološkim uslovima Kosova i Metohije, može se reći da je najveći prinos ostvaren u I roku setve pri najvećem vegetacionom prostoru (25 x 25 cm) od 22.7 g/bilj. (sa 12 primarnih i 35 sekundarnih i tercijarnih cvasti). Pri najmanjem hranidbenom prostoru u III roku setve imamo prinos od 7.3 g i to sa jedne primarne (2.6) i 5 sekundarnih (4.7) cvasti. Mali vegetacioni prostor od 25 x 10 cm i veliki sklop biljaka (268.000) onemogudava razvoj velikog broja grana, sekundarnih i tercijarnih, tako da se najveća količina semena dobija sa primarnih cvasti, koje jednovremeno sazrevaju. Najveći prinos je ostvaren u I roku setve i najmanjem vegetacionom prostoru od 25 x 10 cm (2948 kg/ha) a najmanji u III roku setve sa najvećim vegetacionim prostorom od 25 x 25 cm (1082 kg/ha). Pored visokog prinosa i kvalitet semena mrkve je izvanredan (klijavost oko 90%).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
UTICAJ VREMENA BERBE NA NEKE KVALITATIVNE OSOBINE ZRNA SEMENSKOG KUKURUZA
Biberdžić M., Lazović D.
Istraživanja su obavljena u okolini Prištine na usevu semenskog kukuruza ZP 42A. Označene su biljke čija je oplodnja počela istovremeno, tako da su se uzorci za ispitivanje vlage, energije klijanja, ukupne klijavosti i apsolutne mase semena, uzimali prvi put 25-tog dana od početka oplodnje (DOPO). Potom su se svakih 7 dana do 74. DOPO uzimali uzorci i ispitivali navedeni pokazatelji.
Dobijeni rezultati pokazuju da je sadržaj vlage u zrnu 25. DOPO iznosio 59.86%, da be kasnije opadao i na kraju iznosio 22.83%. Istog dana energija klijanja i ukupna klijavost su bill 18.25 %, odnosno 35.25 %, da bi ova dva svojstva naglo rasla do 46. DOPO (81.25, odnosno 98%), a potom su razlike bile neznatne. Apsolutna masa je 25. DOPO iznosila 104.5 g i rasla je do 60. DOPO (347.7 g), da bi najveće vrednosti postigla 67. DOPO (375.7 g).
Štampano u Zborniku izvoda „DRUGI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Aranđelovac, 01-05 jun, 1997.
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ANALIZA EFEKATA RAZLIČITIH POSTUPAKA DORADE SEMENA KUKURUZA
Piper P.
Procesi sušenja i dorade semena kukuruza imaju za cilj kvalitativno i kvantitativno očuvanje proizvedenog semena. Procesi predstavljaju skup tehnoloških operacija čijom je optimizacijom moguće ostvariti značajne uštede. Pravci optimizacije ogledaju se u smanjivanju:
- kvantitativnih gubitaka
- kvalitativnih gubitaka
- utroška energije
- utroška ljudskog rada
Nabrojani pravci predstavljaju najznačajnije puteve iz dužeg spiska kojim se iskazuje predmet optimizacije. Problem optimizacije je kompleksan i može se sprovesti bilo ugradnjom tehničkih inovacija a mnogo više pravilnim korišćenjem opreme. Osnova svih mera predstavlja dobro poznavanje tehnoloških operacija i procesa koji čine deo tehnologije proizvodnje semena.