Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA
I JUSEM
ZBORNIK IZVODA
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994
Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA
Penčić M.
Upravljanje biljnim genetičkim resursima
Lazić Branka i Vrebalov T.
Rezultat prikupljanja i izučavanja biljnog genofonda za potrebe BBGJ
Denčić S. i Borojević S.
Organizacija banke gena pšenice
Đorđević J. i Ivanović M.
Značaj egzotične germplazme u povećanju genetske varijabilnosti kukuruza
Adamović D.
Prikupljanje samoniklih populacija kamilice i njihova agrobiološka hemijska karakterizacija
Borojević S., Đokić P., Ivanović M., Škorić D. i Đorđević S.
Pravci promena u oplemenjivanju bilja danas
Jovanović B., Prodanović S. i Mladenov N.
Primena bulk metode za ocenu osobina hibridne populacije pšenice F2 i F3 generacije
Mišić T.. Borojević S., Mikić D., Denčić S., Jerković Z., Panković, L. i Jevtić R.
Kovačev - Đolai Mirjana i Denčić S.
Ekonomičnost sorti pšenice sa aspekta prerade
Jocković D., Jakovljević L., Stojaković M., Simić Dragica i Bekavac G.
Stabilnost prinosa zrna kukuruza
Pajić Zorica i Babić M.
Kukuruz kokičar - stvaranje i iskorišćavanje hibrida
Trifunović B., Trifunović V., Rosić K. i Ivanović M.
Selekcioni proces kod domaćih sintetičkih populacija kukuruza (Zea mays L.)
Atlagić Jovanka, Skorić D., Dozet B. i Marinković R.
Rezultati primene interspecies hibridizacije u oplemenjivanju suncokreta
Stojaković M., Dokić P. i Bekavac G.
Intrapopulaciona divergentnost 2n MM populacija šećerne repe
Dražić S.
Oplemenjivanje duvana - mogućnosti smanjenja štetnih sastojaka u dimu
Berenji J.
Galović Vladislava
Metode oplemenjivanja hmelja (Humulus lupulus L.)
Takač A., Gvozdenović D., Gvozdanović-Varga Jelica i Bugarski Dušanka
Međuzavisnost osobina ploda i prinosa kod hibrida paradajza
Gvozdenović D., Takač A., Bugarski Dušanka i Jovićević D.
Morfološke karakteristike nekih hibrida paprike
Bugarski Dušanka, Gvozdenović D. i Takač A.
Uticaj soja i podloge na razvoj micelije gljive bukovače
Saratlić G.
Vančetović Jelena i Drinić G.
Kombinaciona sposobnost za prinos zrna osam i domaćih i sintetičkih populacija kukuruza
Drinić G. i Vančetović Jelena
Genetička varijabilnost za prinos kod top-cross populacija kukuruza (Zea mays L.)
Stojaković M., Jocković D., Bekavac G. i Popov R.
Varijabilnost osobina klipa kod S3 familija kukuruza (Zea mays L.)
Kovačev L., Čačić N., Mezei Snežana i Sklenar P.
Jovanović D., Nedeljković S. i Golubović M.
Selekcija suncokreta na viši sadržaj proteina za industrijsku preradu
Jocković D.. Hrustić Milica. Rajičić M. i Bekavac G.
Kombinirajuće sposobnosti za broj mahuna po nodiji soje
Vasić Mirjana, Gvozdanović-Varga Jelica, Gvozdenović D. i Červenski J.
Nove linije pasulja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu
Gvozdanović-Varga Jelica, Takač A. i Vasić Mirjana
Červenski J., Gvozdenović D., Takač A. i Vasić Mirjana
Proizvodno-morfološke karakteristike sorata i hibrida kupusa
Jovićević D..Gvozdenović D.,Takač A. i Bugarski Dušanka
Proizvodne osobine domaćih i introdukovanih sorti graška
Đukić D.
Analiza komponenti prinosa semena lucerke
Katić S., Mihalović V. i Lukić D.
Uticaj samooplodnje na fertilnost polena lucerke
Lukić D. i Katić S.
Produktivnost nekih domaćih i stranih sorti lucerke
Lević Jelena, Penčić Viktorija i Ivanović Dragica
Otpornost kukuruza prema bolestima : da li je genetička ranjivost problem u Jugoslaviji
Borojević Katarina, Worland A. J. i Law C.N.
Novi genetski pristup otpornostima prema rđama kod pšenice
Stojanović S. i Stojanović Jovanka
Rezultati u selekciji pšenice na otpornost prema prouzrokovaču pepelnice
Rončević P.
Specifičnost jarih sorti pšenice namenjenih proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane
Mihaljčević M.
Distribucija i virulentnost populacija volovoda (Orobanche cumana Walir.) na suncokretu u Vojvodini
Stevanović D., Miladinović Z., Mijatović Mirjana i Zdravković M.
Bolesti paprike i mogućnost njihovog sprečavanja gajenjem otpornih sorti
Pržulj N., Bogdanović M. i Ninković V.
Determinacija genotipova jare pšenice pogodnih za uzgoj u brdsko- planinskom području
Jerković Z. i Jevtić R.
Značaj novih načina diferenciranja genotipova pšenice po otpornosti prema Puccinia recondita tritici
Bokić A., Milovanović M. i Stojanović S.
Otpornost mladih i odraslih biljaka tritikale prema rđi i pepelnici
Ćupina T., Sakač Z., Lečić Nada i Škorić D.
Konstantinov Kosana, Mladenović Snežana, Saratlić G., Gošić Snežana i Miljković Danijela
Primena genetičkog inženjerstva u stvaranju linija i hibrida kukuruza
Mezei Snežana i Kovačev L.
Ginogeneza inbred linija šećerne repe in vitro
Vasić Dragana i Vasiljević Lj.
Mogućnost skraćena selekcije suncokreta primenom kulture embriona
Vapa Ljijana i Radović Dragana
Ispitivanje genetičke uniformnosti semena pšenice
Knežević D., Kuburović M. i Pavlović M.
Polimorfizam glijadina kodiranih sa 6A hromozoma kod pšenice (Triticum aestivum L.)
Petrović S.
Geni reduktori visine stabljike i njihov uticaj na morfološku uniformnost sorti pšenice
Zlokolica Marija, Milošević Mirjana i Rajnpreht Jarmila
Korišćenje biohemijskih markera u identifikaciji i kontroli genetske čistoće semena
Joksimović J., Marinković R. i Mihaljčević M.
Genetska kontrola broja cvetova i procenta oplodnje kod suncokreta (Helianthus annuus L.)
Dimitrijević M., Kraljević-Balalić Marija i Petrović Sofija
Način nasleđivanja i varijabilnost komponenti prinosa pšenice
Pavlović M., Kuburović M. i Knežević D.
Genetička analiza mase zrna po primarnom klasu pšenice (Triticum aestivum L.)
Šerifi E.
Međuzavisnost morfo-fizioloških svojstava i komponenti prinosa kod pšenice
Verešbaranji I., Konstantinov Kosana i Saratlić G.
Nasleđivanje kvaliteta ulja kod kukuruza
Radojčić S., Mirkov Milanka, Lendel-Varga Amalia i Pucarević Mira
Sadržaj proteina različitih hibrida kukuruza
Dokić, P., Mihaljev I., Ćirović, M. i Čobanović, M.
Stanje i perspektiva semenarstva u Jugoslaviji
Jelinčić Koraelija
Značaj aprobacije na kvalitet semena strnih žita
Marinković B., Starčević Lj. i Crnobarac J.
Zavisnost prinosa semena hibrida kukuruza od udaljenosti biljaka oprašivača
Dragović S. i Ćirović M.
Uticaj navodnjavanja na prinos i kvalitet semena kukuruza
Klokočar-Smit Zlata i Inđić Dušanka
Kompleksna zaštita semena kukuruza i skladištenje
Hrustić Milica, Jocković D., Latinović J. i Rajičić M.
Proizvodnja semena soje u Vojvodini u periodu 1983-1992. god.
Petrović R.
Kostič Ž.
Konstantinović B. i Đukić D.
Suzbijanje korova u semenskoj lucerki primenom herbicida
Tomić Zorica i Mladenović R.
Proizvodnja semena trava u brdsko-planinskom području Srbije
Klokočar-Šmit Zlata, Inđić Dušanka, Borović Jasmina, Čonek-Mitar Marija i Milićević Z.
Perzistentnost preparata za zaštitu semena šećerne repe i uticaj na kvalitet
Rajković Snežana, Matijević D. i Klokočar-Šmit Zlata
Rezultati ispitivanja efikasnosti nekih fungicida na Tilletia tritici (Bjerk.) Winder
Rajičić M., Hrustić Milica i Jocković D.
Uticaj kategorije semena na prinos soje
Ilić Z., Savić V. i Beković D.
Dumanović Z., Mišović M. i Suković I.
Mehanizovano ubiranje semenskog kukuruza samohodnim beračem komušačem "BOURGOIN GA – 406 – A"
Radenović Č.
Vesković M., Popović Radmila, Mirić M. i Đukanović Lana
Pavlov M. i Đukanović Lana
Uticaj klimatskih uslova na prinos i kvalitet semena ZP hibrida u banatu
Crnobarac J. i Marinković B.
Uticaj ekoloških faktora, genotipa i vremena berbe na klijavost semena suncokreta tokom „čuvanja“
Ognjanović R., Stojanović Jovanka, Lomović S., Pantić R. i Mihajlija Dušanka
Alelopatski odnosi semena strnih žita i nekih vrstakorova
Mladenovski T.
Period mirovanja semena kod nekih novih sorti tvrde pšenice
Prijić Lj. i Jovanović Mirjana
Uticaj vigora semena na nicanje i prinos soje
Radenović Č., Jeremić M., Maksimov G., Mišović M. M., Trifunović B. i Filipović M.
Hadži Tašković - Šukalović Vesna
Enzimi asimilacije azota u kukuruzu za vreme klijanja
Marinković R., Škorić D. Nenadić N., Jovanović D. Miklić V., Joksimović J., Stanojević D. i Nedeljković S.
Uticaj položaja semena u glavi na prinos i komponente prinosa semena kod suncokreta (H. annuus L.)
Milovanović M., Vulić B., Mihajlija Dušanka, Pantić R. i Mihajllja G.
Pokazatelji kvaliteta semena rod tritikale i drugih strnih žita u zavisnosti od uslova godine
Radenović B.
Damjanović M., Zdravković M., Zdravković Jasmlna i Marković Z.
Uticaj rokova setve i sadnje na prinos i kvalitet semena celera
Jankulovski D.
Uticaj vegetacionog prostora na prinos i kvalitet semena paprike (Capsicum annuum L.)
Almaši S.
Šta utiče na kvalitet tretiranja semena
Rajnpreht Jarmila, Milošević Mirjana, Zlokolica Marija i Malešević Miroslav
Vigor semena pšenice u zavisnosti od primenjenih količina azota
Selaković D., Mitić D., Vesković M. i Vidojković M.
Stefanović Lidija, Zarić Ljiljana i Kerečki B.
Uticaj herbicida grupe sulfonilurea na linije kukuruza
Ivanović Dragica, Stojkov Slavica, Kaitović, Z i Bača F.
Dražić Danica, Glušac D. i Malidža G.
Uticaj primenjenih herbicida na kvantitativne i kvalitativne osobine semena soje
Prijić Lj.
Uticaj vlage u zrnu pri žetvi na kvalitet semena soje
Rajić M.
Uticaj rokova setve, načina đubrenja i navodnjavanja na kvalitetne osobine semena šećerne repe
Ćupina B., Erić P. i Mihailović V.
Uticaj sorte i međurednog razmaka na prinos semena jarog stočnog graška
Ilin Ž.
Prinos semena crnog luka u zavisnosti od đubrenja azotom
Đorđević D. i Milijić Miroslava
Penčić Viktorija i Lević Jelena
Pregled identifikovanih gljiva na semenu/zrnu kukuruza u Jugoslaviji (1960-1993)
Zdravković Jasmina, Marković Z., Todorović Vesna i Stevanović D.
Efekat hladnog tretmana na dužinu klicinog korenka i ujednačenost nicanja salate
Milošević Mirjana, Rajnpreht Jarmila, Ćirović M. i Zlokolica Marija
Metodi ispitivanja životne sposobnosti semena kukuruza
Đukanović Lana, Popović Radmila, Mirić M. i Vidaković Jelica
Korelacija između energije klijanja i nicanja semena hibridnog kukuruza u polju
Mirić M., Popović Radmila, Đukanović Lana i Vidaković Jelica
Odnos između kapaciteta klijavosti semena, nicanja i razvoja useva kukuruza u vegetaciji
Mirić M., Popović Radmila i Đukanović Lana
Uticaj veličine i oblika na važnije komponente setvene vrednosti semena hibridnog kukuruza
Stojkov Slavica i Penčić Viktorija
Lomović S. i Ćirić Draga
Uticaj mase semena i sadržaja proteina na energiju i klijavost semena
Lomović S., Jelić M. i Ognjanović R.
Uticaj mase semena i sadržaja proteina u njemu na dinamiku i ukupno bubrenje
Lomović S. i Đokić D.
Uticaj mase semena i sadržaja proteina na prinos suve materije ponika
Lomović S., Jelić M i Ognjanović R.
Uticaj mase semena i sadržaja proteina na neke morfološke osobine biljaka pšenice
Lomović S. i Đokić D.
Uticaj mase semena i sadržaja proteina na neke pokazatelje vigora semena pšenice
Ivanoški M. i Mladenovski T.
Prinos i kvalitet frakcija semena novostvorenih ; sorti ozime pšenice
Čačić N., Mezei Snežana i Kovačev L.
Mirić M.
Letopis ostavštine iz semenarstva i oplemenjivanja biljaka u Srbiji
Nikitović N., Šljivančanin D. i Radenović B.
Bilans proizvodnje i uvoza semena krmnog bilja u SR Jugoslaviji i vizija budućeg razvoja
Mišić T., Savić S., Čobanović M., Ljubičić M., Đurđević Đurđica i Damljanović S.
Semenarstvo novosadskih sorti ozime pšenice
Mišović M. i Simin V.
Strategija razvoja ZP sistema u zemlji i inostranstvu
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
ZNAČAJ BANKE BILJNIH GENA ZA OPLEMENJIVANJE I SEMENARSTVO
1. Penčić M.
UPRAVLJANJE BILJNIM GENETIČKIM RESURSIMA
Biljni genetički resursi predstavljaju nasleđe čovečanstva sa suverenitetom država na čijoj se teritoriji nalaze. Zbog toga je očuvanje i razumno korišćenje biljnih genetičkih resursa briga organizovanog društva. Tim pre što oni predstavljaju veliki izvor za egzistenciju čoveka i nezaobilazni oslonac razvojne politike.
Upravljanje biljnim genetičkim resursima predstavlja niz aktivnosti različite hijerarhijske prirode koje obezbeđuju krajnji cilj organizovan rad na očuvanju i održivom korišćenju.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
2. Lazić Branka i Vrebalov T.
REZULTAT PRIKUPLJANJA
I IZUČAVANJA BILJNOG GENOFONDA ZA POTREBE BBGJ
Potreba za očuvanjem biljnih genetičkih resursa opredelila je, u okviru strategije tehnološkog razvoja S Potreba za očuvanjem biljnih genetičkih resursa opredelila je, u okviru strategije tehnološkog razvoja SFRJ (1987. god), formiranje Banke biljnih gena Jugoslavije. Na bazi saveznog projekta urađene su tehnologije rada, projekat i zgrade BBGJ (YuGB), izvršeno je snimanje stanja kolekcija instituta sa 36.956 uzoraka za šest biljnih grupa (62 biljne vršte od pšenice do vinove loze), evidentirani divlji srodnici ovih vrsta u Jugoslaviji i rad na proučavanju, izučavanju i čuvanju populacija i stranih sorti (I prioritet). Uz učešće 26 instituta sa preko 100 saradnika kao krajni produkt rada koji se odvijao u skladu sa međunarodnim standardima i uz saradnju FAO, IBPGR i ECP/GR, danas se čuva preko 5000 uzoraka (seme i žive kolekcije) od čega je na bazi deskriptorskih lista koje daju sve najbitnije podatke o uzorku (od porekla do kvantitativnih i kvalitativnih osobina) na značajnom nivou obrađenosti preko 4600 uzoraka. Uz to stečeno znanje i iskustvo, značajan bogat materijal za sadašnje i buduće oplemenjivačke programe, uz doprinos očuvanju biodivergentiteta daje značaj ovom radu.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
3. Denčić S. i Borojević S.
ORGANIZACIJA BANKE
GENA PŠENICE
Banka gena pšenice u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu je osnovana 1939. god. U početku ona se sastojala od 200-300 domaćih sorti - populacija i manjeg broja inostranih sorti. Svrha ove banke gena je bila proučavanje osnovnih agronomskih parametara kod genotipova zastupljenih u njoj.
Od 1965 god. Banka gena je organizovana u 3 nivoa: Sortiment, Genetska kolekcija i Krosing blok. U Sortiment su uključene sve sorte i linije iz domaćih oplemenjivačkih programa kao i veliki broj genotipova Iz celog sveta. Genetska kolekcija se sastoji iz više grupa koje su aranžirane po važnim svojstvima a gde je moguće i po genima. U Krosing bloku se gaje genotipovi koji će se koristiti u programu hibridizacije za stvaranje novih sorti.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
4. Đorđević J. i Ivanović M.
ZNAČAJ EGZOTIČNE GERMPLAZME U POVEĆANJU GENETSKE VARIJABILNOSTI KUKURUZA
Želja za većim prinosom zrna, izražen kroz ekonomsku dobit, naterala je poljoprivredne proizvođače u razvijenim zemljama širom sveta na upotrebu samo najboljih sorti i hibrida kukuruza. Takve tendencije, istovremeno, dovode do jakog suženja genetske varijabilnosti gajenih biljaka. Naime, smatra se da su nove sorte i hibridi genetski uniformni, da se stalno smanjuje genetska varijabilnost usled čega može doći do epidemija biljnih bolesti, sniženja proizvodnje i problema u ishrani ljudi. Prema Zuber-u i Darrah-u (1979) 81% germplazme u USA potiče od jednog heterotičnog para (Lancaster x Reid Yellow Dent). Dalje, samo tri inbred linije kukuruza pokrivaju oko 38% površina pod semenskim usevom u USA. Slična situacija je u skoro svim poljoprivredno razvijenim zemljama. uključujući i našu zemlju. S druge strane, selekcionerima stoji na raspolaganju ogroman materijal koji do sada nije korišćen u programima oplemenjivanja kukuruza. Tako, Goodman (1985) ukazuje da su današnji hibridi dobijeni iz materijala koji reprezentuje samo 2% germplazme koja nam stoji na raspolaganju. Uvidevši da uska genetska osnova ima svoje slabosti, selekcioneri širom sveta, pomalo stidljivo ali sigurno, uvode nove materijale u proces selekcije. Značajno mesto zauzimaju materijali sa egzotičnom germplazmom. U ovom radu će se razmotriti mogućnost i perspektive uvođenja egzotične germplazme u programe oplemenjivanja kukuruza.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
5. Adamović D.
PRIKUPLJANJE SAMONIKLIH POPULACIJA KAMILICE I NJIHOVA AGROBIOLOŠKA HEMIJSKA KARAKTERIZACIJA
U 1989. godini je prikupljeno 60 uzoraka samonikle kamilice. Najviše uzoraka je iz Vojvodine kao našeg najvažnijeg regiona gajenja kamilice. Za sve uzorke su dati osnovni pasoški podaci. U 1990. i 1991. godini je posejano seme 40 populacija i kod odgajenih biljaka su praćene neke njihove agrobiološke (visina, veličina lišća, prečnik cvasti, prinos) i hemijske osobine (sadržaj estarskog ulja i njegovih dominantnih komponenti). Takođe, upoređivan je kvalitet semena samoniklih uzoraka sa semenom poreklom od gajenih biljaka. Za dalji proces selekcije je od interesa da što više populacija u estarskom ulju sadrži znatnu količinu hamazulena. Kod nekih populacija je zabeležen visok sadržaj alfa bisabolola.
METODE OPLEMENJIVANJA
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
6. Borojević S., Đokić P., Ivanović M., Škorić D. i Đorđević S.
PRAVCI PROMENA U OPLEMENJIVANJU BILJA DANAS
S obzirom da je intenzivna biljna proizvodnja postala preskupa - visoke cene i deficit mineralnih hraniva, sredstava za zaštitu, poljoprivredna mehanizacija, itd., mora se ići na racionalnu poljoprivredu, koja će obezbediti ekonomične visoke prinose. To od oplemenjivača zahteva stvaranje sorti koje će biti ekonomičnije u pogledu iskorištavanja hraniva i vode, te otpornije prema bolestima i štetočinama. Takođe treba imati u vidu globalne klimatske promene - zagađenost atmosfere, zemljišta i voda, proboj ozonskog omotača, ceste suše itd., što od oplemenjivača i agrotehničara zahteva da se suprotstavljaju negativnim, kao i da iskoriste nastale klimatske promene. Isto tako primena sankcija prema SRJ je dovela do teškoća u izmeni informacija, naučne saradnje i materijala sa drugim zemljama, što može negativno uticati na proces stvaranja novih sorti bilja. Sve to zahteva promene u pravcu oplemenjivanja bilja i u referatu se iznose glavni parametri i osobine o kojima treba voditi računa u stvaranju novih sorti bilja.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
7. Jovanović B., Prodanović S. i Mladenov N.
PRIMENA BULK METODE ZA OCENU OSOBINA HIBRIDNE POPULACIJE PšENICE F2 I F3 GENERACIJE
Ispitivano je deset potomstava hibridnih kombinacija dobijenih dialelnim ukrštanjem pet genetički divergentnih roditeljskih sorata: Beograđanke, Skopljanke, Agrounije, Žitarke i Zemunke. Ogledi su izvedeni u dvogodišnjem periodu u tri ponavljanja na Selekcionoj stanici "Agrounija" u Inđiji.
Na osnovu prikupljenih podataka i dobijenih rezultata ustanovljene su značajne razlike u prinosu zrna između tretmana. Prinos zrna u F2 generaciji se prosečno nasleduje dominacijom boljeg roditelja a u F3 generaciji prinos opada u odnosu na F2 generaciju. Između ponavljanja u F2 nema pouzdanih razlika, a u F3 generaciji konstatovane su razlike u prinosu zrna. Smanjenje prinosa zrna u F3 u odnosu na F2 generaciju ukazuje da se ispoljava manji efekat heterozisa, odnosno da se povećava genetička homozigotnost u populacijama F3 generacije.
Različite godine znatno utiču na prinos zrna roditeljskih sorata, način nasleđivanja i fenotipsku ekspresivnost osobina potomstava. Istovremeno, hibridne populacije pokazuju veću stabilnost prinosa zbog promene ekoloških uslova od roditeljskih sorata, jer predstavljaju smesu rekombinovanih genotipova koji su međusobno komplementarni u formiranju prinosa zrna.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
8. Mišić T.. Borojević S., Mikić D., Denčić S., Jerković Z., Panković, L. i Jevtić R.
DOSADAŠNJI REZULTATI OPLEMENjIVANjA OZIME PŠENICE ZA RAZLIČITE USLOVE PROIZVODNJE U INSTITUTU ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO
U NOVOM SADU
U oplemenjivačkom radu na ozimoj pšenici, i u Novom Sadu (1950-1992) uspešno su kombinovani geni odgovorni za sve važne osobine. Jednostavnim kombinacijskim, povratnim, trojnim, sukcesivnim i složenim ukrštanjem genetički divergentnih roditelja na što višem nivou intenzivnosti, uzgojem i selekcijom biljaka po pedigre metodi, stvorene su sorte sa potencijalom za prinos zrna većim od 11 t/ha, odličnim osobinama tehnološkog kvaliteta, sa poljskom otpornošću prema lisnoj, stabljičnoj i žutoj rđi i dobrom otpornošću prema pepelnici, prilagođenih klimatsko-zemljišnim uslovima Jugoslavije, južne i srednje Evrope. Do 1992 godine Komisija za priznavanje sorti registrovala je ukupno 146 sorti ozime pšenice oplemenjenih u Institutu u Novom Sadu. Već niz godina su ove sorte, prvo Sava (1970), a nešto kasnije Partizanka (1973), Novosadska rana 2 (1975), Balkan (1979), Jugoslavija (1980), Zvezda (1982) i druge, zauzimale skupa više od 70 % pšeničnih površina Jugoslavije. One su u potpunosti potisnule manje prinosne sorte sa područja mediteranske i istočno-kontinentalne klime. Proširene sorte postupno zamenjuju nove novosadske sorte Lasta (1987), Rodna (1988), Evropa (1988); Francuska (1988), Rana niska (1990), Novosadska rana 5 (1991), Pobeda (1990), Proteinka (1990), Evropa 90 (1990), Danica (1990) i druge. Više ovih sorti zauzimale su značajne površine u pšeničnim područjima južne i srednje Evrope.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
9. Kovačev - Đolai Mirjana i Denčić S.
EKONOMIČNOST SORTI PŠENICE SA ASPEKTA PRERADE
Sorte pšenice namenjene za hleb svrstavaju se u tri tehnološke grupe. Svaka od njih u procesu prerade daje među - i finalne proizvode različite po kvalitetu i kvantitetu. Vrednost sorti se ceni po količini i kvalitetu proizvoda koji se dobijaju u postupku mlevenja (brašno, griz, mekinje) i u postupku pečenja (hleb). Na prvom mestu su sorte poboljšivači koje daju velike količine svetlog brašna koje obezbeđuje visok prinos i kvalitet hleba. Zatim dolaze hlebne, a najmanja je ekonomičnost prerade osnovnih sorti pšenice.
Najekonomičnija je proizvodnja i prerada sorti kod kojih je dobro usklađen genetski potencijal za prinos zrna i dobra genetska osnova za kvalitet jer one daju najveću količinu dobrog hleba po jedinici površine.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
10. Jocković D., Jakovljević L., Stojaković M., Simić Dragica i Bekavac G.
STABILNOST PRINOSA ZRNA KUKURUZA
Ispitivana je stabilnost prinosa zrna 10 singl-cross hibrida kukuruza u 7 lokaliteta 1991. i 1992. godine. Za ocenu parametara stabilnosti primenjen je model Eberhart i Russell (1966). Ispitivani hibridi značajno su se razlikovali u prinosu zrna i parametrima stabilnosti. Prosečno najstabilniji u 1991. godini bio je hibrid NS 535. Hibrid NS 530, u nepovoljnoj 1992. godini bio je drugi u rangu po prinosu zrna i po stabilnosti. Korelacija ranga između prinosa zrna i parametra stabilnosti (b1) ukazuje da je u 1992. godini postojala značajna saglasnost ova dva parametra. Utvrđena saglasnost ranga prinosa zrna i koeficijenata regresije b1 ukazuje da je moguće stvoriti visokoprinosne genotipove dobre stabilnosti.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
11. Pajić Zorica i Babić M.
KUKURUZ KOKIČAR -
STVARANJE I ISKORIŠĆAVANJE HIBRIDA
Poboljšanje prinosa i zapremine kokičavosti su najvažniji ciljevi u oplemenjivačkom radu na kukuruzu kokičaru. Zapremina kokičavosti, deflnisana kao odnos zapremine iskokanog zrna prema zapremini neiskokanog (sirovog) zrna, je pokazatelj kvaliteta od najveće važnosti za selekcionere, proizvođače i potrošače kokičara.
Za razliku od običnog kukuruza, zrno kokičara je građeno najvećim delom od tvrdog endosperma. Visok udeo tvrdog endosperma je u visokoj korelativnoj vezi sa zapreminom kokičavosti.
Maksimalan potencijal zapremine kokičavosti može biti postignut ako je hibrid dostigao punu zrelost, perikarp zrna neoštećen i sadržaj vlage u zrnu u momenta raspucavanja, od 13 % do 14 %.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
12. Trifunović B., Trifunović V., Rosić K. i Ivanović M.
SELEKCIONI PROCES KOD DOMAĆIH SINTETIČKIH POPULACIJA KUKURUZA (Zea mays L.)
Cilj ovog rada je bio da utvrdi da 11 je došlo do promene frekvencije poželjnih alela za prinos i druga agronomska svojstva kao i održavanje divergentnosti kod selekcionog materijala kukuruza sintetizovanog od linija: a) domaćeg porekla (IVu, IRu, IVuRu: MRI "ZP" i b) domaćeg porekla x egzotična germplazma (MRI/USA, IVu/USA). Znatno povećanje frekvencije poželjnih alela za prinos, poređenjem sintetičkih populacija domaćeg porekla, kao i njihovih test-cross-eva, bilo je u Syn MRI ZP": Unošenje egzotične germplazme, znatno je uticalo na nivo ovih promena u pozitivnom pravcu, naročito za svojstva sadržaja vlage i stabilnosti biljke kukuruza. Visoka kombinaciona vrednost kod obe sintetizovane germplazme, sa svetski poznatim testerima (Lancaster i BSSS), ukazuje da je ovaj selekcioni materijal zadržao svoju divergentnost. Sve ovo predstavlja da su novi izvori germplazme kukuruza podesni za stvaranje poboljšanih hibridnih kombinacija, izborom odgovarajućeg selekcionog postupka.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
13. Atlagić Jovanka, Skorić D., Dozet B. i Marinković R.
REZULTATI PRIMENE INTERSPECIES HIBRIDIZACIJE U OPLEMENJIVANJU SUNCOKRETA
Rod Helianthus L. je polimorfan. Kolekcija divljih vrsta suncokreta Zavoda za uljane kulture u Novom Sadu sadrži 13 jednogodišnjih i 29 višegodišnjih vrsta, ukupno preko 1000 kolekcionih brojeva. Koristeći tako bogatu varijabilnost uz primenu klasičnih metoda hibridizacije, metoda kulture "in vitro" i citogenetskih metoda i interspecies hibridizacija je postala vrlo primenljiv metod u oplemenjivanju suncokreta. Do sada je uspešno iskorišćeno 10 jednogodišnjih i 15 višegodišnjih vrsta i to u tri pravca oplemenjivanja:
1. Oplemenjivanje na otpornost prema prouzrokovačima bolesti suncokreta.
2. Stvaranje novih izvora citoplazmatske muške sterilnosti i gena za restauraciju fertilnosti.
3. Stvaranje novih ideotipova suncokreta.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
14. Stojaković M., Dokić P. i Bekavac G.
INTRAPOPULACIONA DIVERGENTNOST 2n MM POPULACIJA ŠEĆERNE REPE
Ispitivana je varijabilnost mase korena i procenta suve materije u korenu kod 21 diploidne multigermne populacije šećerne repe. Visokom varijabilnošću mase korena odlikuju se populacije 321119. 321121 i 321133 (cv = 48.2% do 49.5% i vš = 2800-2850 g)., a visokom varijabilnošću u procentu suve materije u korenu odlikuju se populacije 321119 i 321134 (cv = 2.34% - 2.45% i vš = 14.5%). Distribucija frekvencije mase korena asimetrična je u desnu stranu od srednje vrednosti (Bl>0), dok je kod procenta suve materije asimetrija u levu stranu (BKO). Kod mase korena i procenta suve materije u korenu preovladava spljošteni oblik distribucije frekvencija u odnosu na normalnu distribuciju frekvencija (B2<3).
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
15. Dražić S.
OPLEMENJIVANJE DUVANA
- MOGUĆNOSTI SMANJENJA ŠTETNIH SASTOJAKA U DIMU
Proučavanja hemijskih svojstava lista duvana, ukazuju da se mogu menjati primenom raznih genetičkih tehnika. U nasleđivanju nikotina značajniji je aditivni efekat gena, s tim što promena sadržaja nikotina može uticati na visinu prinosa. Korelacija je uglavnom negativna.
Takođe, postoje mogućnosti smanjenja katrana u procesu oplemenjivanja, s tim što sa smanjenjem katrana opadaju i alkaloidi. Ukoliko se genetički smanji udeo katrana i drugih štetnih komponenata u glavnoj struji dima, a bez smanjenja nikotina, smatra se da pušač neće konzumirati više cigareta da bi kompenzovao malu količinu nikotina koji se oslobađa iz niskonikotinskih cigareta. Istraživanja pokazuju da je moguće selekcionisati genotipove duvana (npr. Pale-Yellow (PY) duvani) sa odgovarajućim sadržajem štetnih sastojaka u dimu.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
16. Berenji J.
METODE OPLEMENJIVANJA SIRKA
Primitivne sorte sirka (Sorghum blcolor (L) MOENCH.) nastale su masovnom selekcijom koja se i danas primenjuje u semenarstvu.
Prve oplemenjene sorte stvorene su individualnom selekcijom iz lokalnih populacija. Danas su kombinacijsko oplemenjivanje i pedigre metod selekcije najviše korišćeni u oplemenjivanju sirka. Iskorišćavanje heterozisa kod sirka zasniva se na upotrebi citoplazmatsko-nuklearne muške sterilnosti (cms) kod koje su poznati različiti tipovi citoplazme (Al, A2, A3, 9E). Različiti geni za gensku mušku sterilnost (gms) (msl, ms2, ms3, ms7) omogućiće primenu rekurentne selekcije. Metoda povratnog ukrštanja koristi se u oplemenjivanju na otpornost prema bolestima i pri stvaranju novih cms i gms linija. U oplemenjivanju sirka su od velike važnosti bile spontane mutacije gena za visinu stabla.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
17. Galović Vladislava
METODE OPLEMENJIVANJA HMELJA (Humulus lupulus L.)
Metodom masovne selekcije hmelja stvorene su tradicionalne sorte. Danas se ova metoda koristi samo za održavanje sortne čistoće. U odnosu na prethodnu metodu, individualna selekcija dala je prve sorte sa poboljšanim karakteristikama. Metoda povrtanog ukrštanja kao ni metoda oplemenjivanja u punom srodstvu nisu u potpunosti zadovoljile ciljeve selekcije usled izražene inbreding depresije u potomstvu.
Suprotno od prethodnih metoda uspešni rezultati postignuti su slobodnom oplodnjom stvaranjem komercijalno vrednih sorti. Kombinacijsko oplemenjivanje (metod sukcesivnih ukrštanja) koristi se za unošenje pozitivnih karakteristika u postojeće sorte, a hibridizacijom genetski udaljenih biljaka obezbeđuje se heterotičan efekat i dobija potomstvo sa poboljšanim kvalitetom. Metoda poliploidije ima poseban značaj jer skraćuje proces selekcije ugrađivanjem podvostručenih delova kvalitetne germplazme u genetsku osnovu rekurentnog roditelja.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
18. Takač A., Gvozdenović D., Gvozdanović-Varga Jelica i Bugarski Dušanka
MEĐUZAVISNOST OSOBINA PLODA I PRINOSA KOD HIBRIDA PARADAJZA
Plod paradajza ima višestruku primenu u ishrani i prehrambenoj industriji. Kod nas se u proizvodnji koriste desetine novih sorata i hibrida, različitih namena. U radu su prikazani rezultati jedanaest hibrida paradajza od kojih: 3 Inđijska, 4 danska, 1 holandski i 3 jugoslovenska. Analiziran je prinos i procenat suve materije, broj komora na plodu, broj plodova po biljci i prosečna težina ploda. Procenat suve materije se kretao od 4.9 do 6.1. Hibridi su se razlikovali po broju komora po plodu i on se kretao od 2.08 do 6.18. Najveću prosečnu težinu ploda imao je hibrid Carmelo, 181 g. Kod broja plodova po biljci postoje značajne razlike između hibrida. Utvrđena je negativna korelacija između broja plodova i prosečne težine ploda. Na visinu prinosa značajno utiču broj plodova, prosečna težina ploda i broj komora po plodu.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
19. Gvozdenović D., Takač A., Bugarski Dušanka i Jovićević D.
MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE NEKIH HIBRIDA PAPRIKE
Ispitane su morfološke karakteristike ploda hibrida paprike (dužina i širina ploda, debljina perikarpa i broj plodova po biljci) kao i prinos. Ogledi su postavljeni po standardnoj metodici. Korišćena su dva Holandska komercijalna hibrida Dolmy i Astrion, kao i naši eksperimentalni hibridi Šorokšari X Buketna 1, Duga bela X Matica i Duga bela X Šorokšari, u poređenu sa sortama: Šorokšari, Duga bela i Matica. Cilj rada bio je ispitivanje morfoloških karakteristika ploda paprike i prinosa između hibrida u poređenju sa sortama. Najveću dužinu ploda imao je hibrid Astrion. Najveću širinu ploda imao je hibrid Dolmy. Najdeblji perikarp imao je hibrid Šorokšari x Buketna 1, dok je najveći prinos ostvario hibrid Duga bela X Šorokšari, koji je ujedno imao i najveći broj plodova po biljci.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
20. Bugarski Dušanka, Gvozdenović D. i Takač A.
UTICAJ SOJA I PODLOGE NA RAZVOJ MICELIJE GLJIVE BUKOVAČE
Prinos gljive bukovače zavisi najviše od kvalitetno pripremljenog supstrata. Na kvalitet supstrata direktno utiče micelija. što je micelija ujednačenije prorasla podlogu, manje se lepi i snežno bele boje je, to supstrat brze i ujednačenije prorasta. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo standardnom metodom uzdužnih isečaka ispitivano je prorastanje micelije sojeva NS 16 i H 7 na podlogama: pšenica, pšenica + piljevina, proso, proso + piljevina, tritikale i ovas. Soj NS 16 imao je najkvalitetniju miceliju na podlogama proso i proso + piljevina, na podlozi pšenica i pšenica + proso nešto slabiju all prihvatljivu za komercijalnu proizvodnju, dok podloga triticale i ovas nisu prihvatljive za komercijalnu proizvodnju. Soj H 7 imao je najkvalitetniju meceliju na podlogama proso + piljevina i pšenica + piljevina, nešto slabiju, ali kvalitetnu miceliju na podlozi prosa prihvatljivu za komercijalnu proizvodnju na podlozi pšenice. Podloge triticale i ovas ni kod ovog soja nisu prihvatljive za komercijalnu proizvodnju.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
21. Saratlić G.
SINTETIČKE POPULACI JE SA POVEĆANIM SADRŽAJEM ULJA KAO IZVOR ZA DOBIJANJE RODITELJSKIH INBRED LINIJA U ULJANIM HIBRIDIMA
Za istraživanje su odabrane dve sintetičke populacije kukuruza koje međusobno predstavljaju heterotični par. Populacija DS7u je domaćeg porekla, a populacija YuSSSu američkog porekla. U obe populacije je urađeno po 7 ciklusa fenotipske rekurentne selekcije na povećan sadržaj ulja. U populaciji DS7u početni sadržaj ulja iznosio je 4.72%, a u populaciji YuSSSu 4.33%. Posle rekurentne selekcije nivo sadržaja ulja u prvoj populaciji je podignut do 9.72%, a u drugoj do 8.21%. Na taj način se sadržaj ulja u zrnu povećao za 206% u odnosu na početni nivo u populaciji DS7u, odnosno za 190% u populaciji YuSSSu.
U interpopulacijskim ukrštanjima sadržaj ulja je rastao od 44.41% za ukrštanje DS7u Co x YuSSSu Co do 8.84% za ukrštanje DS7u C7 x YuSSSu C7. Ovaj indirektan odgovor populacija na selekciju pokazuje da se one uspešno mogu koristiti kao izvori za dobijanje inbred linija i u programu stvaranja uljanih hibrida. Posle jedne generacije samooplodnje sukcesivnih ciklusa ovih populacija, primećeno je da je prinos zrna ostao nepromenjen dok je dobijeno značajno povećanje sadržaja ulja u zrnu. Zbog toga se može očekivati da će posle više generacija samooplodnje biti moguće razviti roditeljske inbred linije koje između sebe daju dobre uljane hibride sa stabilnim prinosom.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
22. Vančetović Jelena i Drinić G.
KOMBINACIONA
SPOSOBNOST ZA PRINOS ZRNA OSAM I DOMAĆIH I SINTETIČKIH POPULACIJA KUKURUZA
Ispitivana je kombinaciona sposobnost (OKS i PKS) za prinos zrna kod pet domaćih i tri sintetičke populacije kukuruza. Korišćen je metod dialelnih ukrštanja, bez recipročnih. Ogledi su bili postavljeni po slučajnom blok sistemu, 1991. godine, u četiri lokacije. Analiza kombinacionih sposobnosti vršena je po Griffing-u (1956), Metod 4, Mešoviti model B. Cilj je bio ispitati ovih osam populacija kao potencijalni početni materijal za selekciju, kao i utvrditi eventualno heterotični par za prinos zrna u okviru domaćeg materljala.
Rezultati su pokazali da na prinos zrna u ovom setu populacija najveći uticaj imaju aditivni genetički efekti, mada je i PKS bila statistički značajna. Ispitivane sintetičke populacije su bolji opšti kombinatori za prinos zrna od domaćih sorti. Samo jedna domaća populacija imala je pozitivnu OKS, dok je samo jedan hibrid imao značajnu pozitivnu PKS.
Na osnovu vrednosti kombinacionih sposobnosti predloženo je formiranje dva opozitna kompozita od ispitivanih populacija, sa kojima bi bilo najpogodnije prvo uraditi jedan do dva ciklusa S1 rekurentne selekcije, za popravku visokonaslednih osobina, a zatim preči na recipročnu rekurentnu selekciju na prinos zrna.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
23. Drinić G. i Vančetović Jelena
GENETIČKA VARIJABILNOST ZA PRINOS KOD TOP-CROSS POPULACIJA KUKURUZA (Zea mays L.)
Cilj rada je bio ispitivanje mogućnosti popravke jednog komercijalnog hibrida kukuruza za prinos zrna korišćenjem dve genetički nesrodne sintetičke populacije. Korišćene su dve inbred linije (L82 i L15), komponente jednog komercijalnog hibrida kukuruza i dve nesrodne sintetičke populacije (ZPEP i BS12C8C1). Ogledi sa ispitivanim top-cross potomstvima su sejani po Nested dizajnu u tri lokacije.
Inbred linija L82 je ostvarila veći prosečni prinos zrna u kombinaciji sa BS12C8C1, a L15 sa ZPEP. Za sve ispitivane kombinacije genetičke varijanse su bile značajne, pri čemu su najveće vrednosti dobijene u kombinaciji ZPEP x L82, a najmanje BS12C8C1 x L82. Genetičke varijanse za prinos zrna kod kombinacija sa L82 je bila veća sa populacijom ZPEP, a sa linijom L15 veća sa populacijom BS12C8C1. Na osnovu dobijenih parametara za popravku inbred linije L82 bi trebalo koristiti populaciju ZPEP, a za popravku inbred linije L15 populaciju BS12C8C1.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
24. Stojaković M., Jocković D., Bekavac G. i Popov R.
VARIJABILNOST OSOBINA
KLIPA KOD S3 FAMILIJA KUKURUZA (Zea mays L.)
Ispitivana je varijabilnost dužine klipa, broja redova i mase 1000 zrna kod 83 familija kukuruza metodom klaster analize. Familije su prema sličnosti svrstane u 5 grupa. Između grupa su ustanovljene visokosignifikantne razlike u srednjim vrednostima. Distribucija frekvencija asimetričnija je u odnosu na normalnu distribuciju frekvencija (B1#0; B2#3). Od praktičnog značaja za selekciju su familije iz grupe 3 sa dužinom klipa iznad 20.60 cm (Mo 17 I-Il i Mo 17 1-15), iz grupe 2 sa 18 i više redova zrna (Mo 17 1-19) i iz grupe 5 sa masom 1000 zrna većom od 366.35 grama (Mol7 1-19).
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
25. Kovačev L., Čačić N., Mezei Snežana i Sklenar P.
S1 TESTCROS REKURENTNA SELEKCIJA AUTOFERTILNIH GENOTIPOVA ŠEĆERNE REPE KORISTEĆI RECESIVNI GEN NUKLEARNE MUŠKE STERILNOSTI
Povećanje genetičkog potencijala za najvažnije kvantitativne osobine kod šećerne repe uslovljeno je mogućnošću stvaranja nove genetičke varijabilnosti, identifikacijom i fiksacijom poželjnih genotipova. Kod selekcionog materijala koji poseduje gen SfSf (dominantan) kombinovan sa prisustvom gena nuklearne muške sterilnosti aa (recesivan) moguće je vrlo jednostavno stvoriti novu genetičku varijabilnost a takođe identifikovati i fiksirati superiorne genotipove.
Rezultati istraživanja ukazuju da je S1 testcros rekurentna selekcija tokom dva ciklusa povećavala frekvenciju poželjnih gena za prinos korena i šećera iako je selekcija vršena na prinos šećera. Frekvencija poželjnih gena za sadržaj šećera bila je niža nego za prinos korena i šećera.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
26. Jovanović D., Nedeljković S. i Golubović M.
SELEKCIJA SUNCOKRETA NA VIŠI SADRŽAJ PROTEINA ZA INDUSTRIJSKU PRERADU
Proteini su drugo po količini rezervno jedinjenje u semenu suncokreta. Kod nas i u svetu, svrstava suncokret u značajnu sirovinu za dobijanje visoko kvalitetnih proteina. Cilj istraživanja je da se iz postojećeg selekcionog materijala dobiju sorte i hibridi suncokreta sa povećanim sadržajem proteina i smanjenim sadržajem ulja. Pored toga, jedan od važnih ciljeva selekcionog procesa je i dobijanje semena koje se lako ljušti pri čemu se dobijaju cela, neoštećena jezgra.
U dobijenom materijalu sadržaj proteina u semenu varirao je od 20.6% do 24.2% sa sadržaj ulja u semenu od 31.2% do 37.6%. Ostvareni prosečni prinosi hibridnih kombinacija bili su na nivou standarda ili viši za 10 - 15%. Ispitivani materijal pokazao je i zadovoljavajuću poljsku otpornost na ekonomski značajne bolesti i sušu.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
27. Jocković D.. Hrustić Milica. Rajičić M. i Bekavac G.
KOMBINIRAJUĆE
SPOSOBNOSTI ZA BROJ MAHUNA PO NODIJI SOJE
U cilju ispitivanja kombinirajućih sposobnosti i načina nasleđivanja broja mahuna po nodiji urađena su dialelna ukrštanja 7 divergentnih sorata i linija soje. Kombinirajuće sposobnosti analizirane su primenom metoda 2, modela 1 Griffing-a (1956). Prosečan broj mahuna po nodiji bio je između 3.8 (linija 32079) i 6.2 (sorta Kolubara). U F1 generaciji broj mahuna po nodiji bio je između 4.3 (315110 x 320079) i 7.1 (Kolubara x Drina i Kolubara x Krajina). Aditivni efekti gena imali su jači uticaj u nasleđivanju broja mahuna po nodiji od neaditivnih efekata (OKS/PKS = 5.83). Najbolji opšti kombinator za broj mahuna po nodiji bila je sorta Kolubara.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
28. Vasić Mirjana, Gvozdanović-Varga Jelica, Gvozdenović D. i Červenski J.
NOVE LINIJE PASULJA INSTITUTA ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO U NOVOM SADU
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu radi se oplemenjivanje pasulja obojenog i belog zrna determinantnog rasta. Stvorene su linije obojenog pasulja NSP-1 koja je zlatno-žutog zrna i L-74 u tipu kulaša. Obe su ranostasnije, više i prinosnije od sorte Rozalija, a na nivou sorte Slavonski zeleni. Od linija sa belim zrnom najinteresantnijih šest pripadaju različitim varijetetima po obliku zrna. Standard u ovim ogledima je bila sorta Galeb. Biljke novostvorenih linija su više od standarda, a formiraju i prve mahune na većoj visini. Dužina vegetacije je približno jednaka kao kod Galeba. Većina linija ima u višegodišnjim rezultatima prinos veći ili na nivou sorte Galeb.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
29. Gvozdanović-Varga Jelica, Takač A. i Vasić Mirjana
NOVI KLONOVI JAROG BELOG LUKA
Na našim prostorima postoji duga tradicija gajenja belog luka. U proizvodnji se nalaze domaće sorte i populacije. U ovom radu iznosimo trogodišnje rezultate poređenja sedam klonova, dobijenih klonskom selekcijom iz domaćih populacija, sa sortom "Piros". Prikazane su morfološke karakteristike lukovice (težina lukovice, broj čenova, težina cena), procenat suve materije i prinos jarog belog luka. Svi ispitivani klonovi su imali značajno veću težinu lukovice, sa većim brojem krupnijih čenova od sorte "Piros". Prosečni trogodišnji prinos je viši kod svih klonova za 21.55% u odnosu na standard.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
30. Červenski J., Gvozdenović D., Takač A. i Vasić Mirjana
PROIZVODNO-MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE SORATA I HIBRIDA KUPUSA
Značaj kupusa proizilazi iz njegove hranljive vrednosti, te mogućnosti korišćenja tokom čitave godine, kako svežeg tako i biološki kiseljenog. Ogled je izveden 1992. godine, na oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, po propisanoj metodici. U radu su ispitivane morfološke osobine: visina biljke (visina spoljašnjeg kočana, visina glavice) indeks glavice i prinos glavica. U radu su prikazani jednogodišnji rezultati u koji su uključene tri sorte i pet hibrida. Kao standard poslužila je domaća sorta Futoški. Kod visine biljaka sve sorte su značajno višlje od standarda. Oblik glavice se kretao od spljošteno okruglog do okruglog. Najprinosnija sorta je Futoški sa ostvarenim prinosom 49.5 t/ha.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
31. Jovićević D..Gvozdenović D.,Takač A. i Bugarski Dušanka
PROIZVODNE OSOBINE
DOMAĆIH I INTRODUKOVANIH SORTI GRAŠKA
U našoj zemlji se gaji oko 60 sorata povrtnog graška, uglavnom nemačkog, francuskog, holandskog i američkog porekla, kao i sorte selekcionisane u našoj zemlji. Sorte iz uvoza često nisu prilagođene našim agroekološkim uslovima. Stoga je postavljen ogled u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo da bi se ispitale kvantitativne i kvalitativne osobine sorata iz uvoza i stvorio izbor pogodnih sorata za naše agroekološke uslove. U postavljenom ogledu pored tri domaće sorte: Dunav, Fruškogorac i Novosadski kasni 915, selekcionisanih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, bilo je uključeno deset inostranih sorti: Karina, Polar, Ambasador, Jof, Verdo Wavertop, Omar, Hunter, Consort, Skinado. Ogled je postavljen po propisanoj metodici. Domaće sorte pored vrlo visokih prinosa i kvaliteta imaju dug period berbi i prerade. Visina stabla do prvog plodnog nodija je kod sorte Dunav 20.2 cm, kod Fruškogorca 28.8 cm, odnosno 35.6 cm, kod sorte Novosadski kasni 915. Visina stabla se kreće u granicama od 30.4 cm kod najniže sorte, do 47.8 cm kod najviše, pa su pogodne za mehanizovanu berbu.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
32. Dukić D.
ANALIZA KOMPONENTI
PRINOSA SEMENA LUCERKE
Tokom 1991. i 1992. god., izvršena je analiza komponenti prinosa 7 potomstava lucerke uključenih u program oplemenjivanja i stvaranja novih sorti. Potomstva su gajena u uslovima slučajne oplodnje (polycross).
Analizirane su sledeće kvantitativne osobine lucerke: broj cvetova/cvasti, fertilnost polena (%), broj neoplođenih ovula/ovarljuma, broj zrelih mahuna/cvasti, broj zrna/mahuni i prinos semena (kg/ha). Na osnovu dobijenih rezultata, postoji značajna genetička varijabilnost za većinu ispitivanih osobina, a posebno za prinos semena lucerke.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
33. Katić S., Mihalović V. i Lukić D.
UTICAJ SAMOOPLODNJE
NA FERTILNOST POLENA LUCERKE
Izučavan je uticaj samooplodnje u S0, S1 i S2 generaciji, na fertilnost polena lucerke. Rezultati ukazuju da postoje statistički značajne razlike u fertilnosti polena između S0, S1 i S2 generacije, a Takođe, i između ispitivanih sorti. Obezbeđenost polena izražena preko broja polenovih zrna (očitani u vidnom polju) se smanjuje kako se primenjuje samooplodnja. Razlike u broju obrazovanih polenovih zrna između ispitivanih sorti su značajne.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
34. Lukić D. i Katić S.
PRODUKTIVNOST NEKIH
DOMAĆIH I STRANIH SORTI LUCERKE
Ispitivano je 20 sorti lucerke, od toga 6 domaćeg i 14 stranog porekla. Na oglednom polju Rimski Šančevi u toku 1989-1992. godine obavljena su ispitivanja lucerke na zemljištu tipa černozem. Najveći prinos zelene mase dala je sorta Tuna 84.2 t/ha, zatim NS Banat ZMS II 75.2 t/ha, L-XIV 74.8 t/ha. Značajno više prinose suve materije postigle su sorte Tuna 16.4 t/ha, L-XIV 15.8 t/ha i NS Banat
ZMS U 15.4 t/ha Nitranka 15.3 t/ha. Najviši prinos sirovih proteina imala je Novosađanka H-11 22.3%, Zdravka 21.4%, NS Banat ZMS II 20.7% i L-XTV 20.7%. Najveće prinose sirovih proteina dale su domaće sorte: NS Banat ZMS II 4.445 t/ha, pa Novosađanka H-11 4.388 t/ha i Zdravka 4.315 t/ha.
STVARANJE SORTI I HIBRIDA ZA PROIZVODNJU ZDRAVSTVENO BEZBEDNE HRANE
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
35. Lević Jelena, Penčić Viktorija i Ivanović Dragica
OTPORNOST KUKURUZA PREMA BOLESTIMA : DA LI JE GENETIČKA RANJIVOST PROBLEM U JUGOSLAVIJI
Epifitotične pojave nekih parazita ill pojave novih patotipova istakle su poslednje decenije problem genetičke "ranjivosti" kukuruza. Poslednjih petnaest godina u nas su dominirala dva genotipa, B73 i Mo 17. U nekim godinama oni su bili zastupljeni na preko 80% površina od ukupno zasejanog semenskog kukuruza. Na posledice ove smanjene genetičke varijabilnosti najbolje ukazuje pojava novog patotipa B. zeicola, koji se javio 1982, 1984, i 1986. godine u jakom intenzitetu samo na B73 i njoj srodnim linijama. Zatim, u sistemu navodnjavanja 1989, 1991 i 1993. godine javila se trulež vrha i stabla (E. chrysanthe-mi f.spp. zea) na. istoj liniji. Epifitotična pojava BYDV 1989 i 1990. godine bila je uslovljena, pored drugih činilaca, i velikom osetljivošću B73 prema ovom virusu. Osetljivost Mo 17 prema MDMV dovela je do širenja i intenzivne pojave ovog virusa poslednjih deset godina. Za ovu liniju je utvrđeno da je osetljiva i na trulež klipa i zrna (F. moniliforme).
Navedeni primeri upućuju na opreznost pri daljem korišćenju ovih linija. Problem genetičke "ranjivosti" kukuruza može biti rešen ukoliko se za poboljšanje ovih ili za stvaranje novih linija, koristi materijal siroke genetičke osnove, pa čak i srodne linije, ali koje poseduju alele za otpornost prema parazitima koji prouzrokuju problem.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
36. Borojević Katarina, Worland A. J. i Law C.N.
NOVI GENETSKI PRISTUP OTPORNOSTIMA PREMA RĐAMA KOD PŠENICE
Otpornost biljaka prema rđama kontrolira vrlo kompleksni genetski sistem i ona zavisi od balansa gena promotora i supresora za otpornost i osetljivost. Tako hromozomi na homolegnoj grupi 5 mogu nositi gene promotore rezistencije na kratkom kraku i gene promotore osetljivosti (tj. supresore rezistencije) na dugom kraku. Na dugom kraku hromosoma 7D nalaze se supresori rezistencije. Ukoliko se oni uklone mutacijama, dolaze do izražaja geni za otpornost prema rđama, što dovodi do višestruke otpornosti, za koju su oplemenjivači bilja vrlo zainteresovani.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
37. Stojanović S. i Stojanović Jovanka
REZULTATI U SELEKCIJI PŠENICE NA OTPORNOST PREMA PROUZROKOVAČU PEPELNICE
Na stvaranju otpornih sorti pšenice prema prouzrokovaču pepelnice u nas se zadnjih godina intenzivno radi. Cilj ovog rada je da ukaže na postignute rezultate i tendencije u periodu 1988-1992. godina. Obavljeno je ispitivanje otpornosti 969 linija pšenice prijavljenih Komisiji za priznavanje sorti. Ispitivana je otpornost sejanaca i odraslih biljaka u uslovima veštačkih inokulacija prevalentnim patotipovima Erisiphe graminis tritici. Dobijeni rezultati ukazuju da su stvoreni mnogi novi genotipovi pšenice, koji pored niža pozitivnih osobina poseduju i visoku otpornost prema ovom parazitu. Ukupan broj otpornih prema osetljivim linijama za ispitivani period je iznosio 420:264, dok je srednje otpornih linija bilo 285. Zastupljenost otpornih linija se iz godine u godinu povećavala od 34.01% u 1988. do 49.66% u 1992. godini. Najviše otpornih linija je utvrđeno u 1991. godini (51.22%). Treba istaći da su mnoge od ispitivanih linija bile imune, reagovale su tipom infekcije O i niskim intenzitetom zaraze. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da su u nas ostvareni značajni rezultati na stvaranju otpornih genotipova pšenice prema prouzrokovaču pepelnice.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
38. Rončević P.
SPECIFIČNOST JARIH SORTI PŠENICE NAMENJENIH PROIZVODNJI ZDRAVSTVENO BEZBEDNE HRANE
Jedna od mogućnosti proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane je i proizvodnja jare pšenice na površinama koje do sada nisu bile izložene jačem zagađenju. Te površine uglavnom se nalaze u brdsko-planinskom području a veći deo su tkz. "devičanska" zemljišta.
Oplemenjivanjem jare pšenice stvorene su sorte za odgovarajuće agroekološke uslove. Specifičnost tih sorti ispoljava se pre svega u stepenu jarovosti (moraju biti prave jare), dužini vegetacije (oko 120 dana) i genetskoj otpornosti prema patogenima a posebno prema prouzrokovaču stabljične rđe (Puccinia graminis). Pored toga, odlikuju se visokim genetskim potencijalom za prinos, vrlo dobrim do odličnim kvalitetom brašna i hleba.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
39. Mihaljčević M.
DISTRIBUCIJA I VIRULENTNOST POPULACIJA VOLOVODA (Orobanche cumana Walir.) NA SUNCOKRETU U VOJVODINI
Parazitna cvetnica volovod (Orobanche cumana Wallr.) pojavljuje se od početka šezdesetih na suncokretu u Vojvodini samo na sortama koje ne poseduju gene otpornosti ili su otporne prema rasi A (gen otpornosti Orl). Tokom 1993 godine na severu Bačke, zabeležen je jači napad volovoda na hibridima suncokreta otpornim na rasu B. U radu je prikazana procena distribucije različitih populacija volovoda u Vojvodini, zasnovana na ponašanju hibrida za koje je prethodno utvrđeno da poseduju gene otpornosti Orl, Or2 ill Orl+Or2. Virulentnost i agresivnost populacija volovoda ispitana je u kontrolisanim uslovima u stakleniku uz primenu metode po Pancenko (1975). Kao diferencijalne sorte korišćene su serije populacija suncokreta sa major genima koji obezbeđuju otpornost suncokreta prema do sada determinisanim rasama A.B.C.D.E i M. Kao merilo osetljivosti (bez gena otpornosti) korišćene su sorte poreklom iz Afrike i Južne Amerike, populacije američkih Indijanaca, sorta Gigant i osetljive restorer linije iz NS programa oplemenjivanja suncokreta. Dobijeni rezultati ukazuju na veću agresivnost populacija volovoda sa severa Bačke. Gen otpornosti Or2 u inbred linijama i hibridima suncokreta otpornim na rasu B pokazao se kao neefikasan u kontroli virulentnosti pojedinih populacija volovoda na severu Bačke.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
40. Stevanović D., Miladinović Z., Mijatović Mirjana i Zdravković M.
BOLESTI PAPRIKE I MOGUĆNOST
NJIHOVOG SPREČAVANJA GAJENJEM OTPORNIH SORTI
Paprika u našoj zemlji zauzima jedno od prvih mesta u strukturi povrtarske proizvodnje i to kako po površini na kojoj se gaji, tako i po vrednosti ostvarene proizvodnje. Međutim, proizvodnju paprike stalno prati masovno propadanje biljaka naročito nakon rasađivanja na stalno mesto, zbog čega proizvođači trpe velike štete. Svi pokušaji da se obolele biljke zaštite primenom hemijskih mera borbe nisu do sada dale očekivane rezultate. Iz tih razloga u Centru za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci poslednjih petnaest godina intenzivno se radi na stvaranju sorti paprike sa ugrađenom otpornošću pri čemu su kao donator gena koji kontrolišu otpornost korišćene divlje vršte paprike Capsicum pendulum, C. frutescens i C. chinense. Na taj način dobijene su po prvi put u našoj zemlji linije paprike koje pored dobrih kvantitativnih osobina poseduju i visok stepen rezistentnosti prema virusu mozaika duvana i virusu mozaika krastavca. U ovom radu želimo da ukažemo na njih i da istaknemo njihov značaj u sprečavanju bolesti paprike gajenjem otpornih sorti.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
41. Pržulj N., Bogdanović M. i Ninković V.
DETERMINACIJA GENOTIPOVA JARE PŠENICE POGODNIH ZA UZGOJ U BRDSKO- PLANINSKOM PODRUČJU
Znatne površine poljoprivrednog zemljišta se nalaze u brdsko-planinskom području gde se uspešno može uzgajati jara pšenica, dok je proizvodnja ozime nesigurna. Nepovoljni vremenski uslovi u proleće i neuređena zemljišta u ovim područjima ne dozvoljavaju blagovremenu setvu jare pšenice i realizaciju visokih prinosa. Zato je neophodno u okviru raspoloživog sortimenta odabrati genotipove tolerantnije prema kasnijoj setvi. U trogodišnjim ogledima izvršena je evaluacija 29 linija jare pšenice poreklom iz Meksika radi utvrđivanja njihovog ponašanja u uslovima Sokolca. U kasnijoj setvi meksičke linije su dale viši, a u ranijoj setvi niži prinos u odnosu na sortu jarka. Otpornost prema rđama je bila zadovoljavajuća, a slaba prema Helminthosportum sp., Erysiphe graminis i Septorta tritici. Pojedini genotipovi mogu biti upotrebljeni kao donori dominantnih gena za jarost i neutralnu fotoperiodsku reakciju kao i gena tolerantnosti prema stabljičnoj i lisnoj rđi u programu oplemenjivanja jare pšenice.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
42. Jerković Z. i Jevtić R.
ZNAČAJ NOVIH NAČINA DIFERENCIRANJA GENOTIPOVA PŠENICE PO OTPORNOSTI PREMA Puccinia recondita tritici
Obiman selekcioni materijal vođen po pedigre metodu 1992. i 1993. godine (1433 potomstva od F5 generacije koja ulaze u sastav linija, 310 linija iz 1992. i 638 linija iz 1993. godine) testirani su na otpornost prema Puccinia recondita tritici na različite načine. Ispitivani su tip reakcije, dužina latentnog perioda 50 i maksimalan broj pustula na 100 m2 lista u stadijumu sejanaca kao i intenzitet zaraze, površina ispod krive razvoja bolesti (AUDPC) u poljskim uslovima sa ciljem poređenja mogućnosti diferenciranja postojećeg materijala na osnovu pomenutih pokazatelja kompletne i nekompletne otpornosti. Po tipu reakcije 88% potomstava i 91% linija iz 1992. godine pokazalo je identičnu osetljivost. Na osnovu ostalih pokazatelja materijal se može u znatno većoj meri diferencirati po otpornosti vezano sa različitim ispoljavanjem gena za navedeno svojstvo. Njihovom akumulacijom stvaraju se trajnije kompletno odnosno nekompletno otporne linije i sorte prema Puccinia recondite tritici.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
43. Bokić A., Milovanović M. i Stojanović S.
OTPORNOST MLADIH I
ODRASLIH BILJAKA TRITIKALE PREMA RĐI I PEPELNICI
U radu je ispitivana otpornost prema bolestima (stablj. rđa i pepelnica) kod tritikale sorata i linija. U zimskom periodu ispitivana je otpornost mladih biljaka prema izolovanim prevalentnim rasama navedenih bolesti, dok je u poljskom ogledu korišćena smesa tih rasa. Otpornost ispitivanih genotipova tritikale poredena je sa otpornošću roditeljskih vrsta (ozima pšenica i raž). Ispitivanja su obavljena u staklari i na oglednom polju Centra za strna žita - Kragujevac, tokom 1985/86 i 1986/87 godine.
Rezultati ispitivanja su pokazali da je otpornost tritikale prema prevalentnim rasama stabljične rđe i pepelnice bila, bolja, na nivou ili nešto slabija od jako otporne sorte razi Petkus. Većina tritikale su bill imuni na prouzrokovača pepelnice, dok su sorte ozime pšenice (NS Rana 2 i KG. 56) bile osetljive na obe bolesti. Kompleksnu visoku otpornost prema prouzrokovačima rđe i pepelnice je imala sorta tritikale Lasko, dok su jako otporni bili Tr. 57, Tr. 1II-8 i raz Petkus. Otpornost pojedinih genotipova bi se mogla uspešno koristiti u budućim oplemenjivačkim programima za poboljšanje otpornosti prema bolestima.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
44. Ćupina T., Sakač Z., Lečić Nada i Škorić D.
BIOLOŠKA, HRANLJIVA I ENERGETSKA VREDNOST SEMENA KONZUMNOG SUNCOKRETA NOVOSADSKIH I INOSTRANIH GENOTIPOVA
Ispitivanje biološke, hranljive ill nutritivne i energetske vrednosti semena konzumnog suncokreta izvršeno je na domaćim i inostranim genotipovima suncokreta. Upoređena je vrednost semena konzumnog suncokreta sa vrednosti semena arahisa, soje, kukuruza, pšenice, jajima u prahu i obranom mleku u prahu.
Pomoću savremenih laboratorijskih metoda utvrđen je hemijski sastav semena konzumnog suncokreta (ulja, ugljenih hidrata. esencijalnih masnih kiselina, proteina, esencijalnih amino kiselina, kalorična vrednost i mineralnih materija).
Postoje značajne razlike u hemijskom sastavu između semena konzumnog suncokreta domaćih i inostranih genotipova, a na osnovu toga može se suditi i o različitoj biološkoj, hranljivoj i energetskoj vrednosti semena konzumnog suncokreta navedenih genotipova.
Isto tako postoje razlike u hemijskom sastavu semena konzumnog suncokreta i semena arahisa, soje, kukuruza, pšenice, jaja u prahu i mleka u prahu, što ukazuje da postoji i razlika u nutritivnoj, biološkoj i energetskoj vrednosti semena navedenih biljnih vrsta i proizvoda animalnog porekla (jaja i mleka).
GENETSKI MEHANIZMI ZA STVARANJE HIBRIDA
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
45. Konstantinov Kosana, Mladenović Snežana, Saratlić G., Gošić Snežana i Miljković Danijela
PRIMENA GENETIČKOG INŽENJERSTVA U STVARANJU LINIJA I HIBRIDA KUKURUZA
Komercijalna linija kukuruza, B73 je transformisana primenom tri tehnologije: makroinjektiranje, inkubiranje suvog semena i polenovih zrna u rastvoru strane DNK. Integracija strane DNK je izazvala niz promena fenotipa od kojih su najznačajnije promene visine i vremena cvetanja. Devet transgenih linija koje su cvetale ranije u odnosu na kontrolu su ukrštene sa testerima. Ogled je postavljen u tri lokacije, tri ponavljanja po slučajnom blok sistemu. Kriterijumi za određivanje "novih" hibrida su prinos, vlaga, i vreme cvetanja u odnosu na kontrolne hibride ZPSC 677 i ZPSC 404. Četiri od devet linija su identifikovane kao roditeljske komponente sa dobrim kombinacionim sposobnostima. Prinos transgenih hibrida je bio isti ili veći u odnosu na ZPSC 404. Vlaga i vreme cvetanja su bill redukovani u odnosu na ZPSC 677, a isti kao kod ZPSC 404. Dobijeni rezultati pokazuju da se transgene biljke mogu uključiti u proces stvaranja novih hibrida i identifikaciju gena koji kontrolišu vreme cvetanja.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
46. Mezei Snežana i Kovačev L.
GINOGENEZA INBRED LINIJA ŠEĆERNE REPE IN VITRO
Ginogeneza kod šećerne repe otvara nove mogućnosti korišćenja haploida u programima oplemenjivanja. Na bazi mutagenog delovanja kolhicina moguće je u uslovima in vitro indukovati dihaploide. Dihaploidi su inbred linije potpuno homozigotne na sve alelne gene koje sadrže.
U radu je izvršena inokulacija 2381 jajne ćelije in vitro. Testirano je 19 genotipova. Najveću frekvenciju haploida dao je genotip 3069/410. Deset ispitivanih genotipova nije bilo ginogeno sposobno. Nakon citoloških ispitivanja acetokarmin squash metodom dobijen je najveći procenat miksoploidnih tkiva. Najviše dihaploida (66%) dao je genotip 3071/412.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
47. Vasić Dragana i Vasiljević Lj.
MOGUĆNOST SKRAĆENA SELEKCIJE SUNCOKRETA PRIMENOM KULTURE EMBRIONA
Limitirajući faktor u procesu selekcije suncokreta su prirodni uslovi i fiziološke osobine semena, tako da, u prirodnim uslovima, nije moguće dobijanje više od jedne generacije godišnje. Kultura embriona omogućava izbegavanje dugačke faze maturacije i mirovanja semena i proizvodnju više generacija godišnje uz korišćenje staklara.
U ogledu su korišteni sedamnaest dana stari embrioni linija suncokreta CMS-V-8931- 3-4, L-4, L-15, OCMS-2, BCPL i SNRF, koji su sterilisani i postavljeni na MS podlogu (Murashige i Skoog, 1962) u koju je dodato 0.1 mg/1 IAA, 0.1 mg/1 BAP i 500 mg/1 kazein hidrolizata. Biljčice u fazi dobro razvijenih kotiledona i pojave prvog para listova su prebačene u Jiffy posude i postavljene pod cilindre od pleksiglasa, da bi se sprečila prekomerna transpiracija. Nakon sedam dana, biljke koje su se uspešno aklimatizovale, su prenesene u staklenik. Na ovaj način je dobijen velik broj životno sposobnih biljaka.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
48. Vapa Ljijana i Radović Dragana
ISPITIVANJE GENETIČKE UMIFORMNOSTI SEMENA PŠENICE
Od strane selekcionera i semenara sve češće se pored određivanja identiteta postavlja i problem genetičke uniformnosti sorte. Metoda elektroforeze rezervnih proteina pšenice danas je opšte prihvaćena kao genetički-biohemijski test koji omogućuje brzo, pouzdano i tačno ispitivanje genotipa. U radu je metodom natrijum dodecil sulfat poliakrilamid gel elektroforeze (SDS-PAGE) izvršeno ispitivanje genetičke uniformnosti semena 104 sorte pšenice koje su stvorene u Novom Sadu. Rezultati su pokazali da je kod 10.6% sorti seme bilo genetički nehomogeno u pogledu glutenina velike molekulske mase. Najveća varijabilnost uočena je u lokusu Glu-Bl.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
49. Knežević D., Kuburović M. i Pavlović M.
POLIMORFIZAM GLIJADINA KODIRANIH SA 6A HROMOZOMA KOD PŠENICE (Triticum aestivum L.)
Kod 20 sorti pšenice je analizirana varijabilnost glijadinskih alela sa GLD 6A lokusa, koji kontrolišu sintezu blokova komponenti glijadina. Metodom acid PAG elektroforezom je identifikovano šest različitih alela za ovaj lokus. Glijadinski blokovi su se razlikovali prema broju, intenzitetu obojenosti i elektroforetskoj mobilnosti komponenti. Identifikovani aleli su imali različitu učestalost. Najveća učestalost je nađena za GLD 6A1 (50%), a najmanja za GLD 6A19 (5%). Ustanovljena varijabilnost je značajna i aleli se mogu iskoristiti u procesu selekcije kao markeri na agronomski važna svojstva.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
50. Petrović S.
GENI REDUKTORI VISINE STABLJIKE I NJIHOV UTICAJ NA MORFOLOŠKU UNIFORMNOST SORTI PŠENICE
Geni reduktori visine stabljike su omogućili stvaranje patuljastih i polupatuljastih sorti pšenice, što je doprinelo da se prinos zrna pšenice višestruko poveća. Gena reduktora visine stabljike ima dva tipa, u zavisnosti da li reaguju ili ne na - u stadiju ponika - dodatu giberelinsku kiselinu ( GA I i GA R geni). GA I geni imaju puno jači uticaj na visinu stabljike od GA R gena i ispoljavaju izrazit plejotropni efekat na druge osobine, pa i na prinos. Ovi geni imaju veliki uticaj na stabilnost prinosa, a u mnogome utiču i na uniformnost useva. Poznavanje vršte ovih gena, prisutnih u komercijalnim sortama, je ne samo poželjno, već može biti i od velikog interesa u semenarstvu pšenice. U radu se za sve naše važnije sorte navodi tip prisutnih gena reduktora visine stabljike i objašnjava njihov plejotropni efekat.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
51. Zlokolica Marija, Milošević Mirjana i Rajnpreht Jarmila
KORIŠĆENJE BIOHEMIJSKIH MARKERA U IDENTIFIKACIJI I KONTROLI GENETSKE ČISTOĆE SEMENA
Biohemijski markeri kao što su izozimi se mogu koristiti za identifikovanje i kontrolu genetske čistoće semena. Izozimi, kao direktni proizvodi gena su korišćeni kao gen markeri za utvrđivanje genetskih osobina samooplodnih linija i hibrida kukuruza. Proučavani su izozimi od 10 enzimskih sistema, cije je obrazovanje kontrolisano od 19 genskih lokusa. Cilj ovih istraživanja je utvrđivanje lokusa, koji se mogu pouzdano ili uslovno koristiti za analizu samooplodnje i druge vrste "nečistoće" u analiziranlm hibridima kukuruza. Rezultati pokazuju da je na osnovu više gen markera moguće dati ocenu genetske čistoće linija i hibrida kukuruza. Laboratorijska analiza genetske čistoće, kao dopuna kontroli proizvodnje semena doprinosi poboljšanju kvaliteta semena hibrida i linija kukuruza.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
52. Joksimović J., Marinković R. i Mihaljčević M.
GENETSKA KONTROLA BROJA CVETOVA I PROCENTA OPLODNJE KOD SUNCOKRETA (Helianthus annuus L.)
Cilj ispitivanja osnovnih kvantitativno-genetičkih parametara za broj cvetova i procenta oplodnje kod suncokreta (H. annuus L.) je procena kombinirajućih sposobnosti inbred linija i F1 hibrida kao i međuzavisnost ispitivanih svojstava. Eksperimentalni materijal obuhvata osam genetički divergentnih inbred linija i petnaest F1 hibrida suncokreta. Analizom kombinirajućih sposobnosti metodom linija x tester (Singh i Choudary, 1976) dobila se informacija o značajnosti razlika između varijacije, a definisane su inbred linije i F1 hibridi sa dobrim i lošim OKS, odnosno PKS.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
53. Dimitrijević M., Kraljević-Balalić Marija i Petrović Sofija
NAČIN NASLEĐIVANJA I VARIJABILNOST KOMPONENTI PRINOSA PŠENICE
U radu je ispitivana varijabilnost i nasleđivanje broja zrna po klasu i broja klasića po klasu pšenice kod genotipova F1 generacije nastale u dialelnom ukrštanju 5 x 5, isključujući recipročna ukrštanja. U nasleđivanju broja klasića po klasu je ispoljena dominacija i intermedijernost, dok je u nasleđivanju broja zrna po klasu, pored dominacije i intermedijernosti uočen i heterotičan efekat. Na nivou svih kombinacija, za broj klasića po klasu, najveći deo genetičkog variranja je bio posledica aditivnog delovanja gena, a za broj zrna po klasu najvažniji izvor variranja je bila dominantna komponenta.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
54. Pavlović M., Kuburović M. i Knežević D.
GENETIČKA ANALIZA MASE ZRNA PO PRIMARNOM KLASU PŠENICE (Triticum aestivum L.)
Masa zrna po primarnom klasu predstavlja jednu od najvažnijih komponenti prinosa, a poznavanje načina nasleđivanja omogućuje pravilniji izbor biljaka u toku selekcionog procesa, kao i kasnije u procesu semenarstva i širenja određene sorte. Za ova istraživanja odabrana su četiri divergentna genotipa pšenice (KG-75, Jugoslavija, Baranjka, NS-322). Izvršena su dialelna ukrštanja, bez recipročnih. Analiza kombinacionih sposobnosti je urađena po Griffing-u (1956), metod 2, model I.
Dobijeni rezultati ukazuju na aditivno i neaditivno delovanje gena sa preovladavanjem aditivnog. Na to ukazuju visoko signifikantne vrednosti OKS u F1 i F2 generaciji, pri čemu je varijansa OKS bila veća od varijanse PKS za 2.29 u F1 i 3.82 puta u F2 generaciji. Najbolja potomstva su dobijena iz ukrštanja KG-75 x NS-322, jednog roditelja sa dobrim, a drugog sa lošim opštim kombinacionim sposobnostima.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
55. Šerifi E.
MEĐUZAVISNOST MORFO-FIZIOLOŠKIH SVOJSTAVA I KOMPONENTI PRINOSA KOD PŠENICE
Ispitivana je korelacija između morfo - fizioloških svojstava i komponenti prinosa kod genotipova sa različitim Rht genima. Utvrđena je pozitivna korelacija između broja stoma vršnog i trećeg lista (r=0.659), te se može pretpostaviti da veći broj stoma na jednom listu znači i veći broj stoma na ostalim listovima. Postoji pozitivna korelacija između površine vršnog lista i mase zrna po klasu (r=0.547). Pozitivna korelacija je konstatovana i između površine lista i dužine klasa. Korelacione veze između provodnih snopića i komponenti prinosa bile su pozitivne. Između debljine mezofila i dužine klasa međuzavisnost je bila negativna.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
56. Verešbaranji I., Konstantinov Kosana i Saratlić G.
NASLEĐIVANJE KVALITETA ULJA KOD KUKURUZA
U ovom radu saopštavaju se najnoviji rezultati ispitivanja sastava masnih kiselina u ulju zrelog zrna kukuruza kao i sastav ulja u delovima zrna kao što je klica, rožasti i brašnasti endosperm, sa aspekta nasleđivanja kvaliteta ulja kod kukuruza.
Za ova istraživanja delovi zrna kukuruza su razdvajani ručno, a iz odgovarajućih frakcija dobijeni metil estri masnih kiselina koji su razdvojeni metodom gasne hromatografije. Rezultati su statistički obrađeni. Dobijeni rezultati su prikazani tabelarno i grafikonima u tri dimenzije.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
57. Radojčić S., Mirkov Milanka, Lendel-Varga Amalia i Pucarević Mira
SADRŽAJ PROTEINA RAZLIČITIH HIBRIDA KUKURUZA
U radu su prikazani rezultati ispitivanja sadržaja proteina u celom zrnu različitih hibrida kukuruza. Analize su vršene automatizovanim "Kjelfoss" sistemom, a svi rezultati prikazani grafički i tabelarno su statistički obrađeni.
PROIZVODNJA, DORADA, PROMET I SKLADIŠTENJE SEMENA
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
58. Dokić, P., Mihaljev I., Ćirović, M. i Čobanović, M.
STANJE I PERSPEKTIVA SEMENARSTVA U JUGOSLAVIJI
Raspadom avnojevske Jugoslavije došlo je do velikih lomova privrednih tokova u SRJ, što se ne može reći za semenarstvo. Razlog ovom je razvijen naučnoistrazivački rad u oblasti poljoprivrednih nauka, a u prvom redu u oblasti genetike, oplemenjivanja biljaka i semenarstva. U radu je dat prikaz agroekoloških uslova proizvodnje, dorade i prometa semena na domaćem i stranom tržištu glavnih ratarskih i krmnih biljnih vrsta, stanje doradnih kapaciteta, pravcima i mogućnostima njihovog unapređenja.
Budući da su najveći i najuspešniji instituti iz oblasti agrara sa teritorije SRJ (Institut u Novom Sadu, Beogradu, Aleksincu, S. Palanci, Čačku i dr.) i semenarstvo pšenice, kukuruza, suncokreta, šećerne repe glavnih povrtarskih i nekih krmnih vrsta nije praktično ništa izgubilo u svom razvoju. Naprotiv, neki instituti su čak nastavili sa razvojem u kadrovskom i tehničkom smislu.
U radu je istaknuto da Jugoslavija ima izvanredne uslove za proizvodnju semena svih ratarskih, krmnih i većine povrtarskih vrsta. Izgradnjom sistema za navodnjavanje širom zemlje znatno će se doprineti većim i stabilnijim prinosima semenskih useva, poboljšaće se semenski kvaliteti, a samim tim i prinosi merkantilnih useva.
Dat je Takođe prikaz potreba u semenu za domaće tržište, kao i mogućnosti izvoza semena domaćih kreacija i mogućnosti uslužnog umnožavanja stranih kreacija za potrebe izvoza.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
59. Jelinčić Koraelija
ZNAČAJ APROBACIJE NA KVALITET SEMENA STRNIH ŽITA
Stručna kontrola nad proizvodnjom svih vrsta i kategorija semena, je veoma važna, jer je osnovni cilj poljoprivredne proizvodnje postizanje visokih i stabilnih prinosa. Jugoslavija ima veoma dobre klimatske i edafske uslove za proizvodnju visokokvalitetnog semena. Aprobacija ili poljska kontrola semenskih useva, koja je zakonski propisana kao obavezna mera u proizvodnji semena, ima osnovnu svrhu da se utvrdi identitet sorte, sortna i biološka čistoća, prisustvo korova, ujednačenost useva i zdravstveno stanje useva. Samo usevi koji zadovoljavaju norme propisane zakonom, mogu se priznati kao semenski i za njih izdati odgovarajuće aprobaciono uverenje.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
60. Marinković B., Starčević Lj. i Crnobarac J.
ZAVISNOST PRINOSA SEMENA HIBRIDA KUKURUZA OD UDALJENOSTI BILJAKA OPRAŠIVAČA
Na dva međuredna razmaka (50 i 70 cm) i pet gustina ispitivali smo uticaj udaljenosti biljaka "oca" od biljke "majke" na prinos semena kukuruza. U klimatski povoljnim godinama većeg uticaja na prinos imale su gustine. Sa povećanjem gustine prinos se povećao za 1996 kg/ha odnosno, za 1521 kg/ha u zavisnosti od međureda. Smanjenjem padavina uticaj gustina na prinos se smanjuje, a povećava uticaj udaljenosti oprašivača. Najveće razlike u prinosu bile su između 113 reda "majke" i iznosile su od 519-1772 kg/ha na međurednom razmaku 70 cm i od 489-1782 kg/ha na međuredu 50 cm.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
61. Dragović S. i Ćirović M.
UTICAJ NAVODNJAVANJA NA PRINOS I KVALITET SEMENA KUKURUZA
Semenski kukuruz troši manje količine vode od merkantilnog kukuruza ili većine ratarskih useva, ali je na nedostatak pristupačne vode u zemljištu znatno osetljiviji, naročito u fazama od početka svilanja do formiranja zrna. Najosetljiviji je u fazi svilanja, kada nedostatak vode u zemljištu utiče na vreme i ujednačenost svilanja u odnosu na period metličenja i sazrevanja polena. Nedostatak vode u ovom periodu može da prouzrokuje neusklađenost između vremena svilanja i metličenja, zbog čega je slaba oplodnja, a rezultat toga je nizak prinos i slab kvalitet semena.
U agroklimatskim uslovima kod nas, visok prinos semenskog kukuruza povoljnog kvaliteta moguće je ostvariti primenom navodnjavanja, bez obzira na količinu i raspored padavina, što potvrđuju brojni rezultati iz ogleda i proizvodnje. Ispitivanja na oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim Šančevima i Srbobranu, ostvaren je prinos semena kukuruza i do 9 t/ha, a u proizvodnim uslovima i sistemu za navodnjavanje u Temerinu oko 6 t/ha i Bečeju na preko 1000 ha od 4 t/ha, u sušnoj 1993 godini.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
62. Klokočar-Smit Zlata i Inđić Dušanka
KOMPLEKSNA ZAŠTITA SEMENA KUKURUZA I SKLADIŠTENJE
U cilju optimalizacije zaštite kukuruza u ranoj fazi razvića putem izbora najmanje rizičnih kombinacija fungicida i insekticida za tretiranje semena kukuruza, sprovedena su ispitivanja uticaja kombinovanih preparata u preporučenim i povećanim dozama tokom 12 meseci skladištenja na kvalitet semena hibrida ZPTC 200, po metodama IPO i ISTA u laboratoriji i staklari.
Konstatovane su značajne razlike između dejstva samih fungicida i kombinacija sa insekticidima. Standardni preparat na bazi tirama (TMTD, 300 g/100 kg) u poređenju sa kombinovanim preparatom na bazi flutriafola, etirimola i tiabendazola (Ferax, 300 g/100 kg), značajno je povećao ukupnu klijavost. U kombinaciji sa insekticidima na bazi teflutrina (Force 20 SC) ukupna kijavost se značajno smanjila sa povećanjem doze (100-300-500 g/100 kg).
U poređenju sa insekticidom teflutrinom, karbosulfan (Posse 20 ST. 4 kg/100 kg) je u smesi snižavao ukupnu klijavost, probojnu snagu klice i produžavao vreme nicanja. Kombinacije trokomponentnog fungicida i karbosulfana delovale su manje povoljno od kombinacije tirama i karbosulfana.
Značaj interakcije fungicida i insekticida vidi se po uticaju na razvoj mladih biljaka. Ove razlike i prednosti pojedinih kombinacija ispoljile su se odmah nakon tretiranja na neuskladištenom semenu. Ustanovljene su značajne interakcije između kombinacija i vremena skladištenja. Saznanja o negativnim interakcijama treba da posluži uspešnoj zaštiti izbegavanjem nepoželjnog fitotoksičnog efekta.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
63. Hrustić Milica, Jocković D., Latinović J. i Rajičić M.
PROIZVODNJA SEMENA SOJE U VOJVODINI U PERIODU 1983-1992. GOD.
Nestabilnost površina i prinosa pod sojom doveli su u poslednjih nekoliko godina do neizvesnosti u proizvodnji semena, te je svake godine neposredno pred setvu bilo dilema oko interventnog uvoza. Težnja je bila da se ovim radom sagledaju mogućnosti obezbeđenja dovoljnih količina semena za domaću proizvodnju, kako sa gledišta količina tako i sa gledišta sortimenta. Na bazi sveobuhvatnih desetogodišnjih podataka, može se konstatovati da postoje mogućnosti za proizvodnju dovoljnih količina semena za naše potrebe i pored nestabilnosti površina koja dovodi do oscilacije u potražnji za semenom. U uslovima neujednačene potražnje, bolje je rešavati problem viška semena, nego uvozom rešavati problem nedostatka.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
64. Petrović R.
MERE ZAŠTITE SEMENSKE LUCERKE OD ŠTETNIH J INSEKATA KAO ČINIOCI UNAPREĐENJA PROIZVODNJE SEMENA U NAŠOJ ZEMLJI
Radi unapređenja proizvodnje semena lucerke ispitivana je efikasnost 10 insekticidnih preparata za suzbijanje ekonomski najznačajnijih štetnih insekata semenske lucerke. Ispitivan je takođe i uticaj ostalih preventivnih i direktnih mera koja određuju visinu prinosa (najpogodniji rokovi kosidbe i otkosa, vreme tretiranja, uticaj biotičkih i abiotičkih činilaca i dr.). Ispitivanja su obavljena u egzaktnim ogledima na oglednom polju Centra za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru od 1990-1992. godine.
Utvrđene su ekonomski najznačajnije štetočine semenske lucerke i pragovi njihove štetnosti, preporučeni su najefikasniji preparati za suzbijanje, kao i najpogodniji rok za skidanje i otkosa, što sve doprinosi stabilizaciji i značajnom povećanju prinosa semena u našoj zemlji.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
65. Kostič Ž.
ANALIZA PROIZVODNJE I KVALITETA SEMENA LUCERKE U RAZLIČITIM AGROEKOLOŠKIM USLOVIMA 1986 I 1987 GODINE
Proizvodnja i kvaliteta lucerke ispitivana je na 3 različite agroekološke lokacije (Poreč-Istra; Ilandža-Vojvodina; Osijek-Slavonija). U radu su obrađeni svi faktori koji utiču na proizvodnju semena lucerke i kvalitativna svojstva proizvedenog semena. Dorada lucerke i ispitivanja semena su obavljena u semenskom preduzeću "Oranica" Osijek. Iz ovog rada prema analiziranim podacima se vidi da je proizvodnja semena lucerke moguća sa većim ill manjim uspehom na sve tri lokacije (Istra, Vojvodina, Slavonija). Najpovoljnije uslove za proizvodnju semena pružaju suhe klimatske oblasti u semiaridnim i aridnim krajevima (Istra, Vojvodina, Slavonija). Krajevi sa dosta vlage deluju na vegetativni porast što je nepovoljno za osemenjivanje semenske lucerke.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
66. Konstantinović B. i Đukić D.
SUZBIJANJE KOROVA U SEMENSKOJ LUCERKI PRIMENOM HERBICIDA
Istraživanje korovske flore te mogućnost njenog suzbijanja uz primenu herbicida u semenskoj lucerki u zasnivanju obavljena su u periodu 1991-1992. godine na lokalitetima Rimski šančevi. Primenjeni su sledeći herbicidi - Bentazon, Imazetapir, Setoksidin, Fluazifop-P-Butil, Vernolat i Kvizalofop-etil. U toku proučavanja korovske sinuzije utvrđene su sledeće dominantne vrste korova - Amaranthus retroflexus L., Chenopodium album L., Sinapis arvensis L., Solatium nigrum L., Polygonum persicaria L. i Sorghum halepense Pers. Najvišu redukciju korova ostvario je herbicid Imazetapir primenjen u dozi od 100 g A.S./ha, a koeficijent efikasnosti se kretao od 95 - 95.2 %. Primenom ovog herbicida u semenskoj lucerki obezbeđena je zaštita od jednogodišnjih monokotiledonih i dikotiledonih korova tokom većeg dela vegetacije.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
67. Tomić Zorica i Mladenović R.
PROIZVODNJA SEMENA TRAVA U BRDSKO-PLANINSKOM PODRUČJU SRBIJE
U brdsko-planinskom području Kopaonika na 1.100 m n.v. ispitivan je uticaj načina setve i đubrenja na prinos semena domaćih sorti višegodišnjih trava a u periodu 1989-1992. godine. Ježevica sorta K-6 ostvarila je najviši prinos semena u trećoj godini iskorišćavanja, a u proseku za trogodišnji period od 545 kg setvom u kućice (40x40cm) i đubrenjem NPK u odnosu 120:60:60 kg/ha. Mačji rep sorte K-15 je u drugoj godini iskorišćavanja ostvarila najviši prinos semena od 610 kg/ha u uslovima širokoredne setve (40cm) i đubrenjem NPK u odnosu 100:50:50 kg/ha.
Crveni vijuk K-14 sorta je najviši prinos semena ostvarila već u prvoj godini, dok je u trogodišnjem periodu iskorišćavanja postignuto 642 kg/ha u uslovima guste setve (15cm) i đubrenja NPK u odnosu 80:50:50 kg/ha. Ostvareni prinosi semena u ovim uslovima obzirom da ne zaostaju za onim u nižim parcelama, daju osnovu širenja semenske proizvodnje u brdsko-planinskom području Srbije.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
68. Klokočar-Šmit Zlata, Inđić Dušanka, Borović Jasmina, Čonek-Mitar Marija i Milićević Z.
PERZISTENTNOST PREPARATA ZA ZAŠTITU SEMENA ŠEĆERNE REPE I UTICAJ NA KVALITET
Praksa zajedničkog nanošenja fungicida i insekticida na seme šećerne repe postavlja problem biološke kompatibilnosti, uticaja na kvalitet semena i postojanosti insekticidnog efekta. Tokom skladištenja ispitan je uticaj tirama u kombinaciji sa insekticidima: Force 20 SC (tefluthrin) u dozi 12, 18 i 24 g a.m/s.j., Mesurol FS-50O (metiokarb) u dozi od 8 g a.m/s.j. i Promet 400 SC (furatiokarb) u dozi 60 ml a.m/s.j. u inkrustirani i pilirani na seme šećerne repe sorte KW Maja.
Odmah posle tretiranja, ukupna klijavost je snižena samo u varijanti sa najvišom dozom teflutrina, 24 g a.m/s.j. i preporučenom dozom furatiokarba. Posle 12 meseci skladištenja, smanjenje ukupne klijavosti, bilo je srazmerno povećanju doze teflutrina. Patogeni mikroorganizmi nisu bili uzrok ovom smanjenju. Nicanje nije značajno smanjeno u odnosu na kontrolu i standardne preparate na bazi furatiokarba i metiokarba.
Paraliza Bothynoderes punctiventris, hranjenim klijancima koji su se razvili iz tretiranog i lagerovanog semena, pre i posle 12 meseci skladištenja bila je intenzivnija ako je seme bilo pilirano. Posle 12 meseci skladištenja klijanci iz semena tretiranog furatiokarbom su imali veći inicijalni efekat nego metiokarb, ali su izazvali niži procenat paralize nego teflutrin.
Gubitak aktivne materije tokom skladištenja sa semena tretiranog istim dozama teflutrina (Force 20SC) zavisilo je od formulacije preparata i načina primene (inkrustacije ili piliranja). Posle 8 meseci gubitak teflutrina je bio veoma nizak u poređenju sa furatiokarbom (70%). Posle 20 meseci gubitak teflutrina varirao je od 50 do 70, a za metiokarb i furatiokarb 98 i 93%.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
69. Rajković Snežana, Matijević D. i Klokočar-Šmit Zlata
REZULTATI ISPITIVANJA EFIKASNOSTI NEKIH FUNGICIDA NA Tilletia tritici (Bjerk.) Winder
U poljskim uslovima ispitana je efikasnost nesistemičnih i sistemičnih fungicida i njihovih mešavina u suzbijanju Tilletia tritici. Veštačka inokulacija i procena efikasnosti sprovedena je po metodama Societe Francaise de Phytiatrie et de Phytopharmacie (1988), a uticaj na klijavost i energiju klijanja po metodi Heinrich (1921) i Gassner (1923).
Fungicidi su ispoljili sledeću efikasnost: flutriafol + tiabendazol 98.4-99.6%, izopamfos 98-99%, triadimenol 95-100%, TMTD 86-96.7%, izopamfos + karbendazim 87.5- 88.4%, guazatin-acetat 79.3-86.5%, bazni bakarni karbonat 65-89% i bakarni oksidul 68- 78%. U kasnoj setvi i klasični fungicidi: bazni bakarni karbonat, TMTD, kaptan i mankozeb u formulaciji koncentrovane suspenzije su imali efikasnost na istom nivou s kombinovanim preparatom karboksin + tiram, što ukazuje da se zaraza ovim parazitom u fazi nicanja i klijanja može efikasno suzbiti uz redukovana ulaganja.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
70. Rajičić M., Hrustić Milica i Jocković D.
UTICAJ KATEGORIJE SEMENA NA PRINOS SOJE
U dvogodišnjem poljskom ogledu (1991-1992) ispitivan je uticaj tri kategorije semena (E-elita, O-original i I-prva sortna reprodukcija) na prinos šest sorti soje. Utvrđene su vrlo značajne razlike u prinosu između godina ispitivanja. Sorta NS-21 dala je, u proseku, najviši prinos (2296 kg/ha), koji je vrlo značajno viši od prinosa sorti NS-6 i Corsoy. Kategorija semena nije uticala na prinos soje.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
71. Ilić Z., Savić V. i Beković D.
UTICAJ TEMPERATURE I NAČINA PAKOVANJA NA MOGUĆNOST DUGOTRAJNOG ČUVANJA RAZLIČITIH SORATA SEMENA PAPRIKE
Dužina i kvalitet čuvanja semena paprike zavise od kompleksa bioloških i agroekoloških faktora u toku proizvodnje i u toku čuvanja. Posle petogodišnjeg čuvanja semena paprike na -18°C klijavost se u proseku za sve sorte u odnosu na početnu najbolje očuva pri pakovanju u Al i Pe- kesama sa 85.2%, a najmanja pri pakovanju u papirnatim kesama (72.1%). Slično je i sa energijom klijanja čija se vrednost u odnosu na početnu (71.2%) najbolje očuva pri pakovanju u Al- kesama sa 64.5%, zatim u Pe- kesama sa 60.0%, a najslabije u papirnatim sa 22.1%. Zadovoljavajući rezultati pri ovakvom načinu čuvanja semena paprike mogu se dobiti ako seme ima visoku biološku vrednost, ukupnu vlažnost nizu od 6% i da je seme bez prisustva patogena.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
72. Dumanović Z., Mišović M. i Suković I.
MEHANIZOVANO UBIRANJE SEMENSKOG KUKURUZA SAMOHODNIM BERAČEM KOMUŠAČEM "BOURGOIN GA – 406 – A"
Cilj ovog rada je bio da se utvrdi kvalitet rada samohodnog berača-komušača Bourgoin GX-406A u berbi semenskog kukuruza. Ispitivanja su obavljena na 4 lokacije u 1992. godini. Sadržaj vlage zrna u toku ispitivanja je iznosio 14.2-29.2%, što je niže od optimalne vrednosti za mehanizovano ubiranje semenskog kukuruza.
Režim rada berača je bio određen zahtevom za maksimalnim komušanjem, što je i ostvareno kod većine hibrida (okomušanost je bila 81-98%). Slaba okomušanost je zabeležena kod dva hibrida - kod jednog zbog neusklađene brzine prema prinosu, a kod drugog zbog osobine hibrida da se teško komuša. Obzirom da je zahtev bio maksimalno komušanje, gubici su nešto veći od dozvoljenih i iznose 2.8-6.4%, osim kod jednog hibrida, kod koga se klip lako lomio (pa su gubici bill 10.9%).
EKOLOGIJA I FIZIOLOGIJA SEMENA
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
73. Radenović Č.
TEORIJSKA I
EKSPERIMENTALNA PROUČAVANJA OTPORNOSTI I ADAPTACIJE KOD IZABRANIH GENOTIPOVA KUKURUZA
PREMA STRESNIM DELOVANJIMA SPOLJAŠNJE SREDINE. 3. STRUKTURNE I FUNKCIONALNE
PROMENE U TKIVU
U ovom radu razmatraju se strukturne i funkcionalne promene u tkivu u nekoliko karakterističnih stanja i momenata.
a) Strukturne i funkcionalne promene u tkivu u predstresnom stanju. Ovo stanje tkiva odlikuju sledeće procesne promene strukturnog i funkcionalnog karaktera. Kada deluju faktori spoljašnje sredine na tkivo proučavanih genotipova kukuruza, tada dolazi do manjih (nešto većih ili većih) strukturnih promena, što izaziva neznatna oštećenja u tkivu. Kada do ovakvih strukturno-funkcionalnih promena dođe, tada se kao posledica javlja pobuđeno stanje kod nekih membranskih struktura u tkivu, što uslovljava pojavu oscilatornih promena u transportnim procesima i ritmičnost u toku hemijskih reakcija. U takvim uslovima dolazi i do promena u redosledu i količini nastanka produkata biosinteze, u tim momentima tkivo je dovedeno u stanje predfaznog prelaza. Kao posledica takvog delovanja neminovno dolazi do smanjenja u prinosu kod ratarske proizvodnje.
b) Strukturne i funkcionalne promene u tkivu koje je zadesio stres. Ovo stanje tkiva odlikuju sledeće masovne procesne promene strukturnog i funkcionalnog karaktera. Kada intenzivno deluju faktori spoljašnje sredine na tkivo kukuruza tada dolazi do masovnih strukturnih promena i deformacija što uslovljava velika oštećenja u tkivu. Ovakve masovne strukturne promene u tkivu sprečavaju odvijanje masovnih metaboličko-fizioloških funkcija koje određuju normalno stanje organizma.
c) Nastajanje novih strukturno-funkcionalnih stanja u tkivu posle stresa. Ovo stanje tkiva odlikuju uspostavljanje nove strukturne i funkcionalne zavisnosti kod još uvek živog organizma, ali sa drugačijim ponašanjem. Naime, masovne strukturno-funkcionalne promene u tkivu u mnogome su izmenile stanje metabolizma i fiziološko funkcionisanje. Posle takvih oštećenja u tkivu se uspostavljaju modifikovane strukture koje izazivaju pojavu novih funkcionalnih i metaboličkih tokova. U tkivu najpre nalaze mesto promene koje teže ka adaptacionim procesima tkiva.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
74. Vesković M., Popović Radmila, Mirić M. i Đukanović Lana
UTICAJ RAZVOJA KORENOVOG SISTEMA KLIJANACA NEKIH RODITELJSKIH KOMPONENTI KUKURUZA NA NICANJE I PREŽIVLJAVANJE U POLJSKIM USLOVIMA
Prilikom utvrđivanja kvaliteta zaliha skupog i dragocenog semena roditeljskih komponenti kukuruza zapaža se veća pojava nenormalnih klijanaca. Ova pojava manifestuje se zakržljalim primarnim i slabo razvijenim sekundarnim korenom, uz istovremeno jak razvoj normalne plumule ovih klijanaca koji se shodno usvojenim pravilima ocenjuju i svrstavaju u nenormalne. Cilj je bio da se ustanovi ponašanje ovog tipa klijanaca u poljskom ogledu, odnosno u nicanju u vegetaciji, zaključno sa plodonošenjem. Za oglede je korišćeno seme osam roditeljskih komponenti starosti 2-6 godina (iz roda od 1986-1991. godine). U laboratoriji je ispitan kapacitet klijavosti i utvrđen procenat nenormalnih klijanaca. Isti uzorci su mašinski zasejani u polju, gde je evidentiran procenat nicanja, praćen razvoj nenormalnih biljaka i strukova koji znatno zaostaju u porastu (biljke niže od 1/3 normalne veličine), i ustanovljen stepen preživljavanja (plodonosne biljke). Procenat nicanja je bio uglavnom veći od laboratorijske klijavosti usled ispoljavanja fenomena snažne plumule u povoljnim uslovima poljskog nicanja. Nakon faze 2-3 lista i potrošnje rezervnih materija iz semena došlo je do zastoja u rastu i počelo sušenje biljaka sa slabim korenom, tako da je na kraju vegetacije utvrđena značajna korelacija između procenta nenormalnih klijanaca i procenta zasejanog semena (biljaka) koje nisu dale klip (preživele plodonosne biljke). Biljke koje su tokom vegetacije bile niže od 1/3 normalne veličine formirale su izrazito manje i deformisane klipove sa malo semena ili su bile jalove.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
75. Pavlov M. i Đukanović Lana
UTICAJ KLIMATSKIH USLOVA NA PRINOS I KVALITET SEMENA ZP HIBRIDA U BANATU
Svima koji se zemljoradnjom have, dobro je poznato, da bez dobrog semena nema dobre žetve. Samo kalibrirano seme sa visokom klijavošću omogućava dobru setvu, ujednačeno nicanje i brz rani porast. Zbog toga se za proizvodnju semena odabiraju parcele najbolje plodnosti a primenjuje se i puna agrotehnika. Međutim ovde postoje faktori na koje čovek ne može mnogo da utiče. Tu se pre svega misli na temperaturu, padavine i relativnu vlažnost vazduha. Proizvodnja semena ZP hibrida u Banatu organizovana je na oko 3.500 ha. U ovom radu analizirani su agrometeorološki uslovi koji su vladali u toku vegetacije kukuruza, ostvareni prinos i kvalitet semena.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
76. Crnobarac J. i Marinković B.
UTICAJ EKOLOŠKIH FAKTORA, GENOTIPA I VREMENA BERBE NA KLIJAVOST SEMENA SUNCOKRETA TOKOM „ČUVANJA“
Dugovečnost semena je zbog održavanja stvorene germ banke, posebno bitna kod uljanih biljaka. U semenskom usevu zasejanom u polju i u staklari, na majčinskim komponentama hibrida NS-H-26 i NS-H-27 i sorti VNIIMK-8931 vršena je berba svaka tri dana, od 10. do 52. dana od početka cvetanja. Ispitivana je klijavost u rolnama filter papira po JUS-u svakih 6 meseci do 42. meseca od berbe.
Svi ispitivani faktori su po F-testu imali vrlo značajan uticaj. Vreme berbe je imalo odlučujući efekat, u ukupnoj varijabilnosti ogleda učestvovalo je sa 74.85%, dužina čuvanja sa 14.55%, dok su agroekološka sredina uzgoja i genotip učestvovali sa 0.2%, odnosno 0.02%. Ontogenetski mlade seme ima kraći životni vek i obrnuto. Seme ubrano do 19. DOPC tokom čuvanja linearno gubi klijavost i već posle šest meseci ona je ispod 90%. U svim berbama nakon 22. DOPC klijavost najpre stagnira na nivou od 90-100% i tek posle 18 meseci opada, a u berbama nakon 34. DOPC ovaj pad se uočava tek posle 36 meseci. Dužim čuvanjem od tri godine klijavost kod svih varijanti pada ispod 90%. Tokom čuvanja do 30 meseci seme proizvedeno u staklari i ubrano od 22-40. DOPC je imalo veću klijavost od semena iz polja. Utvrđene su značajne razlike klijavosti semena između genotipova, tokom čuvanja do 30 meseci.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
77. Ognjanović R., Stojanović Jovanka, Lomović S., Pantić R. i Mihajlija Dušanka
ALELOPATSKI ODNOSI
SEMENA STRNIH ŽITA I NEKIH VRSTAKOROVA
U laboratoriji za semenarstvo Centra za strna žita u Kragujevcu, tokom 1993. godine proučavan je odnos semena pšenice sorte Kragujevčanka-56 (KG-56) i semena 5 vrsta korova, pri zajedničkoj setvi. Kontrolna varijanta bila je setva samo pšenice (bez korova).
Proučavan je uticaj semena korova na energiju klijanja i ukupnu klijavost pšenice i drugih parametara. Rad je izveden u 3 ponavljanja. Semena svih korovskih vrsta su uticala na povećanje energije klijanja pšenice, u odnosu na kontrolu. Utvrđene su i statistički značajne razlike. Taj uticaj je znatno smanjen kod ukupne klijavosti pšenice.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
78. Mladenovski T.
PERIOD MIROVANJA
SEMENA KOD NEKIH NOVIH SORTI TVRDE PŠENICE
Kod semena deset ozimih sorti tvrde pšenice ispitivana je dinamika porasta, energija klijanja i ukupna klijavost, a sa ciljem da se utvrdi dužina perioda mirovanja semena kod novo stvorenih sorti tvrde pšenice kreacija Institute iz Skoplja. Na bazi ispitivanja ustanovljeno je da više sorti imaju srednje-dug period mirovanja (preko 60 dana). Dobijeni rezultati ukazuju na to da ispitivane sorte imaju različitu dužinu perioda mirovanja semena, što je uslovljeno naslednim osobinama sorata i uslova gajenja.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
79. Prijić Lj. i Jovanović Mirjana
UTICAJ VIGORA SEMENA NA NICANJE I PRINOS SOJE
Upoređeni su rezultati testova vigora semena soje čuvanog u hladnoj komori sa nicanjem i prinosom u polju. Ispitivanje je obavljeno na tri sorte i dve kategorije semena: sa visokom i niskom klijavošću (u zavisnosti od perioda duvanja). Urađeni su: test vigora klijanaca (SVC), test porasta klijanaca (SGR) i dužina hipokotila klijanaca. Ispitivano seme je posejano u polju u četiri ponavljanja. Za sve pokazatelje u testovima je ustanovljena vrlo značajna razlika između prosečnih vrednosti ispitivanih kategorija semena. Visoku klijavost nije uvek pratilo odgovarajuće povećanje SGR koeficijenata. Nicanje u polju je bilo slabije od klijavosti u laboratoriji, all u vrlo visokoj korelaciji. U celini, nicanje u polju je bilo u visokoj korelaciji sa laboratorijskim testovima na semenu. Prinos je bio manje predvidljiv od nicanja. Prateći pored klijavosti i vigor semena preko SGR testa, izbegava se rizik gubitka dragocenog materijala iz kolekcije, a istovremeno ekonomičnosti radi, izbegava se nepotrebno često obnavljanje materijala.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
80. Radenović Č., Jeremić M., Maksimov G., Mišović M. M., Trifunović B. i Filipović M.
TEORIJSKA I EKSPERIMENTALNA PROUČAVANJA OTPORNOSTI I ADAPTACIJE KOD IZABRANIH GENOTIPOVA KUKURUZA PREMA STRESNIM DELOVANJIMA FAKTORA SPOLJAŠNJE SREDINE. 4. RAMANSKI SPEKTRI KAROTENOIDA U TKIVU I NJIHOVA VEZA SA STANJEM STRESA
U našim ranijim radovima izložena je hipoteza o procesnim pojavama otpornosti, adaptacije i kompleksnim funkcijama stanja stresa tkiva izabranih genotipova kukuruza. Metodom rezonantne ramanske spektroskopije identifikovane su strukturne promene molekule karotenoida. Karotenoidi, pošto su lokalizovani u nepolarnoj fazi membrane, pokazali su se kao vrlo pogodna prirodna sonda koja je sposobna da registruje i fine strukturne promene u membrani izazvane temperaturom. Pod dejstvom temperature dolazi do promena, kako u prostornoj orijentaciji molekule karotenoida, tako i do njenih kardinalnih strukturnih promena, ali samo kada deluju kritične temperature.
Utvrđeno je da se dijapazon rezonantnog ramanskog spektra karotenoida tkiva kukuruza kreće od 900cm- 1 do 1800 cm-1 ramanske frekevncije i da ima četiri karakteristične rezonantne trake: 1008 cm-1, 1160 cm-1, 1190 cm-1 i 1526 cm-1, koje potiču od -C-CH, -C-CH3, =C-C- i -C=C- vibracija. Spektralne trake na frekvencijama 1160 cm-1 i 1526 cm-1 su značajnog intenziteta i zadržavaju se i pri niskim koncentracijama.
U radu se izlažu intenziteti i odnosi intenziteta najintenzivnijih spektralno-rezonantnih traka karotenoida u tkivu pojedinačnog zrna i segmentu lista proučavanih genotipova kukuruza. Isto tako, izlažu se rezultati o kinetici nastajanja spektralno-rezonantnih traka karotenoida kod tkiva kukuruza. Posebno se izlažu rezultati o uticaju temperature na promenu intenziteta, odnosa intenziteta i kinetiku nastajanja rezonantnih traka.
Navedeni rezultati mogu da okarakterišu proučavane genotipove kukuruza u odnosu na procesne promene pojave otpornosti, adaptacije i kompleksnog stanja stresa kod tkiva inbred linija kukuruza prema temperaturi. U iznetom smislu, izlaze se metodski postupak za određivanje kritičnih temperatura koje uslovljavaju kompleksnost stanja stresa kod tkiva proučavanih objekata. Vrednosti dobivenih kritičnih temperatura koriste kao pokazni parameter za ocenu otpornosti, adaptacije i stresa genotipova kukuruza prema temperaturi.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
81. Hadži Tašković - Šukalović Vesna
ENZIMI ASIMILACIJE
AZOTA U KUKURUZU ZA VREME KLIJANJA
Ispitivana je aktivnost enzima glutamat dehidrogenaze (GDH) i glutamin sintetaze (GS) u pojedinim delovima klijanaca različitih genotipova kukuruza koji se razlikuju po sadržaju rezervnih proteina semena. Zrna kukuruza su klijala 5 dana na vodi, tako da se dobijeni rezultati odnose na reasimilaciju NH4+ koji police uglavnom od hidrolize rezervnih proteina.
Rezultati pokazuju da je reasimilacija NH4+ u klijanaca starim 5 dana niska u tkivu endosperma, ali intenzivna u skutelumu, naročito preko delovanja GS. U klijancima su oba enzima uključena u reasimilaciju NH4+. GDH ima značajniju ulogu u tkivu korena nego nadzemnog dela, slično distribuciji aktivnosti u biljci kukuruza.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
82. Marinković R., Škorić D. Nenadić N., Jovanović D. Miklić V., Joksimović J., Stanojević D. i Nedeljković S.
UTICAJ POLOŽAJA SEMENA U GLAVI NA PRINOS I KOMPONENTE PRINOSA SEMENA KOD SUNCOKRETA (H. annuus L.)
Ogled je bio postavljen u tri lokaliteta (Novi Sad, Pančevo, Zaječar), a materijal za ova istraživanja se sastojao od hibrida NS-H-17, NS-H-26 RM, NS-H-43 i NS-H-45. Na semenskim parcelama ubrano je po 100 glava od svakog hibrida. Svaka glava je podeljena na tri zone, a seme po zonama od svih 100 glava je sjedinjeno posle krunjenja. Seme iz prve i druge zone je zatim podeljeno u dve frakcije, dok je seme iz treće zone ostalo u jednoj frakciji. Kod kontrola korišćeno je seme navedenih hibrida koje je stavljeno u promet. Analiziran je uticaj položaja semena u glavi na sadržaj ulja u semenu, prinos semena po jedinici površine, prečnik glave, masu 1000 semena, sadržaj jezgra, itd.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
83. Milovanović M., Vulić B., Mihajlija Dušanka, Pantić R. i Mihajllja G.
POKAZATELJI KVALITETA SEMENA ROD TRITIKALE I DRUGIH STRNIH ŽITA U ZAVISNOSTI OD USLOVA GODINE
U radu su ispitivani neki najvažniji pokazatelji kvaliteta semena kragujevačkih sorti ozimog i jarog tritikale u poređenju sa ozimom pšenicom, jarim ječmom i ovsom. Ispitivanja su izvršena u periodu od 1989 do 1992 godine u Centru za strna žita - Kragujevac. Proučavani su masa 1000 zrna, energija klijanja, klijavost i vlaga zrna.
Na osnovu rezultata ispitivanja može se istaći da su najveću masu 1000 zrna imali ozima pšenica Kg 56 i jara tritikale Zlatar. Energija klijanja je kod svih sorti tritikale bila manja nego kod sorti pšenice, ječma i ovsa (naročito kod jarih). Slično je ustanovljeno i za ukupnu klijavost koja je u proseku kod ispitivanih tritikale bila za 5-10% manja u odnosu na druge sorte strnih žita. Vlaga semena tritikale je bila veća od vlage kod ozime pšenice, jarog ječma i ovsa. Ustanovljeno je da su uslovi godine ispoljavali veći uticaj na ispitivane pokazatelje kvaliteta semena kod svih ispitivanih tritikale nego kod drugih strnih žita. Ovo kao i slabija klijavost i energija klijanja (naročito kod jarih tritikale), mogu biti važni ograničavajući faktori u njihovoj semenskoj proizvodnji.
AGROTEHNIČKE MERE I KVALITET SEMENA
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
84. Radenović B.
VIŠEGODIŠNJA ISPITIVANJA UTICAJA AGROEKOLOŠKIH, USLOVA NA VARIJABILNOST KVALITATIVNIH OSOBINA SEMENA LUCERKE SORTE OS-66 U REONU BANAT
Od 1986 - 1990 godine ispitivali smo ukupno 400 uzoraka semena lucerke sorte OS-66, odnosno 80 uzoraka godišnje sa područja Banata. Nasa ispitivanja ukazuju da agroekološki uslovi imaju značajan uticaj na varijabilnost: energije klijanja, sadržaja tvrdih zrna i ukupnu klijavost semena lucerke, sorte OS-66. Klijavost semena nije značajno varirala, jer koeficijent varijacije koji smo dobili (1.5%) upućuje na zaključak da je rejon Banat veoma pogodan za proizvodnju semena lucerke visoke životne sposobnosti.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
85. Damjanović M., Zdravković M., Zdravković Jasmlna i Marković Z.
UTICAJ ROKOVA SETVE I SADNJE NA PRINOS I KVALITET SEMENA CELERA
Jednogodišnjim načinom proizvodnje semena celera, pojeftinjuje se skup i dugotrajan dvogodišnji način proizvodnje iz izvodnica. Ovo se postiže proizvodnjom rasada, čija se setva izvodi krajem jula i početkom avgusta u staklenicima. Deo rasada je rasađen na polju početkom oktobra (jesenja sadnja), a deo je u fazi rasada prezimio u stakleniku bez dopunskog zagrevanja i početkom marta je rasađen na otvoreno polje (proletnja sadnja). U jesenjoj sadnji biljke u velikom procentu izmrzavaju, a često i potpuno, što dovodi do smanjenja prinosa i nesigurnosti proizvodnje. Blagovremenom setvom i prezimljavanjem u fazi rasada u staklenicima bez dopunskog zagrevanja, biljke ne izmrzavaju i sadnjom u proleće ostvaruju je se veći prinos semena po biljci. Kasnijom setvom biljke prezimljavaju, ali se povećava broj biljaka koje nisu prošle stadijum jarovizacije, što takođe dovodi do smanjenja prinosa.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
86. Jankulovski D.
UTICAJ VEGETACIONOG PROSTORA NA PRINOS I KVALITET SEMENA PAPRIKE (Capsicum annuum L.)
Cilj istraživanja je bio da se utvrdi uticaj veličine vegetacionog prostora na prinos i kvalitet semena paprike sorte kurtovska kapija. Ispitivane su varijante vegetacionog prostora od 800, 900, 1000, 1200 i 1400 cm2 po biljci.
Rezultati istraživanja pokazali su da je najveći prinos semena kod ispitivanih varijanti dobijen kod varijante sa 800 cm2 vegetacionog prostora i to 394 kg/ha ill za 22.4% više od kontrole. Signifikantno veći prinos semena je dobijen i kod varijanata sa 900 cm2 za 18.0% i 1200 cm2 za 16.7% u odnosu na kontrole. Kvalitet semena (apsolutna masa i klijavost) ne pokazuju značajne razlike u odnosu na kontrolu.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
87. Almaši S.
ŠTA UTIČE NA KVALITET TRETIRANJA SEMENA
Naša zemlja je poznata po proizvodnji kvalitetnog semena ratarskih i povrtarskih kultura. Naše sorte zadovoljavaju najstrožije svetske standarde u pogledu kvaliteta i genetskog potencijala rodnosti. Iako su selekcioneri stvorili ovakve sorte i hibride ipak se ne ponašamo domaćinski sa njima. U uslovima visoke inflacije i nedostatka novca tretiranje semena je oblast gde se sa najmanje ulaganja postižu najveći rezultati. Da bi se to postiglo mora se voditi računa o kvalitetu tretiranja semena, koje ima veliku vrednost ne samo ekonomski nego i biološki.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
88. Rajnpreht Jarmila, Milošević Mirjana, Zlokolica Marija i Malešević Miroslav
VIGOR SEMENA PŠENICE U ZAVISNOSTI OD PRIMENJENIH KOLIČINA AZOTA
Na semenu sedam genetski različitih sorti ozime pšenice (Nova rana, Sremka, Valjevka, NS rana 5, Ana, Adrijana, Pelisterka) ispitan je uticaj različitih količina azota (0, 50, 100, 150 kg N/ha) na vigor semena putem različitih vigor testova (test ubrzanog starenja, test namernog oštećenja, kompleksni stres vigor test, vodni stres, test intenziteta porasta, hiltner test i hladni test) u poređenju sa laboratorijskom i poljskom klijavosti, tokom tri godine (1990-1992). Nije utvrđen značajan uticaj primenjene količine azota na vigor semena. Najveće vrednosti vigora dobijene su pri kontrolnoj varijanti (N0) a najniže pri količini od 100 kg N/ha. Između količina od 50 i 150 kg N/ha nisu utvrđene statistički značajne razlike. Najveće vrednosti vigora utvrđene su laboratorijskim testom klijavosti, dok se od primenjenih vigor testova najpouzdanijim za predviđanje ponašanja semena u polju, pokazao hladni test.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
89. Selaković D., Mitić D., Vesković M. i Vidojković M.
UTICAJ RAZLIČITOG BROJA I RASPOREDA REDOVA RODITELJSKIH LINIJA NA PRINOS I UČEŠĆE POJEDINIH FRAKCIJA SEMENA KUKURUZA ZP SC 677
Na imanju Pik Bečej u dvogodišnjem periodu vršeno je istraživanje u uslovima različitog broja i rasporeda redova roditeljskih linija na prinos i učešće pojedinih frakcija semena kukuruza. Dobijeni rezultati su pokazali da su različiti broj i raspored roditeljskih linija značajno uticali na učešće pojedinih frakcija i ukupan prinos semena po jedinici površine.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
90. Stefanović Lidija, Zarić Ljiljana i Kerečki B.
UTICAJ HERBICIDA GRUPE SULFONILUREA NA LINIJE KUKURUZA
Herbicidi grupe sulfonilurea su novijeg datuma i namenjeni su za suzbijanje višegodišnjih travnih korova (fam. Poaceae) u toku vegetacije kukuruza. Kako su inbred linije kukuruza zbog slabijeg vigora veoma osetljive na razne stresne uslove, pa i herbicide, postavlja se pitanje mogućnosti njihove primene u semenskoj proizvodnji. U polju je tokom 1991. ispitivano delovanje herbicida primisulfuronmetil i rimsulfuron, primenjenih jednokratno i dvokratno na 15 linija kukuruza, različitih grupa zrenja. Merena je sveža biomasa biljaka (g) kao i površina lista (cm2). Rezultati su izraženi kao % u odnosu na netretiranu kontrolu. Na osnovu dobijenih rezultata se zapaža individualna reakcija pojedinih genotipova, kao i njihova reakcija na primenjene herbicide. Najjači je efekat herbicida na ispitivane pokazatelje uočen kod linija rane grupe zrenja.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
91. Ivanović Dragica, Stojkov Slavica, Kaitović, Z i Bača F.
UTICAJ NEKIH FUNGICIDA ZA TRETIRANJE SEMENA I NJIHOVIH KOMBINACIJA SA INSEKTICIDIMA NA RANI PORAST KUKURUZA
Proučavano je delovanje fungicida (Kaptan SP-4, Vincit F i Vitavax 200 FF) i njihovih kombinacija sa insekticidima (Promet 400 CS i Force 20 CS) na osam različitih genotipova kukuruza; 5 linija i 3 hibrida. Ogled je izveden po blok sistemu u 4 ponavljanja po 20 biljaka. Merenje visine i biomase nadzemnog dela biljaka izvršeno je u fazi razvoja 6-7 listova. Najveća prosečna visina i biomasa utvrđeni su kod kombinacija Kaptan sa Prometom. Veće usporenje porasta i početno smanjenje biomase izazvano je Vitavax 200 FF na svih 8 genotipova. Od ispitivanih genotipova linija ZPL 25-0-1 se pokazala kao najosetljivija, a hibrid ZPSC 704 kao najtolerantniji. Na nekim genotipovima Vitavax je izazvao karakteristične simptome pega na lišću, koje su se u kasnijim fazama razvoja izgubile. Delovanje insekticidne komponente nije uticalo depresivno na ispitivane linije i hibride niti na delovanje fungicida, što potvrđuju podaci o ostvarenom sklopu, kao i rezultati o visini biomase biljaka.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
92. Dražić Danica, Glušac D. i Malidža G.
UTICAJ PRIMENJENIH HERBICIDA NA KVANTITATIVNE I KVALITATIVNE OSOBINE SEMENA SOJE
U semenskom usevu korovi se suzbijaju herbicidima ili kombinacijom herbicida. Pri izboru herbicida mora se voditi računa o njihovoj efikasnosti, a posebno selektivnosti na usev. U radu smo naročitu pažnju obratili na (semenske osobine) visinu prinosa, procenat klijavih zrna, hektolitarsku masu i masu 1000 zrna, kako bi se ispitivane kombinacije sa sigurnošću mogle preporučiti za tretiranje i semenskog useva soje.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
93. Prijić Lj.
UTICAJ VLAGE U ZRNU PRI ŽETVI NA KVALITET SEMENA SOJE
Cilj istraživanja je bio da se utvrdi koliko oštećenja pri žetvi i doradi utiču na klijavost i vigor semena soje. Žetva je obavljena kada je u zrnu bilo 9, 11, 13 i 16% vlage, kombajnom "Zmaj", a dorada na selektoru "Clipper". Seme sa 13 i 16% vlage je sušeno produvavanjem toplog vazduha (39ºC) do vlage 11%. Kontrolne varijante su ručno požnjevene u isto vreme i sa istom vlagom kao i mehanizovana žetva. Najniža klijavost je zabeležena pri žetvi sa 16% vlage - 86.7% posle žetve i 86.6% posle dorade, dok je žetva sa 11% vlage bila najpovoljnija, sa klijavošću od 99.0% posle žetve i 97.0% posle dorade. TZ je pokazao značajno smanjenje procenta vigoroznih zrna pri mehanizovanoj žetvi i doradi, naročito za ekstremne vlage u zrnu, gde se snižava do 60%. Doradom semena je bio znatno više umanjen vigor nego klijavost semena. Najveći procenat zrna sa oštećenom semenjačom najveći lom zrna su konstatovani pri vlaži zrna 9%.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
94. Rajić M.
UTICAJ ROKOVA SETVE, NAČINA ĐUBRENJA I NAVODNJAVANJA NA KVALITETNE OSOBINE SEMENA ŠEĆERNE REPE
Najvažnije kvalitetne osobine semena repe su energija klijanja i klijavost semena. Interakcija između zaoranih đubriva i roka setve na klijavost i energiju klijanja ispoljila se kod svih frakcija semena izuzev najsitnije frakcije. Značajno najmanja ispunjenost semena bila je kod frakcije 3.5. Jednokličnost semena je nasledna osobina. Procenat svežeg semena kod svih frakcija semena različit je po godinama proizvodnje. Masa semena zavisila je najviše od roka setve.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
95. Ćupina B., Erić P. i Mihailović V.
UTICAJ SORTE I MEĐUREDNOG RAZMAKA NA PRINOS SEMENA JAROG STOČNOG GRAŠKA
Na oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim Šančevima, u toku dve godine (1991. i 1992.) ispitivan je prinos zrna, tri sorte jarog stočnog graška i to: NS-Lim, NS-Junior i Poneka, pri međurednom rastojanju od 15, 25 i 35 cm. Ostvareni prinos ukazuje na visok genetski potencijal ispitivanih sorti. Sorta NS-Junior najveće prinose zrna ostvaruje pri gustorednoj setvi (15 cm), dok se sorta NS-Lim i Poneka mogu sejati i na 25 cm, a da pri tome daju visoke prinose. Prinos zrna zavisi od realizovanog broja biljaka po jedinici površine, pri čemu je najveći broj biljaka realizovan pri 25 cm međurednog rastojanja.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
96. Ilin Ž.
PRINOS SEMENA CRNOG LUKA U ZAVISNOSTI OD ĐUBRENJA AZOTOM
Tokom 1985-86. godine na oglednim poljima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo izvedena su istraživanja sa ciljem da se ispita uticaj đubrenja rastućim količinama azota na prinos semena crnog luka kod domaće sorte Kupusinski jabučar.
U širokoj proizvodnoj praksi se postižu relativno niski prinosi semena crnog luka, svega 300-600 kg/ha te je stoga značajno, a imajući u vidu potrebe za semenom u nas, podići nivo ove proizvodnje i obezbediti dovoljne količine istog. Naime, rastuće doze azotnog đubriva pozitivno deluju na porast prinosa čistog semena. Đubrenjem sa N80P80K80 povećava se prinos čistog semena za 163.8 kg (13%) u odnosu na kontrolu (1088.5 kg/ha). Đubrenjem sa N120P80K80 ostvaren je prinos od 1316.1 kg/ha, utvrđeno je povećanje za 227.6 kg ill 17% u odnosu na kontrolu. Postoji visoka pozitivna korelacija između rastućih količina azota i ostvarenog prinosa semena crnog luka r=0.928**, te sa svakih 100 kg N/ha raste prinos semena za 149.3 kg/ha (b= 1.493).
LABORATORIJSKO ISPITIVANJE SEMENA
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
97. Đorđević D. i Milijić Miroslava
UTICAJ RAZNIH
FUNGICIDA ZA DEZINFEKCIJU SEMENA NA KLIJAVOSTI NAJVAŽNIJE MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE
BILJAKA PŠENICE
Tretiranjem semena u svrhu zaštite od bolesti jedna je od najusmerenijih, a time i najštedljivijih i ekološki najprihvatljivijih mera u zaštiti bilja. Pravilan izbor preparata za tretiranje semena i njegova primena su od izuzetnog značaja te smo jedan broj preparata ispitivali i na osnovu rezultata dali određene sugestije za primenu.
U kontrolisanim, laboratorijskim uslovima ispitivan je uticaj fungicida za tretiranje semena na energiju klijanja, klijavost, pojedine morfološke karakteristike klijanaca kao i zdravstvenu zaštitu semena. U ogledu je bilo uključeno 14 fungicida i to: FERRAX, VITAVAX 200FF, DITHANE Fl0-crveni, BENIT(R) univerzal 47.5LS, BENIT(R) univerzal 4.75DS, PANOCTINE-35, MANKOGAL-S BAZNI NAKARNI KARBONAT 250, PLAVI KAMEN, BORDOVSKA ČORBA, BAKROCID-50, ZUPINEB S-7-, CINEB S-65, i CIRAM S-75. Ispitivanja su izvedena na sorti "Kraljivica", selekciji Centra za Zaječar.
Rezultati ispitivanja pokazali su postojanje značajnih razlika između fungicida za tretiranje semena na ispitivane karakteristike semena.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
98. Penčić Viktorija i Lević Jelena
PREGLED IDENTIFIKOVANIH GLJIVA NA SEMENU/ZRNU KUKURUZA U JUGOSLAVIJI (1960-1993)
Zrno kukuruza je stalno izloženo štetnom delovanju različitih vrsta mikroorganizama. Najčešće i najbrojnije su gljive. Prema vremenu pojave simptoma u toku životnog ciklusa, gljive mogu prouzrokovati štete na semenu.: 1- u toku nicanja i klijanja (F. graminearum, F. verticilliodes, B. zeicola, C. graminicola, S. macrospora, Pythium spp., Penicillium spp., Rhizopus spp., Alternaria spp., i dr.); 2- u toku vegetacije (Fusarium spp., B. zeicola, N. oryzae, C. graiminicola, S. relliana, i dr.); 3- u toku uskladištenja zrna (Penicillium spp, Aspergillus spp., Botrytis cinerea, Cladosporium spp., Papulospora spp., Periconia i dr).
U Jugoslaviji na semenu/zrnu identifikovano je više od 70 vrsta gljiva. Tokom poslednje tri decenije utvrđeno je da su gljive iz roda Fusarium najbrojnije (15) i ekonomski najznačajnije parazitske vršte, dok su gljive iz roda Penicillium (16) i Aspergillus (10) najbrojnije saprofitoko vrste. Poslednjih godina na uskladištenom kukuruzu zapažena je pojava malo poznatih gljiva Papulaspora rubida i Periconia spp..
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
99. Zdravković Jasmina, Marković Z., Todorović Vesna i Stevanović D.
EFEKAT HLADNOG TRETMANA NA DUŽINU KLICINOG KORENKA I UJEDNAČENOST NICANJA SALATE
U laboratorijskim ogledima ispitivani su efekti niskih temperatura (4ºC) na dužinu klicinog korenka, tretiranih u različitim stadijumima bubrenja semena salate, u različitom vremenskom trajanju hladnog tretmana (0, 4, 12, 20 sati, tri dana kao kontrola i hlađenje suvog semena u trajanju od 2 i 4 dana).
Ispitivanje se izvodi u cilju utvrđivanja najkraćeg vremena hlađenja semena za dostizanje maksimalne klijavosti, najpovoljniju reakciju genotipova na ovu agrotehničku meru, kao i ujednačenost nicanja salate. Kod rezultata dužine klicinog korenka kod 2 od 4 ispitivanih sorti, glavni faktor smanjenja dužine klicinog korenka nije sama temperatura već skokovita promena temperature.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
100. Milošević Mirjana, Rajnpreht Jarmila, Ćirović M. i Zlokolica Marija
METODI ISPITIVANJA ŽIVOTNE SPOSOBNOSTI SEMENA KUKURUZA
Na semenu četiri hibrida kukuruza (NSSC-370, NSSC-444, NSSC-606, NSSC-607) ispitana je životna sposobnost semena putem različitih vigor testova (hladni test, hiltner test, test ubrzanog starenja, test intenziteta porasta i kompleksni vigor test) u poređenju sa laboratorijskom i poljskom klijavosti, tokom 1988. i 1989. godine. Primenom vigor testova dobijene su niže vrednosti za klijavost svih ispitivanih hibrida, u odnosu na laboratorijsku. Najviši stepen korelacije sa poljskim nicanjem imali su hladni test (0.95; 0.94) i test ubrzanog starenja (0.90; 0.89). Za hiltner test je dobijen najniži stepen korelacije (0.62; 0.64).
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
101. Đukanović Lana, Popović Radmila, Mirić M. i Vidaković Jelica
KORELACIJA IZMEĐU ENERGIJE KLIJANJA I NICANJA SEMENA HIBRIDNOG KUKURUZA U POLJU
Energija klijanja je jedan od bitnih pokazatelja vitalnosti semena kukuruza, uprkos činjenici da ova osobina nije normirana propisima. U interesu utvrđivanja odnosa između laboratorijski utvrđene energije klijanja i nicanja semena Fl generacije u polju postavljen je ogled korišćenjem semena raznih hibrida roda 1992. godine iz 30 partija namenjenih tržištu. Seme je ispitano u laboratoriji, gde je utvrđena energija klijanja za svaku partiju. Istovremeno je u oglednom polju Instituta za kukuruz "Zemun Polje" (23. aprila) mašinskom sejalicom posejano po 1000 semena iz svake partije. Zatim je evidentiran % ponika. Energija klijanja se kretala u rasponu od 73% do 97%, a procenat nicanja od 75-93. Dobijeni rezultati govore u prilog velikog stepena podudarnosti energije klijanja i nicanja u polju. Ova činjenica je veoma značajna sa stanovišta prakse, jer govori da je kod brojnih hibrida kukuruza energija klijanja važan pokazatelj semenskih i setvenih vrednosti partija semena. Stoga treba nastaviti ovakva istraživanja na osnovu čega bi se došlo do pouzdanih saznanja da li bi bilo oportuno propisati (zvanično) i donju granicu (%) za energiju klijanja semena kukuruza.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
102. Mirić M., Popović Radmila, Đukanović Lana i Vidaković Jelica
ODNOS IZMEĐU KAPACITETA KLIJAVOSTI SEMENA, NICANJA I RAZVOJA USEVA KUKURUZA U VEGETACIJI
Savremeno komercijalno semenarstvo kukuruza karakteriše, između ostalog, i traženje odgovora na pitanja odnosa između laboratorijski utvrđene klijavosti, kao krunskog sintetičkog dokaza kvaliteta semena i broja ponika (sklop biljaka), ujednačenosti useva tokom vegetacije (ravnomeran rast i razvoj) i broja biljaka koje su donele plod (faktor rodnosti). U tu svrhu uzeto je tretirano i netretirano seme 12 hibrida raznih svojstava i grupa zrenja sa različitih mesta proizvodnje i dorade (zvanični uzorci, čiji je kvalitet utvrđen u laboratoriji po propisanoj proceduri). Ovo seme je u više ponavljanja zasejano pneumatskom sejalicom u uobičajene poljske uslove da bi se pratio procenat nicanja, biljke zaostale u rastu (ispod 1/3 normalne veličine) i biljke koje su dale plod (klip). Analizom rezultata ogleda uočeno je da se mesto proizvodnje i dorade odrazilo na procenat klijavosti, uz pozitivnu korelaciju između nivoa laboratorijske klijavosti i broja ponika, odnosno sklopa biljaka i ujednačenosti useva, pri čemu je veća klijavost uzrokovala povećani broj plodonosnih biljaka. Nisu primećene bitnije razlike u ponašanju tretiranog i netretiranog semena.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
103. Mirić M., Popović Radmila i Đukanović Lana
UTICAJ VELIČINE I OBLIKA NA VAŽNIJE KOMPONENTE SETVENE VREDNOSTI SEMENA HIBRIDNOG KUKURUZA
Setvena vrednost semena predstavlja skup brojnih svojstava među kojima krupnoća i oblik imaju vidnu ulogu, naročito kod kukuruza, čije seme poseduje veću divergentnost nego druge njivske kulture. U Institutu za kukuruz "Zemun Polje" sačinjen je projekat istraživanja uticaja 4 najzastupljenije frakcije semena jednog kasnog ZP hibrida (SSO - srednja sitna okrugla, SO - srednje okruglo, SSP -srednja sitna pljosnata i SP - srednje pljosnato) iz ručne manipulacije (prirodno dosušivanje, ručno krunjenje i frakcionisanje) i mašinske dorade sa tri lokacije proizvodnje, odnosno doradna punkta. U ovom radu prezentuju se rezultati uticaja veličine i oblika semena na energiju klijanja i klijavost (ispitane po standardnoj metodi) i vigor (ispitan po hladnoj metodi 1 koeficijentom brzine nicanja – metod intenziteta početnog rasta u pesku i filter papiru po Kostovskom). Dobijeni rezultati pokazuju:
- da je energija klijanja okruglih frakcija za oba načina manipulacije bila od 83% do 93%, ali znatno niža u odnosu na pljosnate frakcije (97-100%)
- da je kapacitet klijavosti manje zavisan od oblika i veličine semena nego energija klijanja, a više od načina dorade, tj. manipulacije;
- da je klijavost po hladnoj metodi bila izrazito niska za okrugle frakcije iz mašinske dorade, i da je varirala zavisno od mesta proizvodnje/dorade u rasponu od 69% do 83%, dok je za iste frakcije iz ručne dorade, uprkos nepovoljnim uslovima testa, iznosila 94-95%, a za pljosnate iz oba načina dorade sa sve tri lokacije 92-99%.
- da je koeficijent brzine nicanja izraženiji i bolji kod pljosnatih u odnosu na okrugle frakcije, odnosno za seme iz ručne u odnosu na mašinsku manipulaciju.
Opšti je zaključak da se savremenom doradom znatno pogoršavaju visoka naturalna setvena svojstva semena kukuruza, osobito kod okruglih frakcija, čiji se embrio oštećuje obzirom na nepodesan položaj; da se setvene osobine semena u celini bolje očituju kroz energiju klijanja nego ukupnu klijavost i da je u svakom pogledu vitalnije seme iz ručne dorade, odnosno seme pljosnatih frakcija.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
104. Stojkov Slavica i Penčić Viktorija
PROUČAVANJE PATOGENOSTI IZOLATA Microdochium bolleyi NA KLIJANCIMA KUKURUZA U LABORATORIJSKIM USLOVIMA
U laboratorijskim uslovima ispitivana je patogenost pet izolata gljive M. bolleyi na četiri samooplodne linije kukuruza (B73, B74, ZP-25-101 i Mol7). Ogled je postavljen u četiri ponavljanja po metodi Molot et Simone (1967) u sterilisanom pesku i nesterilisanom zemljištu. U fazi tri lista ocenjena je patogenost izolata, smanjenje porasta klijanca i izračunat indeks obolenja. M. bolleyi je na ispitivanim klijancima prouzrokovala karakteristične simptome nekroze i trulenja epikotila i primarnog korena. Između ispitivanih linija i izolata utvrđene su razlike u osetljivosti, odnosno patogenosti. Klijanci linije ZP-25-10-1 su pokazali najveću osetljivost kako u sterilisanom pesku, tako i u nesterilisanom zemljištu. Izolat 90: Mb ZP2 je u svim ispitivanjima ispoljio najveću patogenost. Indeks oboljenja svih linija je bio veći u nesterilisanom zemljištu u odnosu na pesak, dok je smanjenje u porastu i korena i nadzemnog dela klijanca bilo značajnije u sterilisanom pesku.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
105. Lomović S. i Ćirić Draga
UTICAJ MASE SEMENA I SADRŽAJA PROTEINA NA ENERGIJU I KLIJAVOST SEMENA
Klijanje obeležava pojava kada klica probije semenjaču. Vreme njegovog nastupanja posle stavljanja semena na naklijavanje zavisi od procesa aktivnosti klice i brzine njenog rastenja. Kao materijal za istraživanje koristili smo osam jugoslovenskih sorti ozime pšenice (1. Skopljanka, 2. Kragujevčanka 56, 3. Srbijanka, 4. NS- Rana 2, 5. Studenica, 6. Super Zlatna, 7. Beograđanka i 8. Zadruga) sa različitom masom 1000 semena i sadržajem proteina u semenu. Upotrebljeno je seme kategorije original. Seme na osnovu krupnoće je podeljeno u četiri frakcije: 1. vrlo krupna - seme > 3.0 mm, 2. krupna - > 2.8 mm, 3. srednja - > 2.5 mm i 4. sitna - > 2.2 mm. Takođe je izvršeno obračunavanje učešća pojedinih frakcija u osnovnoj partiji semena. Masa 1000 zrna je određena merenjem 8 x 100 semena. Sadržaj azota je određen po Kjeldahl metodi, a sadržaj proteina na bazi sadržaja azota množenjem sa koeficijentom 5.7. Određivanje energije i ukupne klijavosti vršeno je po standardnoj metodi, na filter papiru. Energija klijanja je utvrđena nakon 4 dana, a ukupna klijavost nakon 8 dana. Prilikom utvrđivanja % isklijalih semena, utvrđen je i broj nenormalnih i obolelih klijanaca. Određivanje broja nenormalnih i obolelih klijanaca vršeno je u skladu sa normama datim u Pravilniku za ispitivanje semena. Utvrđena je pozitivna međuzavisnost energije i ukupnog klijanja od sadržaja proteina. Dobijena je jaka pozitivna korelativna veza između sadržaja proteina i energije i ukupnog klijanja kod srednje i sitne frakcije krupnoće semena.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
106. Lomović S., Jelić M. i Ognjanović R.
UTICAJ MASE SEMENA I SADRŽAJA PROTEINA U NJEMU NA DINAMIKU I UKUPNO BUBRENJE
Bubrenje semena predstavlja prvu vidljivu manifestaciju klijanja semena i ogleda se u povećanju mase i zapremine semena usled uzimanja vode. Kao materijal za istraživanje koristili smo osam jugoslovenskih sorti ozime pšenice (1. Skopljanka, 2. Kragujevčanka 56, 3. Srbijanka, 4. NS Rana 2, 5. Studenica, 6. Super Zlatna, 7. Beograđanka i 8. Zadruga) sa različitom masom 1000 semena i sadržajem proteina u semenu. Upotrebljeno je seme kategorije original. Seme na osnovu krupnoće je podeljeno u četiri frakcije: 1. vrlo krupna - seme > 3.0 mm, 2. krupna - > 2.8 mm, 3. srednja - > 2.5 mm i 4. sitna - > 2.2 mm. Takođe, je izvršeno obračunavanje učešća pojedinih frakcija u osnovnoj partiji semena. Masa 1000 zrna je određena merenjem 8 x 100 semena. Sadržaj azota je određen po Kjeldahl metodi, a sadržaj proteina na bazi sadržaja azota množenjem sa koeficijentom 5.7. Dinamika i ukupno bubrenje je određeno merenjem mase 100 zrna pre i posle bubrenja. Seme za određivanje bubrenja je stavljeno u petri kutije, sa po jednim slojem papirne vate i filter papira i držano u termostatu na temperaturi od 20ºC. Merenje nabubrelog semena vršeno je na analitičkoj vagi u jednakim vremenskim intervalima, na svakih 6 sati. Dinamika i ukupno bubrenje su izraženi u % u odnosu na masu semena. Ustanovljena je jaka negativna korelacija između ukupnog bubrenja i mase semena i količine proteina u njemu. Ova pojava je zapažena kod svih frakcija krupnoće semena i za sve sorte izuzev Skopljanke.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
107. Lomović S. i Dokić D.
UTICAJ MASE SEMENA I SADRŽAJA PROTEINA NA PRINOS SUVE MATERIJE PONIKA
Brzina rastenja ponika do nicanja biljaka pšenice zavisi od rezervnih materija semena i od dubine setve. One obezbeđuju klicu i ponik energijom i gradivnim materijama za odvijanje procesa rastenja i razvića. U periodu od bubrenja do nicanja odvija se isključivo heterotrofna faza ishrane, a u prvim fazama rastenja i razvića posle nicanja i heteotrofna i autotrofna ishrana ponika. Za određivanje vitalnosti klijanaca (prinosa suve materije), biljke su gajene po izmenjenoj proceduri koju su koristili Pantić i Dokić (1975). Naklijala semena su sejana u porcelanske sudove (prečnika 20 cm, dubine 10 cm) sa sterilnim kvarcnim peskom, na dubinu od 2 cm. Žetva biljaka je obavljena nakon 27 dana u fazi tri lista. Klijanci su razdvojeni na nadzemni deo i koren i obračunat je sadržaj suve mase u klijancima pšenice. Između mase i količine proteina u semenu s jedne strane i mase suve materije nadzemnog dela, korena i celih klijanaca s druge strane dobijena je pozitivna korelativna veza.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
108. Lomović S., Jelić M i Ognjanović R.
UTICAJ MASE SEMENA I SADRŽAJA PROTEINA NA NEKE MORFOLOŠKE OSOBINE BILJAKA PŠEN1CE
Kao materijal za istraživanje koristili smo osam sorti ozime pšenice (1. Skopljanka, 2 . Kragujevčanka 56, 3. Srbijanka, 4. NS Rana 2, 5. Studenica, 6. Super Zlatna, 7. Beograđanka i 8. Zadruga, koje su se razlikovale po masi 1000 semena i sadržaja proteina u semenu. Upotrebljeno je seme kategorije original. Na osnovu krupnoće seme je podeljeno na četiri frakcije: 1. vrlo krupna - seme > 3.0 mm, 2. krupna - > 2.8 mm, 3. srednja - > 2.5 mm i 4. sitna - > 2.2 mm. Masa 1000 zrna je određena merenjem 8 x 100 semena i prevedena na apsolutno suvu materiju. Sadržaj azota u semenu je određen po Kjeldahl metodi. Sadržaj proteina je određen na bazi sadržaja azota množenjem sa koeficijentom 5.7. Dobijena je negativna korelativna veza između sadržaja proteina i broja primarnih korenčića kod NS Rane 2, a pozitivna između mase semena i broja korenčića kod Super Zlatne. Sa smanjivanjem sadržaja proteina u semenu povećavala se dužina korenčića. Visina klijanaca je pozitivno korelirala sa masom semena i količinom proteina u njemu. Utvrđena je pozitivna korelacija između sadržaja proteina i odnosa nadzemnog dela prema korenu.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
109. Lomović S. i Đokić D.
UTICAJ MASE SEMENA I SADRŽAJA PROTEINA NA NEKE POKAZATELJE VIGORA SEMENA PŠENICE
Kao materijal za istraživanje koristili smo osam sorti Ozime pšenice (1. Skopljanka, 2 . Kragujevčanka 56, 3. Srbijanka, 4. NS Rana 2, 5. Studenica, 6. Super Zlatna, 7. Beograđanka i 8. Zadruga), koje su se razlikovale po masi 1000 semena i sadržaja proteina u semenu. Upotrebljeno je seme kategorije original. Na osnovu krupnoće seme je podeljeno na četiri frakcije: 1. vrlo krupna • seme > 3.0 mm, 2. krupna - > 2.8 mm, 3. srednja - > 2.5 mm i 4. sitna - > 2.2 mm. Masa 1000 zrna je određena merenjem 8 x 100 semena i prevedena na apsolutno suvu materiju. Sadržaj azota u semenu je određen po Kjeldahl metodi. Sadržaj proteina je određen na bazi sadržaja azota množenjem sa koeficijentom 5.7.
Efikasnost mase semena izračunata je iz odnosa:
masa suve materije ponika
-------------------------------- x 100
masa 1000 semena
a efikasnost azota semena iz odnosa:
masa suve materije ponika
-------------------------------- x 100
sadržaj azota u sememi
(Đokić, 1975). Efikasnost mase semena u formiranju suve materije klijanaca se smanjivala sa povećanjem mase semena i količine proteina. Efikasnost mase semena je pozitivno korelirala sa sadržajem proteina u okviru srednje frakcije. Efikasnost mase semena se smanjivala sa povećanjem mase semena i količine proteina kod svih sorata, izuzev Skopljanke i Beograđanke. Za Studenicu je ustanovljena negativna korelacija i između sadržaja proteina i efikasnosti mase semena. Sa povećanjem mase semena i sadržaja i količine proteina u njima smanjivala se efikasnost azota semena. Sa povećanjem sadržaja i količine proteina smanjivala se efikasnost azota za sve frakcije semena izuzev sitne. Između mase semena i količine proteina i efikasnosti azota semena dobijena je negativna zavisnost za sve sorte izuzev NS Rane 2. Ustanovljena je negativna korelativna veza i između sadržaja proteina i efikasnosti azota semena kod sorata Studenice i Srbijanke.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
110. Ivanoški M. i Mladenovski T.
PRINOS I KVALITET FRAKCIJA SEMENA NOVOSTVORENIH ; SORTI OZIME PŠENICE
Kod tri frakcije semena (2.8, 2.5 i 2.2 mm) novih sorata pšenice u laboratorijskim uslovima ispitivana je energija klijanja, ukupna klijavost, dužina ponika i masa ponika pšenice. S tim frakcijama semena postavljen je poljski ogled za ispitivanje produktivnosti semena tih sorata. Dobijeni rezultati su pokazali da su kod više sorata energija klijanja i ukupna klijavost bile niže kod svih frakcija. Kod dužine i mase ponika bile su značajne razlike između sorata i frakcija semena. Kod sorti: Milenka, Babuna, Lizinka, Treske i linije SK-35 nisu utvrđene razlike u prosečnim prinosima zrna, između frakcija semena, dok su kod Orovčanke, Radike, Skopljanke, Lihnide i Nove Skopljanke razlike bile od 700 do 2.000 kg/ha između frakcija semena.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
111. Čačić N., Mezei Snežana i Kovačev L.
KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI I NAČIN NASLEĐIVANJA KLIJAVOSTI I ENERGIJE KLIJANJA KOD ŠEĆERNE REPE (Beta vulgaris L.)
U radu su ispitivani diploidni i triploidni hibridi istog genetskog izvora, kao i njihovi roditelji. Dobijeni rezultati su obrađeni statističkom metodom linija x tester i utvrđene opšte (OKS) i posebne (PKS) kombinirajuće sposobnosti, izračunat je udeo aditivne i neaditivne varijanse i doprinos roditelja u nasleđivanju klijavosti i energije klijanja. Tetraploidni oprašivači su imali znatno lošije opšte kombinirajuće sposobnosti od diploidnih oprašivača. Najveći doprinos u nasleđivanju ispitivanih svojstava imali su oprašivači, zatim interakcija roditelja, dok je doprinos majčinske komponente bio mali. Utvrđeno je da od ukupne genetske varijanse za nasleđivanje ovih svojstava, najveći deo otpada na neaditivnu komponentu.
EKONOMSKI I ORGANIZACIONI ASPEKTI SEMENARSTVA
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
112. Mirić M.
LETOPIS OSTAVŠTINE IZ SEMENARSTVA i OPLEMENJIVANJA BILJAKA U SRBIJI
U slavu nastanka Tehničarske družine (1868) i Društva za poljsku privredu Srbije (1869), sačinjen je hronološki pregled inventivne baštine iz domena semenarstva i oplemenjivanja biljaka. Navedene činjenice i pojave predstavljaju uglavnom nešto novo i prvo, i to: događaje, otkrića-izume-novine; osnivanja ustanova od uticaja na širinu saznanja; izdavaštvo većinom posvećeno biljci, semenu i sorti; presudne strukovne manifestacije; propisi, planovi, programi i podsticanje mera organa i tela države i izuzetni radovi ingenioznih pojedinaca. Istorijska hronograflja očito pokazuje da ni najznačajnije pojave ne moraju neposredno u svom vremenu prouzrokovati pozitivan pomak, pošto je svaki veći uspeh rezultanta kumuliranog dejstva različitih aktivnosti i mera. Ipak, ovaj letopis ukazuje na zavidnu i dugu ukorenjenost aktuelnih dometa oplemenjivanja biljaka i semenarstva u Srbiji, ali više zahvaljujući duhovnom kontinuitetu i entuzijazmu pojedinaca nego pak istrajnoj strategiji ili osmišljenoj državnoj politici. Zakonito najplodniji učinak u progresu dala je sprega stručno-naučnih snaga i državnih podsticaja sredinom ovog veka kada je favorizovano i semenarstvo i oplemenjivanje biljaka, što je izazvalo prekretnicu u razvoju naše biljne proizvodnje.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
113. Nikitović N., Šljivančanin D. i Radenović B.
BILANS PROIZVODNJE I UVOZA SEMENA KRMNOG BILJA U SR JUGOSLAVIJI I VIZIJA BUDUĆEG RAZVOJA
Prosečna proizvodnja semena krmnog bilja u SR Jugoslaviji (Srbija i Crna Gora) iznosi: lucerka 1000 tona, crvena detelina 300 tona, žuti zvezdan 100 tona i trave 300 tona. Prosečan uvoz: crvena detelina 700 tona, žutog zvezdana 200 tona i trave 700 t.
Ukupne jednogodišnje potrebe u semenu krmnog bilja su: lucerka 1000 tona, crvene deteline 1000 tona, bele deteline 30 tona, žutog zvezdana 300 tona i trava 1000 tona. U periodu 1995-2000. god. iz sopstvene proizvodnje treba da se dobije prosečno godišnje: lucerke 1500 tona, crvene deteline 500 tona, žutog zvezdana 200 tona i trava 500 tona.
Ostale krmne biljke: naša zemlja obezbeđuje godišnje potrebe dovoljno iz sopstvene proizvodnje.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
114. Mišić T., Savić S., Čobanović M., Ljubičić M., Đurđević Đurđica i Damljanović S.
SEMENARSTVO NOVOSADSKIH SORTI OZIME PŠENICE
Obezbeđenje dovoljnih količina kvalitativnog sortnog semena osnovni je zadatak u programu unapređenja proizvodnje ozime pšenice u Jugoslaviji. Sa zapaženim rezultatima jugoslovenske nauke u oblasti oplemenjivanja i gajenja pšenice, u razdoblju od 1970 godine do danas, naglo raste proizvodnja i plasman deklarisanog sortnog semena novosadskih sorti različitog tehnološkog kvaliteta i vremena zrenja kojim se podmiruju narasle potrebe zemlje i izvoza. Uporedo sa širenjem novosadskih sorti u proizvodnji Jugoslavije, Institut iz Novog sada sve se tešnje povezuje, preko "Semenarstva" sa organizacijama iz oblasti proizvodnje, dorade i plasmana semena. Nastupa novi period u podizanju opšteg nivoa semenarstva novosadskih sorti pšenice u Jugoslaviji kojim se utiče put nastajanju jedne nove privredne grane. U razdoblju od 1971 do 1992 godine proizvedeno je i plasirano širom Jugoslavije 2.245.795 t deklarisanog semena novosadskih sorti ozime pšenice.
Štampano u Zborniku izvoda „PRVI JUGOSLOVENSKI NAUČNO – STRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA“
Vrnjačka Banja, 25-28 maj, 1994.
© 1994 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
115. Mišović M. i Simin V.
STRATEGIJA RAZVOJA ZP SISTEMA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU
Razmatra se razvitak semenarstva u svetu i posebno analizira razvoj semenarstva kukuruza u Jugoslaviji. Na osnovu iskustva i novih saznanja stečenih u našoj zemlji tokom proteklih četvrt veka, saopštava se nova strategija razvoja ZP sistema. Inovirana razvojna strategija ZP sistema treba da obezbedi vrhunski kvalitet i konkurentnost ZP kreacija robne marke u vidu genetskog materijala, semena i kompleksnog inženjeringa, pripremljeno za globalno tržište.