„SELEKCIJA I SEMENARSTVO“ Vol. 6, broj 3-4 (1999),

Sadržaj:

Erić R, Ćupina B., Mihailović V, Tomić Zorica
  2STANJE I PERSPEKTIVE RAZVOJA SEMENARSTVA KRMNIH BILJAKA U FUNKCIJI RAZVOJA STOČARSTVA DO 2020. GODINE U SR JUGOSLAVIJI [Izvod] 2    2 [Full text]

Ivanovski R.P, Prentović Tatjana
  3STANJE I PERSPEKTIVE RAZVOJA SEMENARSTVA KRMNIH BILJAKA U REPUBLICI MAKEDONIJI [Izvod]3    2 [Full text]

Lugić Z., Jasmina Radović, Terzić D., Zorica Tomić, Spasić R.
4SEMENARSTVO VISEGODIŠNJIH LEGUMINOZA U CENTRU ZA KRMNO BILJE KRUŠEVAC [Izvod]   4    2 [Full text]

Đukić D.
5FERTILNOSTI PRINOS SEMENA LUCERKE U RAZLIČITIM USLOVIMA USPEVANJA [Izvod]   5    2 [Full text]

Vasiljević Sanja, Šurlan - Momirović Gordana, Mihailović V., Pataki I., Karagić Đ., Trifunović T.
6SELEKCIJA CRVENE DETELINE (Trifolium pratense L.) NA VIŠI PRINOS SEMENA [Izvod]   6    2 [Full text]

Katić S., Mihailović V, Karagić B., Vujaković M., Pataki I.
7BIOLOŠKE I TEHNOLOŠKE OSOBINE SEMENA LUCERKE [Izvod]  7    2 [Full text]

Mirjana Jarak, M. Govedarica, Nada Milošević
  8PRIMENA INOKULACIJE U PROIZVODNJI LEGUMINOZA [Izvod]   8    2 [Full text]

Savić Z.,Tomić Zorica, Lugić Z., Radović Jasmina
  9UTICAJ KOROVSKIH VRSTA U NATURALNOM SEMENU NA RANDMAN DORADE SEMENA LUCERKE [Izvod]   9    2 [Full text]

Radenović B.
10KVALITETI PROIZVODNE OSOBINE KRMNE GALEGE (Galega orientalis Lam) U AGROEKOLOŠKIM USLOVIMA BAČKE [Izvod]  10    2 [Full text]

Tatjana Prentović, Zoran Dimov, Petre R. Ivanovski
11PRINOS KRME I SEMENA VIŠEGODIŠNJIH KRMNIH BILJAKA U SKOPSKOM REJONU [Izvod]   11    2 [Full text]

Suković I.
12MEHANIZACIJA SETVE I UBIRANJA SEMENA SITNOZRNIH LEGUMINOZA [Izvod]   12    2 [Full text]

Tomić Zorica, Spasić R. Lugić, Z., Radović Jasmina
  13PROIZVODNJA SEMENATRAVA - ISKUSTVA I PREPORUKE ZA PRAKSU [Izvod]    13    2 [Full text]

Vučković S., Petrović R. i Mladenović G. 14

UTICAJ NAČINA I GUSTINE SETVE NA PRINOS SEMENA VIŠEGODIŠNJIH KRMNIH TRAVA I LEGUMINOZA [Izvod]    14    2 [Full text]

Mladenović G, Petrović R., Mihajlović I.
15PRODUKTIVNE OSOBINE LIVADSKIH TRAVA [Izvod]   15    2 [Full text]

Ćupina B., Erić P., Mihailović V.
16SPECIFIČNOSTI TEHNOLOGIJE PROIZVODNJE SEMENA STOČNOG GRAŠKA [Izvod]   16    2 [Full text]

Petrović-Tošković Snežana, Petrović M. Radenović B.
17MOGUĆNOST GAJENJA KRMNE GALEGE (Galega orientalis LAM.) U SEVEROZAPADNOJ SRBIJI [Izvod] 17    2 [Full text]

Nikitović R, Lugonja P.
18UNAPREĐENJE PROIZVODNJE KRMNOG BILJA U FUNKCIJI UNAPREĐENJA STOČARSTVA NA POČETKU TREĆEG MILENIJUMA [Izvod]   18    2 [Full text]

M. Mirić
  19SEMENARSTVO ZA STOČARSTVO [Izvod]   19    2 [Full text]

Karagić D., Katić S., Mihailović V, Vasiljević Sanja, Pataki I.
20KVALITET SEMENA DOMAĆIH SORTI LUCERKE [Izvod]  20    2 [Full text]

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 7-20
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

STANJE I PERSPEKTIVE RAZVOJA SEMENARSTVA KRMNIH BILJAKA U FUNKCIJI RAZVOJA STOČARSTVA DO 2020. GODINE U SR JUGOSLAVIJI

 

ERIĆ R.1, ĆUPINA B.1, MIHAILOVIĆ V.2, TOMIĆ ZORICA3

 

 

IZVOD: Pri intenziviranju stočarske proizvodnje, posebno govedarske i ovčarske, u prvom redu, rešenje tražiti u podizanju nivoa proizvodnje smanjenjem troškova proizvodnje krmnih biljaka. Jedan od bitnih faktora za jeftiniju proizvodnju stočne hrane je mogućnost obezbeđenja dovoljnih količina kvalitetnog semena po pristupačnim cenama.

U radu je obrađena aktuelna problematika proizvodnje semena krmnog bilja u SR Jugoslaviji. Istaknuta je problematika u proizvodnji i potrošnji semena, doradi i prometu, kao i problematika uvoza semena krmnih biljka. S obzirom da je reč o kompleksnoj problematici dati su predlozi za rešavanje brojnih problema, što bi doprinelo unapređenju semenarstva krmnih biljaka u našoj zemlji.

 

Ključne reči: krmne biljke, semenarstvo, stanje, aktuelni problemi, rešenja, perspektive, SRJ.

 

 

Pregledni rad (Review paper)

 

  1. Dr PERO ERIĆ, vanredni profesor, dr BRANKO ĆUPINA, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,
  2. Dr VOJISLAV MIHAILOVIĆ, docent, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, i
  3. Dr ZORICA TOMIĆ, viši naučni saradnik, Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Centar za krmno bilje, Kruševac

 

 

Autor za kontakt: Dr Pero Erić

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 21-25
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

STANJE I PERSPEKTIVE RAZVOJA SEMENARSTVA KRMNIH BILJAKA U REPUBLICI MAKEDONIJI

 

IVANOVSKI R.P, PRENTOVIĆ TATJANA1

 

 

IZVOD: U radu je predstavljeno postojeće stanje i proizvodnja, istaknute prirodne mogućnosti i potrebe, kao i perspektive semenarstvo krmnih biljaka u Republici Makedoniji U radu se ističe da postojeća proizvodnja semena krmnih biljaka u Republici Makedoniji ne zadovoljava njene potrebe. S druge strane se ukazuje na postojanje pńrodnih mogućnosti za realizaciju ove proizvodnje, ne samo za podmirenje sopstvenih potreba veći i za izvoz. Na postojanju solidnih prirodnih uslova autori temelje svoje pretpostavke za dalju perspektivu razvoja semenarstva krmnih biljaka u Republici Makedoniji, uz uslov obezbeđenja određenih uslova (donošenje Zakona o setvenom i sadnom materijalu, transformaciji društvenog kapitala i stimulativnim merama države).

 

Ključne reči: krmne biljke, semenarstvo, stanje, mogućnosti, perspektive, preduslov za razvoj, Republika Makedonija.

 

 

Stručni rad (Professional paper)

 

  1. Dr PETRE R. IVANOVSKI, redovni profesor, mr TATJANA PRENTOVIĆ, asistcnt, Zemjodelski fakultet, Skopje, Republika Makedonija.

 

Autor za kontakt:

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 27-32
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

SEMENARSTVO VIŠEGODIŠNjIH LEGUMINOZA U CENTRU ZA KRMNO BILJE KRUŠEVAC

 

LUGIĆ Z., JASMINA RADOVIĆ, TERZIĆ D., ZORICA TOMIĆ, SPASIĆ R.1

 

 

IZVOD: Izuzetno pozitivne agronomske i biološke karakteristike daju višegodišnjim leguminozama značajno mesto u stočarskoj proizvodnji. Mogućnost gajenja u različitim agroekološkim uslovima, različita namena i način iskorišćavanja nameću potrebu kreiranja sorti određenih specifičnosti. Doprinos selekcionera ovih vrsta proizvodnji stočne hrane u našoj zemlji je izražen velikim brojem domaćih selekcija (oko 25) od kojih je 13 kreirano u Centra za krmno bilje u Kruševcu. Domaće sorte poseduju opštu adaptibilnost na postojeće agroekološke uslove i visok potencijal, kako za proizvodnju kvalitetne krme, tako i za produkciju semena. Jedan od najvažnijih činilaca za ostvarenje raspoloživog potencijala predstavlja kvalitetan semenski materijal. I pored postojanja pogodnih klimatskih i edafskih uslova za proizvodnju semena, poslednjih godina na tržištu je pńmetan nedostatak semena ovih vrsta, pa se potrebe za semenskim materijalom zadovoljavaju uvozom. Jedan od razloga takvom stanju predstavljaju propusti u organizaciji i tehnologiji proizvodnje semena. Centar za krmno bilje, kao autor sorti i organizator semenske proizvodnje je dao značajan doprinos u razvoju tehnologije semenske proizvodnje, prvenstveno lucerke i crvene deteline. Dobijeni rezultati i iskustva mogu biti od velikog značaja u obnavljanju domaće semenske proizvodnje ovih vrsta.

 

Ključne reči: crvena detelina, lucerka, semenarstvo, tehnologija proizvodnje.

 

 

Pregledni rad (Review paper)

 

  1. Dr ZORANLUGIĆ, naučni saradnik, mrJASMINA RADOVIĆ istraživač saradnik, dipl ing., DRAGAN TERZIĆ, asistent pripravnik, drZORICA TOMIĆ, viši naučni saradnik i RADIŠA SPASIĆ stručni savetnik, Institut SRBIJA, Centar za krmno bilje Kruševac.

 

Autor za kontakt:

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 33-38
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

FERTILNOSTI PRINOS SEMENA LUCERKE U RAZLIČITIM USLOVIMA USPEVANJA

 

ĐUKIĆ D.1

 

 

IZVOD: Na prinos semena lucerke utiču brojni činioci. Pored genotipa i tehnologije gajenja, na prinos semena utiču zaštita useva od korova i štetnih insekata, odnosno, prisustvo insekata oprašivača i drugi faktori. S obzirom na to da unapređenje proizvodnje semena lucerke u našoj zemlji ima poseban značaj, u ovom raduje dat prikaz rezultata istraživanja fertilnosti, komponenti prinosa i prinos semena u različitim uslovima uspevanja. Takođe, istaknuti su rezultati nekih genetičkih istraživanja, interakcije genotip x sredina, uticaja Megachila rotundata F. (Hym., Megachilidae) i uticaja toplotnih uslova od oplodnje do sazrevanja mahuna lucerke.

 

Ključne reči: lucerka, komponente prinosa, prinos semena.

 

 

Pregledni rad (Review paper)

 

  1. Dr DRAGAN J.  ĐUKIĆ, red. prof., Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo,

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 39-43
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

SELEKCIJA CRVENE DETELINE (Trifolium pratense L.) NA VIŠI PRINOS SEMENA

 

VASILJEVIĆ SANJA1, ŠURLAN - MOMIROVIĆ GQRDANA2, MIHAILOVIĆ V.1, PATAKI I.2, KARAGIĆ Đ.1, TRIFUNOVIĆ T.1

 

 

IZVOD: Crvena detelina je druga po značaju višegodišnja krmna leguminoza. Osim diploidnih sorti. Crvene deteline u proizvodnoj praksi naročitu pažnju zauzimaju tetraploidi, koji se odlikuju visokim prinosom zelene krme, i najčešće niskim prinosom semena. Jedan od načina da se poveća prinos semena kako diploida tako i tetraploida je preko selekcije na komponente prinosa.

U radu je proučavano 17 sorti (13 diploida i 4 tetraploida) i 16 populacija crvene deteline. Slučajno odabranih 30 biljaka, odnosno 150 cvasti po sorti ili populaciji služile su za utvrđivanje sledećih osobina: broj produktivnih stabljika po biljci, broj cvasti po biljci, broj cvetova po cvasti, broj semena po cvasti i pri­nos semena po biljci. Analizom varijanse komponenti prinosa semena kod ispitivanih sorti i populacija crvene deteline izračunati su: genetička i fenotipska varijansa, koeficijenti genetičke i fenotipske korelacije i heritabilnost u širem smislu. Visoka heritabilnost je uočena za broj semena po cvasti (72,50 %).

                                                                 

Ključne reči: crvena detelina, sorta, populacija, komponente prinosa semena, genetička i fenotipska varijansa, koeficijenti genetičke i fenotipske korelacije, heritabilnost.

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Mr SANJA VASILJEVIĆ, istraživač saradnik, dr VOJISLAV MIHAILOVIĆ, docent, mr lMRE PATAKI, istraživač saradnik, mr ĐURA KARAGIĆ, istraživač saradnik, dipl ing TRIFUN TRIFUNOVIĆ, stručni savetnik, Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad i
  2. dr GORDANA ŠURLAN-MOMIROVIĆ, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet - Zemun.

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 45-50
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

BIOLOŠKE I TEHNOLOŠKE OSOBINE SEMENA LUCERKE

 

KATIĆ S., MIHAILOVIĆ V, KARAGIĆ B., VUJAKOVIĆ M., PATAKI I.1

 

 

IZVOD: Ispitivane su biološke (morfološke, veličina, hemijski sastav i vitalnost) i tehnološke (zapreminska masa) osobine semena lucerke. U prinosu semena lucerke pored dobro razvijenog ima i određen procenat lakog (šturog) i sitnog semena. Dobro razvijeno seme lucerke je oko 2,5 mm dugo, 1,5 mm široko i 1 mm debelo. Seme lucerke sadrži oko 93,8 % suve materije i 6,2 % vode. U suvoj materiji ima 37,8 % sirovih proteina, 34,8 % bezazotnih ekstraktivnih materija, 9,1 sirovih masnih materija, 8,1 % sirove celuloze i 3,8 % mineralnih materija. Vitalnost semena održava se više godina. Krupnije i neoštećeno seme sa većom početnom klijavošću je vitalnije. Seme staro od 1-5 godina imalo je klijavost od 65% do 80%. Zapreminska masa semena lucerke bila je prosečno 757 kg/m3 sa 8 % vlage.

 

Ključne reči: seme lucerke, morfologija, hemijski sastav, vitalnost, zapreminska masa.

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Mr SLOBODAN KATIĆ, istraživač saradnik, dr VOJISLAV MIHAILOVIĆ, docent, mr ĐURA  KARAGIĆ,  stručni saradnik,   mr MILKA VUJAKOVIĆ,   istraživač saradnik,   mr IMRE Pataki, istraživač saradnik, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

 

 

Autor za kontakt:

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 51-56
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

PRIMENA INOKULACIJE U PROIZVODNJI LEGUMINOZA

 

MIRJANA JARAK1, M. GOVEDARICA1, NADA MILOŠEVIĆ 2

 

 

IZVOD: Kvržične bakterije (Rhizobium) imaju sposobnost da ulaze u koren leguminoza, stvarajući simbiotsku zajednicu u kojoj se vezuje elementarni azot iz vazduha. Između biljke i bakterija postoji selektivan odnos koji se zasniva na međusobnom prepoznavanju leguminoze i određenog rizobiuma. Tako se u zajednici između lucerke i Rhizobium meliloti godišnje vezuje i do 400 kg N ha-1, a u zajednici između graška i Rhizobium leguminosarum bv. viciae do 140 kg. I druge leguminoze imaju svoje specifične mikrosimbionte. Zahvaljujući sposobnosti ovih bakterija da vezuju elementaran azot iz vazduha, preporučuje se njihova primena u proizvodnji leguminoza. Inokulacijom se povećava azotni bilans zemljišta, kvalitet i količina prinosa. Primenom mikrobioloških đubriva ne troši se skupa energija fosilnih goriva, ne zagađuje se zemljište i dobija se ekološki ispravna hrana.

 

Ključne reči: leguminoze, rizobiumi, inokulacija.

 

 

Pregledni rad (Review paper)

 

  1. Dr MIRJANA JARAK, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Dr MITAR GOVEDARICA, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
  2. Dr NADA MILOSEVIC, visi naučni saradnik, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

 

 

Autor za kontakt:

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 57-62
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

UTICAJ KOROVSKIH VRSTA U NATURALNOM SEMENU NA RANDMAN DORADE SEMENA LUCERKE

 

SAVIĆ Z., TOMIĆ ZORICA, LUGIĆ Z., RADOVIĆ JASMINA 1

 

 

IZVOD: Pri doradi semena veoma je važno da razlika između količine čistog semena nakon laboratorijske procene i stvarne količine semena, koja se dobije u pogonu za doradu bude što manja. Gubici seme­na lucerke pri doradi u direktnoj su zavisnosti od vrste semena korovskih vrsta prisutnih u naturalnom semenu. Metode prečišćavanja semena lucerke bazirane su na razlikama između semena lucerke i semena prisutnih korova na lucerištima. Pogon za doradu semena Centra za krmno bilje u Kruševcu raspolaže tehnološkom linijom za prečišćavanje semena višegodišnjih krmnih leguminoza i trava, danskog proizvođača "Damas". Osamdesetih godina ova linija je bila moderna i visoko efikasna za doradu semena, naročito ako se uzme u obzir da je kvalitet naturalnog semena u tom periodu bio visok. Današnje, veoma loše ekonomske prilike nepovoljno su se odrazile na zakorovljenost lucerišta i kvalitet naturalnog semena lucerke, pa se mora nastojati da se uz postojeću tehnologiju postignu vrhunski rezultati u doradi semena. Kao rezultat dorade semena lucerke prikazan je uticaj različitih korovskih vrsta na randman semena ove biljke. Najveći problem u doradi predstavlja seme viline kosice (Cuscuta spp.), ali je sve češća pojava stavelja (Rumex spp.), divljeg sirka (Sorghum halopense), muhar (Panicum spp.).

 

Ključne reči: lucerka, seme, dorada semena, randman, korovske vrste, naturalno seme.

 

 

Stručni rad (Technical paper)

 

  1. Dipl. ing. agr. ZORAN SAVIĆ, asistent pripravnik, dr ZORICA TOMIĆ, visi naučni saradnik, dr ZORAN LUGIĆ, naučni saradnik, mr JASMINA RADOVIĆC, istraživač saradnik, Institut "Srbija", Centar za krmno bilje, Kruševac.

 

Autor za kontakt:

 

 

 Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 63-70
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

KVALITETI PROIZVODNE OSOBINE KRMNE GALEGE (Galega orientalis Lam) U AGROEKOLOŠKIM USLOVIMA BAČKE

 

RADENOVIĆ B. 1

 

 

IZVOD: U devetogodišnjim ispitivanjima krmna galega, sorta Yu Margarita RB-MAGIH97 u agroekološkim uslovima Bačke, dala je značajno veći sadržaj sirovih proteina, sirove masti, sirove celuloze i sirovog pepela u odnosu na prosek ogleda kao kontrolu. Krmna galega pokazala je značajnu otpornost prema bolestima, štetočinama, vilinoj kosici, niskim temperaturama i korovima. Prinosi zelene kreme i sena rastu od treće godine života i najveći su od 5-9-te godine. Za uspevanje trazi dosta vlage tokom vegetacije, naročito u godini setve. U godini setve nadzemni deo sporo raste, korovi je mogu ugušiti. Lišće ne opada prilikom spremanja sena a stablo je šuplje, lako se suši. Prezivan mogu da se hrane zelenom krmom, nema opasnosti od nadimanja, alt gaženje pri ispaši ne podnosi.

 

Ključne reči: krmna galega, zelena krma, seno, suva materija, kvalitet.

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

Dr BATRIĆ RADENOVIĆ, "Seme" export-imort, 11000 Beograd

 

 

Autor za kontakt:

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 71-74
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

PRINOS KRME I SEMENA VIŠEGODIŠNJIH KRMNIH BILJAKA U SKOPSKOM REJONU

 

TATJANA PRENTOVIĆ, ZORAN DIMOV, PETRE R. IVANOVSKI 1

 

 

IZVOD: U skopskom rejonu tokom 1996. i 1997. godine gajene su: žuti zvezdan, crvena detelina, ježevica, bezosni vlasen, francuska trava, italijanski ljulj i livadski vijuk.

U prvoj godini (1996) života biljaka, najveći prinos zelene krme i sena imala je vrsta italijanski ljulj (75,52 t/ha i 14,70 t/ha), a najmanji žuti zvezdan (12,62 kg/ha i 2,34 t/ha). U drugoj godini života biljaka, najveći pri­nos zelene krme imao je livadski vijuk (40,62 t/ha), a najmanji ježevica (30,52 t/ha). Najveći prinos sena u drugoj godini života biljaka je imala francuska trava (11,52 t/ha), a najmanji žuti zvezdan (6,92 t/ha).

Prinos semena je bio veći u 1997. godini, odnosno drugoj godini života krmnih biljaka. Najveće prinose imali su livadski vijuk (978 kg/ha) i ježevica (707 kg/ha). Najniži prinos semena imala je crvena detelina (283 kg/ha).

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Mr TATJANA PRENTOVIĆ, mr ZORAN DIMOV, dr PETRE R. IVANOVSKI, Zemjodelski fakultet - Skopje, Republika Makedonija.

 

Autor za kontakt:

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 75-78
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

MEHANIZACIJA SETVE I UBIRANJA SEMENA SITNOZRNIH LEGUMINOZA

 

SUKOVIĆ I. 1

 

 

IZVOD: Za setvu i ubiranje semena sitnozrnih leguminoza koriste se klasične ratarske mašine, koje ne mogu ostvariti zadovoljavajući kvalitet rada. Ispitivanja obavljena u setvi i ubiranju sitnozrnih leguminoza ukazuju na neophodnost adaptacije sejalica i žitnih kombajna, što uz pravilno regulisanje režima rada radnih organa doprinosi znatnom poboljšanju kvaliteta rada.

 

Ključne reči: seme leguminoza, sejalica, kombajn, adaptacija, kvalitet rada.

 

 

Stručni rad (Technical paper)

 

  1. Dipl. ing. ISA SUKOVIĆ, Institut za kukuruz "Zemun Polje" Beograd-Zemun

 

 

Autor za kontakt:

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 79-86
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

PROIZVODNJA SEMENA TRAVA - ISKUSTVA I PREPORUKE ZA PRAKSU

 

TOMIĆ ZORICA, SPASIĆ R. LUGIĆ, Z., RADOVIĆ JASMINA 1

 

 

IZVOD: Oplemenjivanje višegodišnjih trava više od 40 godina u Centra za krmno bilje Kruševac, ima za cilj selekciju sorti visokog potencijala produkcije krme i semena u različitim ekološkim uslovima gajenja i iskorišćavanja. Visoka proizvodnja kabaste stočne hrane je u direktnoj zavisnosti od genetičkog potencijala produkcije selekcionih sorti, odnosno ona je često u suprotnosti za visoku proizvodnju semena. Sadašnji sortiment sa 12 sorti najzastupljenijih vrsta višegodišnjih trava (ježevica, italijanski ljulj, visoki vijuk, livadski vijuk, crveni vijuk, francuski ljulj i mačiji rep) ima potencijal produkcije semena od 500 kg/ha (francuski ljulj) do preko 1500 kg/ha (italijanski ljulj). Proizvodnja semena je veoma važan činilac u proizvodnji krmnih biljaka, pa je adekvatna tehnologija jedan od važnih faktora za postizanje optimalnih rezultata. U periodu najaktivnijem u semenskoj proizvodnji, 70-tih godina, imali smo u organizovanoj proizvodnji preko 1700 ha, sa prinosom od preko 2001 semena. Danas je proizvodnja zanemarljivo mala. Međutim, dobijeni rezultati u tehnologiji su vazna iskustva sa kojima se raspolaže, kako u načinu setve, rokovima. đubrenju i drugo. Iskustva o rejonizaciji u proizvodnji semena ovih kultura pokazuju optimalne rezultate i u domenu proizvodnje semena vrsti italijanskog i engleskog ljulja u rejonu Vojvodine, francuskog ljulja u rejonu Kruševca, a ostalih vrsta u brdsko-planinskom području Vlasine, Zlatibora, Kopaonika i Sjeničko-pešterske

 

Ključne reči: proizvodnja, semenski usevi, višegodišnje trave, eksperimentalna iskustva, proizvodnja na društvenom sektoru.

 

 

Pregledni rad (Review paper)

 

  1. Dr ZORICA TOMIĆ, viši naučni saradnik, dipl. ing. agr. RADIŠA SPASIĆ, stručni saradnik, dr ZORAN LUGIĆ naučni saradnik, mr JASMINA RADOVIĆ, istraživač saradnik, Institut "Srbija ", Centar za krmno bilje, Kruševac

 

Autor za kontakt:

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 87-93
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

UTICAJ NAČINA I GUSTINE SETVE NA PRINOS SEMENA VIŠEGODIŠNJIH KRMNIH TRAVA I LEGUMINOZA

 

 

VUČKOVIĆ S., PETROVIĆ R. i MLADENOVIĆ G. 1

 

 

IZVOD: U radu je ispitivan uticaj načina i gustine setve na pńnos semena višegodišnjih trava i leptirnjača. Prikazani su rezultati istraživanja i iskustva iz sveta i iz naše zemlje, sa rezultatima naših istraživanja poslednjih godina u agroekološkim uslovima Zapadnog Srema. Na osnovu dvogodišnjih rezultata dobijenih u agroekološkim uslovima Zapadnog Srema, ustanovljeno je da se maksimalni prinos semena visokog vijuka postiže setvom na međuredno rastojanje od 50 cm i primenom 4 kg/ha semena (700,7 i 570,8 kg/ha u 1995.  i 1996. godini); ježevice setvom na rastojanje od 50 cm i primenom 8 kg/ha semena (713,2 i 822,1 kg/ha u 1997. i 1998. godini); engleskog ljulja setvom na međuredno rastojanje od 20 cm i primenom 20 kg/ha semena (750,6 i 560,3 kg/ha u 1995. i 1996. godini) i italijanskog ljulja setvom na 20 cm međurednog rastojanja sa primenom 20 kg/ha semena (285,7 kg/ha u 1995. godini) i primenom 10 kg/ha (280,2 kg/ha u

1996. godini). Maksimalni pńnos lucerke, crvene deteline i žutog zvezdana postiže se gajenjem na međurednom rastojanju od 20 cm sa primenom 10 kg/ha semena (lucerka - 368,8 i 414,3 kg/ha; crvena detelina - 545,1 i 564,6 kg/ha; žuti zvezdan - 252,6 i 164,6 kg/ha u 1995. i 1996. godini). Značajno niži prinos semena kod tri navedene krmne kulture je postignut pri gajenju na širem međurednom rastojanju i primenom manjih količina semena pri setvi. Maksimalni prinos semena esparzete u prvoj godini života, u dvogodišnjem periodu, se postiže setvom na međuredno rastojanje od 20 cm i primenom 100 kg/ha plodova (mahuna). Znatno niži prinosi semena se postižu pri gajenju biljaka na većem vegetacionom prostoru.

 

Ključne reci: krmne trove, krmne leptirnjače, način setve, gustina setve, prinos semena.

 

 

Pregledni rad (Review paper)

 

  1. Dr SAVO VUČKOVIĆ, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun, dr RADOLJUB PETROVIĆ i mr GOJKO MLADENOVIĆ, Centar za poljoprivredna i tehnološka istrazivanja, Zaječar

 

 

Autor za kontakt:

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 95-98
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

PRODUKTIVNE OSOBINE LIVADSKIH TRAVA

 

MLADENOVIĆ G, PETROVIĆ R., MIHAJLOVIĆ I. 1

 

 

IZVOD: Ispitivana je proizvodnost ježevice, visokog livadskog i crvenog vijuka i bezosnog vlasena u agroekološkim uslovima istočne Srbije. Utoku 1997-1999. godine najveći ukupan prinos zelene krme i sena ostvarila je sorta visokog vijuka NS visoki vijuk - 10 i to 154,6 t/ha zelene krme i 34,54 t/ha sena. Najveću produkciju kako krme (zelene krme i sena) za vreme prve i druge godine ispitivanja imala je sorta visokog vijuka NS visoki vijuk-10 sa 60,0 t/ha zelene krme i 13,41 t/ha sena u prvoj i 65,0 t/ha zelene krme i 14,33 t/ha sena u drugoj godini ispitivanja, dok je u trećoj godini najproduktivnija bila sorta ježevice K-6 sa 35,2 t/ha zelene krme i 8,74 t/ha sena.

 

Ključne reči: trave, prinos, zelena krma, seno.

 

 

Stručni rad (Technical paper)

 

  1. Mr MLADENOVIĆ GOJKO, dr PETROVIĆ ADOLJUB, dipl ing. MIHAJLOVIĆ VAN, Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija" Beograd, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja Zaječar.

 

 

Autor za kontakt:

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 99-105
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

SPECIFIČNOSTI TEHNOLOGIJE PROIZVODNJE SEMENA STOČNOG GRAŠKA

 

ĆUPINA B., ERIĆ P., MIHAILOVIĆ V. 1

 

 

IZVOD: U radu su razmatrane specifičnosti u tehnologiji proizvodnje semena jarog stočnog graška počev od izbora parcele do žetve. Posebno se ističu značaj setve, nega useva (zaštita od korova, bolesti, štetočina) i problemi koji se javljaju u vreme žetve.

 

Ključne reči: stočni grašak, tehnologija proizvodnje, setva, nega useva, žetva.

 

 

Pregledni rad (Review paper)

 

  1. Dr BRANKO ČUPINA, docent, dr PERO ERIĆ, vanr. prof., Poljopnvredni fakultet, Institut sa ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad i dr VOJISLAV MIHAILOVIĆ, docent, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

Autor za kontakt:

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 107-112
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

MOGUĆNOST GAJENJA KRMNE GALEGE (Galega orientalis LAM.) U SEVEROZAPADNOJ SRBIJI

 

PETROVIĆ-TOŠKOVIĆ SNEŽANA, PETROVIĆ M. RADENOVIĆ B. 1

 

 

IZVOD: U radu su izneta trogodišnja ispitivanja mogućnosti proizvodnje stočne hrane gajenjem krmne galege, sorte YU Margarita RB-Mag 1/97 u agroekološkim uslovima reona severozapadne Srbije (Sabac). Ogledi su postavljeni na lokalitetima: Štitar, Mlekara Šabac, Drenovac i Skupljen, područje Šapca kod proizvođača mleka, kooperanata Šabačke Mlekare. Ova krmna biljka i naša prva domaća sorta dala je visoke prinose zelene krme i sena i pokazala visoku otpornost prema bolestima, štetočinama i vilinoj kosici (Cuscuta ssp.) u ispitivanom području. Sadržaj sirovih proteina u suvoj materiji kretao se oko 25 %, a sadržaj sirove celuloze oko 21%. Prosečni godišnji prinosi zelene krme kretali su se oko 60 t/ha, a sena oko 15 t/ha. Životinje su rado jele zelenu krmu i seno, a lišće kod spremanja sena nije opadalo. Za uspevanje traži dosta vlage, sušu i korov ne podnosi u godini setve. U narednim godinama sama se štitila od korova. U godini setve i u narednim godinama ispoljila je visoku otpornost prema štetočinama, bolestima i vilinoj kosici.

 

Ključne reči: krmna galega, zelena krma, seno, udeo lišća, agroekološki uslovi.

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Mr SNEŽANA PETROVIĆ-TOŠKOVIĆ, Viša poljoprivredna škola,  Šabac, dipl ing. MIROSLAV PETROVIĆ, sirovinski sektor Mlekare Šabac; dr BATRIĆ RADENOVIĆ, "Seme" export-import, Beograd.

 

Autor za kontakt:

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 113-116
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

UNAPREĐENJE PROIZVODNJE KRMNOG BILJA U FUNKCIJI UNAPREĐENJA STOČARSTVA NA POČETKU TREĆEG MILENIJUMA

 

NIKITOVIĆ R, LUGONJA P. 1

 

 

IZVOD: U radu je obrađena problematika unapređenja proizvodnje krmnih biljaka u funkciji razvoja stočarstva u SR Jugoslaviji. Ukazuje se na dobre prirodne resurse i moguće pravce razvoja proizvodnje krme u zavisnosti od proizvodnog rejona (ravničarski, brdsko-planinski, planinski.)

 

Ključne reči: krmne biljke, stočarstvo, proizvodnja, unapređenje.

 

 

Stručni rad (Technical paper)

 

  1. Mr NEBOJŠA NIKITOVIĆ, dipl. ing. PETAR LUGONJA, Agrimes, Beograd, Surčinski put 5.

 

Autor za kontakt:

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 117-123
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

SEMENARSTVO ZA STOČARSTVO

 

M. MIRIĆ 1

 

"I Avelj posta pastir, a Kain ratar"

 

IZVOD: Osim istorijskog aspekta, rad sadrži rezultate i diskusiju o problematici i velikoj varijabilnosti proizvodnje i spoljno-trgovinske razmene semena krmnih biljaka. Krivulja domaće proizvodnje semena krmnog bilja nema dodirnih tačaka s linijom razvoja stočarstva, već sa stepenom podsticanja selekcije i semenarstva ovih biljaka. Podsticanje samo stočarstva nema dejstva na semenarstvo za stočarstvo. Sem za stočarstvo, seme krmnih biljaka je značajno s ekološkog, antierozivnog i estetskog stanovišta. Upravo je ovo semenarstvo indikator stepena razvoja svakog semenarstva kao celine u nekoj državi. Stabilizacija setvenih površina i povećanje i stabilnost prinosa semena krmnih biljaka je imperativni zadatak države i naše semenske poslovne asocijacije koju smo začeli još 1980. godine.

Na osnovu komparativne analize raspoloživih podataka došlo se do sledećih fenomena:

1.  Obim proizvodnje semena krmnih biljaka varira u 25 posmatranih godina u ogromnom rasponu: kod lucerke 3,5:1, kod crvene deteline 8,5:1, kod smiljkice 9,6:1 i kod trava čak 31,2:l. Podaci nedvosmisleno ukazuju da Jugoslavija može proizvesti dvostruko više semena od sopstvenih potreba, ali da istovremeno uvozi znatne količine.

2.  Podsticanje semenarstva žitarica, koje je bilo vrlo intenzivno, pomoglo je vise razvoju semenarstva krmnih biljaka nego podsticanje razvoja strocarstva bez istovremenog podsticanja proizvodnje semena za krmno bilje. Najuspešniji - ekspanzivan razvoj imalo je semenarstvo za stočarstvo u periodu kad ga je država izdašno podsticala (1955-1963).

3.  Ne postoji podudarnost u zakonitosti kretanja brojnog stanja stoke s obimom produkcije semena krmnih biljaka ni s kretanjem površina pod krmnim biljem. Duboka razvojna kriza semenarstva za stočarst­vo iziskuje hitno kreditiranje proizvodnje semena, uvozne dažbine za podsticanje domaćeg semenarstva i druge stimulativne mere, uključujući podsticaje izvoza.

 

Ključne reči: semenarstvo za stočarstvo, istorijat, razvojni fenomeni, hitne mere države.

 

 

Pregledni rad (Review paper)

 

  1. Dr MLADEN MIRIĆ, sekretar Društva selekcionera i semenara Srbije, Institut za kukuruz "Zemun Polje" Beograd, Zemun

 

Autor za kontakt:

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 6, broj 3-4 (1999), str: 125-131
© 1999 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

KVALITET SEMENA DOMAĆIH SORTI LUCERKE

 

KARAGIĆ D., KATIĆ S., MIHAILOVIĆ V, VASILJEVIĆ SANJA, PATAKI I. 1

 

 

IZVOD: Ispitivanjem semena lucerke, sorti NS-Banat ZMS II i NS - Mediana ZMS V, u toku desetogodišnjeg perioda (1990-1999) utvrđene su vrlo visoke vrednosti svih značajnih pokazatelja kvaliteta. Prosečna čistoća semena iznosila je 99,7 %, sa malim variranjem po godinama od 99,4 do 99,9 %. Pri tome, najveći deo primesa činile su inertne matenje 0,3 %, dok je seme korova bilo prisutno u tragovima. U zavisnosti od vremenskih uslova godine, klijavost semena varirala je od 74 do 87%, prosečno je iznosila 82 % kod obe sorte. Sadržaj atipičnih klijanaca bio je 8 %. Udeo tvrdih semena bio je nizak, prosečno 5%. Masa 1000 semena kod obe sorte iznosila je 2,1 g, dok je prosečan sadržaj vlage bio 8,3 %.

 

Kłjučne reči: lucerka, sorte, čistoća semena, klijavost, tvrdo seme, masa 1000 semena, vlaga semena.

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

  1. Mr ĐURA KARAGIĆ, stručni saradnik, mr SLOBODAN KATIĆ, istraživač saradnik, dr VOJISLAV MIHAILOVIĆ, naučni saradnik, mr SANJA VASILJEVIĆ, istraživač saradnik, mr IMRE Pataki, istraživač saradnik, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

 

 

Autor za kontakt:

 Povratak na sadržaj