„SELEKCIJA I SEMENARSTVO“ Vol. 5, broj 1-2 (1998),

Sadržaj:

Dokić P., Mihaljev I., Ćirović M., Đinović A., Pavlov M.
2PROIZVODNJA I KONTROLA PROIZVODNJE SEMENSKIH USEVA U SR JUGOSLAVIJI [Izvod]  2 [Full text]

V. Ilić i M. Mirić
  3STRATEŠKI MARKETING U POLJOPRIVREDl I SEMENARSTVU [Izvod]   3 [Full text]

Drinić G., Snežana Mladenović Drinić
  4ULOGA I ZNAČAJ BIOTEHNOLOGIJE U OPLEMENJIVANJU BILJAKA NA KRAJU XX VEKA [Izvod]   4 [Full text]

Snežana Mladenović Drinić, G. Drinić
  5RAZVOJ I PRIMENA TRANSGENIH BILJAKA OTPORNIH PREMA INSEKTIMA [Izvod]   5 [Full text]

M. Stojaković, Đ. Jocković, G. Bekavac, Aleksandra Nastasić
  6HETEROZIS U OPLEMENJIYANJU KUKURUZA [Izvod]    6 [Full text]

Č. Radenović, M. Jeremić, G. V. Maximov, M. Mišović i D. Selaković
  7
PROUČAVANJE ŽIVOTNIH FUNKCIJA SEMENA KUKURUZA    7PRIMENOM NEINVAZIVNOG METODA - REZONANTNI   7RAMANSKI SPEKTRI KAROTENOIDA U MEMBRANI [Izvod]   7 [Full text]

Pavlov M.
8MOGUĆNOST KORIŠĆENJA MODIFIKOYANIH LINIJA U PROIZVODNJI HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA [Izvod]   8 [Full text]

Rošulj M., Saratlić G.
9EFEKTI GENA ZA SADRŽAJ ULJA U ZRNU (Zea Mays L.) [Izvod] 9 [Full text]

Lopandić D.
10UTICAJ GENOTIPA NA DUŽINU FAZA PORASTA I AKUMULACIJU SUVE MATERIJE U ZRNU KUKURUZA (Zea mays L.) [Izvod] 10 [Full text]

Pajić Zorica, Popović Radmila, Šatarić I.
11UTICAJ TIPA ENDOSPERMA NA KLIJAVOST SEMENA KUKURUZA (Zea Mays L.) [Izvod] 11 [Full text]

Milivojević M, Živanović M., Đukanović Lana, Stefanović Lidija, Drinić G.
12UTICAJ HERBICIDA NA KVALITET SEMENA SAMOOPLODNIH LINIJA KUKURUZA [Izvod]   12 [Full text]

Dragica Simić, Božana Purar, Jocković D., Bekavac G. i Popov R.
13STABILNOSTI PRINOSA ZRNA HIBRIDA KUKURUZA FAO 100 - FAO 300 GRUPE ZRENJA [Izvod]   13 [Full text]

T.V. Veselova, V.A. Veselovsky and E.A. Leonova
  14PROCENA POTENCIJALNE VITALNOSTI I PRODUKTIVNOSTI SEMENA KRASTAVCA SUŠENOG NA VAZDUHU PRIMENOM METODE SVETLJENJA [Izvod]   14 [Full text]

Katić S., Mihailović V, Pataki I.
15UTICAJ SAMOOPLODNJE NA ZAMETANJE MAHUNA I SEMENA LUCERKE [Izvod]   15 [Full text]

Z. Dimov, P. R. Ivanoyski, Tatjana Prentović
  16NEKE MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE LUCERKE (MEDICAGO SATIYA L.) FOLIJARNO TRETIRANA MIKROELEMENTIMA BOROM I MOLIBDENOM [Izvod]    16 [Full text]

Vulić B., Branka Bukvić
  17MESTO SELEKCIJE I SEMENARSTVA U OBEZBEĐENJU KVALITETA RATARSKIH BILJNIH VRSTA [Izvod]   17 [Full text]


 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 5, broj 1-2 (1998), str: 7-17
© 1998 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

PROIZVODNJA I KONTROLA PROIZVODNJE SEMENSKIH USEVA U SR JUGOSLAVIJI

 

DOKIĆ P.,1 MIHALJEV I.,2 ĆIROVIĆ M.,3 DINOVIĆ A.,4 PAVLOV M.5

 

 

IZVOD: Brojnim istraživanjima agroekoloških uslova Jugoslavije je utvrđeno da naša glavna poljoprivedna područja imaju sve prirodne uslove (padavine, temperature, zemljište, osunčavanje i dr.) koji obezbeđuju kvalitetnu i stabilnu proizvodnju semena gotovo svih gajenih biljaka u našoj zemlji. Bez preterivanja može se reći da je malo zemalja u Evropi koje imaju ovakve agroekološke uslove kao SR Jugoslavija.

Pored povoljnih prirodnih uslova, tehničko-tehnološki i naučno-stručni potencijali naše zemlje kao i dosadašnja iskustva i postignuti rezultati u proizvodnji visoko kvalitetnog semena su na takvom nivou da možemo znatno više da izvozimo semena i sadnog materijala nego što smo to do sada činili. Za proteklih 50 godina izveženo je semena i sadnog materijala za preko 1.6 milijardi dolara, sa visokim neto deviznim efektom, a za vreme ekonomskih sankcija izveženo je semena za 80 mil. dolara.

Iz svega navedenog, u budućnosti proizvodnji kvalitetnog semena domaćih sorti i hibrida visokog genetskog potencijala rodnosti s visokim nutricionim vrednostima, treba posvetiti još veću pažnju radi podmirivanja domaćih potreba i povećanog izvoza semena, u cilju poboljšanja platnog bilansa zemlje.

 

Ključne reči: proizvodnja semena, norme kvaliteta semenskih useva, prinos semena, pregled semenskih useva

 

 

Pregledni rad (Review paper)

 

1.       Dr PETAR DOKIĆ, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

2.       Dr IVAN MIHALJEV, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

3.       Dr MILUTIN ĆIROVIĆ, red. prof., Naučni institut za rat. i povrtarstvo, N. Sad

4.       Dipl. ing. ARANĐEL DINOVIĆ, Minist. za polj. šum. i vodopriv. Republike Srbije, Beograd

5.       Dr MILOVAN PAVLOV, naučni saradnik, Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd-Zemun

 

 

Autor za kontakt:

 

 Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 5, broj 1-2 (1998), str: 19-22
© 1998 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

STRATEŠKI MARKETING U POLJOPRIVREDl I SEMENARSTVU

 

V. ILIĆ1 i M. MIRIĆ2

 

 

IZYOD: Ukazuje se na nedovoljno prisustvo marketinške orijentacije u prošlosti podovanja jugoslovenskih semenarskih kompanija i na nužnost praktikovanja ove poslovne filozofije u neposrednoj budućnosti. Korenite promene privrednih i društvenih odnosa u zemlji i svetu ističu se kao osnovni razlozi za što skorije tržišno prilagodavanje semenarskih kompanija novom poslovnom okruženju. Posebno se naglašava neophodnost i urgentnost angažovanja menadžmenta firmi u preduzimanju marketinških aktivnosti.

 

Ključne reči: poljoprivreda, semenarstvo, strateški marketing, sorta, seme

 

 

Stručni rad (Professional paper)

 

1.       Dr VUKAŠIN ILIĆ, PKB Korporacija, Beograd

2.       Dr MLADEN MIRIĆ, Institut za kukuruz "Zemun polje" Beograd Zemun

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 5, broj 1-2 (1998), str: 23-30
© 1998 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

ULOGA I ZNAČAJ BIOTEHNOLOGIJE U OPLEMENJIVANJU BILJAKA NA KRAJU XX VEKA

 

DRINIĆ G., SNEŽANA MLADENOVIĆ DRINIĆ 1

 

 

IZVOD: Prvi poljski ogledi sa transgenim duvanom, u koji je ugrađen marker gen za rezistentnost ne herbicide, su postavljeni u SAD i Francuskoj u 1986. godini, što je označavalo početak ere uvođenja biotehnologije u oplemenjivanje poljoprivrednih biljaka. Prvi komercijalni transgeni usev u svetu je uveden u proizvodnju u Kini 1992. godine. Bio je to duvan sa ugrađenim genom za rezistentnost na virus mozaika krastavca. Dve godine kasnije, 1994. godine na tržištu SAD se javlja i prvi prehrambeni proizvod dobijen kao produkt transgenih biljaka. Reč je o paradajzu sa promenjenim vremenom sazrevanja. Tokom dvanaest godina, od 1986. do 1997. godine, približno 25.000 poljskih ogleda sa 60 transgenih useva i 10 osobina je izvedeno u 45 država u svetu. Od toga 40% je izvedeno tokom poslednje dve godine, a 60% u periodu od 1986. do 1995. Najviše korišćene gajene biljne vrste su kukuruz, paradajz, soja, uljana repica, krompir i pamuk, a najčešće ispitane osobine su tolerantnost na herbicide, rezistentnost na insekte, poboljšan kvalitet proizvoda i rezistentnost na viruse. Do kraja 1997. godine 48 transgenih produkata, 12 useva i 6 osobina, su odobrene za komercijalno gajenje bar u jednoj zemlji. U toku 1997. godine transgeni usevi u svetu su se gajili na 12,8 miliona hektara.

 

Ključne reči: biotehnologija, transgene biljke, poljski ogledi, rezistentnost na insekte, tolerantnost na herbicide

 

 

Pregledni rad (Review paper)

 

1.       Dr GORAN DRINIĆ, naučni saradnik, dr SNEŽANA MLADENOVIĆ-DRINIĆ, naučni saradnik, Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd

 

 

Autor za kontakt:

 

 Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 5, broj 1-2 (1998), str: 31-37
© 1998 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

RAZVOJ I PRIMENA TRANSGENIH BILJAKA OTPORNIH PREMA INSEKTIMA

 

SNEŽANA MLADENOVIĆ DRINIĆ, G. DRINIĆ 1

 

 

IZVOD: Gajenje transgenih biljaka u koje je prenet gen za otpornost na insekte predstavlja novu mogućnost za umanjenje šteta prouzrokovanih insektima. Sposobnost da se prenese gen koji determiniše sintezu "prirodnog" proteina sa insekticidnim dejstvom iz zemljišne bakterije Bacillus thuringiensis u biljke je omogućilo razvoj otpornosti na napad insekata, sa nizom prednosti u odnosu na primenu insekticida. To je prva praktična primena biotehnologije u poljoprivredi čiji su produkti već dostupni na tržištu. Dvadeset i jedan od 80 produkata koji su odobreni ili čekaju odobrenje za komercijalno gajenje su Bt transgene biljne vrste među kojima dominira kukuruz, praćen pamukom i krompirom. U1997. godini transgene biljke rezistentne na insekte su gajene komercijalno na 4.0 mil. ha.

 

Ključne reči: insekti, Bt, rezistentnost, transgene biljke, biotehnologija

 

 

Pregledni rad (Review paper)

 

1.        Dr SNEŽANA MLADENOYIĆ-DRINIĆ, naučni saradnik, dr GORAN DRINIĆ, naučni saradnik, Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 5, broj 1-2 (1998), str: 39-44
© 1998 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

HETEROZIS U OPLEMENJIYANJU KUKURUZA

 

M. STOJAKOVIĆ, Đ. JOCKOVIĆ, G. BEKAVAC, ALEKSANDRA NASTASIĆ 1

 

 

IZVOD: Pojam heterozis je uveo Shull 1914, da objasni prednosti F1 generacije u povećanju vigora pri ukrštanjima izmedu genetički divergentnih roditeljskih gameta (Shull 1952). Razvijene su brojne teorije o heterozisu. Danas preovladava mišljenje da parcijalna ili puna dominacija dominantnih alela sa aditivnim efektom odlučujuće doprinosi pojavi heterozisa kod kukuruza. To ne isključuje pojavu superdominacije kod malog broja lokusa, ali je stvarna uloga superdominacije u pojavi heterozisa kod kukuruza od minornog značaja (Longuist, 1980). Maksimalna diveigentnost roditelja ne proizvodi uvek najveći heterozis, već se on do izvesnog stepena povećava srazmerno divergentnosti roditelja, a zatim opada s daljim povećanjem divergentnosti roditelja (Moll et all., 1965).

 

Ključne reči: kukuruz, heterozis, teorije o heterozisu, heterotični par

 

 

Originalni naučni rad (Original scientific paper)

 

1.         Dr MILISAV STOJAKOVIĆ, drĐORĐE JOCKOVIĆ, dr GORAN BEKAVAC, dipl. inž. ALEKSANDRA NASTASIĆ, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, M. Gorkog 30, 21000 Novi Sad

 

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 5, broj 1-2 (1998), str: 45-51
© 1998 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

PROUČAVANJE ŽIYOTNIH FUNKCIJA SEMENA KUKURUZA

PRIMENOM NEINVAZIVNOG METODA - REZONANTNI

RAMANSKI SPEKTRI KAROTENOIDA U MEMBRANI

 

Č. RADENOVIĆ1, M. JEREMIĆ2, G. V. MAXIMOV3, M. MIŠOVIĆ1 i D. SELAKOVIĆ 1

 

 

IZVOD: Poboljšan metod rezonantne ramanske spektroskopije može biti korišćen za proučavanje stanja životnih funkcija osnovnog i semena F1 generacije hibrida kukuruza. Isto tako, ovaj neinvazivni metod može biti korišćen za ocenjivanje otpornosti semena kukuruza prema delovanju faktora spoljne sredine.

Eksperimentalno je utvrđen karakteristični rezonantni ramanski spektar za seme kukuruza - pojedinačna zrna in vivo. Pokazano je da ovaj spektar karakterišu četiri spektralne trake različitog intenziteta i kinetike koje nastaju na različitim ramanskim frekvencijama. Njihovom analizom dolazi se do ocene životnih funkcija proučavanog semena kukuruza.

Izloženi rezultati sa diskusijom životnih funkcija semena kukuruza takvog su kvaliteta i značaja da ih je moguće razmatrati kao pokazatelj ne samo povreda, nego i većih i manjih strukturnih promena u molekuli karotenoida, a time i u membrani pojedinačnog zrna semena hibrida kukuruza. Otkrivanjem strukturnih promena na molekuli karotenoida u membrani pojedinačnog zrna semena hibridnog kukuruza, u stvari se stiču uslovi za ocenu intenziteta povreda semena. Utvrđene su kritične temperature: 11 °C za SL1 13 °C za SH1, 14 °C za SH2 i 16 °C za SL2.

 

Ključne reči: seme, kukuruz, otpornost, stres, temperatura, spektroskopija, spektralna traka, ramanska frekvencija, strukturne promene

 

 

Originalni naučni rad (Original scientific paper)

 

1.        Dr ČEDOMIR RADENOYIĆ, redovni profesor i naučni savetnik, mr MILJUB MIŠOYIĆ, istraživač saradnik, mr DRAGOJLO SELAKOVIĆ, istraživač saradnik, Institut za kukumz, Zemun Polje, Beograd-Zemun,

2.        Dr MILORAD JEREMIĆ, Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu, Beograd,

3.        Dr GEORGIJ V. MAXIMOV, Biološki fakultet Univerziteta M. N. Lomonosov, Moskva, Rusija

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 5, broj 1-2 (1998), str: 53-57
© 1998 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

MOGUĆNOST KORIŠĆENJA MODIFIKOYANIH LINIJA U PROIZVODNJI HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA

 

PAVLOV M.1

 

 

IZVOD: Jugoslavija je danas jedan od najznačajnijih proizvođača semena kukuruza u svetu. U proizvodnji najviše su zastupljeni dvolinijski hibridi, koji se odlikuju visokom ujednačenošću biljaka i ostvaruju veću rodnost u odnosu na trolinijske i četvorolinijske hibride. Međutim, kod ovih hibrida proizvodnja semena je veoma teška i rizična, naročito u nepovoljnim godinama, prvenstveno zbog manje rodnosti majčinske komponente.

Pored poboljšanja tehnologije gajenja i korišćenja navodnjavanja gde god je to moguće, ovaj rad pokušava da odgovor na pitanje može li se visoka i stabilna proizvodnja semena postići korišćenje modifikovanih linija preko povećanja rodnosti majčinskih komponenti. Rezultati istraživanja su pokazali da su modifikovane linije (sestrinske i povratna ukrštanja), bolje u proizvodnji semena jer povećavaju prinos za 20,49-30,79%. Najveći prinos ostvarili su hibridi dobijeni povratnim ukrštanjem, zatim sestrinski i na kraju standardni hibridi. Ovi rezultati su potvrdili tezu da modifikovani hibridi nisu manje vrednosti od standardnih, a proizvodnja semena modifikovanih hibrida je mnogo sigurnija i rentabilnija.

 

Ključne reči: kukuruz, samooplodne linije, sestrinske linije, povratna ukrštanja, hibridi, hibridno seme, prinos

 

Originalni naučni rad (Original scientific paper)

 

1.        Dr MILAN PAVLOV, Institut za kukuruz "Zemun Polje", Zemun-Beograd

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 5, broj 1-2 (1998), str: 59-62
© 1998 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

EFEKTI GENA ZA SADRŽAJ ULJA U ZRNU (Zea Mays L.)

 

ROŠULJ M., SARATLIĆ G. l

 

 

IZVOD: Za ovo istraživanje su odabrane dve inbred linije sa različitim sadržajem ulja. Inbred linija Du809 sa visokim i inbred linija B73 sa niskim sadržajem ulja u zrnu. Aditivni, dominantni i epistatični efekti gena proučavani su pomoću analize generacijskih proseka dva roditelja i njihovih potomaka (P1, P2, F1, F2, BC1 i BC2). Uporedni poljski ogledi sa roditeljima i njihovim potomcima sejani su u Zemun Polju i Indiji tokom 1994. godine. Upotrebljenje potpuno slučajan blok dizajn sa 6 ponavljanja u gustini od 62.111 biljaka/ha. Prema dobijenim rezultatima, aditivni efekti gena su bili visoko značajni u obe lokacije. Dominantni efekti gena su bili značajni i nekoliko puta niži od aditivnih. Epistaza nije značajno doprinela nasleđivanju sadržaja ulja. Poređenje genskih efekata u različitim spoljnim sredinama nije pokazalo interakciju genotip x spoljna sredina.

 

Ključne reči: kukuruz, sadržaj ulja, analiza generacijskih proseka, efekti gena

 

 

Originalni naučni rad (Original scientific paper)

 

1.        Mr MILORAD ROŠULJ, istraživač saradnik, Dr GORAN SARATLIĆ, naučni saradnik, Institut za kukuruz "Zemun Polje", S. Bajića 1, 11080 Beograd-Zemun, Jugoslavija

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 5, broj 1-2 (1998), str: 63-68
© 1998 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

UTICAJ GENOTIPA NA DUŽINU FAZA PORASTA I AKUMULACIJU SUVE MATERIJE U ZRNU KUKURUZA (Zea mays L.)

 

LOPANDIĆ D. 1

 

 

IZVOD: U radu je ispitivana brzina nalivanja zrna i otpuštanja vode kod inbred linija i hibrida kukuruza različite dužine vegetacije. Odabrano je sedam inbred linija kukuruza različite genetičke osnove, FAO grupe zrenja 200—500, koje su ukrštene radi dobijanja HS potomstva. Ogled sa roditeljskim komponentama, hibridima F1 i F2 generacije izveden je na oglednom polju Poljoprivrednog dobra "Semberija " u Bijeljini. Analize sadržaja suve materije u zrnu vršene su u različitim fazama lokacije mliječne linije u zrnu. Nakon fiziološke zrelosti zrna, analize su vršene svakih deset dana do berbe. Fiziološka zrelost zrna nastupila je 54 dana nakon metličanja uz 664,6 suma efektivnih temperatura. Najmanju sumu efektivnih temperatura od metličanja do fiziološke zrelosti zahtevala je linija 1590/4. Utvrđena dinamika dnevnog prirasta suve materije kod ispitivanih genotipova ukazuje na mogućnost promjena u trajanju perioda nalivanja zrna i otpuštanja vode.

 

Ključne reči: faze razvoja, suva materija, genotip, zrno, kukuruz

 

 

Originalni naučni rad (Original scientific paper)

 

1.        Dr DRAGIŠA LOPANDIĆ, Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd-Zemun

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 5, broj 1-2 (1998), str: 69-72
© 1998 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

UTICAJ TIPA ENDOSPERMA NA KLIJAVOST SEMENA KUKURUZA (Zea Mays L.)

 

PAJIĆ ZORICA, POPOVIĆ RADMILA, ŠATARIĆ I.1

 

 

IZVOD: Istraživanja u ovom radu su obavljana u laboratorijskim i poljskim uslovima da bi se ocenio efekat povoljnih i nepovoljnih faktora na klijavost i brzinu nicanja semena kukuruza, odnosno vitalnost semena različitog sastava endosperma: hibrid standardnog kvaliteta zrna (zuban), hibrid kukuruza kokičara, hibridi kukuruza šećerca sa sugary (su) genom, i populacija šećerca sa shrunken-2 (sh-2) genom ili "supersweet" populacija.

Rezultati ukazuju da postoje razlike u kapacitetu klijavosti semena ispitivanih genotipova. Najbolju klijavost i rani porast ispoljio je hibrid standardnog kvaliteta zrna, najlošija klijavost je u "super-sweet" populaciji. Razlike u vrednostima kapaciteta klijavosti su verovatno posledica grade (tipa) endosperma, mase zrna, sadržaja šećera i skroba u endospermu, debljine i grade perikarpa.

 

Ključne reči: tip endosperma, standardni tip, kokičar, šećerac, supersweet, klijavost

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

1.        PAJIĆ ZORICA, viši naučni saradnik, dipl. ing. POPOVIĆ RADMILA, vodeći referent za ispitivanje semena, ŠATARIĆ ILIJA, viši naučni saradnik, Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 5, broj 1-2 (1998), str: 73-78
© 1998 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

UTICAJ HERBICIDA NA KVALITET SEMENA SAMOOPLODNIH LINIJA KUKURUZA

 

MILIVOJEVIĆ M, ŽIVANOVIĆ M.2, ĐUKANOVIĆ LANA, STEFANOVIĆ LIDIJA, DRINIĆ G.1

 

 

IZVOD: U raduje ispitivan uticaj primenjenih kombinacija herbicida na kvalitet semena samooplodnih linija kukuruza. Trinaest samooplodnih linija kukuruza (PL-111, 110, 16, 80, 121, 82, 106, 46, 146, 159, 143, 8 i 12) tretirano je sledećim kombinacijama herbicida: T-l: EPTC-dihlormid+atrazin (Eradikan-6E+Atrazin); T-2: alahlor+linuron (Afalon kombi); T-3: prosulfuron-metil+okvašivač (Ring+Extravon); T-4: rimsulfuron+piridat+atrazin+okvašivač (Tarot+Clap+Citovet) i netretirana kontrola (K). Svi ovi tretmani redovno su kopani ili plevljeni, da bi se eliminisalo štetno delovanje korova na inbred linije i smanjenje kvaliteta semena. Ogledi su postavljeni po metodi slučajnog blok sistema u tri ponavljanja na eksperimentalnim poljima Instituta za kukuruz u Zemun Polju. Posle berbe linija kukuruza tretiranih i netretiranih sa herbicidima u laboratorijskim uslovima ispitivanje kvalitet semena po pravilima koja propisuje ISTA. Svi dobijeni rezultati obrađeni su trofaktorijalnom analizom varijanse. Testiranje značajnosti razlika za pojedine faktore i njihove interakcije utvrđene su pomoću F i t-testova.

Sve kombinacije herbicida u proseku za svih 13 ispitivanih linija statistički su vrlo značajno umanjile masu 1000 semena i energiju klijavosti. Kapacitet klijavosti nije ispoljio značajne razlike, osim kod linije PL—80 gde je Ring vrlo nepovoljno delovao na sve ispitivane osobine. Utvrđene su vrlo značajne razlike i između genotipova, lokaliteta, kao i interakcije između genotipova i lokaliteta i genotipova i herbicida.

 

Ključne reči: seme, inbred linije kukuruza, herbicidi, energija klijavosti, kapacitet klijavosti

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

1.        Mr MILIVOJE MILIVOJEVIĆ, dipl. ing, LANA ĐUKANOVIĆ, dr LIDIJA STEFANOVIĆ, dr GORAN DRINIĆ, Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd

2.        Prof. dr MILETA ŽIVANOVIĆ, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 5, broj 1-2 (1998), str: 73-79
© 1998 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

STABILNOSTI PRINOSA ZRNA HIBRIDA KUKURUZA FAO 100 - FAO 300 GRUPE ZRENJA

 

DRAGICA SIMIĆ, BOŽANA PURAR, JOCKOVIĆ D., BEKAVAC G. i POPOV R.1

 

 

IZVOD: Ispitivana je stabilnost prinosa ranih hibrida kukuruza FAO 100, 200 i 300 grupe zrenja u 3 lokaliteta 1996. godine. Za ocenu parametara stabilnosti primenjen je model Eberhart i Russell (1966). Izračunata je korelacija ranga po Spearman-u između prinosa zrna i regresionih koeficijenata bi, kao i standardna greška aritmetičke sredine regresionih koeficijenata bi. Ustanovljene su signifikantne razlike u prinosu i parametrima stabilnosti između hibrida i lokaliteta. Najviši prinos u proseku (11.96 t∙ha-1) ostvarili su hibridi FAO grupe 300. Najveći prinos u proseku za tri lokaliteta (14.42 t∙ha-1) dao je hibrid NS 300, isti hibrid je bolje reagovao na povoljne uslove uspevanja i koeficijenat regresije bi je veći od 1. Uzimajući u obzir prinos i parametre stabilnosti u FAO grupi 100 najbolji je bio hibrid NS 184, u FAO grupi 200 najbolji je bio hibrid NS 251, dok je u FAO grupi 300 najbolji bio hibrid NS 303. Na osnovu standardne greške proseka regresionih koeficijenata (bi) najveća heterogenost ocena (Sbi=0,635) dobijena je za FAO 100, dok je za hibride FAO 200 ustanovljena niža heterogenost (Sbi+0,469) iza FAO grupu 300 (Sbi=0.412).

 

Ključne reči: kukuruz, rani hibridi, stabilnost prinosa

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

1.        Dipl. ing. DRAGICA SIMIĆ, mr BOŽANA PURAR, dr ĐORĐE JOCKOVIĆ, dr GORAN BEKAVAC i dipl. ing. RAŠKO POPOV, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, M. Gorkog 30, 21000 Novi Sad

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 5, broj 1-2 (1998), str: 85-90
© 1998 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

PROCENA POTENCIJALNE VITALNOSTI I PRODUKTIVNOSTI SEMENA KRASTAVCA SUŠENOG NA VAZDUHU PRIMENOM METODE SVETLJENJA

 

by

 

T.V. VESELOVA, V.A. VESELKOVSKY i E.A. LEONOVA

 

IZVOD: Zakasnela luminiscencija (ZL) semena sušeno na vazduhu otkrivena je kod različitih biljaka. Nivo ZL u semenu u isteklom elektrolitu se povećava sa snižavanjem procenta klijavosti semena. Prilično dobra podudarnost dve nezavisne fizičko-hemijske pojave (ZL i isticanje elektrolita) je pokazatelj integralnih promena u semenu tokom njegovog starenja i adekvatnost primene ZL metode za ispitivanje vitalnosti semena.

Poznato je da se ZL seme smanjuje sa povećanjem sadržaja vlage. Izgleda razumljivo da se povećanje nivoa ZL sa starenjem semena manifestuje snižavanjem sadržaja vlage. Ovaj metod omogućava otkrivanje promena u sadržaju vlage semena od 0,l do 0,2% u domenu od 2-20%.

Seme visoke vitalnosti ima visok sadržaj vlage i nizak nivo ZL. Mrtvo seme različitih biljaka ima nizak sadržaj vlage i visok nivo ZL.

Metod ZL je velike osetljivosti i dozvoljava merenje nivoa ZL kako pojedinačnog zrna tako i partije semena i stoga omogućava distribuciju semena prema nivou ZL (sadržaj vlage). Stoga se registrovanjem ZL semena može proceniti i heterogenost partije semena.

Partija semena klijavosti 97-100% pokazuje normalnu distribuciju prema nivou ZL sa malom depresijom i niskim prosečnim nivoom ZL.

Distribucija partije semena klijavosti 0% takođe ima jedan maksimum. On nije značajno pomeren ka visokim nivoima ZL, jer je mrtvom semenu koje gubi vodu potreban mnogo viši kapacitet za emitovanje ZL.

U partiji semena koja se sastoji od semena iz partija različitog procenta klijavosti mogu se videti tri maksimuma (tri frakcije). Prvu frakciju predstavlja seme koje klija. Treća frakcija obuhvata mrtvo seme, dok druga frakcija obuhvata seme koje klija, ałi sa manjom energijom klijanja. Dužina korenaka klijanaca bila je manja približno za polovinu.

Jasno je da registrovanje ZL omogućava odvajanje semena koje klija i semena koje može da kli-ja, ali sa manjom energijom klijanja, od mrtvog semena.

Seme koje može da klija sa nižim nivoom ZL sporije gubi klijavost tokom vremena (za vreme ubrzanog starenja kao i za vreme prirodnog starenja) u odnosu na seme sa višim nivoom ZL. Registrovanje ZL omogućava određivanje kapaciteta skladištenja semena.

Stoga postoji mogućnost praktične primene zakasnele luminiscencije semena sušenog na vazduhu: praćenjem ZL u semenu moguće je odrediti kvalitet, heterogenost partije semena i kapacitet skladištenja semena.

 

Autor za kontakt:

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 5, broj 1-2 (1998), str: 91-95
© 1998 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

UTICAJ SAMOOPLODNJE NA ZAMETANJE MAHUNA I SEMENA LUCERKE

 

KATIĆ S., MIHAILOVIĆ V, PATAKI I.1

 

 

IZVOD: Izučavan je uticaj samooplodnje na zametanje mahuna i semena lucerke u periodu od 1984-1996. godine u poljskim uslovima. Roditeljske (S0) biljke sejane su u kućice 70 x 50 cm, šezdeset biljaka predstavljalo je jedan genotip. Uzgojeno je 4 generacije (S0, S1, S2 i S3) u inbredingu. Posle samooplodnje praćenje broj zametnutih mahuna po cvetu, broj zametnutih zrna po mahuni i cvetu.

Najveće zametanje semena i mahuna tokom četiri generacije primene samooplodnje bilo je u neinbredovanoj (S0 generaciji, a manje u S1, S2 i S3 generaciji. Razlike u zametanju mahuna i semena između S1, S2 i S3 generacije nisu značajne. Lucerka je u manjem procentu autofertilna, što zavisi od genotipa i uslova uspevanja. Kod lucerke uzgojene u inbredingu dobijena je značajna korelacija između broja mahuna i broja zametnutih zrna po mahuni i cvetu.

 

Ključne reči: lucerka, samooplodnja, inbreding, autofertilnost, zametanje mahuna, zametanje semena

 

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

1.         Mr SLOBODAN KATIĆ, asistent, dr VOJISLAY MIHAILOVIĆ, docent, mr IMRE PATAKI, asistent, naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 5, broj 1-2 (1998), str: 97-101
© 1998 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

NEKE MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE LUCERKE (MEDICAGO SATIYA L.) FOLIJARNO TRETIRANA MIKROELEMENTIMA BOROM I MOLIBDENOM

 

Z. DIMOV1, P. R. IVANOVSKI2,TATJANA PRENTOVIĆ 1

 

 

IZVOD: Ogled je postavljen sa devet varijanata (8+kontrola). Bile su ispitivane različite kombinacije mikroelemenata bora i molibdena sa azotom, fosforom i kalijumom. Cilj je bio utvrditi njihov uticaj na neke morfološke karakteristike lucerke - Medicago sativa L. Bile su ispitivane sledeća morfološka obeležja: visina biljaka (stabljike); broj mahuna u cvasti; broj zavoja u mahuni; broj zrna u mahuni; apsolutna masa semena i klijavost semena. Dobijeni rezultati su pokazali da se ne javlja signifikantnost kod broja mahuna u cvasti i klijavost semena između upotrebljenih mikro, makro đubriva i kontrolne varijante.

 

Ključne reči: lucerka, mikrođubriva, makrođubriva

 

Izvorni naučni rad (Original scientific paper)

 

1.        Mr ZORAN DIMOV, asistent, mr TATJANA PRENTOVIĆ, asistent, Zemjodelski Institut, 91000 Skopje, R. Makedonija

2.        Dr PETRE IVANOVSKI, van. prof., Zemjodelski Fakultet, 91000 Skopje, R. Makedonija

 

 

Autor za kontakt:

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 5, broj 1-2 (1998), str: 103-107
© 1998 Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185

Srbija i Crna Gora

 

 

 

 

MESTO SELEKCIJE I SEMENARSTVA U OBEZBEĐENJU KVALITETA RATARSKIH BILJNIH VRSTA

 

VULIĆ B., BRANKA BUKVIĆ 1

 

 

IZVOD: Kvalitet je kategorija koja u poljoprivrednoj proizvodnji treba da se planira na strateškom nivou. Mesto selekcije i semenarstva u lancu kupac - dobavljač je vrlo značajno sa aspekta obezbeđenja kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. Zahtevi kupaca (prehrambene industrije, prerađivačke industrije, neposrednih potrošača - konzumenata, nutricionista, države itd.) diktiraju selekciji pravce oplemenjivanja. Uloga selekcije u upravljanju kvalitetom obuhvata sve funkcije ujednoj oplemenjivačkoj ustanovi, a proces zadovoljenja zahteva počinje 10-20 godina pre nego što proizvod dospe do kupca. Uspešne modele sistematizovanja neophodnih aktivnosti i upravljanja njihovim kvalitetom nudi serija međunarodnih standarda ISO 9000. Na ovaj način, pravilnim dugoročnim planiranjem, selekcija postaje deo strategije u poljoprivredi i prehrambenoj industriji.

Semenarstvo, kao nastavak procesa selekcije, obezbeđuje dovoljne količine semena. Međutim, ne samo puke količine već količine tačno određenog kvaliteta, adekvatnog zahtevima kupaca. Time i semenarstvo postaje deo strategije obezbeđenja kvaliteta u poljoprivredi, nezaobilazna karika u lancu kupac - dobavljač.

U ovom radu obrađeno je mesto selekcije i semenarstva ratarskih kultura za obezbeđenje kvaliteta u poljoprivredi.

 

Ključne reči: selekcija, semenarstvo, sistem kvaliteta

 

 

Stručni rad (Professional paper)

 

1.        AgroQuality, Beograd

 

 

Autor za kontakt:

 

 

 Povratak na sadržaj