„SELEKCIJA I SEMENARSTVO“ Vol. 4, broj 1-2 (1997),
Penčić M., Dumanović
J, Radović Gordana, Jelovac D.
ZNAČAJ
BANKE BILJNIH GENA ZA SELEKCIJU [Izvod] [Full text]
Mezei
S., Nagl N., Kovačev I.
GENETIČKE
MANIPULACIJE U OPLEMENJIVANJU ŠEĆERNE REPE [Izvod] [Full text]
Mišić
T., Mladenov N.
KREMNA,
POLUPATULJASTA SORTA OZIME PŠENICE [Izvod] [Full text]
Gvozdenović D., Takač A.
GAJENJE
PAPRIKE [Izvod] [Full text]
Takač A., Gvozdenović D
GAJENJE PARADAJZA [Izvod] [Full text]
Šesek
S., Kondić Ankica
PRIMENA
KALUSNE KULTURE U SELEKCIJI GENOTIPOVA PŠENICE TOLERANTNIH NA VISOKE
KONCENTRACIJE SOLI (NaCl) [Izvod] [Full text]
Stojanović
S., Stojanović Jovanka, Jerković Z., Jevtić R., Ggudžić S.
OTPORNOST
NOVIH LINIJA JEČMA PREMA PROUZROKOVAČU LISNE RĐE [Izvod] [Full text]
Jestrović
Zorica, Knežević D., Grujić Vesna, Urošević D.
HOMOGENOST
SEMENA PREMA SASTAVU REZERVNIH PROTEINA PŠENICE [Izvod] [Full text]
Stojanović
Jovanka, Stojanović S., Đokić D., Lomović S., Perović D.
PREDŽETVENO
PROKLIJAVANJE ZRNA U KLASU KOD RAZLIČITIH SORATA PŠENICE [Izvod] [Full text]
Hristov
N., Mišić T, Mladenov N.
PROBNI
TEST - KAO DOPUNA POLJSKO-LABORATORIJSKOM METODU ISPITIVANJA OTPORNOSTI PŠENICE
NA NISKE TEMPERATURE [Izvod] [Full text]
Mihajlija
Dušanka, Mihajlija G., Maksimović D.
PROIZVODNJA
I ORGANIZACIJA PROIZVODNJE SEMENA KG SORTI STRNIH ŽITA [Izvod] [Full text]
Vasić
N., Jocković D., Popov R., Stojaković M., Bekavac G., Boćanski J., Purar
Božana, Nastasić Aleksandra
AGRONOMSKA SVOJSTVA NOVIH SREDNJERANIHI
SREDNJEKASNIH NS HIBRIDA KUKURUZA [Izvod] [Full text]
Mićanović
Danica, Zečević Veselinka, Marinković Ivana, Raičević Vera, Knežević D.
SELEKCIJA
PŠENICE NA SPOSOBNOST FIKSACIJE AZOTA NA OSNOVU ZASTUPLJENOSTI DIAZOTROFA [Izvod] [Full text]
Stančić
I., Nikolić Z., Veselinović Z., Živić Jelica
ISPITIVANJE KOMBINACIONIH
SPOSOBNOSTI RODITELJSKIH KOMPONENATA ROD DIPLOIDNIH HIBRIDA ŠEĆERNE REPE [Izvod] [Full text]
Sklenar
P., Kovačev L., Čačić N.
KARAKTERISTIKE KORENA S3 POPULACIJA
MONOGERMNIH ODRŽIVAČA CITOPLAZMATSKO-NUKLEARNE MUŠKE STERILNOSTI KOD ŠEĆERNE
REPE [Izvod] [Full text]
Čačić
N., Kovačev L, Mezei Snežana, Sklenar P.
UTICAJ INTERAKCIJE GENOTIP/SPOLJNA
SREDINA NA PROIZVODNA SVOJSTVA ŠEĆERNE REPE (Beta vulgaris L.) [Izvod] [Full text]
Veselinović
Z., Stančić I, Petrović S., Živić Jelica
UNUTARPOPULACIONA VARIJABILNOST
TETRAPLOIDNIH MONOGERMNIH POPULACIJA ŠEĆERNE REPE [Izvod] [Full text]
Petrović
S., Stančić I, Veselinović Z., Živić Jelica, Nikolić Ž.
UTICAJ VELIČINE
SEMENA NA PRODUKTIVNE OSOBINE TRIPLOIDNIH IANIZOPLOIDNIH HIBRIDA ŠEĆERNE REPE [Izvod] [Full text]
Joksimović
J., Atlagić Jovanka, Škorić D., Miklić V.
OPLODNJA I PRINOS SEMENA ROD NEKIH
INBRED LINIJA SUNCOKRETA U USLOVIMA PROSTORNE IZOLACIJE [Izvod] [Full text]
Jankulovski
D., Martinovski B., Petrevska Jovanka Katazina, Agić Rukie, Popsimonova Gordana
PRINOS I KVALITET SEMENA LUBENICE (Citrulus vulgaris Schrad.) ZAVISNO OD
KRUPNOĆE PLODOVA [Izvod] [Full text]
Stanković
Ljiljana, Todorović Vesna, Mijatović Mirjana, Zdravković Jasmina
UTICAJ
HEMIJSKOG TRETMANA NA KVALITET SEMENA I DUŽINU KLICE KOD LUBENICE [Izvod] [Full text]
Martinoski
Đ., Jankulovski D., Agić Rukie
ANALIZA KOMPONENATA PRINOSA SEMENA CRNOG LUKA
(Allium cepa L.) U ZAVISNOSTI OD NAČINA OPRAŠIVANJA [Izvod] [Full text]
Jankulovski
D., Čirkova Gjorgjievska Marija, Martinovski D., Nikolovski S.
PROIZVODNJA
HIBRIDNOG SEMENA KRASTAVCA (Cucumis sativus L.) U STAKLENICIMA [Izvod] [Full text]
Zečević
B., Stevanović D.
OCENA HETEROZISA ZA PRINOS I KOMPONENTE PRINOSA SORTNIH
HIBRIDA PAPRIKE (Capsicum annuum L.) [Izvod] [Full text]
Marković
Z.; Zdravković Jasmina, Damjanović M., Đorđević R.
NOVI HIBRIDI
PARADAJZA VISOKOG RASTA, KRUPNIH I ČVRSTIH PLODOVA, ZA POTROŠNJU U SVEŽEM
STANJU [Izvod] [Full text]
Zdravković
Jasmina, Todorović Vesna, Marković Ž., Stevanović D.
UTICAJ DUŽINE
FERMENTACIJE I ZRELOSTI PLODA NA KVALITET SEMENA PARADAJZA [Izvod] [Full text]
Gatarić
B., Nikolić S., Stojčić J., Kremenović Željka
STANJE, MOGUĆNOSTI I
PERSPEKTIVE PROIZVODNJE SEMENA U REPUBLICI SRPSKOJ [Izvod] [Full text]
Stanković
R., Medić Sunčica
ISPITIVANJE UTICAJA INSEKTICIDA NA KAPACITET KLIJAVOSTI I
ENERGIJU KLIJANJA SEMENA SUNCOKRETA I KUKURUZA [Izvod] [Full text]
Bukvić
Branka, Vulić Borislav, Radin Milivoj
SISTEM OBEZBEĐENJA KVALITETA KAO MERA
POUZDANOSTI SEMENSKOG PREDUZEĆA [Izvod] [Full text]
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 7-18
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
ZNAČAJ BANKE BILJNIH GENA ZA SELEKCIJU
PENČIĆ M., DUMANOVIĆ L, RADOVIĆ GORDANA, JELOVAC D. 1
IZVOD: Osnovni uslov za uspešan oplemenjivački rad je postojanje genetičke varijabilnosti unutar vrste. Genetička varijabilnost se selekcionim radom može obogaćivati ili osiromašiti. Selekcioneri za svoj oplemenjivački rad konste različite izvore. Najčešće sopstvene radne kolekdje namenskog tipa. Za očuvanje ukupne genetičke varijabilnosti unutar vrste na naučnim osnovama, staraju se banke gena. One se staraju o genetičkim resursima od proučavanja terena, kolekcionisanja, čuvanja i razmene informacija i uzoraka. Banke gena prikupljaju i čuvaju ukupnu genetičku varijabilnost vrste sa ciljem da je na najbolji način čuvaju na što duži rok i da je stave na raspoloženje za korišćenje. Za očuvanje genetičkih resursa u bankama gena postoje propisane međunarodno priznate tehnologije. Rad banaka gena, u užem smislu, završava se detaljnom evaluacijom uzoraka koje čuva, formiranjem informacione dokumentacije, a za neke vrste i u nekim bankama, predselekdjom. Predselekcijom se bave i razvijeniji selekcioni instituti. Tim radom se vrši valorizacija genetičkih resursa, a dobro vođenim radom vrši i obogaćivanje genetičke varijabilnosti i povećanje efikasnosti selekcionog rada. Produktivno korišćenje genetičkih resursa nije moguće bez dobro organizovanog informacionog i dokumentacionog rada u bankama gena. Potpuna dokumentacija i lako dostupna informacija su primarni uslovi za korišćenje genetičke varijabilnosti koja se čuva u bankama gena. S toga i kompjuterski prograrni i međusobna komunikacija banaka gena i korisnika genetičkih resursa mora da se sa tim ciljem projektuju, razvijaju i održavaju u stalnoj funkdji.
Selekcioneri biljaka raspolažu danas sa veoma efikasnim metodama i opremom, all se ne može reći da raspolažu dovoljnim informacijama o genetičkoj varijabilnosti unutar vrste (jer nije ni postojao organizovan rad na genetičkim resursima), niti da je ista dovoljno iskorišćena.
Ključne reči: Banka biljnih gena, geneticka varijabilnost, predselekcija, informacioni sistem.
Pregledni rad (Review paper)
1) M. PENČIĆ, J. DUMANOVIĆ, GORDANA RADOVIĆ, D. JELOVAC, Institut za kukuruz "Zemun Polje" Zemun
Autor za kontakt:
Povratak na sadržaj
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 19-26
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike
Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
GENETIČKE MANIPULACIJE U OPLEMENJIVANJU ŠEĆERNE REPE
MEZEI S., NAGL N., KOVAČEV I. 1
IZVOD: Genetički inžinjering obuhvata prenos izolovane DNK u genom odabrane vrste. Njirne je moguće prenošenje genetskih inforrnacija između vrsta, širenje genetske varijabilnosti i povećanje potencijala za prinos i kvalitet. Genetske transformadje kod šećerne repe dobijene su direktnirn unosenjem gena ili posredstvom vektora. Uspeh u ovim istraživanjima zaviši od metoda transformacije, genotipa i morfogenetskog potencijala za regeneraciju transformisanih ponika. Danas se ne zna tačno mesto ugradnje unetog gena i broj kopija unete DNK sekvence u genom šećerne repe. Poslednjih godina veliki napredak u genetičkirn manipulacijama koje predstavljajii suštinsku genetsku promenu čine islraživanja molekularnih tehnika analize genetske varijabilnosti na nivou DNK. Na osnovu molekularnih DNK markera prave se genetske linkidž mape koje predstavljaju grafičku prezentaciju niza lokusa. Formiranje genetskih rnapa ima za cilj identifikaciju genotipa, markiranje gena za agronornski važna svojstva i izolaciju gena, u cilju njihovog prenošenja iz jedne bilje vrste u drugu.
Ključne reči: Agrobacterium sp., transformacije, in vitro, RFLP, PCR, RAPD, AFLP.
Pregledni rad (Review paper)
1) dr SNEŽANA MEZEI, viši naučni saradnik, dr LAZAR KOVAČEV, viši naučni saradnik, mr NEVENA NAGL, istraživač saradnik. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 27-35
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
KREMNA, POLUPATULJASTA SORTA OZIME PŠENICE
MIŠIĆ T., MLADENOV N. 1
IZVOD: U oplemenjivačkom radu na ozimoj pšenici Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu posebna pažnja je obraćena skraćenju stabljike i povećanju njene otpornosti prema poleganju. U tom cilju korišćeni su geni reduktori visine (Rht geni) kao i geni za ranozrelost (Ppd geni) iz raznih izvora otpornosti prema poleganju. Ukrštanjem genetički divergentnih roditelja na visokom nivou intenzivnosti stvorena je polupatuljasta sorta Kremna. Kod ove sorte uspešno su kombinovani geni odgovorni za visok genetički potencijal za prinos zrna, vrlo dobar do odličan tehnološki kvalitet, otpornost prema poleganju, bolestima i niskim temperaturama, kao i visokim temperaturama i vazdušnoj suši u fazi nalivanja zma.
Ključne reči: oplemenjivanje pšenice, (geni reduktori visine stabljike), polupatuljasta sorta, agronomske osobine, tehnološke osobine.
Originalan naučni rad (Original scientific paper)
1) dr TODOR MIŠIĆ, redovni profesor i dr NOVICA MLADENOV, naučni saradnik, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 37-43
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
GAJENJE PAPRIKE
GVOZDENOVIĆ D., TAKAČ A. 1
IZVOD: Paprika je jedna od najznačajnijih povrtarskih biljnih vrsta kako zbog svoje visoke hranljive i biološke vrednosti, tako i zbog višestrukog načina upotrebe u ishrani ljudi i u industrijskoj preradi.
Povrtarska paprika se koristi u tehnološkoj i fiziološkoj zrelosti u svežem ili prerađenom stanju, dok se kod industrijske paprike plod koristi za proizvodnju mlevene paprike. Plod paprike je bogat ugljenim hidratima, ima visok sadržaj ulja, sadrži jabučnu i limunsku kiselinu, zatim bojene materije. Posebno je plod paprike bogat vitaminom C i vitaminima iz grupe B. Ljutina paprike potiče od alkaloida kapsaicina, koji se najčešće nalazi u žilicama ploda i semena, a ređe u perikarpu. Paprika se najčešće proizvodi iz rasada na otvorenom polju i u zaštićenom prostom, kao i direktnom setvom semena.
Ključne reči: paprika, proizvodnja, sadnja, berba
Prcgledni rad (Review paper)
1) Dr ĐURO GVOZDENOVIĆ, ing. ADAM TAKAČ, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Autor za kontakt:
Povratak na sadržaj
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 45-53
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
GAJENJE PARADAJZA
TAKAČ A., GVOZDENOVIĆ D. 1
IZVOD: Paradajz ima široku upotrebu u ishrani stanovništva. Koristi se kao svež, zreo plod ili u vidu različitih prerađevina. U SRJ zauzima značajno mesto u setvenoj kulturi povrća sa oko 22.000 ha. Gaji se iz rasada za stakleničku, plasteničku i ranu poljsku proizvodnju i direktnom setvom za industrijsku preradu. U našim uslovima najzastupljenija je setva paradajza od 15. 03. do 1. 04. (srednje rana proizvodnja) gde plodovi pristižu za berbu od 1. 06. do 30. 07. Za ovu namenu koriste se isključivo hibridi kao sto su NS-2, NS-6, Mi-10, Arleta i drugi. Značajno mesto zauzima i proizvodnja paradajza direktnom setvom. Za ovu namenu koriste se determinantne sorte. Čvrstih plodova i združenog zrenja, kao što su Novosadski niski, Arizona, Mobil Narvik i drugi. Za kasnu jesenju upotrebu pribegava se kasnijoj setvi i dozrevanju paradajza u komorama ili podrumima.
Ključne reči: Paradajz, rana proizvodnja, direktna setva, berba
Pregledni rad (Review paper)
1) Dipl. ing. ADAM TAKAČ, dr ĐURO GVOZDENOVIĆ, Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 55-59
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
PRIMENA KALUSNE KULTURE U SELEKCIJI GENOTIPOVA PŠENICE TOLERANTNIH NA VISOKE KONCENTRACIJE SOLI (NaCl)
ŠESEK S., KONDIĆ ANKICA 1
IZVOD: Ispitivana je tolerantnost pšenice (Triticum aestivum L.) na visoke koncentracije soli (NaCl), korišćenjem metode in vitro kulture zrelih embriona. Za izolaciju embriona korišćena su vazdušno suva zrna visokoprinosnih sorti ozime pšenice, Balkan i Renesansa. Nakon izolacije, embrioni su inokulisani na modifikovanu MS (Murashige and Skoog, 1962) indukcionu hranljivu podlogu, na kojoj su gajeni trideset dana. Forrnirani ernbriogeni kalusi su zatim, presađeni na podlogu istog mineralnog sastava, kojoj je dodat NaCl u pet različitih koncentracija (1; 1,5; 2; 2,5 i 3%). Rezultati su pokazali da je, sa povećanjem koncentraeije NaCl u podlozi, opadao broj preživelih kalusa i regeneranata kod oba ispitivana genotipa. Tako je kod genotipa Renesansa na najnižoj koncentraciji (1% NaCl) preživelo 72,7% kalusa, u odnosu na kontrolu, da bi sa daljim povećavanjem koncentracije taj procenat naglo opadao, do 22,7% pri koncentraciji od 3% NaCl. Sorta Balkan je ispoljila veću tolerantnost na prve tri koncentracije, zadržavajući relativno visok nivo preživljavanja kalusa (65%, 70% i 65% pri koncentraciji od 1; 1,5 odnosno 2% NaCl), da bi tek na višim koncentracijama došlo do značajnog snižavanja procentra preživelih kalusa (35% kod koncentracije od 3% NaCl). Kod oba ispitivana genotipa, regeneranti su pokazali znatno veću osetljivost prerna visokim koncentracijama NaCl, u poređenju sa kalusima. Tako kod koncentracije od 3% NaCl kod oba genotipa, nije preživela ni jedna biljka.
Ključne reči: embrion, in vitro selekcija, tolerantnost, NaCl
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
1. dr STANISLAV ŠESEK, dipl. ing. ANKICA KONDIĆ, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 61-65
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
OTPORNOST NOVIH LINIJA JEČMA PREMA PROUZROKOVAČU LISNE RĐE
STOJANOVIĆ S.1, STOJANOVIĆ JOVANKA 1, JERKOVIĆ Z. 2, JEVTIĆ R. 2) GUDŽIĆ S. 3)
IZVOD: U radu je prikazana otpornost novih linija ječma, koje su prijavljene Komisiji za priznavanje poljoprivrednog bilja, prema Puccinia hordei. Utvrđeno je da je većina ispitivanih linija osetljiva prema ovom parazitu, ali da postoje i otporne. Najotpornije u 1995. godini su bile ozime linije 2, 4, 5, 6, 7 i 14 i jare linije 3, 5, 8 i 9, a u 1996. godini ozime linije 3, 5, 6, 7, 14, 15, 16 i 17 i jare linije 5, 6, 10, 11 i 12. Prosečan koeficijent infekcije u 1995. godini je bio veći kod jarih, a u 1996. godini kod ozimih linija.
Ključne reči: ječam, otpornost, lisna rđa, nove linije
Originalni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 67-71
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
HOMOGENOST SEMENA PREMA SASTAVU REZERVNIH PROTEINA PŠENICE
JESTROVIĆ ZORICA, KNEŽEVIĆ D., GRUJIĆ VESNA, UROŠEVIĆ D. 1
IZVOD: Primenom acid PAGE elektroforeze analiziran je sastav glijadina kod 9 linija ozime pšenice. Dobijeni elektroforegrami glijadina izučavanih linija razlikovali su se prema broju, relativnoj mobilnosti i intenzitetu obojenosti komponenti glijadina. Ustanovljeno je da broj komponenti glijadina za jednu liniju varira izmedu 20 i 26. Ukupan broj različitih komponenti glijadina za sve analizirane linije je 68. Identična kompozicija komponenti glijadina je poslužila za ocenu genetičke homogenosti ispitivanih linija pšenice. Kod sedam linija je ustanovljen identičan elektroforegram glijadina za analizirani uzorak semena, osim kod linija L-6/1046 i L-17/6. Identifikacija linija i genetička formula glijadina urađena je na osnovu alela GLD lokusa. Determinisano je ukupno 25 GLD različitih alela na 6GLD lokusa i to: 5 sa GLD 1A, 5 sa GLD 1B, 3 sa GLD 1D, 3 sa GLD 6A, 5 sa GLD 6B i 4 alela sa GLD 6D lokusa.
Ključne reči: pšenica, genotip, elektroforeza, glijadini
Izvorni naučni rad
1) dipl. inž. JESTROVIĆ ZORICA, dr DESIMIR KNEŽEVIĆ, dipl. inž. GRUJIĆ VESNA, dipl. inž. UROŠEVIĆ DUŠAN, Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Centar za strna žita, Kragujevac
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 73-79
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
PREDŽETVENO PROKLIJAVANJE ZRNA U KLASU KOD RAZLIČITIH SORATA PŠENICE
STOJANOVIĆ JOVANKA, STOJANOVIĆ S., ĐOKIĆ D., LOMOVIĆ S., PEROVIĆ D. 1
IZVOD: U radu je ispitivan uticaj sorte i temperature na proklijavanje zrna u klasu zrele pšenice pri obilnom vlaženju u periodu od 1994. do 1996. godine. U proseku veći procenat isklijalih zrna je dobijen na 10 °C nego na 20 °C. Na 10 °C procenat proklijalih zrna se kretao od 16 kod sorte Florida 302 do 97 kod sorata Kosmajka i Rana niska. Na 20 °C procenat proklijalih zma, u proseku za dve godine, je bio u dijapazonu od 0 kod sorte Evropa i 3 kod sorata Francuska i Skopljanka, 5 kod sorte Florida 302 i linije Kg-A21, do 88 kod sorte Danica. U proseku za sve temperature i godine najmanji procenat proklijalih zma imale su sorte Florida 302, Evropa, Sava i linija Kg-A21, što može da posluži pri izboru roditeljskih sorata za selekciju i određivanje sortimenta za pojedine lokalitete.
Ključne reči: sorta, proklijavanje, temperatura
Originalan naučni rad (Original scientific paper)
1. dr JOVANKA STOJANOVIĆ, dr SRBOBRAN STOJANOVIĆ, dr DRAGOLJUB ĐOKIĆ, mr SLOBODAN LOMOVIĆ, mr DRAGAN PEROVIĆ, Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Beograd, Centar za strna žita, Kragujevac.
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 81-88
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
PROBNI TEST - KAO DOPUNA POLJSKO-LABORATORIJSKOM METODU ISPITIVANJA OTPORNOSTI PŠENICE NA NISKE TEMPERATURE
HRISTOV N., MIŠIĆ T, MLADENOV N. 1
IZVOD: Otpornost pšenice prema niskirn femperaturama je kompleksno svojstvo koje uglavnom zavisi od genotipa all i od faktora spoljne sredine. S obzirom da se efekat niskih temperatura na izmrzavanje lisne mase kao i preživljavanje biljaka menja svake godine i da je nivo zakaljenosti različit, neophodno je odrediti tretman pod kojim će se vršiti testiranje otpomosti. Probnim testom, biljke pšenice se podvrgavaju uticaju hladnog ternperaturnog stresa, uz postepeno snižavanje temperature do -15 °C u različitom vremenskom trajanju od 10 do 70 časova. Na osnovu reakcije testiranih biljaka - izmrzavanja lisne površine i čvora bokorenja, utvrđuju se optimalni vremenski periodi izlaganja biljaka niskim temperaturama (blaži i rigorozniji tretman) koji obezbeđuju uspešnu diferencijaciju genotipova prema stepenu otpomosti na niske temperature. Efikasnost poljsko-laboratorijskog metoda nameće potrebu da se probni test izvede svake godine, pre unošenja biljaka u hladne komore. U radu su prikazani trogodišnji rezultati primene probnog testa, pri čemu su korišćene tri sorte različitog stepena otpornosti za naše uslove: Partizanka (odlična otpornost), Jugoslavija (skoro vrlo dobra otpornost) i Novosadska rana 2 (dobra otpornost).
Ključne reči: pšenica, kaljenje, otpornost na niske temperature.
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
1) NIKOLA HRISTOV dipl. ing., drTODOR MIŠIĆ, redovni profesor, dr NOVICA MLADENOV naučni saradnik, Institut za ratarsrvo i povrtarstvo, Novi Sad
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 89-94
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
PROIZVODNJA I ORGANIZACIJA PROIZVODNJE SEMENA KG SORTI STRNIH ŽITA
MIHAJLIJA DUŠANKA, MIHAJLIJA G., MAKSIMOVIĆ D. 1
IZVOD: U poljoprivredi semenarstvo predstavlja posebnu granu privrede koja ima zadatak da se bavi umnožavanjem semena kvalitetnih sorti. Jedan od najvažnijih uslova za povećanje prinosa u proizvodnji strnih žita je SORTA. Međutim, da bi se postigli visoki prinosi, moramo imati seme visokog kvalitela. Osnovni zadatak semenarstva je obezbeđenje dovoljnih količina semena za pojedine rejone. Institut "Srbija", Centar za stma žita Kragujevac, intenzivno radi na širenju sorti u proizvodnji Jugoslavije. Na taj način je povezan sa organizacijama iz oblasti proizvodnje, dorade i prometa semena. Proizvodnja predosnovnog i osnovnog semena strnih žita obavlja se u Institutu "Srbija", Centru za stma žita Kragujevac, a proizvodnja OR i I sortne reprodukcije u proizvodnim organizacijama. U analiziranom razdoblju raste proizvodnja i plasman semena kragujevačkih sorti.
Ključne reči: semenarstvo, deklarisano sortno seme, strna žita, organizacija proizvodnje, proizvodnja, sorta.
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
1. MIHAJLIJA DUŠANKA. dipi. ing., MIHAJLIJA GORAN, dipl. ing., dr DRAGOLJUB MAKSIMOVIĆ, Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Centar za strna žita, Kragujevac
Autor za kontakt:
Povratak na sadržaj
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 95-102
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
AGRONOMSKA SVOJSTVA NOVIH SREDNJERANIHI SREDNJEKASNIH NS HIBRIDA KUKURUZA
VASIĆ N., JOCKOVIĆ D., POPOV R., STOJAKOVIĆ M., BEKAVAC G., BOĆANSKI J., PURAR BOŽANA, NASTASIĆ ALEKSANDRA 1
IZVOD: Ispitivan je prinos i stabilnost prinosa zma novih NS hibrida kukuruza grupe zrenja FAO 500 i 600 na 72 lokaliteta u toku 1996. godine. Korišćenjem modela Eberhart-a i Russell-a (1966), izračunati su odgovarajući parametri stabilnosti. Najviši prosecan prinos (10.21 t/ha), u FAO grupi zrenja 500 postigao je hibrid NS 395002, najveću stabilnost prinosa (b, = 1.002) imao je hibrid NS 56502, dok je po prosečnom prinosu zma bio drugi u rangu. U grupi zrenja FAO 600 najviši prosečan prinos (10.74 t/ha) ostvario je hibrid NS 56646, dok je po stabilnosti prinosa bio na drugom mestu. Na osnovit vrednosti standardne greške prosečnog koeficijenta linearne regresija (Sbi) veća heterogenost vrednosti bl ustanovljena je u grupi zrenja FAO 600. Korelacije ranga između prinosa zma i koeficijenta regresije u obe FAO grupe nisu bile značajne,
Ključne reči: kukuruz, prinos zrna, grupa zrenja. stabilnost prinosa
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Povratak na sadržaj
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 103-109
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
SELEKCIJA PŠENICE NA SPOSOBNOST FIKSACIJE AZOTA NA OSNOVU ZASTUPLJENOSTI DIAZOTROFA
MIĆANOVIĆ DANICA1, ZEČEVIĆ VESELINKA1, MARINKOVIĆ IVANA2, RAIČEVIĆ VERA3, KNEŽEVIĆ D.1
IZVOD: U radu je i.spitivana kvantitativna zastupljenost diazotrofa u zemljištu i rizosferi, korenskoj i prikorenskoj zoni deset genotipova pšenice (Kg-56, Srbijanka, Skopljanka, Jugoslavia, Partizanka, NS-Rana, Studenica, Evropa, Tamiš i Sana). Broj diazotrofa je varirao u zavinosti od zone rizosfere i ispitivanog genotipa. Utvrđena je veća zastupljenost diazotrofa u zonama blizim korenu što je značajno u fiksaciji azota. Konstatovana je i varijabilnost genotipa na ovo svojstvo sto ukazuje na mogućnost povećanja sposobnosti fiksiranja azota biljaka pšenice selekcijom i oplemenjivanjem.
Ključne reči: azotofiksacija, asocijacija, diazotrof, selekcija, pšenica
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4, broj
1-2 (1997), str: 111-117
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
ISPITIVANJE KOMBINACIONIH SPOSOBNOSTI RODITELJSKIH KOMPONENATA ROD DIPLOIDNIH HIBRIDA ŠEĆERNE REPE
STANČIĆ I., NIKOLIĆ Z., VESELINOVIĆ Z., ŽIVIĆ JELICA 1
IZVOD: U ovom radii ispitivane su kombinacione sposobnosti roditelja i način nasleđivanja kvantitativnih svojstava kod F1 generacije diploidnih hibrida šećerne repe. Materijal za istraživanje činilo je 5 majčinskih komponenata (2 MS linije i 3 MS hibrida) i 3 diploidne multigermne populacije. Ispitivanju roditeljskih genotipova i F1 hibrida vršsena su 1995. god. na lokalitetima u Aleksincu i Novom Sadu. Analizirani su prinos korena, sadržaj šećerni prinos kristalnog šećera. U nasleđivanju prinosa korena i kristalnog šećera manifestovao se heterozis, dok se sadržaj šećera nasleđivao intermedijarno ili je došlo do ispoljavanja dominacije jednog od roditelja. Primenom metode linija x tester utvrđene su opšte i posebne kombinacione sposobnosti roditeljskih genotipova. Nasleđivanje ispitivanih kvantitativnih svojstava najvećim delom uslovljeno je dominantnom komponentom genotipske varijanse.
Ključne reči: šećerna repa, diploid, genotip, dominantno, aditivno, heterozis, OKS, SKS.
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 119-126
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
KARAKTERISTIKE KORENA S3 POPULACIJA MONOGERMNIH ODRŽIVAČA
CITOPLAZMATSKO-NUKLEARNE MUŠKE STERILNOSTI KOD ŠEĆERNE REPE
SKLENAR P., KOVAČEV L., ČAČIĆ N. 1
IZVOD: Individualna selekcija korena šećerne repe zasniva se na morfološkim i tehnološkirn karakteristikama korena. Kod šest S3 familija monogermnih "O" tipova ispitivana je međusobna zavisnost između mase korena, prečnika korena, dužine korena, visine i mase glave korena kao i broja prstenova korena. Jačina međusobne zavisnosti je određivana prostim koeficijentima korelacije, a direktan i indirektan uticaj metodom analize putanje. Sve ispitivane populacije su pokazale značajnu ili visoko-značajnu međuzavisnost prečnika i zapremine korena sa masom korena. Značajnost direktnih efekata ispitivanih osobina na masu korena je bila različita izmedu populacija. Koeficijent višestruke determinacije za merena svojstva je bio u rasponu od 53.03-99.25%.
Ključne reči: analiza putanje, korelacije, masa korena, osobine korena, šećerna repa
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 127-134
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
UTICAJ INTERAKCIJE GENOTIP/SPOLJNA SREDINA NA PROIZVODNA SVOJSTVA ŠEĆERNE REPE (Beta vulgaris L.)
ČAČIĆ N., KOVAČEV L, MEZEI SNEŽANA, SKLENAR P. 1
IZVOD: U radu su izneti rezultati trogodišnjih ispitivanja 12 sorata šećerne repe na 3 lokaliteta. Analizom varijanse je utvrđeno postojanje značajnih razlika izmedu sorata za sva ispitivana svojstva (prinos korena, sadržaj šećera i prinos kristalnog šećera). Najveći prosečan prinos korena ostvaren je sortom Delta (66,90 t/ha), a na nivou Delte, sa prinosom korena iznad 60,00 t/ha, bile su sorte Dana i Cermo. Sa prosečnim sadržajem šećera od 15,88% i 15,86% izdvajaju se sorte NS H 65 i Delta, sledi sa 15,76% sorta Nonna, dok su sve ostale sorte imale značajno niži sadržaj šećera od prvoplasirane sorte NS H 65. Najveći prinos kristalnog šećera (9,72 t/ha) ostvaren je sortom Delta, koja je po prinosu kristalnog šećera značajno nadmašila sve ispitivane sorte. Pored sorte značajan uticaj na sva ispitivana svojstva ispoljili su lokalitet i godina kao i njihova interakcija.
Ključne reči: šećerna repa, sorta, prinos korena, sadržaj šećera, prinos kristalnog šećera, interakcija sorta/spoljna sredina.
Originalni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 135-138
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
UNUTARPOPULACIONA VARIJABILNOST TETRAPLOIDNIH MONOGERMNIH POPULACIJA ŠEĆERNE REPE
VESELINOVIĆ Z., STANČIĆ L, PETROVIĆ S., ŽIVIĆ JELICA 1
IZVOD: Ispitivana je varijabilnost mase korena (gr) i sadržaja šećera (%), kod 15 tetraploidnih monogeimnih (4n mm) populacija šećerne repe, različitog porekla i kvantitativnih svojstava. Osobine populacija kvantitativno su izražene preko: srednje vrednosti, varijacione širine, standardne devijacije, koeficijenta varijacije, asimetrije i spljoštenosti. Identifikovani su potencijalni izvori varijabilnosti za masu korena i sadržaj šećera. Ustanovljena je visoka varijabilnost mase korena i sadržaja šećera kod nekih populacija kao i niska vanjabilnost ispitivanih osobina kod drugih populacija šećerne repe. Distribucija frekvencija mase korena i sadržaja šećera asimetrična je u odnosu na normalnu distribuciju frekvencija.
Ključne reči: varijabilnost, populacija. šećerna repa, masa korena, sadrzaj secera
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 139-146
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
UTICAJ VELIČINE SEMENA NA PRODUKTIVNE OSOBINE TRIPLOIDNIH IANIZOPLOIDNIH HIBRIDA ŠEĆERNE REPE
PETROVIĆ S., STANČIĆ L, VESELINOVIĆ Z., ŽTVIĆ JELICA, NIKOLIĆ Ž. 1
IZVOD: Ispitivano je osam komercijalnih hibrida šećerne repe od kojih su pet triploida i tri anizoploida. Kod svakog hibrida sejano je seme dve frakcije: 3.25-3.50 mm i frakcija 4.25-4.50 mm. Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u pet ponavljanja u uslovima zalivanja. Ispitivani parametri su: prinos korena, sadržaj šećera, prinos ukupnog šećera i prinos kristalnog šećera. Dobijeni rezultati pokazuju da je kod triploida veće prinose korena dala frakcija 3.25-3.50 mm, a kod anizoploida frakcija 4.25-4.50 mm. Prosečan sadržaj šećera je veći kod frakcije 4.25-4.50 mm i kod triploida i anizoploida, ali razlike nisu značajne. Prinos ukupnog šećera je veći kod frakcije 3.25-3.50 mm kod triploida, dok je kod anizoploida veći prinos dala frakcija 4.25-4.50 mm i ova razlika se približava statističkoj značajnosti. Frakcija 3.25-3.50 mm dala je veći prinos kristalnog šećera kod triploida, a kod anizoploida krupnija frakcija.
Ključne reči: šećerna repa, triploidi, anizoploidi, frakcije, prinos korena, ukupnog šećera, kristalnog šećera, sadržaj šećera
Prethodno saopstenje (Preview paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 147-154
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
OPLODNJA I PRINOS SEMENA ROD NEKIH INBRED LINIJA SUNCOKRETA U USLOVIMA PROSTORNE IZOLACIJE
JOKSIMOVIĆ J., ATLAGIĆ JOVANKA, ŠKORIĆ D., MIKLIĆ V. 1
IZVOD: Održavanje i proizvodnju roditeljskih linija komercijalno važnih hibrida suncokreta je kompleksan zadatak praćen nizom teškoća. Iz tih razlogu na 5 sterilnih linija, njihovih fertilnih analogy i četiri restorer linije (gajenih u prostomoj izolaciji) su ispitivana sledeća svojstva: broj cevastih cvetova, % oplodnje i prinos semena po glavi.
Na osnovu rezultata statističcke analize utvrdene su značcajne razlike ispitivanih svojstava kako unutar, tako izmedu grupa analiziranih inbred linija (CMS linije, B-analozi, restorer linije).
Između broja cevastih cvetova i % oplodnje je postojala jako slaba međuzavisnost kod svih ispitivanih linija, s tim što je kod restorer linija bila negativna. Broj cevastih cvetova i prinos semena su bill u jakoj korelaciji kod svih ispitivanih inbred linija. Izmedu % oplodnje i prinosa semena je postojala slaba korelacija kod fertilnih analoga i restorer linija, dok je kod CMS linija bila jaka.
Ključne reči: suncokret, inbred linije, broj cevastih cvetova, procenat oplodnje, prinos semena, međuzavisnost
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 155-160
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike
Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
PRINOS I KVALITET SEMENA LUBENICE (Citrulus vulgaris Schrad.) ZAVISNO OD KRUPNOĆE PLODOVA
JANKULOVSKI D.1, MARTINOVSKI B.1, PETREVSKA JOVANKA KATAŽINA1, AGIĆ RUKIE2, POPSIMONOVA GORDANA2
IZVOD: Cilj istraživanja bio je, da se utvrdi zavisnost prinosa i kvalitet semena od krupnoće plodova lubenice. Istraživanja su vršena u AK "Lozar" - Veles, u uslovirna semiaridne klime. Na bazi postignutih rezultata, konstatovano je da postoji signifikantna zavisnost (korelacija) pomeđu broja semenki i krupnoće plodova, čiji koeficijent korelacije je r=0.57, i između mase semena i mase ploda gde je r=0.54. Između apsolutne mase semena i krupnoće ploda utvrđena je vrlo slaba korelacija, gde r=0.24, bez statističke značajnosti. Nisu utvrđene slatistički značajne razlike i kod klijavosti semena.
Ključne reči: lubenica, masa ploda, masa semena, apsolutna masa semena, korelacija
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 161-164
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
UTICAJ HEMIJSKOG TRETMANA NA KVALITET SEMENA I DUŽINU KLICE KOD LUBENICE
STANKOVIĆ LJILJANA, TODOROVIĆ VESNA, MIJATOVIĆ MIRJANA, ZDRAVKOVIĆ
JASMINA 1
IZVOD: U laboratorijskim uslovima ispitivan je uticaj hemijskog tretrnana na energiju klijanja, ukupnu klijavost i dužinu klice kod lubenice. Za tretiranje semena su korišćeni preparati pod komercijalnim nazivima Kaptan SP-4, TMTD 2-80 i vodeni rastvor natrijiimhidroksida koncentracije 2%, 5% i 10% u trajanju 10 i 30 minuta. Ispitivanje je izvedeno u cilju iznalaženja najpogodnijeg tretamana za dezinfekciju semena posmatranih genotipova lubenice.
Najbolji efekti na klijavost semena postignuti su primenom metode zaprašivanja TMTD-om. Gotovo isti rezultati su dobijeni tretiranjem Kaptan-om i 2%-tnim rastvo-rom natnjumhidroksida. Tretiranje semena lubenice, u cilju dezinfekcije, ima za posledicu brži rast korencica u odnosu na kontrolnu - netretiranu varijantu.
Ključne reči: lubenica, hemijski tretman, kvalitet semena, dužina klice
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 165-169
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
ANALIZA KOMPONENATA PRINOSA SEMENA CRNOG LUKA (Allium cepa L.)
U ZAVISNOSTI OD NAČINA OPRAŠIVANJA
MARTINOSKI Đ., JANKULOVSKI D. 1, AGIĆ RUKIE 2
IZVOD: Utvrđen je uticaj načina oprašivanja na komponente prinosa semena crnog luka kod nekoliko populacija i linija tipa aršlame.
Biljke su izolovane od spoljnih uticaja, i na njima su primenjene dve metode oprašivanja; mehanička i insektima (kontrola je bez ikakve intervencije). Oprašivanje korišćenjem insekata dalo je najbolje rezultata kod svih komponenata prinosa. Uvećan broj fertilnih cvetova uticao je na broj semena sa višom apsolutnom masom, a to je dovelo da prinos bude veći za 25,74% od varijante sa mehaničkim načinom oprašivanja i 44,38% od kontrole.
Ključne reči: crni luk, oprašivanje, komponente prinosa, prinos
Izvorni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 171-175
© 1997 Društvo selekcionera i semenara Republike
Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
PROIZVODNJA HIBRIDNOG SEMENA KRASTAVCA (Cucumis sativus L.) U STAKLENICIMA
JANKULOVSKI D., ČIRKOVA GJORGJIEVSKA MARIJA, MARTINOVSKI D. 1,
NIKOLOVSKI S. 2
IZVOD: Cilj istraživanja bio je utvrđivanje uticaja lokacije ploda na biljkama u pojasima na prinos i kvalitet hibridnog semena salatnog krastavca RAMBO F1. Broj semenki u plodovima kreće se od 194 u prvom, 184 u drugom i 125 u trećem pojasu. Masa semena po pojasima kreće se 5,79; 5,60 i 3,51 g. U odnosu na prosečnu masu, signifikantno slabija vrednost je u III pojasu.
Prinos semena po pojasima viši je u I i II za 79, odnosno 73% u odnosu na III. Izračunato po ha prinos iznosi I-62,8 kg, II - 59,5 i III - 33,5 kg što je statistički potvrđeno. Apsolutna masa semena kod prva dva pojasa iznosi oko 30,0 g a u III pojasu je 25,9 g. Za klijavost semena ne postoje bitne razlike.
Ključne reči: krastavac, hibridno seine, prinos, kvalitet.
?? Rad
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 177-183
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
OCENA HETEROZISA ZA PRINOS I KOMPONENTE PRINOSA SORTNIH HIBRIDA PAPRIKE (Capsicum annuum L.)
ZEČEVIĆ B., STEVANOVIĆ D. 1
IZVOD: Dialelnim ukrštanjem šest divergentnih sorti paprike ocenjen je stepen heterozisa za prinos i komponente prinosa. Istraživanje je obuhvatilo tri sorte iz ssp. macrocurpum (Palanačka babura, Mačvanka i Palanačka kapija) i tri sorte iz ssp. microcarpum (Kobra, Romanu i Feferona žuta ljuta). Ukrštanja (bez rečiprocnih) obavljena su 1994. a svih petnaest F1 hibrida zajedno su roditeljima uzgojeni su 1995., po potpuno slučajnom blok sistemu u četiri ponuvljanja. Za sve osobine uključene u istraživanje registrovana je pojava heterozisa. Kombinacije ukrštanja kod kojih je ocenjen najveći efekat heterozisa: za osobinu broj plodova po biljci Palančcka kapija x Romana; za težinu ploda Kobra x Romana i zu osobinu prinos po biljci Palanačka babura x Feferona žuta ljuta. Sagledavanjem svih ispitivanih osobina dobijenih hibrida može se zaključiti da je najperspektivniji hibrid dobijen ukrštanjem Palanačke babura i Feferone žute ljute.
Ključne reči: paprika, heterozis, dialelno ukrštanje, prinos
Originalni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 185-189
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
NOVI HIBRIDI PARADAJZA VISOKOG RASTA,
KRUPNIH I ČVRSTIH PLODOVA, ZA POTROŠNJU U SVEŽEM STANJU
MARKOVIĆ Z.; ZDRAVKOVIĆ JASMINA, DAMJANOVIĆ M., ĐORĐEVIĆ R. 1
IZVOD: Genetska istraživanja na poboljšanju ranih hibrida paradajza iz Centra za povrtarstvo u Smederevskoj Polanci reziltirala su stvaranjem hibrida, visokog rasta i krupnog ploda, za potrošnju u svežem stanju. Novi F1 hibrid paradajza Atina je nastao ukrštanjem linija SP-93/16 i SPV-100, a Zlatni jubilej ukrštanjem linija SP-93/10 i SPS-31. Roditeljske linije ovih hibrida su rezultat višegodišnje selekcije pedigre metodom. Čvrstina plodova je uneta u domaće linije iz američkih izvora. Agronomske osobine hibrida su proveravane na otvorenom polju i plastenicima. Hibrid Atina F1 je visokog rasta, odličcnog zametanja, čcvrstih i ujednačcenih plodova (160 g) bez zelene kragne, sa genetičckom VF otpomošćscu. Hibrid Zlatni jubilej F1 je visokog rasta, krupnih i ujednačenih plodova (200-220 g) sa svetlo zelenom kragnom VFN otpornošću i tolerancijorn na plamenjaču. Oba hibrida su pogodna za ranu i srednje ranu proizvodnju na otvorenom polju i u plastenicima. Nalaze se u ogledima Savezne komisije za priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.
Ključne reči: model sorte, F1 hibridi paradajza, otpornost na bolesti
Originalni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 191-194
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
UTICAJ DUŽINE FERMENTACIJE I ZRELOSTI PLODA NA KVALITET SEMENA PARADAJZA
ZDRAVKOVIĆ JASMINA, TODOROVIĆ VESNA, MARKOVIĆ Ž., STEVANOVIĆ D. 1
IZVOD: Seme pojedinih genotipova paradajza standardnom tehnologijom dorade semena, često ima lošu klijavost. Pri standardnim tehnologijama dorade semena kod sorte Narvik SPF vrlo brzo dolazi do iniciranja klice koja strada u kiseloj sredini pulpe. Seme ukoliko ne strada u pulpi, strada u naknadnoj manipulaciji sernenom prilikom sušenja. Pretpostavka je bila da je problem u kvalitetu pulpe ili u dužini fermentacije pulpe. Pulpa poreklom od četiri kvalitetne grupe paradajza (zreli, zeleni, truli i kao standard pulpa sa dorade semena) fermentisalo je u osam termina (20, 28, 44, 52, 68, 76, 92 i 100 sati), koji su imitirali situaciju u toku same dorade semena. Najbolju klijavost (99%) imali su zeleni plodovi koji su 28 sati fermentisali u sopstvenom soku. Signifikantnih razlika u procentu klijavosti između kontrole, zrelih i zelenih nije bilo, dok je kod trulih plodova klijavost bila signifikantno niža (56% fermentacija 44 sati).
Ključne reči: seme paradajza, dužina fermentacije, kvalitet semena
Originalni naučni rad (Original scientific paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 195-204
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
STANJE, MOGUĆNOSTI I PERSPEKTIVE PROIZVODNJE SEMENA U REPUBLICI SRPSKOJ
GATARIĆ B., NIKOLIĆ S., STOJČIĆ J., KREMENOVIĆ ŽELJKA 1
IZVOD: Semenarstvo u Republici Srpskoj usled rata u prethodnim godinama znatno je stagniralo. I pored brojnih teskoća postoje uslovi i druge pretpostavke, da se uz ukupan razvoj biljne proizvodnje, brzo i dinamično razvija semenarstvo. Te pretpostavke su strateško opredelenje u razvoj u agrara Republike Srpske, državne mere u oblasti kreditno-monetarne i poreske politike, te niz drugih mera koje bi se uklapale u ukupnu projekciju razvoja poljoprivrede.
Veoma značajno za razvoj agrara bilo bi utključcivanje Republike Srpske u integralne i aktuelne proizvodne tokove Jugoslavije.
Ključne reči: semenarstvo, proizvodni potencijali, mere agrarne politike, strategija razvoja.
Stručni rad (Professional paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 205-210
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
ISPITIVANJE UTICAJA INSEKTICIDA NA KAPACITET KLIJAVOSTI I ENERGIJU KLIJANJA SEMENA SUNCOKRETA I KUKURUZA
STANKOVIĆ R., MEDIĆ SUNČICA 1
IZVOD: Nepovoljni spoljašnji uslovi kao i pesticidi primenjeni u vreme setve rnogu da dovedu do slabijeg klijanja i nicanja biljaka. Cilj našeg rada bio je ispitivanje efekata insekticida na tretirano seme suncokreta i kukuruza. Izneti su rezultati delovanja insekticida karbofuran, karbosulfan, imidakloprid i furatiokarb na kapacitet i energiju klijanja semena. Insekticid karbofuran u svim varijantama ispitivanja ispoljio je značajno smanjenje klijavosti semena suncokreta i kukuruza. Insekticidi karbosulfan, imidakloprid i furatiokarb primenjeni neposredno pre setve ne dovode do značajnog smanjenja klijavosti. Medutim, sa produžavanjem vremena čuvanja semena pojačava se njihovo toksično delovanje.
Ključne reči: seme, kapacitet klijavosti, energija klijanja, zaprašivanje, insekticidi.
Stručni rad (Professional paper)
Autor za kontakt:
Štampano u „Selekcija i semenarstvo“ Vol. 4,
broj 1-2 (1997), str: 211-216
© 1997 Društvo selekcionera i semenara
Republike Srbije
S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185
Srbija i Crna Gora
SISTEM OBEZBEĐENJA KVALITETA KAO MERA POUZDANOSTI SEMENSKOG PREDUZEĆA
BUKVIĆ BRANKA, VULIĆ BORISLAV 1, RADIN MILIVOJ 2
IZVOD: U biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji seme i sadni materijal imaju važnu ulogu jer je izbor sorte, odnosno hibrida, prvi korak kojim se počinje proces proizvodnje poljoprivrednog proizvoda koji će zadovoljiti kupca. Sortno seme za poljoprivrednu proizvodnju obezbeđuje semensko preduzeće pa njegova uloga u lancu kupac - dobavljač u petlji kvaliteta može imati presudni podsistem mora imati izgrađen sistem obezbeđenja kvaliteta. Serija standarda JUS ISO 9000 nudi eflkasan model za postizanje neophodnog nivoa kvaliteta. Postojeći sistemi obezbeđenja kvaliteta nisu dovoljno dobri i treba ih poboljšati, a minimum poboljšanja bio bi usaglašavanje sadašnjeg stanja sistema sa zahtevima serije međunarodnih standarda ISO 9000.
Ključne reči: obezbeđenje kvaliteta, pouzdanost, semensko preduzeće
Stručni rad (Professional paper)
Autor za kontakt: